za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
KOMENTAR
Vaše ime *
Vaš e-mail
Vaš komentar *
VAŠI KOMENTARI

Brana Jelenković

Prilog diskusiji „Obrazovanje i razvoj“

Moja diskusija je u vezi sa jednim od pitanja koje smo imali u debati, a to je, da li obrazujemo kadrove koji našu ekonomiju mogu učiniti konkurentnom.

Mislim da je odgovor na ovo pitanje ne, osim ukoliko nam zaista nije potreban ovako veliki broj menadzera, pravnika. Pretpostavimo da nije. Onda se postavlja pitanje zasto je tako. Jedan deo odgovora je u okolnostima u kojema je zemlja, odnosno u ekonomskoj tranziciji kroz koju prolazimo. Jedan deo privrede, industrije je nestao, a neki značajni industijski centri nemaju vlasnike i tavore. Tako da i radnih mesta u nekim tradicioanlim zanimanjima, koje su skolovali fakulteti sa tradicionalnim programima, ima manje nego ranije.

U svetu su se u medjuvremenu desile velike promene u nauci i tehnologiji. Sve je manje tradicionalih a sve vise poptuno novih zanimanja na kojima počiva srednja klasa razvijenih zemalja.

Nauka u svetu veoma brzo napreduje, otvaraju se nove naučne oblasti, uglavnom multi disciplinarnog karaktera. Uporedo sa tim ide i transformacija programa fakulteta radi skolovanja kadrova za nove i perspektivne oblasti.

Mi smo se tu negde izgubili, zaostali. Nema te moderene industrije u nas koja bi vršila pritiske na fakultete i naučne institute da skoluju nove profile studenata, odn. doktore nauka. Zato su promene programa na fakultetima male i nedovoljne da odraze ono sto se sada desava na sličnim fakultetima u svetu, gde se uvodi niz novih i za studente daleko zanimljivijih predmeta i kurseva. Kurseva koji omogucava znanje koje omogućava posao.

Mladi u Srbiji taj problem mogu da reše. Uskoro će im biti veoma lako da predju granicu i školuju se u Evropi. A Evropi trebaju novi stručnjaci i onaj njen najrazvijeniji deo radi sve što je neophodno da talentovane studente manje razvijenih zemalja preuzme. Preti ozbilja opasanost da kada Srbija dodje na belu listu, i zatim postene deo EZ, istovremeno ostene bez velikog broja najboljih studenata i stručnjaka. Tako je momenat da se nešto kod nas menja. U situaci u kojoj smo, promene jedino i mogu da krenu od fakulteta i naučnih instituta. Mislim na promene obrazovnih i istrživačkih programa na tim institucijama, u pravcu njihovih osavremenjivanja. Ono čemu mozemo da težimo su kvalitetni moderni programi koji školuju mlade ljude za poslove kojih za sada ima malo ali je sigurno da će ih biti više jer je to Evropski trend, a mi ćemo uskoro biti deo toga. Da se pomogne razvoju nekoliko jakih naučnih centara koji će školovati kardove u tim modernim oblastima na najvišem nivou. Mladi doktori nauka u oblastima koje imaju veliku primenu u novim tehnologijama, u novim proizvodima i metodama, otvaraće male visoko tehnološke firme u kojima će proizvoditi elemente tih novih tehnologija i proizvoda. Tako je to u razvijenom svetu čiji dalji razvoj počiva u velikom meri na tom velikom broju malih visoko tehnoločkig preduzeća.

Ima nešto što je prilično naš slučaj, bez mnogo sličnih primera u svetu. To je u jednoj većoj meri odvojenost obrazovanja od nauke. Obrazovanje je na fakultetima, nauka je mahom na institutima. Veoma bi bilo korisno, za ono što sam gore naveo, da se fakulteti i instituti približe i zajedno rade na obrazovanju i u nauci. Trebalo bi da nastojimo da dobijemo Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku.

Brana Jelenković
Naučni savetnik Instituta za fiziku

Dobrila Ilicic

Postovani,
Izuzetno sam bila pocastvovana pozivom na debatu, u svojstvu predsednice Sekcije zena UGS "Nezavisnost" na debatu "Ekonomska i socijalna prava u Srbiji", na kojoj na zalost nisam stigla da izlozim svoju diskusiju zbog skracenja vremena trajanja.
Smatram da je organizovanje debate na ovu izuzetno aktuelnu i vaznu temu, 15.10.2007. pocetak nove etape u stvaranju uslova za funkcionisanje socijalnog dijaloga uz angazovanje civilnog sektora, kao veoma bitnog saveznika socijalnim partnerima. Mnogo je prostora u diskusiji dato opisu stanja, uz naravno korisne podatke i cinjenice. Sekcija zena UGS "Nezavisnost" se svakodnevno bavi diskriminacijom i pri kraju je istrazivanja javnog mnjenja sprovedenog u 6 gradova Srbije kroz akcije "Imas pravo" o cemu ce javnost biti obavestena nakon zavrsetka analize. Pokrenule smo 30.marta ove godine kampanju za ratifikaciju C 183i Preporuka 191 o zastiti materinstva, organizovanjem Okruglih stolova u Beogradu, Nisu i Novom Sadu, na kojim je dato i misljenje pozvanih strucnjaka/kinja povodom potrebe unapredjivanja zakonskog okvira ali i doslednosti u primeni ratifikovanih Konvencija MOR-a, sto je i obaveza drzave, a koje se direktno ticu ravnopravnosti polova kao sto su: - Konvencija br. 100 o jednakom nagradjivanju - C 156 o jednakim mogucnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodicnim obavezama - Ratifikaciju C 183 i Preporuka 191 o zastiti materinstva - C 111 o diskriminaciji na radnom mestu - C 175 o zaposljavanju sa skracenim radnim vremenom - C 177 o radu od kuce i Preporuka br. 184 - Deklaracija o osnovnim principima i pravima na radnom mestu koja iskljucuje eliminaciju diskriminacije prilikom zaposljavanja _ C 182 o eliminisanju najgorih oblika decijeg rada, saglasno kojoj paznju treba posvetiti polozaju mladih devojaka. Takodje Sekcija zena naseg sindikata predlaze dopune Zakona o radu, jasnim definisanjem diskriminacije kao i uvodjenjem zastitnih mera (kaznene mere), definisanjem seksualnog ucenjivanja, pored postojece odredbe sex.uznemiravanja, koje je cesto oblik diskriminacije (s pozicije autoritet-potcinjeni/a) sa teretom dokazivanja na tuzenom (nedostatak sudske prakse, sada), zakonskim izmenama omoguciti da povratak porodilje na radno mesto bude obavezno sa istom platom, ukoliko se rasporedjuje na drugo radno mesto u skladu sa str.spremom i znanjima. Motivisati poslodavce za uclanjenjem u Uniju, davanjem subvencija pri zaposljavanju odredjenih kategorija samo onim koji su clanovi Unije ili sl. merama, kako bi Socijalno ekonomski saveti mogli da funkcionisu na lokalnom nivou i time drzava aktivirala lokalnu zajednicu. Merama pozitivne diskriminacije stvoriti zastitne mehanizme u sprovodjenju politike rodne ravnopravnosti i naravno, konacno donosenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o sindikatima , Opsteg Kolektivnog ugovora i funkcionisanje socijalnog dijaloga kao preduslova u ostvarivanju odrzivog razvoja na principima socijalne pravde i jednakih mogucnosti. Na kraju, poslodavci, smanjenjem socijalne uloge nisu oslobodjeni i drustvene odgovornosti, a danas u Srbiji socijalno odgovorni poslodavci su prava retkost. Razvijanjem socio korporativne kulture, obavezom donosenja Etickih kodeksa ponasanja od strane poslodavaca, obavestiti sve zaposlene o pravilima ponosanja, uz puno uvazavanje licnosti svakog zaposlenog, stvarati humane uslove rada. To su konkretni predlozi Sekcije zena UGS "Nezavisnost" u prilog ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji. Hvala na prostoru. Zahvaljujem na otvaranju teme, Dobrila Ilicic, predsednica Sekcije zena UGS "Nezavisnost"

Vila

Zasto nisu javni ostali komentari? Ja bih recimo bas zelela da procitam sta komentarisu ostali posetioci koje interesuje vas projekat i imaju sta da kazu o tome....