za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"MOGUĆI ODGOVORI NA SVETSKU EKONOMSKU KRIZU"
Pretraga
Verzija za štampu
"O devedeset posto ovih stvari morali bismo da pričamo i da nema svetske ekonomske krize. Očito je da moramo da radimo na dva koloseka: na održavanju nivoa tekuće aktivnosti paketom mera protiv krize, ali država ne sme da apstinira od odgovornosti za stanje reformi onih fundamenata privrednog i društvenog sistema koji u suštini iznova generišu probleme, što je drugi krak koloseka na kome moramo nastaviti da radimo."

Ovo je glavni zaključak profesora Jurija Bajeca, člana ekonomskog tima predsednika Vlade, iznet tokom sumiranja debate Mogući odgovori na svetsku ekonomsku krizu održane 11. februara 2009. godine u organizaciji Centra za demokratiju (www.centaronline.org). Profesor Bajec i potpredsednik Vlade Božidar Đelić su obrazložili vladin paket mera u kome se ističu četiri prioriteta: obezbeđivanje stabilnosti, održavanje privredne aktivnosti, sprečavanje socijalanog raslojavanja i borba za investicije, kao i metodologiju njegove izrade koja je podrazumevala široke konsultacije sa skoro svim relevantnim akterima. U debati su učestvovali i predstavnici resornih ministarstava, Narodne banke Srbije, istaknuti ekonomski stručnjaci, predstavnici privrede, komercijalnog bankarskog sektora, javnih preduzeća, narodni poslanici, predstavnici i civilnog društva, što je prvi ovakav skup u Srbiji na kome su se na jednom mestu mogli čuti pogledi na uzroke i efekte krize i mere koje treba poduzeti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dame i gospodo, pre svega želim da vam se zahvalim što ste se odazvali ovom pozivu i moram reći da je tema takva da je prirodno da smo se okupili u ovom broju, a verovatno naredni put i u većem. Centar za demokratiju je pokrenuo jedan projekat već godinu i po dana, uz potporu Fridrih Ebart fondacije i Ulof Palme fondacije kako bi se podstakla debata u našem društvu o najvažnijim strateškim pitanjima. Debata jeste preduslov svake demokratije i zato je to bilo prirodno da se time bavimo. Projekat u okviru ovoga programa, Demokratskog političkog foruma, jeste da okuplja značajnije, najkompetentnije ljude u određenim oblastima, da ovde sučele gledišta i da to objavimo na sajtu i podstaknemo dalju i življu debatu. Nastojimo da dobijemo ljudi različitih shvatanja, različitih političkih opredeljenja, različitih ekonomskih filozofija, jer to je jedini način da dođemo do najboljih rešenja. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan poštovani učesnici skupa. Kao što je profesor Mićunović rekao, ja ću u ovoj prilici nastojati da budem pažljivi peščani sat i da prekinem svakoga ko bude prekršio, odnosno ko bude produžio svoje izlaganje. Kao što smo rekli, prvi govornici će imati po osam minuta da u ime vlade i u ime onih koji donose svoje programe predstave odgovor na krizu, ostali govornici po tri minuta, dok će replike biti jedan minut.

Prvo mi na početku dozvolite da ukratko pročitam kratke izvode iz jednog materijala međuresurske radne grupe koja će se sutra naći na sednici vlade ili koja je korišćena za rad sutrašnje sednice. To su mogući scenariji i odgovori na krizu koji postoje. Govori se o tri scenarija. Jedan scenario je apsolutni pad, drugi scenario je relativni pad, treći scenario podrazumeva nove šanse.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Dobio sam relativno težak zadatak, a to je da u osam minuta predstavim odgovore Vlade Republike Srbije na ekonomsku krizu. Naravno, poslednjih nekoliko nedelja i meseci dobijamo vesti iz ekonomskog sveta koje nismo mogli naslutiti. Daću vam nekoliko primera. U decembru Kina nije kupila nijedan litar nafte. Takva je ekonomska situacija da rezerve koje ima su dovoljne. U četvrtom kvartalu prošle godine ukupna električna energija koju je transportovao italijanski sistem je opala za 30%. Industrijska proizvodnja Tajvana je pala za 50%. Jutros je glavni ekonomista centralne banke Japana rekao da je industrijska proizvodnja Japana pala za 10%. Prognoza je da će ukupno bruto domaći proizvod Latvije pasti na 10.2% ove godine. Možemo dati mnogo primera koji će samo potvrditi ono što je sada predmet konsenzusa i u zemlji i u Davosu i to su stvari koje su, da kažem, konstatovane i korigovane svake nedelje, svakog meseca kada su pristizale nove vesti i mi moramo, kao vlada i kao država naravno, izuzetno budno pratiti ovu evoluciju i adaptirati sve ono što radimo prema novoj realnosti. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Paket mera nije napravljen u nekom kabinetu gde su sedeli neki profesori, pa su smislili neke pametne mere, već naprotiv predsednik Vlade i ostali članovi vlade su išli drugim putem, imali su vrlo ozbiljne konsultacije sa privrednicima, sa bankarima i sa predstavnicima opozicionih partija koji su, sem što su nas kritikovali, dali i konkretne predloge kako izaći iz krize. Hvala puno. Posle Bože Djelića obično čovek nema više šta da kaže, pošto je on sve rekao, tako da bih ja malo više komentarisao neke stvari, nego ponavaljao one stvari koje su poznate, a naročito u vezi paketa mera koje je Vlada usvojila i koje će faktički ovih dana početi praktično da se primenjuju. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dakle, shvatili smo da je program Vlade Srbije usmeren pre svega na stimulisanje ponude, jer se radi o vanrednim okolnostima i zemlja, kao i sve druge ekonomije, imaju takozvani paradoks štednje koji je doprineo drastičnom smanjenju ponude. S tim u vezi, uopšte sve mere koje su usmerene na borbu protiv recesije, očekivane recesije u 2009. godini, jeste nešto što jeste pravi način reakcije Vlade Srbije. Ta efikasna realizacija svih ovih mera koje su g. Đelić i g. Bajec pomenuli, verovatno moj predlog da doprinese i jednoj relaksiranoj monetarnoj politici koju će voditi Centralna banka i koja se, na kraju krajeva, najavljuje. Sve zajedno, treba da doprinese jednoj većoj makroekonomskoj stabilnosti. Po mom mišljenju, pitanje finansiranja rasta, odnosno borbe protiv recesije je pitanje broj jedan, pa tek onda pitanje stabilnosti, pa tek onda iza toga uopšte separatno posmatranje bankarskog sektora iako je, podsetiću sve kolege, kriza počela tako što smo svi bili zabrinuti da li će bankarski sektor u Srbiji opstati, očigledno neopravdano. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovana gospodo pokušao sam da u poslednjih dva meseca obidjem i obišao sam sedam evropskih zemalja, razgovarao sa ljudima koji su učestvovali u privrednim i ekonomskim programima u EU, u Americi, u Ruskoj Federaciji i u Kini. Svuda u svetu danas je ova ekonomska kriza i svetska, ali i domaća. Jedno u Srbiji je ova kriza samo svetska, kao da nije domaća. Moj vrlo cenjeni kolega, potpredsednik Djelić, počeo je od toga šta se dešava u svetu.

Počeću od toga šta se dešava u Srbiji svaki dan. Poslednjih sedam dana sam razgovarao sa predstavnicima desetak preduzeća, bilo izvoznici, bilo oni koji nisu izvoznici, razgovarao sa sindikatima. Mogu da vam kažem, situacija zaista nikad nije bila gora, a tek nas očekuje veliki udar. O tome niko ne govori. Govori se o tome šta se dešava u svetu. Prvo, moramo da kažemo, ova kriza će biti dugotrajna, nikakvih šest meseci. Kriza će da traje minimum dve, tri godine, a to je po procenama, bar svih onih koji se nalaze u našem okruženju. S druge strane, moramo da kažemo, ovo neće biti nikakva šansa za našu privredu, da tu budemo vrlo jasni. Šanse neće biti. Treba da budemo presretni ako ovde bude jedna dobra stagnacija, samo da ne udjemo u recesiju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne bih imao ništa protiv da restrukturiranje javne administracije počnemo od državnih sekretara i pomoćnika ministara, pa ih recimo, smanjimo za neki broj, a da onda, ako to jeste pravi trenutak, a čini mi se da jeste, počnemo da razmišljamo i o smanjenju broja ministarstava. Možda je moj pogled malo drugačiji, s obzirom da dolazim iz Ministarstva finansija i vidim koliko to sve košta.Iako dolazim iz jednog vrlo ozbiljnog ministarstva, ja bih ovo počeo jednom šalom. Kad deo vlade troši nečega više i kad parlament troši nečega više, a imali smo prilike da čujemo i da jedan predstavnik vlade troši više vremena nego što je dogovoreno i predstavnici parlamenta isto tako troše više vremena nego što je dogovoreno, neko mora više da štedi. Zbog toga ja neću moći da odgovorim na sva vaša pitanja. Normalno, gde ima šale tu ima i zbilje. Vrlo ću kratko, novinarski, reći tri stvari koje su po mom dubokom uverenju najveći trenutni izazovi u Srbiji. Jedan je političko ekonomski izazov, drugi je ekonomski izazov i treći je politički izazov. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dosao sam sa namerom da ukazem na neke druge stvari, a sada sam baš zaista inspirisan ovim stavovima predstavnika Vlade, pa ću u tom smislu samo dati nekoliko kratkih opaski. Mi koji malo duže živimo i pratimo šta se ovde dešava u zadnjih dvadeset godina, zaista vidimo da se u Srbiji dešava što se inače dešava i u drugim zemljama, a to je da možda neki ljudi dodju na vlast da promene svet. Ne sumljam da je i naša situacija možda bila takva, ali kako vreme odmiče, prvo što urade, promene sebe i to se onda očigledno vidi i prosto se naviknu na to sve skupa i verovatno je to normalno. U tom smislu mogu da razumem ovo što je moj uvaženi profesor Jurij Bajec rekao: nema mesta za fundamentalne reforme, u Srbiji nije vreme. U Srbiji nikad nije bilo reforme za fundamentalne reforme. One nisu ni izvršene. U tom smislu, verovatno je to nešto što je trajna karakteristika naše situacije. Druga je karakteristika što se više menja, sve je isto. No, pošto vreme odmiče, da nekoliko stvari kažem koje su me ovako malo začudile. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo, sve vreme se priča o državnom paketu pomoći od 122 milijarde, a u suštini, iza toga stoji samo tri milijarde dinara iz budžeta. Ako je već kriza, a jeste kriza, ako već država mora da interveniše, a mora da interveniše, čini mi se da je manje od pola procenta ukupnog budžeta za ovu godinu za ublažavanje posledica globalne krize izuzetno mala suma. Mislim da to ni privreda nije očekivala, niti je verovatno računala na to.

Druga stvar. Većina vladine podrške se zapravo svaljuje na teret banaka. Ključno pitanje u tome, da li banke u Srbiji u ovom trenutku imaju 60 milijardi dinara slobodnih sredstava da bi odobrili 40 milijardi dinara za likvidnost i 20 milijardi dinara za potrošačke kredite. Ubeđen sam da ni pola tih para nema, a takođe sam uveren da drugu polovinu ne mogu, u ovom trenutku, da povuku od svojih matica iz inostranstva, kao što su nekada mogli.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim prvo da se izvinim što moram da napustim skup, pošto predsedavam Nacionalnim savetom za inkluziju Roma, a mislim da to ilustruje jedan od četiri pravaca o kojima govorimo. Naravno, dozvolite mi prvo dve rečenice, da ne kažem filozofije, ali nekog sličnog pristupa.

U suštini, ako sagledamo situaciju danas, naravno da oni problemi koje je Srbija imala ranije nisu nestali. Naravno da moramo da nastavimo da radimo na njihovom rešavanju. Činjenica je da kada smo konfrontirani sa dodatnim problemom koji proizilazi iz značajnog i veoma brzog smanjenja privredne aktivnosti u svetu, moramo uskladiti prioritete i sredstva koja upotrebljavamo. To je ono što je teško svakoj zemlji, pa i u Srbiji. Naravno da u tom momentu konstatujete da one zemlje koje su najduže imale najveću filozofiju ultraliberalizma i koji su time što nisu odradili nikakvu regulaciju finansijskog sistema doveli svetsku finansiju do najvećeg kraha u istoriji. Ti isti danas kroz novac poreskog obveznika nacionalizuju te banke. To je dubok moralni problem, jer je samo jedna mala grupa u ekonomiji zapravo finansirala ogromni lični dobitak na teret celog sveta i to ne samo zemlje SAD, gde je nastao taj problem, nego celog sveta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto ću ja malo dodirnuti banke i to ne naročito na prijatan način, možda je dobro da ja prvi počnem. Prvo, nasmejao sam se kada je gospodin Djelić, žao mi je što otišao, pa to govorim posle toga, rekao da smo mi u četvrtom mesecu prošle godine sa MMF već se spemali da savladamo krizu. Obrnuto, trebamo biti realni, mi previše kasnimo i još uvek nismo dobro razumeli svetsku krizu. Ono što mene još više brine, što mi nismo još uvek prihvatili da smo mi u svetsku krizu ušli sa ogromnom sopstvenom krizom i kada se te dve nepovoljne stvari susretnu, što se više nepovoljnih stvari susretne, to je teže iz toga izaći. Šta je specifično kod nas? Specifično je kod nas preskup novac, nikakva briga o štednji, nema investicija, velika inflacija i bankocentričan sistem, to ću malo kasnije objasniti. U takvoj situaciji mi bi trebali da se vratimo reformama. Pojačati reforme sada, popravljati sistem, popravljati institucije, popravljati postupke, pokušati iz sopstvenih resursa više iskoristiti.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sve više ovih dana mi se sučeljavamo sa situacijama u kojima se, da kažem uslovno, sučeljavamo sa bankama koje postaju nervozne na ovom tržištu. Pitanje je, normalno, okidača i pitanje je koliko će se ta nervoza preneti primarno na protestvovanje menica, kao jednog instrumenta obezbedjenja i koliko će taj sindrom potencijalne likvidnosti biti nešto što će u narednim mesecima biti problem.Verovatno ću najmanje govoriti o tom delu, pošto mislim da postoje neke druge teme koje su bar podjednako važne, jer od toga zavisi u biti ono što je kolega Zec govorio, a to je da li se mi bavimo samo neki posledicama ili hoćemo da lečimo i neke uzroke. Hajde da odgovorim prvo na to. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da pozdravim organizatora, da zahvalim na pozivu. Svoje kratko izlaganje bih počeo pitanjem koje je postavio uvaženi profesor Mićunović - Šta su unutrašnji generatori krize? To je ključno pitanje po meni. Odmah moram da kažem, uvodničar Bajec je lepo rekao da u Srbiji nismo stigli da počnemo fundamentalne reforme. To je jedna tužna slika. Mi se danas nalazimo u februaru mesecu 2009. godine, a ako od 05. oktobra, ono pre neću ni da govorim, ako nismo pokrenuli fundamentalne reforme, onda imamo krizu i bez svetske krize.

Po meni, naš fokus mora biti na fundamentalnim reformama u zemlji Srbiji. Imamo toliko debalans u trgovinskoj razmeni, deset milijardi evra u prošloj godini, a to govori gde smo sa reformama i to govori koliko smo mi ranjivi na krizu koja je došla. Sada se dogodila kriza i zbog toga smo čitali nešto u novinama, čuli od stranih eksperata da Srbija ipak spada u jednu od zemalja koja je jako ranjiva na uticaj krize.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Gde nas je ekonomska kriza zatekla? Zatekla nas je sa stopom nezaposlenosti koja je najveća u Evropi, zatekla nas je sa jednom procenom da 600.000 ljudi radi na crno, bez poljoprivrednog sektora. Zatekla nas je u momentu kada smo stopu siromaštva smanjili sa 10% na 6.6%. Posle ovako sjajnih dijagnostikovanja i posle ovako, da kažemo i pametnih predloga i svega, lako je biti pametniji, pa s obzirom da sam predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike, biću malo i samokritična i reći da je bilo bolje sačekati i par dana pa izaći sa kompletnim paketom mera koji bi obuhvatio ne samo ovaj paket ekonomskih mera koji obuhvata, da kažemo, jedan manji segment privrede, nego obuhvatiti i drugi pol toga što je jako važno, a to je socijalne potrebe i socijalni aspekt najugroženijeg dela stanovništva. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Teško će mi biti da budem kratak. Ono što sam iskoristio dosad izgleda se završilo, lepo sam se uklopio u ovu sredinu koja mi je poznata. Biće mi problem da odgovorim na sva pitanja, čak bi mi bio problem da pokušam da odgovorim sa "da" i "ne", najverovatnije. Zato mogu da iskoristim to da kažem nešto što je neki stav, da tako kažem, monetarne politike, odnosno njena pozicija.

Prvo, ono što je potpuno izvesno, što se tiče Srbije, mi ćemo najverovatnije za šest meseci moći da konstatujemo da je privreda ušla u recesiju, odnosno mi očekujemo da polako od počekta ove godine, konkretno od decembra privreda tone u minus. To će se najverovatnije nastaviti i u naredna dva kvartala. Međutim, problem sa stanovišta monetarne politike je činjenica da u tom perodu mi nećemo imati smanjenje inflatornih pritisaka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada se kupovao Telekom Srpske, postojala je jedna skoro nepodeljena podrška u društvu i to se pokazuje danas kao jedan dobar potez i Telekom Srpske je rastao ove godine za 67%. Međutim, treba da se plati Telekom Srpske i to košta 700 miliona evra bez kamate.Dobar dan svima. Osećao sam dužnost, pošto sam imao priliku da budem u Davosu ove godine, kažem nešto i o Davosu, ali možda ipak bolje na kraju. Ovakav skup bih iskoristio za možda i malo provokativnu diskusiju i neočekivanu od strane nekog ko radi u Telekomu i koji je u svemu odgovoran za poslovanje Telekoma i možda u skladu sa našim navikama da čovek brani svoju poziciju, pa onda po svaku cenu trebao bih da zagovaram stav da nema privatizacije, pošto je veliko pitanje da li bi novi vlasnik meni zadržao tu poziciju. Dakle, biće dosta, čini mi se, neočekivana priča. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Krenuo bih od parafraze nečeg što je bilo često pominjano, od reformi nismo imali ništa, a onda je došla svetska kriza i odnela nam sve. Činjenica je da mi imamo našu autentičnu krizu koja traje od 2000. godine do današnjih dana. Ona je strukturna, tu se ništa bitno nije menjalo, jedina izmena je izvršena u sferi finansijskog sektora i to nedovoljno, možda čak i u pogrešnom pravcu, bankocentrično, kao što je neko rekao, i to je to. Mi smo propustili od 2000. godine do danas, odnosno do decembra 2008. godine, kada smo postali svesni da postoji neka svetska kriza, da na adekvatan način rešimo ono što su bili ciljevi tranzicije u Srbiji, a to je: decentralizacija, demokratizacija, podizanja konkuretnosti domaće privrede i da ne nabrajam šta još sve. Niti imamo decentralizaciju, niti imamo konkurentnu privredu, niti smo uspeli da podignemo nivo efikasnosti poslovanja preduzeća, niti smo uspeli bitnije da rešimo problem nezaposlenosti. Sada dolazimo u situaciju da slušamo sjajne priče o tome, prosto me milina obuzela nakon mera koje vlada teba da sprovede, a šta su pretpostavke na kojima baziraju te mere. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Počeću ovim pitanjem koji je gospodin Denda rekao, koliko je firmi u blokadi i koliko dana. Na poslednjem sastanku koji je bio u Narodnoj banci Srbije, gde sam insistirao na prijemu kod guvernera Jelašića, postavili smo upit, bio je i gospodin Hinić na tom sastanku, da dobijemu informaciju koliko firmi je trenutno u blokadi, koja je to struktura i koliko dana je blokada. Nismo dobili taj odgovor. Činjenica je da je poslednji kvartal 2008. godine i januar mesec povećan broj blokada u preduzećima, da je nelikvidnost znatno povećana i da je pad industrijske proizvodnje, poslednji kvartal 2008. godine i januar mesec 2009. godine vrlo veliki. Ovo što sam rekao, to je tačno, da je više od 20 do 25 posto višegodišnjih ugovora koje imaju firme otkazuju, ali čak i da se godišnji ugovori koji su sklopljeni u 2008. godini smanjio za 20 do 30 posto i to je informacija i po granama i po sektorima iz regiona. Kako god okrenete imamo jedan strahovit pad kompletne industrijske proizvodnje.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Branko je pomenuo i PTT kao 80% ili većinski akcionar u Telekomu. O budućoj privatizaciji, a da li će to biti brzo ili za neku godinu, govorio bih iz sasvim drugog aspekta koji treba da pokaže koliko smo i u hroničnom nedostatku pravih integratora sistema, makar koliko imali možda pojedinačnih dobrih realizacija, ali na primeru privatizacije Telekoma sigurno treba razmišljati o posledicama i o onom što će i drugi sistemi pretrpeti, pa i sama država. Mislim da je važno pre ulaska i donošenja takve odluke, analizirati šta će to značiti za jedan sistem koji nosi 80% vlasništvo u Telekomu, a da će biti praktično otpisa tog 80% kapitala u Telekomu, a što predstavlja 70% osnovnog kapitala u Pošti Srbije. Svakako, treba naći rešenje da se jedan ovako važan infrastrukturni sistem koji opet može da podstakne, neki govornici su govorili o potrebi za centralizaciju sistema i javni operator nije samo, uveren sam u to, da pravi profit u ovom trenutku i svakako mora efikasno da upravlja svojim resursima. Odgovoran je i za taj proces i decentralizacije i podršku na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Ako bi se isključivo odlučivalo putem analize i profita, onda bismo ugasili dve trećine pošti od Trgovišta, Crne Trave, mnogih pošti u Vojvodini. Kada pomenete da jednu od 1500 pošti u Srbiji zatvorite, imate osećaj gradjana na tom delu teritorije da im praktično jedan od najbližih predstavnika države Srbije odlazi sa tog prostora.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Možda ću se sada vratiti na početak. Dakle, više govornika je pomenulo dve fundamentalne stvari. Jedna je zapravo izvoz, odnosno nedovoljan izvoz za bolju platno - bilansnu poziciju države i drugi je problem javna potrošnja. Najpre da kažem da se ova kriza kod nas sa aspekta makroekonomske teorije može okarakterisati, u akutnom smislu, kao platno - bilansna kriza za sada. Ne znamo doduše da li će se ona pretvoriti u ono što se zove sudden stop, tj. iznenadni prekid priliva kapitala. Postoji velika verovatnoća i tu su onda posledica drastičnije. Međutim, važnije od toga je što u hroničnom smislu ta kriza može biti kriza četiri fundamentalne neravnoteže. To su ustvari tektonski uzroci ili tektonski faktori te krize kod nas. Te četiri fundamentalne neravnoteže su medjusobno povezane.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Evo ja ću pokušati iz perspektive kompanije koju od skora vodim da vam kažem neko praktično iskustvo. Radi se o Novosadskom sajmu, znači firmi koja je na ljutom tržištu i naši korisnici, iz aspekta krize gledaju i razmišljaju o tome da li je izlazak na Sajam za njih trošak ili investicija i šta da urade u 2009. godini. U razgovorima koje sam imao sa njima, oni su pre svega, decembar mesec doživeli u određenom stanju šoka, jer je nekako na velika vrata došla informacija o krizi. Pošto je došao kraj godine, naročito inostrane banke su počele sa odredjenim povlačenjima kapitala sa ovom prostora ili su ga najavljivali. Banke su više najavljivale kredite nego što su ih odobravale, odnosno da su ih odobravale uz takve kamatne stope da su svakako bile odbijajuće. Januar je tradicionalno, da kažem, loš mesec za kupovine i prodaje. Sve više se bave svodjenjem računa. Mogu da vas uverim da su u toj sferi ekonomije očekivanja jako bitna, pored svih računica i kalkulacija.Opširnije >>>
Verzija za štampu

Danas smo čuli nekoliko važnih primedbi i sugestija, recimo jedna je važna, da će biti potrebno sigurno razmišljati o nečemo što se zove dodatni paket socijalnih mera.

Pre svega, ja se svima najlepše zahvaljem na svim primedbama, uključujući i sve kritičke primedbe, pa i one koje mislim da baš i ne stoje, jer u krajnjoj liniji, ono što je mene obradovalo ovih zadnjih nekoliko meseci jeste ta komunikacija između, da kažem, glavnih aktera koji konačno odlučuju o tome kako će privreda Srbije funkcionisati. Mislim da je to dosta pomoglo, da je i vlada izgurala, ja bih ipak rekao, prvi paket mera koje prosto treba, kao što je rekao zadnji govornik, malo da ohrabri privrednike i da pokaže da postoje mogućnosti da se i u uslovima, ovakim kakvim smo, nešto može uraditi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ukoliko mi budemo prestali da strateški mislimo, onda ćemo stalno biti u nekoj akutnoj situaciji. Ono što me u celoj ovoj krizi ohrabruje, svetskoj, da će se i u svetu razmišljati i sa jednog aspekta filozofskoga. To je jedno krupno pitanje, ono koje sam na početku rekao - da li postoji čovek samo zato da bi bio predmet ekonomskog života, bio eksploatisan, iskorišćavan ili kao onaj ko druge koristi da budu iskorišćeni ili je, naprotiv, iz tehnologije i sve ostalo tu da nas humanizuje da bude neki resurs koji čovek koristi. Očigledno da su ljudi jako zaposleni. Mi smo se trudili da pozovemo ljude i uticajne i zaposlene u mnogim sektorima, tako da nam se polako već približio kraj. Ja sam očekivao i uzeo sam čak rezervu od naših domaćina na još jedan sat, računajući da ljudi neće stići da sve kažu što žele da kažu. Ali, ljudi obično kažu ono što misle, ali nisu toliko radoznali da do kraja čuju šta drugi misle, pogotovu čak ni o tome šta misle o onome što su oni rekli. Ali to je jedna stvar, ne bih hteo da ogovaram našu kulturu, ali to je sigurno nešto bitno. Opširnije >>>
Verzija za štampu
MMF JE JEDINO REŠENJE

Srbija bez alternative u ekonomskoj krizi

Sve su prilike da će u prvom kvartalu Srbija imati negativan privredni rast, a ono što bi moglo da joj pomogne da izbegne etiketu zemlje u recesiji jesu mere Vlade čije ćemo efekte osetiti tek u narednim mesecima.

Kao odgovor na krizu, ali i smanjenje budžetskih prihoda i stranih investicija još u januaru kao mera predostrožnosti dogovoren je stendbaj aranžman sa MMF-om od 402,5 miliona evra. U ovom trenutku nije tajna da ova suma više neće biti za „ne daj bože“ i isključivo za devizne rezerve.

Premijer Cvetković najavljuje novu pozajmicu od ove međunarodne institucije, i to ni manje ni više nego dve milijarde evra koje će delom biti upumpane i u državnu kasu. Prevedeno na standard građana, ovaj zajam omogućiće stabilniji dinar, sigurniji budžet i najverovatnije pokretanje infrastrukture, odnosno privrede.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
(Leskovac, 3. mart 2009) Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Srbije sačinilo je predlog prvog paketa socijalnih mera za zaštitu najugroženijeg dela stanovništva i predalo ga nadležnim ministarstvima na razmatranje, izjavio je ministar rada Rasim Ljajić.

Ministar Ljajić je novinarima rekao da su mere podeljene u tri kategorije i da su to "više egzistencijalne nego socijalne mere".

"Jedne se odnose na pokušaj da na svaki način ohrabrimo poslodavce da ne optuštaju radnike, da predložimo olakšice koje će biti stimulativne za te poslodavce", kazao je Ljajić.

Druga grupa mera je za zaštitu najugroženije kategorije stanovništva: za samohrane majke, porodice sa više dece, za izbeglice i raseljena lica u izbegličkim kampovima. Planira se stimulacija najboljih učenika srednjih škola iz siromašnih porodica i pomoć starijima u ruralnim krajevima.
Opširnije >>>