za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"ŽIVOT STARIJIH U SRBIJI"
Pretraga
Verzija za štampu
Najveći problemi starijih osoba u Srbiji su siromaštvo i netolerancija mladih, ocenili su učesnici debate "Život starijih u Srbiji" koju je u ponedeljak, 17. novembra 2008. organizovao Centar za demokratiju.

Predsednik Gerontološkog društva Srbije Miloš Nemanjić podsetio je na podatak da u Srbiji živi više od 1.300.000 osoba starijih od 65 godina koje čine oko 17 odsto ukupnog stanovništva.

"Stanovništvo Srbije je među najstarijima u svetu i zbog toga bi kao društvo trebalo da se zapitamo šta za nas znači činjenica da u Srbiji na 100 stanovnika mlađih od 15 godina dolazi 140 osoba starijih od 65 godina", kazao je Nemanjić.

On je naveo da se u Srbiji poslednjih godina širi mreža gerontoloških centara, pa tako trenutno postoji 45 državnih i 10 privatnih ustanova tog tipa.

"Treba razvijati i vanistitucionalne sadržaje i povećati broj klubova za stare kojih u Srbiji sada ima oko 50, od čega je 20 u Beogradu", kazao je Nemanjić.

Predstavnica Tima potpredsednika vlade za primenu strategije za smanjenje siromaštva Ivana Ćirković podsetila je da u Srbiji oko 500.000 ljudi živi u siromaštvu i ima mesečna primanja manja od 8.800 dinara, a među njima je 13,6 odsto starijih od 65 godina.

Ona je istakla da bi za unapređenje kvaliteta života starih osoba u Srbiji trebalo unaprediti sistem usluga i podrške starima na lokalnom nivou.

Ćirkovićeva je navela da je to upravo i jedan od prioriteta Ministarstva rada i socijalne politike koje će tokom 2009. godine unaprediti sistem podrške starijim osobama na lokalnom nivou i definisati standarde tih usluga.

Učesnici debate "Život starijih u Srbiji", koja se održava u okviru projekta Demokratski politički forum, istakli su da je u nedavnim javnim raspravama o povećanju penzija do izražaja došla netolerancija mlade populacije prema problemima starih.

Programski urednik DPF i predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović istakao je da su stare osobe u Srbiji suočene sa siromaštvom, lošim uslovima stanovanja i nedostatkom adekvatne medicinske nege.

"Činjenica je da čovek od 70 godina u Srbiji ima manje šanse da preživi nego njegov vršnjak u Britaniji ili Holandiji", kazao je Mićunović.

On je poručio da svako društvo treba racionalno da koristi, a ne da odbacuje znanje i iskustvo starijih, dodajući da bi starijima od 65 godina trebalo dozvoliti da budu angažovani, ako im zdravstveno stanje to dozvoljava.

"U mnogim zemljama se te granice pomeraju, pa tako u Nemačkoj profesori univerziteta ne idu u penziju", kazao je Mićunović.

On je mladima poručio da treba da razvijaju solidarnost prema starima jer će i oni jednoga dana postati deo te populacije.

(Beta)
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Centar za demokratiju u okviru projekta Demokratski politički forum organizuje seriju debata o važnim političkim, društvenim i ekonomskim temama koje su važne sa stanovišta demokratije, sa stanovišta unapređenja civilnog društva u Srbiji, ali i sa željom da unapredi neke praktične politike koje tretira na ovim debatama.

Na našim debatama nastojimo da povežemo ljude koji se konkretno bave ovim problemima na nivou struke. Dakle, u ovim debatama učestvuju eksperti, zatim ljudi koji donose političke odluke i, naravno, učestvuju građani kroz organizacije civilnog društva.

Današnja tema podstaknuta je serijom debata koje su se poslednjih nekoliko dana vodile u našem društvu, prevashodno povodom pitanja penzija i povećanja penzija. Te debate su nama pokazale da je problem starenja i način na koji naše društvo taj problem doživljava zapravo problem koji treba osvetliti sa mnogo više strana. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hvala. Pripremajući se za ovaj skup video sam da je početkom godine održan jedan u nizu skupova o ovoj temi, a jedan od zaključaka bio je da u Srbiji ne postoje međugeneracijska solidarnost i saradnja, odnosno ne baš da ne postoje, ali da su na vrlo niskom nivou.

Međugeneracijska solidarnost i saradnja u društvu su na vrlo niskom nivouUčesnici te radionice naveli su neke probleme koje oni smatraju za najvažnije. Pod jedan su naveli nedostatak motivacije kod mladih za volonterskim radom, postojanje stereotipa i predrasuda prema starijima i medije kao proizvođače tih stereotipa, što je interesantno, zatim, pomenuli su indiferentnost medija prema problemima starih, sa čime mogu da se složim, lošu informisanost i nedostatak znanja kod mladih o starenju i generalno otuđenje mladih i starih.

Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima, mi se već svi znamo. Ja uglavnom ispred našeg tima govorim na ovakvim skupovima.

Pre nego što krenem da govorim o tome koje su naše inicijatve, šta mi radimo, šta je razmišljanje i potpredsednika vlade i ovog tima za sledeći period, samo bih se ukratko osvrnula na početak, za one koji to možda još uvek ne znaju ili da bi novinari bili bolje informisani.

Kao što znate, država mora da funkcioniše u odnosu na zakone i stateška dokumenata na osnovu kojih ona definiše određene programe i projekte koji se onda finansiraju ili iz budžeta ili od strane donatora. U pogledu onoga što se tiče politika koje se sprovode u odnosu na stare, imamo taj nacionalni strateški okvir koji je definisan još 2003. godine, to je Strategija za smanjenje siromaštva koja je prvi put definisala ili prepoznala grupu starih, odnosno starijih od 65 godina, kao potecijalno ugroženu grupu ili kao grupu koja je u stalnom riziku od siromaštva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega izražavam veliko zadovoljstvo što je Centar za demokratiju u okviru Demokratskog političkog foruma organizovao ovu debatu, ovaj okrugli sto. Posebno se zahvaljujem što je ukazano poverenje organizaciji na čijem sam čelu od marta ove godine, a to je Gerontološko društvo Srbije. Posebno nam je zadovoljstvo što se nalazimo u evropski dizajniranoj Narodnoj banci Srbije. Ali, da ne gubimo vreme na pojedinostima, prosto mi je drago što sam jedan od uvodničara.

Ja sam zamislio ovo moje izlaganje, da tako kažem, mozaično. Pre svega bih želeo da kažem šta se dešavalo na gerontološkom polju tokom 2008. godine. Kada govorimo o gerontološkom polju, to je jedan sociološki pojam, ja ga koristim i mislim da je on vrlo plodonosan, ako tako mogu da kažem. Praktično, pod gerontološkim poljem treba razumeti mrežu ili konfiguraciju objektivnih odnosa između socijalnih statusa velikog broja aktera. Za svako društveno polje pa i gerontološko, karakteristične su i simboličke borbe pogleda na svet, njihovih grupnih nosilaca, koji definiše društveni prostor u kojima ljudi grade svoje živote.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da vas pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli. Uzeo sam reč na početku da vam još nešto kažem o motivima zbog kojih se Centar za demokratiju opredelio za jednu ovakvu temu.

Ja mislim da je ovo pitanje starih pre svega demokratsko pitanje i ja bih želeo da mu priđem pre svega sa te tačke gledišta. To znači da je to pitanje jednakosti svih građana, odnosno članova jedne zajednice.

Mi smo naravno svedoci mnogih zločina, ratova, kršenja ljudskih prava, itd, ali i jednog upornog širenja slobode, odnosno smanjenja diskriminacije. Postajali su slobodni robovi, seljaci, postale su slobodne žene, vodi se računa da se ne diskriminišu manjinske grupe, nacionalne, pa onda ljudi sa posebnim potrebama, pa seksualne slobode, dakle širi se jedno novo gledište unapređenja ljudskih prava i jednakosti - suzbijanjem nejednakosti.
Opširnije >>>