za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"ZDRAVLJE: LIČNA ODGOVORNOST ILI ODGOVORNOST ZAJEDNICE"
Pretraga
Verzija za štampu
Javna debata na temu "Zdravlje: lična odgovornost ili odgovornost zajednice", održana je u petak, 23. novembra 2007. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu.

Ovom, osmom po redu debatom Demokratski politički forum je želeo da podstakne raspravu i potraži odgovore na neka od sledećih pitanja: Kakva je prva pomoć potrebna zdravstvu? Kakva je nacionalna strategija unapređenja zdravstva? Zdravstveno prosvećivanje i podizanje zdravstvene kulture; Strategija razvoja preventive i uloga kampanja; Naučna i stručna razmena sa svetskim centrima; Zdravlje i zdravstveni problemi omladine: obaveštenost - zarazne bolesti, redovna kontrola; Siromaštvo, higijena, lična nebriga, nadrilekarstvo kao otežavajući faktori napretka zdravstva.

Uvodne reči u debati dali su profesor Medicinskog fakulteta i poslanica u Skupštini Srbije dr Jagoda Jorga, i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik Miodrag Ostojić.

Moderator debate Zoran Lutovac ocenio je da su do sada uglavnom štrajkovi i korupcija bili povod za raspravu o zdravstvenom sistemu, zdravstvenoj politici u Srbiji, epidemije i tragični događaji iz lekarske prakse, zatim dani posvećeni borbi protiv pojedinih bolesti, takođe su povodi da se posveti neka medijska pažnja pojedinim problemima iz oblasti zdravstva, sve češće teme su i alternativna medicina i nadrilekarstvo.

Lutovac je naglasio da je za sve te povode da se govori o zdravstvu zajedničko to da se oni parcijalno tiču zaštite zdravlja građana, ali da nedostaje šira javna debata o mestu i ulozi zdravstva u društvu, kao i strategija u okviru strategija razvoja Srbije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dame i gospodo, pre svega želim da vam se zahvalim, jer nije lako okupiti ovoliko ljudi, kada svi imaju puno posla u ovo vreme, koji žele da dođu i da razgovaraju o jednoj važnoj temi.

Naš motiv je što mi verujemo da je neophodna rasprava o svim bitnim strateškim pitanjima ove zemlje. Možemo s pravom da kudimo elitu o svemu, ali svako od nas je dužan da kaže šta misli: gde se mi to nalazimo, kuda mi to idemo i da se upoređujemo sa svetom. To je svrha Demokratskog političkog foruma - da svakih petnaest dana otvori jednu temu. Prošli put smo razgovarali o obrazovanju, danas razgovaramo o zdravstvu.

Svi znamo kakva je to tema i znamo koliko je užasno stanje u našem zdravstvu, i koliko je to važno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan koleginice i kolege, zahvaljujem se svima što ste odvojili vreme da uzmete učešće u ovoj debati i nadam se da ćemo nastaviti da pričamo na temu zdravstva jer je to u svakoj demokratskoj, razvijenoj i normalnoj državi tema koja je stalno prisutna u javnosti i najčešće je jedna od prvih.

Kod nas, na žalost, po svim istraživanjima, negde od 3 do 5% ljudi kaže da je zdravstvo bitna politička tema i da je tema koja treba da uđe u javne rasprave. Ja sam ovog puta odabrala nešto o čemu imam utisak radeći i slušajući već 30 godina, jednu floskulu koja glasi "besplatno zdravstvo", takozvano. Jedino što sam u tih 30 godina uspela da shvatim jeste da su najjeftiniji u tom zdravstvu zapravo ljudski resursi i mi koji smo u zdravstvu radili. Upravo zato sam i počela izlaganje ovom temom koja zapravo i nije medicinska, a koja glasi: Koliko košta zdravlje zajednicu i pojedinca?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se zahvaljujem gospodinu Lutovcu i profesoru Mićunoviću na pozivu. Naravno, pokušao sam malo da se pripremim. Da bih se pripremio našao sam na veb sajtu Demokratskog političkog foruma da je 15. oktobra 2007. održana slična rasprava o ekonomskim i socijalnim pravima u Srbiji, što je jako dodirna tema sa ovom temom koju mi imamo danas ovde.

Ja bih rekao nešto o tome kako stoji sa kardiovaskularnim bolestima u svetu, ali u sklopu, u miljeu koji postoji ovde u Srbiji o čemu je vrlo lepo na sajtu navedeno u pomenutoj debati: da mi imamo 2.000 000 zaposlenih, da imamo 850.000 nezaposlenih, imamo jedan i po milion penzionera i još plus 54.000 vojnih penzionera, tako da na svakog zaposlenog dolazi još jedan nezaposleni ili jedan penzioner, možda čak i više.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo ću reći nešto u vezi sa pušenjem. Tu važi onaj princip"ako ne platiš na ćupriji, platićeš na mostu". Ima razloga što ljudi puše, pušenje je strategija preživljavanja za mnoge ljude, pa ako im to oduzmete morate nešto drugo da im nadomestite. Sasvim kratko u vezi sa tim, a o tome naravno može mnogo da se priča.

Hteo sam da govorim u vezi nečega što su pomenula oba uvodničara, i Jagoda Jorga i Miša Ostojić, a to je da je stvar strašno složena, ne može zdravstvo samo, ne mogu lekari sami... i u vezi sa tim hteo sam da odgovorim na ovo pitanje koje je pitanje skupa: lična odgovornost ili odgovornost zajednice?

Struka je odavno odgovorila na to pitanje, i to je potpuno jasno: bitni su i lična odgovornost i odgovornost zajednice, s time što je odgovornost zajednice mnogo veća.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se nalazim na čelu najvećeg popularno nazvanog porodilišta u Srbiji, kada je to bila naša velika zemlja, i kao neko ko se bavi perinatalnom medicinom pre svega, dakle potomstvom koje nam sledi, želim da se malo ovde sa te strane uključim u ovu diskusiju zbog provokativnih ne samo naslova koji su tu dati - da li je to odgovornost pojedinca ili zajednice, nego i pitanja koja su tu data.

Naime, mi smo kao strukovna organizacija, ginekolozi i akušeri, kroz stručne organizacije, naša udruženja, sekcije, dosta učinili i možda odatle pokrenuli pitanja koja su onda išla kroz Ministarstvo za zdravlje i tako pokušali svojom savešću i svojim znanjem da modifikujemo i promenimo ono što društvo ima.

Na šta se to odnosi? Imamo sada nacionalne programe za rano otkrivanje zloćudnih bolesti na grliću materice, na jajnicima, rano otkrivanje nepravilnosti u nastanku našeg potomstva, njihovo korigovanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem na pozivu da prisustvujem ovom Forumu i mogućnosti da nešto kažem o ovome što je počeo da govori profesor Radunović, jer to je približno isti problem, i njihov i naš u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Mladi se uobičajeno i pojednostavljeno posmatraju kao zdrava populacija budući da podaci rutinske zdravstvene statistike u Srbiji pokazuju najniže oboljevanje i umiranje u ovoj uzrasnoj grupi. Međutim, brojni direktni i indirektni faktori određuju zdravlje mladih i njihovu brigu za vlastito zdravlje i jedinstvene zdravstvene probleme, determinante zdravlja koje se odnose na socio-ekonomske uslove života, kulturu i životnu sredinu. One su nezaobilazne u strateškoj analizi zdravlja mladih u Srbiji, a kreiranje ciljeva za održivi razvoj zdravlja mladih udružuje se sa tranzicionim promenama u svim sektorima društva, kretanjem ka evropskim integracijama i naglašenim potrebama za uključivanjem i učestvovanjem mladih u kreiranju njihovih politika za zdravlje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam na čelu najveće institucije koja se bavi reumatskim bolestima u ovoj zemlji i ujedno i Udruženja reumatologa Srbije.

Želeo bih da istaknem, ovde smo razgovarali o bolestima koje nose veliki rizik od smrtnosti, a bolesti kojima se mi bavimo nose visoki rizik od invaliditeta. Mi trenutno u Srbiji imamo oko 70.000 ljudi koji boluju od teških zapaljenskih reumatskih oboljenja koja nose izuzetno visoki rizik od višedecenijske invalidnosti. Dakle ti ljudi nemaju bitno skraćen životni vek, ali nažalost posle 5-10 godina bolesti postaju posledično lični i društveni teret, i nefinansijski i pogotovo finansijski, i to je onaj značaj koji leži u pravilnom lečenju i trudu u lečenju reumatskih bolesti.

Međutim razlog zbog kog se javljam je nešto što ću ponoviti, ja lečim, profesor Ostojić takođe leči, od njega ste čuli ono što je on apelirao, a to je sprečiti, i ja ću to da ponovim, ponoviću upravo njegove reči.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću se više orijentisati ka onome šta nam je činiti, ka preventivi ovih bolesti, jer sam na početku shvatio da je cilj ove debate u prvom redu tako usmeren.

Broj preventivnih pregleda, tzv. periodičnih pregleda koji su obavezni i koje poslodavci moraju da plaćaju za svoje zaposlene, a ti pregledi su obavezni za sve zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje, da je broj tih pregleda značajno smanjen u odnosu na broj od pre deset godina.U cilju eliminacije i sprečavanja rizičnog ponašanja koje dovodi do ovih masovnih oboljenja, mnoga ta oboljenja se mogu značajno primetiti i u preduzećima, među zaposlenima, odnosno i tu određenu ulogu mogu da imaju lekari specijalisti medicine rada koji su zaduženi prirodom svog posla da kontrolišu te ljude, a nekada i leče osnovna oboljenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam direktor nacionalne institucije - Instituta "Torlak", čiji je vlasnik Vlada Republike Srbije, stopostotni vlasnik, institucije koja je 100% na samofinansiranju, institucije koja pomaže SAD, odnosno pomogla je SAD tako što je 35 ljudi iz istraživanja i razvoja našlo uhlebljenje u SAD.

Pričaću vam malo i o imunizacionoj strategiji u ovoj državi. Bivša država pre 30 godina imala je najkvalitetniju i najjaču imunizacionu strategiju u Evropi sa obuhvatom imunizacije 98%, sa centralizovanim sistemom koji je apsolutno funkcionisao.

Danas imamo totalnu decentralizaciju sa više strategija. Postoji nešto što se naziva državnom strategijom, postoji strategija mafije, postoji strategija uvozničkog lobija, postoji nešto što se naziva strategijom malog srpskog proizvođača koji postoji od 1928. godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja nisam planirao danas da govorim, već da slušam, ali bih ipak sugerisao da agendu malo pomerimo ka nekom drugom kontekstu. Naime, većina kolega koji su danas govorili, ne mojih kolega - ja sam sociolog po obrazovanju, nego ljudi koji su govorili bili su iz medicinskih ustanova i oni su govorili o jednoj vrlo važnoj dimenziji zdravstva, a to je preventiva.

Ja bih sada okrenuo to pitanje: da li govorimo o nečemu što je realno ostvarivo, da li je naš realni i konceptualni sistem u kome živimo spreman da funkcioniše u kontekstu preventive, ili bi jednostavno gruba analiza ili precizna analiza utvrdila da možda sistem i nije spreman, a da ta nespremnost ima različite dimenzije, ne uvek u državi ma kako je nazivali ili kako je videli, nego recimo i u profesiji, recimo zahtev odnosno vapaj za preventivom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dame i gospodo, u zemlji Srbiji kada se formira vlada obično svi jure policiju, odbranu, pravdu, a malo ko se otima za zdravstvo. Znači, znaćemo da smo kvalitetna i lepa zemlja onog dana kada ministar zdravlja bude možda važnija osoba od ministra pravde ili ministra policije, znači kada briga o ljudima bude važnija od brige za golom vlašću.

Znaćemo da smo kvalitetna i lepa zemlja onog dana kada ministar zdravlja bude možda važnija osoba od ministra pravde ili ministra policije, znači kada briga o ljudima bude važnija od brige za golom vlašću.S druge strane, ovde su svi pominjali prevenciju, ne valja da pušimo, nizak natalitet, neodgovornost, neobaveštenost mlade populacije, i tajko dalje. Jeste, sve je to potrebno, ali da li je moguće? Da li je moguće uvesti kvalitetnu ishranu u stanovništvu gde je veliki deo siromašan, pa će umesto brokola jesti normalno čvarke i narodni hleb i naravno imati holesterol.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nadovezao bih se samo na izlaganje gospodina Ružice koje je donekle bilo i moje u startu, a tiče se one sintagme "primarna zaštita", razvoj cele priče.

Ono što sam ja shvatio razmišljajući o ovim tezama da bi možda bilo pametno i povezati - to je unapređenje zdravstva kroz stručnu razmenu u zemlji, a korišćenjem možda nekih iskustava iz inostranstva ili uopšte neke međunarodne saradnje koja kod nas definitivno postoji, s obzirom da dosta komuniciramo sa tim inostranstvom.

Inače, ja sam klinički endokrinolog, ali jako puno radim i tu primarnu zaštitu i radim u tercijarnoj ustanovi u kojoj na taj način objedinjujem čitavu tu priču i čitav taj rad vezan za endokrinologiju.

Ono što sam ja mislio da bi na neki način trebalo malo potencirati, to je definisanje nivoa zdravstvene zaštite, i drugo, distribucija kadrova, jer ono što je definitivno problem, jeste da ako ne možemo jasno da definišemo šta je nivo zdravstvene zaštite koju neki region gradi ili zdravstvena ustanova pruža, onda smo u jako velikom problemu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam direktorka privatnog doma zdravlja "Dr Ristić" na Novom Beogradu i stvarno imam potrebu da kažem par stvari iz ugla privatne prakse i lekara koji nije suočen samo sa time kako raditi u tom zdravstvenom sektoru, nego i sa čime raditi, odnosno sa kojim novcem.

Trenutno u našem domu zdravlja imamo 109 zaposlenih, stalno zaposlenih ljudi. Znači mi nemamo problem osoblja, to su ljudi koji tu rade i koji će nadam se i ostati tu da rade.

Na početku, ova prva rečenica "ko je odgovoran za zdravlje?". Ja bih rekla da je to sigurno zajednica, zajednica sa svim svojim segmentima. Da li je to prosveta, da li je to arhitektura, da li je to zdravstvo. U svim segmentima zajednica mora da radi aktivno na tome da napravi jedan koncept kako će da očuva, a sada moram da potenciram i to - ne samo fizičko zdravlje, nego i psihičko zdravlje
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam članica Udruženja "Roditelj". Udruženje je delom i nastalo zbog problema koji su prethodni govornici ovde iznosili. Činjenica da postoje svi ovi problemi i podaci koje su prethodni sagovornici iznosili govori otprilike i gde je naše zdravstvo i gde je zdravlje našeg stanovništva.

Prvo trebalo da se krene od roditelja, odnosno od ove generacije danas koja će da odgaja sadašnju decu koja sutra treba da budu zdravi ljudi i da ti podaci o zdravlju budu na mnogo boljem i višem nivou nego danas.Ja ću malo pričati iz ugla nas kao korisnika zdravstvene zaštite, pre svega roditelja, ali i dece. Ukoliko se nešto tu ne promeni, za 10 do 15 godina doći ćemo u situaciju da ovi podaci koji su ovde iznošeni budu još drastičniji i gori.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde ima puno aspekata o kojima bi se moglo pričati. Nekoliko stvari koje bih htela ovde da napomenem, odnosno samo da dotaknem su u samom naslovu "lična odgovornost ili odgovornost zajednice".

880.000.000 paklica cigareta se proda godišnje, to znači 9.000.000 evra. Naime, lična odgovornost se formira na osnovu edukacije, obrazovanja same osobe, od detinjstva pa na dalje. Mi imamo jako nizak nivo obrazovanja, odnosno škola. Drugo, izuzetno teške uslove života. Tako da je u tom socijalnom miljeu jako teško na neki način apelovati na ličnu odgovornost. S te strane ovo što je sada prethodna govornica, mlada mama, rekla, potpuno stoji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nisam iz oblasti medicine, ali sticajem okolnosti se već više godina bavim aspektima medicine - primenom informaciono-komunikacionih tehnologija u zdravstvu.

Preko informacionih i komunikacionih tehnologija može da se uvede novi način upravljanja, novi način organizacije u zdravstvu.Hteo bih da povežem ovu stvar ne sa svojim ličnim interesima, u nauci ima jako lepih stvari, nego sa nekim stvarima koje su vezane za osmišljeno delovanje u zdravstvu.

Prvo, mislim da preko informacionih i komunikacionih tehnologija može da se uvede novi način upravljanja, novi način organizacije u zdravstvu. Kako?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala na pozivu. Mislim da su ovo korisna, ne bih hteo da kažem okupljanja, ne bih hteo da kažem da ima razloga da budu tradicionalna, ali bi mogla s vremena na vreme da se obnove, jer očigledno da imamo šta da kažemo jedni drugima. Nije to samo pitanje strateških pravaca i nekih globalnih odluka, to je pitanje i nekih jednostavnih svakodnevnih problema koji takođe mogu da se rešavaju ovako.

Ja ću reći par reči o dve stvari. Jednu je već koleginica pomenula, tu neku kontrolu. Mislim da je profesor Ostojić rekao "nikad bolje" u kardiologiji uopšte, pa i u interventnoj kardiologiji. Svi ćemo se ovde složiti da je u mnogim granama medicine danas zaista nikad bolje, ali zaista značajno bolje nego što je bilo proteklih godina. Ono što malo smeta jeste jedna neuravnoteženost, ne bih hteo da kažem jedan haos, jedan blagi nered.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam samo htela da skrenem pažnju, odnosno da otvorim jednu temu o kojoj bi trebalo danas da govorimo. To je tema siromaštva.

Stopa smrtnosti dece ispod 5 godina je 4 puta veća kod romske dece u romskim naseljima, u odnosu na opštu populaciju. Kod dečaka je 36, a kod devojčica 23, a u opštoj populaciji u 2005. godini je 9,2. Znači to su ogromne razlike po pokazateljima.Kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti u funkciji smanjenja siromaštva, pre svega bih htela da skrenem pažnju na neke pokazatelje zdravstvenog stanja u posebno osetljivim grupama. Tu pre svega mislim na Rome, na osobe sa invaliditetom, na izbegla i raseljena lica, na stanovništvo u ruralnim naseljima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se organizatorima što su me pozvali i što sam prisutan na današnjem skupu.

Prvi sam govornik koji dolazi sa primarnog nivoa, čuli smo ljude koji su uglavnom sa tercijarnog. Ono što bih nekako želeo da kažem su više kao lekcije koje sam naučio i primetio u poslednjih šest meseci. Te lekcije se odnose na ovaj deo prevencije i svega onoga što bi u budućnosti trebalo da radimo.

Pošto znate da u zakonu postoje i savetovališta i preventivni programi i preventivni centri, koji su negde otvoreni, negde nisu. Mi smo kuća (DZ Stari grad) koja takav centar sada otvara, pustićemo ga u rad do Nove godine. E, sada se tu postavlja pitanje: ono što sam primetio u zemlji Srbiji hodajući, preventivni centri su otvoreni, vrpce su presečene, slikali smo se svi odreda i posle toga - ništa!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono o čemu sam ja želela danas vrlo kratko da govorim, to su tri stvari. Prvo, jedna od njih odnosi se na to da kada govorimo o preventivi moramo da konstatujemo da nas je malo danas kolega iz primarne zdravstvene zaštite. Dakle malo je nas koji se bavimo preventivom i to je već nešto što ukazuje na odnos kolega lekara koji leče i preventivaca. Dakle očigledno je da nam do sada nije bio akcenat u strategiji razvoja zdravstvenog sistema na preventivnom delu.

A ono što sami znate i što ste sami naveli, i bilo mi je zadovoljstvo da sve to čujem, preventiva nam je ključna i sa aspekata koštanja i sa aspekata efekata zdravlja pacijenata. Dakle nema nas dovoljno u javnosti.

Ono što vidim kao problem vezano za to, za taj aspekt, moram da kažem da smo nekako do 2000. s obzirom da sam 25 godina u Batutu u aktivnom radnom odnosu, ono što se izgubilo zadnjih godina iz tog preventivnog rada, to je programski rad na promociji i unapređenju zdravlja stanovništva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću govoriti izuzetno kratko. Htela bih samo da podržim diskusiju kolege koji je rekao da postoji jedna definitivna neuravnoteženost i jedan nered u određivanju prioriteta.

Zbog toga mi možemo sada da kažemo da nikad nije bilo bolje što se tiče ugrađivanja pejsmejkera, stentova, koronarografija. Ali ja moram da vam kažem da taj pacijent koji dobije recimo stent u koronarnoj jedinici u infarktu, naročito ukoliko je romske nacionalnosti, mi imamo dosta Roma sa infarktima u trećoj, četvrtoj deceniji života, on nema novca da nastavi da primenjuje lek koji mu je neophodan da ne bi došlo do ponovnog zapušavanja tog stenta. To su neki prioriteti za koje mislim da je neophodno da se o njima vodi računa.

Tercijarni sektor je nešto što sigurno nikada neće biti prihvatljivo ili neće biti moguće za sve bolesnike, ali onaj primarni i onaj pre toga je izuzetno važan. Ta jedna neuravnoteženost mora da se negde drugačije niveliše.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih samo rekao, sigurno će ovo izaći i na sajt i mogu da pročitaju i novinari, da ne smemo da previdimo jedan problem koji je dosta veliki u našem zdravstvu, a to je jako teško zapošljavanje mladih lekara.

Na šest mesta za radiologa i osam mesta za anesteziologa prijavi preko 400 doktora. Znači postoji jedan ogroman kadrovski potencijal, a kada slušate sve institucije koliko se radi, koliko se ima vremena, 120 puta je povećan obim posla u odnosu na, primera radi, kada sam ja zaposlen 1972.Mi smo skoro imali u Kliničkom centru Srbije, ali to znaju i direktori domova zdravlja, da se na šest mesta za radiologa i osam mesta za anesteziologa prijavi preko 400 doktora. Znači postoji jedan ogroman kadrovski potencijal, a kada slušate sve institucije, možete da čujete koleginicu Zoranu, možete da čujete mene, koliko se radi, koliko se ima vremena ili nema, 120 puta je povećan obim posla u odnosu na, primera radi, kada sam ja zaposlen 1972. Porođaja je manje, a mnogo više intervencija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ne bih da da dajem zaključke na ovako kompetentnom skupu o tome šta treba da bude strategija našega zdravstva. Zahvalan sam akademiku Ostojiću koji je sada rekao nekoliko preporuka šta bi valjalo činiti.

Naš cilj je bio da podstaknemo raspravu, jer mi smo postali pomalo autistično društvo, pa onda svako pokušava u nekom svom malom ataru da reši neke stvari ili kaže, i te stvari ostaju tu gde jesu.

Ja sam želeo samo ovde da kažem da sam vrlo zadovoljan i dosta sam naučio, ovo će biti na sajtu, otvorićemo raspravu, ali onoliko koliko možemo mi koji smo tamo u parlamentu ili u nekim drugim delovima vlasti gde se donose zakoni, učinićemo da ti zakoni budu što bolji.
Opširnije >>>