za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
EVROPSKA UNIJA – IZAZOV I ŠANSA ZA SRBIJU
Pretraga
Verzija za štampu
Deveta debata Demokratskog političkog foruma sa temom "Evropska unija - izazov i šansa za Srbiju", održana je u petak, 21. marta 2008. u Beogradu.

Uvodne reči i podsticaj diskusiji koja je trajala puna četiri sata, imale su prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", i Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica lista "Politika". Razgovor je moderirala istaknuta novinarka RTV B92 Ljubica Gojgić.

Učesnici debate "Evropska unija - izazov i šansa za Srbiju" ocenili su da "Srbija ima alternativu, ali ne tako dobru kao što je Evropska unija".

U debati su učestvovali: Milorad Bjeletić (Beogradska otvorena škola), Miladin Kovačević (Zavod za statistiku Srbije), Dragan Bisenić (novinar), Dušan Lazić (Forum za međunarodne odnose), Slobodan Marković (Institut za evropske studije), Slaviša Orlović (Fakultet političkih nauka), Milorad Kovačević (Ekonomski institut), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Sanja Mešanović (Kancelarija za evropske integracije), Duška Anastasijević (Vreme), Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka), Goran Svilanović (Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope), Živorad Kovačević (Evropski pokret u Srbiji), Žarko Korać (narodni poslanik), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Goran Vasić (Fond za razvoj Vojvodine), Jovana Zorić (Beogradski centar za ljudska prava), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Vlastimir Matejić (Centar za demokratiju), Dragana Aleksandrić (Evropski pokret u Srbiji), Dejan Anastasijević (Vreme), Maja Bobić (Evropski pokret u Srbiji), Srđan Majstorović (Kancelarija za evropske integracije), Jelica Minić (Institut ekonomskih nauka), Tanja Miščević (Kancelarija za evropske integracije), Nataša Vučković (Centar za demokratiju), Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Vesna Rakić-Vodinelić (Pravni fakultet Univerziteta Union), Ljiljana Smajlović (Politika), Predrag Bubalo (Ministarstvo trgovine i usluga), Drinka Gojković (Dokumentacioni centar ratovi 1991-1999), Milan Podunavac (Fakultet političkih nauka), Tamara Spaić (Blic), Zaharije Trnavčević (novinar).
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Zadovoljstvo mi je i čast da kao moderatorka današnje debate otvorim devetu debatu u okviru projekta Demokratski politički forum, koji veoma uporno već godinu dana organizuje Centar za demokratiju, postavljajući svaki put iznova pitanje o političkim izazovima Srbije.

Danas ćemo govoriti o Evropskoj uniji, kao izazovu i šansi za Srbiju. Hvala vam što ste došli i mislim da današnji sastav učesnika obećava zanimljiv razgovor.

Nekoliko uvodnih napomena: Debata koja je za temu imala EU i Srbiju održana je u organizaciji Centra za demokratiju u okviru ovog projekta 28. maja prošle godine, to je bila prva debata, i tada se postavljalo pitanje gde je mesto Srbiji - da li u Evropi i koji su izazovi evropskih integracija. Sva ta pitanja čini mi se postaviće se danas ponovo, uz neke nove momente i neke nove događaje koji su se u međuvremenu dogodili.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan, srdačno vas pozdravljam i zahvaljujem profesoru Mićunoviću što je smatrao da ću moći da doprinesem razgovoru na ovu temu.

Ja ću početi svoje izlaganje sećanjem na Stojana Cerovića, koji je umro pre tačno tri godine na današnji dan i koji je kao nesumnjivi evro-entuzijasta u jednom svom tekstu koji se zove "Evropa za zaljubljene", zapisao misao da nam je Evropa isuviše važna i to više kao san nego kao realnost.

U vreme kada je to napisano 2002. godine Evropa je izgledala kao potpuno izvesna budućnost Srbije ili tadašnje Jugoslavije sa dve federalne jedinice, izgledalo je da je dostizanje članstva u EU pitanje vremena koje zahteva ispunjenje određenih standarda, pravnih, političkih i ekonomskih.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se takođe zahvaljujem Dragoljubu Mićunoviću što me je pozvao da danas ovde govorim. Naš dogovor je bio da ova naša dva izlaganja posluže kao uvodna teza i kontrateza i ja sad imam mali problem sa tim što se slažem sa obe osnovne konstatacije Vesne Rakić-Vodinelić, a to znači da Srbija ima alternativu, ali na žalost nema dobru alternativu, i da Srbija ne može da uđe u Evropu sa Kosovom kao svojim integralnim delom. Ja ovde kontrateze neću moći da ponudim zato što se sa obe ove osnovne teze slažem.

E, sada, uočavam u poslednje vreme, zbog okolnosti i načina na koji se raspala vlada, uočavam izvesnu želju da se protivnik istera na čistinu - jedna strana želi da se utvrdi ko su nosioci antievropskog diskursa u našem društvu, a ova druga ko hoće odnosno ko neće dovoljno čvrsto da brani Kosovo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre bih želeo da pozdravim sve učesnike, da im se veoma zahvalim, i da objasnim otkuda ova tema i šta je bila naša motivacija u izboru naše današnje teme.

Demokratski politički forum je zamišljen kao jedna vrsta društvenog dijaloga gde bi kompetentni ljudi vodili dijalog, jer razlika između dijaloga i kampanja je velika. Dijalog je poštovanje jednih i drugih, gde su argumenti ono odlučujuće i važno ih je čuti, a u kampanji je politička borba i to je nešto drugo. Želeli smo, naravno, i da van cele političke borbe odvojimo ovo pitanje i da se o njemu može raspravljati na miran način. 

Svaki objektivni posmatrač koji dođe u Srbiju i pokuša da tu nešto razume, on će doći do jednog problema. Na jednoj strani dve trećine građana se izjašnjava za ulazak u Evropsku uniju i tu vidi rešenje svih problema - i boljeg života i sigurnosti i svega ostalog, a na drugoj strani se čuje da skoro sve političke stranke žele da su demokratske i žele ulazak u EU. Onda se čovek mora pitati zašto su stali ti pregovori, zašto je pala vlada, šta se upravo to dogodilo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Profesor Mićunović kao da je sedeo u vladi, ali ja moram da ga razuverim da nema dobre informacije. Vlada je pala po pitanju Kosova i da je pala po bilo kom drugom pitanju, ja bih se zaista iznenadio. Ovo je jedino ozbiljno pitanje, pitanje sa težinom, na kome je vlada mogla da padne. Mi smo imali dve različite grupacije u vladi: jedna koja se iskreno i istinito bori i zalaže da ne dođe do otimanja Kosova i do našeg priznanja te činjenice na direktan ili indirektan način i druga grupacija koja to deklarativno kaže, da isto neće uraditi, ali je spremna makar na indirektno priznanje Kosova.

Najbolji odgovor na ovo što tvrdim je činjenica formiranja koalicija. Ja zaista ne vidim većeg garanta od Čanka da Boris Tadić neće priznati nezavisnost Kosova, ali dobro, toliko o tome i u te detalje neću ulaziti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Politička arena je u ovom trenutku postavljena kao igra va bank (hazarderski, sve ili ništa), a to znači da ima karakter potpuno hazardne igre sa aspekta predvidljivosti ishoda. Zašto je to tako? Razlozi, naravno, leže u prošlosti, ali ja se neću baviti time jer nisam ni dovoljno kvalifikovan, a i verovatno je to vrlo komplikovana priča.

Dakle, biti pod jednim takvim hazardnim trenutkom nije ni malo prijatno i naravno da i ovo što smo čuli i što čujemo je uslovljeno tom hazardnom karakteristikom trenutka.

Želim samo da kažem nekoliko činjenica koje su vezane za posledice postojećeg političkog rizika ili bolje rečeno, kontinuiteta tog političkog rizika na ekonomiju u celini i na standard društva u periodu od godinu do dve dana, dakle u nekom kraćem periodu i naravno u jednom srednjoročnom razdoblju od oko pet godina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prelazim odmah na temu. Apsolutno sam saglasna da je ovo forum i debata koja Srbiji treba jako dugo. Dakle, kada smo posle 5.oktobra 2000. godine zakoračili u taj proces evropskih integracija, nismo započeli istovremeno i jednu ovakvu otvorenu debatu o tome šta zapravo znači proces evropske integracije Srbije. Takvu raspravu otvaramo sedam godina kasnije, nadam se ne suviše kasno i zato onda dolazimo u situaciju da imamo i dalje jako puno nerazumevanja o sadržini procesa evropske integracije i meni se čini da je to ključna razlika.

Razumevanje procesa evopske integracije i njegove sadržine koja puni onaj termin koji koristimo, a to je "Evropa nema alternativu", to je za mene tema o kojoj bih volela da mnogo više pričamo, a to je šta zapravo čini čitav taj proces, put, elementi, koraci, i na kraju uslovi koji od Srbije treba da naprave ne samo članicu EU, već modernu evropsku državu XXI veka. To je za mene proces evropske integracije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala najlepše i hvala na pozivu. Zahvaljujem se uvodničarkama za ono što su na početku rekle, a smatram da su na pošten način otvorile raspravu koju u Srbiji vodimo samo povremeno i uglavnom na zatvorenim skupovima . I u tom smislu mislim da je bilo vrlo korisno ono o čemu su govorile i kako su govorile, pokušavajući da odgovore na pitanje da li postoji i koja je alternativa u odnosu na pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Nisam se javio za reč sa namerom da učinim raspravu lakšom, nego da je zakomplikujem i u tom smislu bih hteo da kažem nešto što je na neki način već rečeno, a to je da optiranje da li za ljude ili teritoriju, kažem na još jasniji način. Čini mi se da jedan od problema sa kojim se naše društvo a i njegova politička elita suočila jeste da mi moramo da razgovaramo među sobom, jer odluke društva definišu političari. Prethodno je potrebno da političari imaju jasnu ideju šta je to što kroz izbornu kampanju i izborne i druge političke programe nude građanima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pozdravljam ovu raspravu, dobar je format da za stolom imamo raznorodna mišljenja, jer je potrebno ono o čemu je Ljilja Smajlović govorila, a to je da se razjasnimo. Mislim da je to stvarno potrebno. Eto, to pitanje hoće li Srbija sa Kosovom kao cela ući u EU ili bez Kosova. Odgovor je vrlo jasan, neće ući sa Kosovom. A drugo pitanje je ono koje je isto ona postavila: da li će se to pitanje postaviti već na prvoj stepenici, da li će ga postaviti Evropska unija. Ne, ne postavlja ga EU, nego ga postavljamo mi i tu se slažem sa Vesnom Rakić-Vodinelić potpuno.

Postaviti to pitanje sada drugim rečima, tražiti od EU da ona u ovom trenutku izrekom kaže da ona ne priznaje nezavisnost Kosova, to je isto što i reći: Nećemo pregovarati sa EU. Dakle, odbijamo pregovore sa EU. A i ako pitanje može da se postavi, mi možemo da tražimo da se ono postavi tek onda kad dođe na dnevni red, a to je tek za 5-6 godina, ko zna kad. Pa valjda treba pretpostaviti da će kroz to vreme situacija biti nešto drugačija. Smatram da treba da razjasnimo to.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zaista ne bih uzimala dva puta reč da nisam malo iziritirana odlaskom ministra Bubala. Zaista molim profesora Mićunovića kada drugi put bude zvao članove vlade da dođu, da dopusti njihovo učešće u debati samo ako obećaju da će ostati do kraja.

Bez obzira na to što sam iziritirana, ja neću odgovarati doktoru prava Bubalu, a mislila sam da je došao kao takav, doktorirao je kod uglednog profesora Sarića i neću komentarisati ono što je on rekao, premda mislim da bih imala na to pravo, ali su me mama i tata vaspitali i neću. Ali smatram da neke teze koje nije zastupao samo on, neke teze koje čini mi se traže malo objašnjenja više puta su bile ovde ponovljene.

Teza o pristupanju EU koju smatram vrlo značajnom, ta evropeizacija kroz pravnu, političku i ekonomsku sferu, jeste vrlo značajna i koliko pratim našu političku scenu čini mi se da sam je prvi put čula od potpredsednika vlade Đelića.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću govoriti sa jednog stanovišta koje nije pominjano, proširujući ovaj osnovni naslov. Kada je u pitanju Srbija ili bilo koja druga zemlja u vezi sa EU, reč je, razume se, o izazovima i šansama, ali reč je i o rizicima. Vreme u kome smo bili do sada, to je u suštini vreme jednog velikog preloma u socijalno-ekonomskom razvoju na globalnom nivou i pitanje je ko će, šta, kojim će putem i kojim pravcem da krene.

Posmatrano na relaciji Srbija - EU, manje-više većina onih glavnih indikatora socijalno-ekonomskog stanja koji indiciraju kako stojimo u odnosu na EU su nepovoljni po nas ili tačnije i slikovito rečeno: Srbija se nalazi na periferiji i to čak u mnogim stvarima kao što je društveni proizvod po glavi stanovništva, nezaposlenost, itd. Mi smo na periferiji EU. Na vrhu smo u poređenju sa EU verovatno negde u tenisu, odbojci i tako još u par stvari koji uopšte nisu za zanemarivanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala lepo. Ja mislim da ima nekoliko tema koje su sadržane u ovoj glavnoj temi o kojoj razgovaramo. Jedna od njih je kako naša politička elita procenjuje dominantne političke procese u Evropi. Dakle šta je danas dominantno u Evropi. S tim što je na kraju XIX i početkom XX veka ta slika dosta jednostavnija, iako nisu jednostavni ni ekonomski, ni društveni, ni politički procesi u Evropi.

Proces evropske integracije je apsolutno dominantan, bez obzira što imate trenutke kao što je donošenje evropskog ustava, itd, ipak nema nikakve sumnje i teško bi neko mogao da iznese uverljive dokumente protiv integracija.

Moramo imati na umu da se Srbija danas vratila u onaj položaj u kome je bila praktično do početka XX veka, odnosno ovo o čemu mi danas raspravljamo su karakateristične rasprave za srpsku političku elitu iz XIX veka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala lepo na pozivu. Ono što je element koji možda treba dodati ovoj priči je - kad se neko za nešto zalaže ili neko nešto odbija - koji su njegovi interesi?

Mi jesmo višeslojna bića, imamo svoj racionalni i iracionalni deo, ali u društvenom ponašanju, pa i u opredeljivanju pojedinačnog građanina, ipak preovlađuje interes, znači onaj racionalni deo, sem povremeno.

Ali onda se postavlja pitanje šta su razlozi za tu polarizaciju. Ako građani masovno od 2000. godine do dana današnjeg kada su ipak neka slobodna istraživanja javnog mnjenja, većinski kažu da jesu za EU, čak i kad su članovi SRS, DSS, NS, značajan procenat njihovih glasača ili članova stranaka odnosno ne beznačajan procenat kažu "da", i oni su za EU.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo želim da se zahvalim Centru za demokratiju na ovom važnom i inspirativnom skupu i da se izvinim što ću morati brzo da odem, što nije pristojno.

Želeo bih da napravim tri napomene. Prva se tiče alternative, dakle ja sam naravno svesan toga i profesorka Rakić-Vodinelić je citirala istraživanje koje je naručilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, iz tih istraživanja se vidi da se 57% zalaže za čvršće odnose sa Rusijom, to znači javnost je pripremljena za takvu varijantu, čak i više od 57% po tom istraživanju, upravo su me ispravili, 69% je za čvršće odnose sa Rusijom. Onda je još ubedljivije, izvinjavam se. Ja sam negde zapisao 57%, ali je to onda skoro isto kao i sa EU, znači javnost je spremna.

Međutim, nedavno je u Politici objavljen jedan članak Branka Milanovića "Savršena oluja", u kojem je on skrenuo pažnju da nezavisno od toga koji predsednički kandidat pobedi, to je bilo pre izbora, da ćemo mi stupiti sa SAD u isti odnos u kakvom je sa SAD Sirija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovo pitanje koje je postavljeno je direktno vezano za oblast koju sam ja hteo da pomenem. Prosto ne želim da uzimam vreme, to je samo jedan aspekt onoga o čemu pričamo, a to je značaj vremenskog faktora. Ono što je i gospođa Ljiljana Smajlović rekla na samom početku i kasnije gospođa Jelica Minić kada je govorila o faktoru vreme - da li žuriti, da li ne žuriti, koliko nas sve košta.

Svako odugovlačenje i određeno kašnjenje u odgovarajućim procesima ima određenu strukturu i određenu dinamiku i utiče na porast troškova.

Konkretno za pitanje koje je pomenuto, mislim da se radi o ratifikaciji, odnosno pružanju garancija za nekakve zajmove Evropske banke za obnovu i razvoj tako da na žalost ti zakoni jesu u Skupštini ali u ovom mandatu neće biti u mogućnosti da se ratifikuju i samim tim imaće direktne posledice po dinamiku sprovođenja aktivnosti za koje je taj novac namenjen.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dva najvažnija državna pitanja su Kosovo i EU. To su pitanja o kojima se najmanje vodi debata i u stručnim i u naučnim krugovima i u javnosti i zbog toga je ovaj skup još značajniji.

O Kosovu je posle dužeg vremena skoro bila jedna debata koja je publikovana u časopisu Hereticus. Što se tiče EU, ne računajući one koji su pozvani i koji se tim pitanjem bave, političke elite ili partijske elite ovo pitanje uzurpiraju, monopolišu i manipulišu. Pokušaću iz svog ugla da vidim koliko je ova tema važna.

U svojoj knjizi, "Prošlost na istoku, budućnost na zapadu" Meri Kardol i Ivan Vejvoda kažu: Jedan od ključnih zahteva revolucija iz 1989. bio je povratak u Evropu. Zemlje Centralne i Istočne Evrope su imale različitu dinamiku, ambiciju i prepreke na ovom putu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću, naravno, govoriti o Srbiji u EU najviše sa gledišta poljoprivrede, bavim se time već 60 godina.

Prvo da kažem da sam malo hendikepiran jer sam došao kasno, pa ne znam šta su uvodničarke rekle, tako da ću možda da ponovim nešto, a ako se to dogodi, onda je to kompliment za njih, a drugo, mislim da je greška ovog našeg sastanka što se ovde za stolom nalaze istomišljenici.

Hteo bih da pitam, da postavim neka pitanja. Tragična je stvar, kao što smo ovde čuli, raznorazne analize pokazuju da je Srbija maltene podeljena oko toga da li da se pridruži i ide ka EU ili da to ne čini zbog raznoraznih uslova koje oni tamo neće da prihvate.

Smatram da Srbija nema alternativu EU, ali pridruživanje EU ne znači ono što najčešće građani misle, a to je jedan benefit korišćenja fondova EU i ono o čemu 98% ljudi sanja, a to je bezvizni režim.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala na pozivu. Smatram da je EU šansa za Srbiju da definiše jedan svoj moderan nacionalni prioritet, kao svoj nacionalni interes, i onda naravno, takva definicija nacionalnog interesa stavlja naše političke elite pred ogromne izazove, a to je da prvo nauče da razgovaraju, jer mi ovde govorimo o nekom dijalogu, a zapravo ovde dijaloga nema, tj. ima dijaloga, ali nema debate, nema debate argumentima.

Mi smo ovde bili izloženi, ja sam to prvo zamerio gospodinu Mićunoviću u sebi, ali sada sam mu zahvalan na tome, jednom predizbornom pamfletu, jednoj predizbornoj mantri iz koje sam naučio da najslabiji član jedne koalicije definiše politiku te koalicije iz čega mogu da izvedem zaključak da je izlazak gospodina Palme iz koalicije, zapravo jedan ohrabrujući znak da će DSS preći na politiku proganjanja ratnih zločinaca, jer se odriče politike koju je gospodin Palma doneo u tu koaliciju. Ali ostaviću sarkazam na stranu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislio sam da govorim o nečem drugom, ali tok ove rasprave me zapravo vratio na nešto o čemu je možda i trebalo prvo da govorim, a reč je o sledećem: podsetiću vas na rezultate istraživanja koje smo kolega Mladen Lazić i ja proletos radili sa pripadnicima naše poslovne, ekonomske i političke elite.

Kada to kažem, mislim na ljude koji zauzimaju određene pozicije u izvršnoj vlasti u političkom smislu, a kada je reč o ekonomskoj eliti, radi se o ljudima koji zauzimaju najviše pozicija: vlasnici, direktori ili zamenici direktora u četrdesetak od 300 firmi koje su najbolje rangirane na ovoj listi ekonomista.

Zašto ja to ističem? Iz prostog razloga što se ovde stekao utisak da su politička i ekonomska elita zapravo nekako manjinski orijentisane ka EU, dok je stanovništvo većinski orijentisano. Naši rezultati, koji su uporedivi sa rezultatima iz još 18 zemalja, pokazuju nešto drugo. Istraživanje iz proleća 2007. godine pokazuje da je elita u Srbiji neverovatno visoko kotirana, prema tom indeksu negde oko 75%.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto sam samo jedan raspušteni poslanik Narodne skupštine, ovde nisam kao predstavnik vlasti. Trudiću se da budem što koncizniji.

Nerazumevanje pada Berlinskog zida uzrokovalo je da ovo društvo ode potpuno pogrešnim smerom u poslednjoj deceniji proteklog veka. Mi smo ličili na nešto kao ludistički pokret, umesto da se edukujemo za rad na mašinama i da idemo u korak sa novim dobom, mi smo lomili svoj narod, svoju državu i svoju naciju, pokušavajući da zaustavimo nešto nezaustavljivo kao što je pad komunizma, kao što je globalizacija, kao što je evrointegracija.

Trudili smo se tih desetak godina u borbi protiv Miloševića da pokažemo da je to ludistički pokret koji vodi ovo društvo u jednom potpuno pogrešnom smeru.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokušaću da budem strašno brza. Naime, nadovezala bih se na ono što je Tanja Miščević navela kao neku vrstu zaključka, a to je da nam u narednom periodu predstoji u stvari intezivni rad sa političkom elitom.

Htela bih da se fokusiram na jedno polje koje, čini mi se, nismo danas dovoljno pomenuli, a to je na koji način mi zapravo sa građanima i u javnosti komuniciramo ideju evropskog pridruživanja i Evropske unije uopšte.

Mislim da ćemo se složiti da to radimo i na nivou civilnog društva i na nivou političke elite i na nivou medija, na jedan vrlo deklarativan način. I smatram da i građani koji se izjašnjavaju da su za EU, to rade na jedan vrlo deklarativan način, i to svode na jednu jednostavnu jednačinu, a to je bolji život.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokušaću da budem veoma koncizan i da se osvrnem vrlo kratko na tri stvari.

Prva je potreba ili neophodnost spoljne politike Srbije da zadovoljava kontradiktorne ili međusobno suprotstavljene političke ciljeve. Drugo pitanje je ko su nosioci, ko su subjekti, da tako kažem, evropske promene ili evropeizacije u Srbiji. I treće je uloga javnosti u svemu tome.

Počeo bih jednom pričicom Lešeka Kolakovskog iz njegove zbirke filozofskih eseja "Priče nebeske“, gde on objašnjava da je objava rata zapravo najviši čin prijateljstva, najviši izraz prijateljstva. Zašto? Zato što prijateljstvo, kao i objava rata, teži identifikaciji dva subjekta. Znači, ako ste prijatelj sa nekim vi ćete nastojati da budete njemu što sličniji. Takođe i objava rata ima isti cilj, zapravo, da se jedan subjekat potpuno identifikuje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vesna Rakić-Vodinelić: Zaista nemam potrebu da dajem nikakvu završnu reč i mislim da nemam prava zapravo da je dam. Mislim samo da ovakve vrste razgovora treba nastaviti.

Ono što sam imala da kažem kao pravnica u međuvremenu sam rekla i mislim da sam svoje vreme već potrošila. Hvala vam.


Ljiljana Smajlović: Mene malo brine to je što pored ovoliko promotera evropskih vrednosti, kako je Nataša rekla, malo bilo spremnosti da se dozvoli čak ni neki skepticizam. Sve što se ne uklapa u to, čak u redosled kojom brzinom potezi moraju da se povlače, sve je to antievropsko i sve je to za osuditi.

To sam spomenula i kada sam počela ovaj uvodni deo i još sam više zabrinuta nego tada. Bilo mi je simpatično danas ovde kada se Žarko Korać usprotivio, s pravom, kada je Jelica Minić rekla koja je to politička stranka spremna da kaže ovo što je ovde rečeno. Žarko Korać je zaista u pravu, njegova politička stranka je jedina koja je javno izašla i rekla: nećemo ući u EU sa Kosovom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
To je bio dobar šlagvort za ovaj odgovor. Zahvalan sam Ljilji, zahvalan sam naravno svima koji su odvojili svoje vreme da učestvuju u jednoj ovakvoj debati.

Na osnovu spiska ljudi koje smo pozvali, koji vam je dostupan, mogli ste da vidite našu težnju da pozovemo ljude iz svih političkih opcija, i zatim naravno i ljude iz civilnog sektora i analitičare.

Cilj je celog ovog projekta Političkog demokratskog foruma sučeljavanje gledišta, ali očigledno da ljudi kod nas više vole borbu nego dijalog. Da je ovo ovde neka parlamentarna debata, svi bi poskakali i izvređali se, ali pošto je ovo jedan miran dijalog, debata, onda neki jednostavno nisu došli, a mnogi su i rekli da će doći.
Opširnije >>>