za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Obrazovanje kao nacionalno strateško pitanje
Zbog čega finski đaci godinama zaredom osvajaju prvo mesto u studiji PISA

Srpski đaci u studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za međunarodnu ocenu učenika (PISA) zauzeli su 41. mesto i statistički gledano znatno zaostaju za prosekom OECD. Njihovi vršnjaci iz Finske osvojili su prvo mesto, kao i nekoliko godina pre toga. Takav ponovljeni uspeh finskih srednjoškolaca nije nimalo slučajan i mogao bi, po mnogo čemu, da bude paradigmatičan i poučan za Srbiju. Naročito u kontekstu ocene generalnog sekretara OECD Anhela Gurije da test PISA nije samo puko rangiranje učenika, već i pouzdan pokazatelj u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu, a istovremeno zemljama otkriva gde su njihove slabosti i snaga.

Valjalo bi stoga detaljnije zaviriti u male tajne finskog sistema obrazovanja, za koji se tvrdi da je odigrao presudnu ulogu u tome što je "Zemlja hiljada jezera" u poslednjih petnaestak godina ostvarila izuzetne rezultate u privredi i to u svetskim razmerama. Pre svega, većina stručnih procena govori da je dobro školsko obrazovanje jedna od prednosti kojom raspolaže Finska u odnosu na ostale zemlje. Na drugoj strani, Finska je jedna od tri zemlje Evropske unije koje najviše ulažu u obrazovanje. Upravo zbog toga Finska je i stekla epitet zemlje koja se sve više oslanja na društvo znanja, dok njena ekonomija počiva prvenstveno na kreativnom znanju. U toj ravni razvoj obrazovnog sistema pretvoren je u nacionalno strateško pitanje. 

Na obrazovanje u Finskoj danas se gleda kao na povećanje nacionalnog intelektualnog kapitala. Drukčije rečeno, osnovni princip uspeha jeste kapital - znanje, čiju bazu čini postulat da obrazovanje povećava znanje, a ono zauzvrat poboljšava produktivnost radne snage i generiše nove uticaje.

Finci iskreno veruju u moć obrazovanja, a javni sektor je uvek spreman da investira u ovu oblast. U proseku se oko šest odsto bruto nacionalnog dohotka godišnje izdvaja za potrebe ovog sektora, a vlada na obrazovanje trećeg stepena troši više nego u većini drugih zemalja. Upravo zbog toga Finska je stekla reputaciju zemlje koja u izuzetnom stepenu investira u obrazovanje, nauku i istraživanja. Institucionalni sistem obrazovanja finansira se isključivo iz javnih fondova, ili je besplatan, dok su privatna ulaganja u pravom smislu reči minorna.

Finski obrazovni sistem ima tri upadljive karakteristike koje se mogu smatrati glavnim izvorima njegove moći, efikasnosti i kvaliteta. Osnova obrazovnog sistema počiva na devet godina obaveznog školovanja i srednjim školama čije je organizovanje u domenu lokalnih vlasti. Prema međunarodnim standardima finska deca polaze u školu relativno kasno, sa sedam godina. Gotovo sva deca idu u predškolske ustanove, gde poslednje godine boravka pohađaju predškolske razrede. Đaci takođe dobijaju besplatne obroke, a školarina i materijal za učenje potpuno su besplatni.

Obavezno školovanje operiše, inače, prema jednoobraznom programu u čitavoj zemlji. Tako su praktično svakom detetu ponuđeni isti uslovi učenja, koliko je to realno moguće, kako bi se eliminisali otuđenje i diferencijacija. Osim toga, svi Finci imaju pravo na obrazovanje i stručno usavršavanje bez obzira na godine, položaj, mesto boravka i druga ograničenja. Može se reći da je školski sistem bio uspešan u kombinovanju kvaliteta i jednakosti, mada ima nastojanja da se dobri rezultati prvenstveno pripišu kulturi i lingvističkoj homogenosti školske populacije.

Druga važna karakteristika finskog školskog sistema jeste naglasak koji je stavljen na učenje jezika. Većina đaka pored maternjeg uči čak tri ili četiri strana jezika. Unapređenje sistema obrazovanja bilo je sastavni deo vladine politike decentralizacije koja je stimulisala regionalni razvoj. U okviru prvog kruga strukturalnih reformi krajem osamdesetih sprovedena je i izvesna decentralizacija školskog sistema. Više srednje škole bile su podstaknute da se specijalizuju za pojedine predmete, poput muzike, matematike, ili jezika. Taj trend je uneo neke elemente elitizma, što u Finskoj nije preterano omiljena pojava, ali je istovremeno stvorio bolje uslove za posebno talentovane pojedince.

Usledila je zatim značajnija reforma čitavog školskog sistema: uvedena je nova mreža politehnika, forme praktično orijentisanog obrazovanja trećeg stepena prema meri biznisa i industrije, koja je nastala iz ranijih stručnih škola i koledža. Praktično obrazovanje u Finskoj koncentrisano je, inače, u stručnim školama, dok je praksa na radnom mestu veoma retka. Finska je danas isprepletana pravom mrežom od 20 univerziteta i 29 politehnika, što je rekordan broj u svetu po glavi stanovnika.

Konačno treća, možda i najinteresantnija, karakteristika "finskog modela školstva" jeste moćno i efikasno obrazovanje odraslih i filozofija "doživotnog učenja". Istraživanja pokazuju da su Finci među najvećim potrošačima obrazovanja u zemljama OECD, i to na svim nivoima, uključujući i odrasle.

Valja pomenuti i da je sadašnja vlada u Helsinkiju sebi postavila ambiciozan cilj da krajem prve decenije ovog milenijuma čak 70 odsto svake školske generacije dobije univerzitetsko ili politehničko obrazovanje. Pri tome, sami univerziteti i politehnike stavili su naglasak na grane studija za kojima postoji potreba u industriji i informacionim tehnologijama.

Iz svega toga moglo bi se zaključiti da su Finci izuzetno uspešno ukomponovali istorijske i kulturne osobenosti finskog mentaliteta i zahteve koje sistemu obrazovanja nameću moderna vremena i pravac ekonomskog razvoja u svetu. I, što je još važnije, uz uverenje da je obrazovanje prevashodno obaveza čitavog društva i države, a ne privatne preduzimljivosti. Očigledna moć i efikasnost finskog modela obrazovanja dobijaju tako posebno interesantnu dimenziju kada je reč o stanju i kvalitetu obrazovnog sistema u Srbiji, o čemu više nego rečito govori 41. mesto u studiji OECD koja je obuhvatila ukupno 57 zemalja.

U tom miljeu suštinsko je pitanje može li se taj sistem u celosti ili delimično primeniti u srpskim uslovima? Dilema nije suvišna. Krajem prošle godine, prilikom posete delegacije finskog grada Tampera Beogradu, potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja. Sporazum je predviđao otvaranje zajedničke kancelarije u srpskoj prestonici koja bi prikupljala neophodne informacije kako bi se finski model obrazovanja primenio i u srednjim školama u Srbiji. Od potpisa se izgleda nije odmaklo, ali zato privatne škole i fakulteti niču na sve strane.

Milovan Jauković

(Objavljeno u listu "Danas", 6. decembra 2007)