za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"DRŽAVA, DRUŠTVO I VERSKE ZAJEDNICE"
Pretraga
Verzija za štampu
"Naravno da svako ima prava da se usprotivi donošenju nekog zakona koji mu se čini loš ili ga ugrožava, ima prava da ga kritikuje, ali ne može reći da ima pravo veta jer to pravo veta nema niko. To pravo imaju samo građani izraženi kroz svoj parlament i svoju državu. Ako to pitanje uspemo da definišemo, da se ne može ulaziti u neka polja vođenja politike u ime nacije, onda mislim da više nećemo imati nijedan problem."

Ovo su, ukratko, glavni problemi koji trenutno postoje i predlozi rešenja koji bi doprineli boljem odnosu države, društva i verskih zajednica, po oceni profesora Dragoljuba Mićunovića, narodnog poslanika i predsednika Centra za demokratiju, izneseni na debati "Država, društvo i verske zajednice", koja je u ponedeljak, 30. marta 2009. održana u organizaciji Centra za demokratiju u okviru projekta "Demokratski politički forum", uz podršku fondacije Fridrih Ebert.

Na debati su intenzivno razmatrani problemi koje izazivaju uplitanje crkve u državna pitanja, uplitanje države u crkvena pitanja, loš odnos civilnog sektora i verskih zajednica, problemi koje izaziva tendencija i percepcija da SPC ima monopol na zaštitu nacionalnih pitanja i određivanje nacionalnih prioriteta, kao i neravnopravan položaj netradicionalnih crkava u Srbiji.

Na debati se okupio veliki broj pripadnika akademske zajednice, nevladinog sektora, netradicionalnih verskih zajednica, narodnih poslanika, državni ombudsman, predstavnici ministarstava vera i rada, međunarodnih organizacija, katoličke crkve, jevrejske zajednice, ali se nije pojavio niko od pozvanih vladika Srpske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice.

Uvodna izlaganja na debati, koja su podstakla intenzivnu i informativnu raspravu, imali su profesor sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Vukomanović i profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović.

Dragoljub Mićunović je rekao da se ova tema nametnula posle debate u parlamentu oko Zakona o antidiskriminaciji. "Problem nije bilo suprotstavljanje mišljenja, jer toga uvek ima, već žestina sukoba i pokušaj da se prepirka prenese i van parlamenta." Profesor Mićunović je ocenio da je u srpskom društvu očit nedostatak dijaloga o ključnim temama. "Do nesporazuma dolazi i zato što nisu jasno definisane zone delovanja i uticaja crkve. Nije sporno da se verska lica izjašnjavaju po raznim pitanjima, ali problem nastaje kada se dolazi do uticaja na donošenje zakona, pošto niko nema pravo veta."

Milan Vukomanović je rekao da su verske institucije izgradile "veoma respektabilan odnos s državom", ali smatra da je sporan način na koji država doživljava crkvu. "Vlasti tretiraju crkvu kao političku partiju s 95 odsto biračkog tela, a realno nema toliko vernika u pravom smislu reči." "Na liniji crkva - država stvari se završavaju na direktnom nivou i van očiju javnosti, a kada se pokrene neka inicijativa iz nevladinog sektora, situacija je znatno drugačija." Vukomanović je istakao tri ključna događaja od demokratskih promena 2000, koji su doprineli pogoršanju odnosa i konfuziji u javnosti oko uloge pojednih aktera u javnom životu: način i razlog uvođenja veronauke u škole 2001, rasprava o zakonu o verskim zajednicama 2006, i rasprava oko zakona o antidiskriminaciji. Vukomanović je primetio da se u Srbiji crkva više pita o političkim nego o socijalnim temama. On smatra da je glavni uzrok sadašnje situacije to što država i crkva više insistiraju na "simfoniji stavova" nego na ravnopravnosti u njihovom iznošenju, što je i glavna zamerka nevladinog sektora u vezi sa položajem crkve u društvu - privilegovanim položajem.

Radovan Bigović je rekao da su veliki nesporazumi između crkve i građanskog društva posledica neznanja, jer nije bilo dijaloga o spornim pitanjima. "Izneti svoje mišljenje nije smrtni greh. Država ne mora da usvaja te predloge i ona najčešće to i ne radi." Bigović je sa učesnicima debate po prvi put u javnosti podelio i svoje zapažanje da i u savremnom svetu postoji naklonost crkve prema desnici i konzervativizmu, a posledica toga je "usporavanje društvenog razvoja". Bigović smatra da nije dobro po njih same što su se crkve i verske zajednice više okrenule državi nego civilnom društvu, jer tako izgleda da im država daje identitet. On je podsetio da i u dokumentima EU stoje odredbe koje kažu da će se sa crkvama održavati redovan i transparentan dijalog. "I za nas su pravne norme EU koje regulišu ovu oblast najbolje rešenje. Ubeđen sam da ni crkve ne traže više."

Profesor Bigović i Biljana Kovačević-Vučo iz Komitera pravnika za ljudska prava, složili su se u oceni da je velika greška, koja izaziva ozbiljne probleme, suprotstavljanje verskog i građanskog na svim nivoima, pa i prilikom uvođenja veronauke u škole.

Sociolog Zagorka Golubović nije se složila sa Bigovićevom ocenom da je očito da crkve ne teže klerikalizaciji društva i da svojim delovanjem ne ugrožavaju sekularnu prirodu države. "Pitanje je da li je sekularna država ipak ugrožena ili ako ne ugrožena, a ono podrivena. Jer, uzmite u obzir veronauku, uzmite u obzir sve crkvene slave koje slave državni organi, uzmite u obzir mešanje crkve u sve sfere društva. Dakle, to je jedno pitanje o kojem bi trebalo vrlo ozbiljno razgovarati."

Sociolog religije Mirko Đorđević ocenio je da u pozadini nesporazuma stoji nedovršen model odnosa između države i crkve, što, kako je rekao, nije ni čudno, jer živimo u "nedovršenoj državi". "Država se često ponaša kao da nije odvojena od crkve, a crkva, odnosno neke strukture, to čine još češće - još agresivnije neće da ona bude odvojena. Naravno, naša zvanična crkva je principijelni protivnik svakog vida klerikalizacije, to je u duhu njenog učenja, ali određene strukture to forsiraju tako upadljivo da imamo redak primer u Evropi horizontalne klerikalizacije. Da nevolja bude veća, neodgovorni partijski publicisti, a drugih u partijskoj državi ni nema, forsiraju jedan arhaični vid odnosa između crkve i države, koji je svuda u svetu apsolutno zaboravljen - o njemu znaju tek ponešto knjiški moljci i istoričari crkve."

Rabin Isak Asiel opomenuo je da se u Srbiji stvara "neka vrsta negativnog imidža verskih zajednica" i da je nepotreban jaz između civilnog društva i verskih zajednica.

Snežana Ilić, ekspert iz organizacije Centar za razvoj civilnog društva, koja se u poslednjih par godina intenzivno bavi pitanjima verskih sloboda i položaja verskih zajednica u Srbiji, primetila je da je polje verskih sloboda i verskog života u Srbiji mnogo uređenije nego neke druge oblasti i kao primer istakla da je vrlo retko da u državi postoji ministarstvo vera. Ilić je upozorila da su skoro sve aktivnosti države u ovoj oblasti usmerene na održavanje postojeće verske strukture koju sačinjava sedam tradicionalnih verskih zajednica. "Od sto osamdeset netradicionalnih verskih zajednica koje postoje kod nas, registrovano je samo nekoliko protestantskih a nije registrovana ni jedna nehrišćanska zajednica. Zakonske odredbe u članovima 18 i 19 Zakona o verskim zajednicama su izvor diskriminacije." I ona smatra da je ovakva politika države uzrokovana time što je kod nas verski identitet vrlo bitan za nacionalni identitet.

Draško Đenović, novinar Foruma 18, jednog od najprestižnijih glasila koje prati stanje verskih sloboda širom sveta, primetio je da je država prilikom rasprave o zakonu o antidiskriminaciji uvažila samo stavove tradicionalnih verskih zajednica, što potvrđuje tezu o neravnopravnom položaju netradicionalnih verskih zajednica. I on je podsetio da su istraživanja koja tvrde da je 95% Srba pravoslavne vere problematična u smislu samog broja vernika, te da su rezultat preklapanja nacionalnog i verskog identiteta. "Da nas je 95% pravoslavnih u Srbiji, zar bi imali situaciju da u svim novinama imamo horoskop, kome se crkva protivi."

Svi učesnici u debati istakli su značaj ovog skupa, i ocenili da je neophodno o ovim temama razgovarati redovno, a ne pokretati ih samo kada dođe do napetih situacija kakva je bila ona oko usvajanja zakona o antidiskriminaciji.

Sumirajući zaključke debate, profesor Mićunović je podsetio da se kod nas crkva skoro uopšte i ne bavi socijalnim radom ili traženjem odgovora na moralne dileme. On je apelovao na sve društvene faktore da imaju korektniji odnos prema ateistima.

U debati su učestvovali: Aleksandar Nećak (Savez jevrejskih opština), Biljana Kovačević-Vučo (Komitet pravnika za ljudska prava), Dimitrije Dimitrijević (Zavod za udžbenike), Draško Đenović (Forum 18), Dušan Bogdanović (YUKOM), Dušan Obradović (IICDS), Duško Đorđević ("Republika"), Gordana Čomić (narodni poslanik), Isak Asiel (Rabin, Savez jevrejskih opština Srbije), Ivan Majić (Katolička crkva), Ivana Stefanović (Centar za demokratiju), Jakob Pfeifer (Župnik, Odžaci i Apatin), Lazar Stojšić (Evanđeoska crkva u Srbiji), Ljiljana Tehić-Gavrilov (Zajedno zajedno), Ljubivoje Stojanović (Ministarstvo vera), Maja Laušević (narodni poslanik), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Miodrag Živanović (Hrišćanska adventistička crkva), Mirko Đorđević (sociolog religije), Nadia Ćuk (Savet Evrope), Natalija Mićunović (Uprava za rodnu ravnopravnost), Nataša Vučković (Centar za demokratiju), Nevenka Tadić (psihijatar), Radmila Radić (Institut za noviju istoriju Srbije), Radovan Bigović (Pravoslavni bogoslovski fakultet), Saša Janković (Ombudsman), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Snežana Ilić (Centar za razvoj civilnog društva), Snežana Milčić (Zajedno zajedno), Vesna Marjanović (narodni poslanik), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Vladislav Varga (CARITAS, Katolička crkva), Vojin Dimitrijević (Beogradski centar za ljudska prava), Vojislav Stanovčić (SANU), Zagorka Golubović (sociolog), Zdravko Šorđan (Centar za toleranciju i međureligijske odnose), Zlatoje Martinov ("Republika"), Zorica Kuburić (Filozofski fakultet), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zašto smo izabrali sada ovu temu? Ova tema se na neki način nametnula posle debate u Parlamentu Srbije. Problem nije u tome što je došlo do različitog glasanja, problem je bila žestina tog sukoba i pokušaj da se to prenese čak i izvan granica Parlamenta. Očigledno je da je tu u društvu došlo, a rekao bih, često zbog nesporazuma, do velikih varnica koje nisu dobre Srdačno vas pozdravljam. Verovatno ste i iz javnosti videli da je ovo 19. tema o kojoj ovde raspravljamo. Ambicija Centra za demokratiju, kao nevladine organizacije, je da podstiče dijalog o važnim pitanjima našeg društva. Ono što je neophodno, a to je da nama dijalog fali. Dakle, neophodno je da uspostavimo dijalog u društvu. Normalno društvo, kako ga je jedan stari filozof definisao, često je bojno polje privatnog interesa, a ono mora da funkcioniše i mora da kroz dijalog nalazi rešenja, često zadržavajući, naravno, sva svoja uverenja ili ih na neki način mora korigovati. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Profesor Mićunović je spomenuo jedan skup od pre deset godina koji smo takođe organizovali. Centar za demokratiju je bio organizator tog skupa, a tema je bila „Crkva, država i civilno društvo“. Podseća na temu ovog našeg današnjeg okruglog stola. Struktura učesnika, odnosno ljudi koji su tu bili prisutni bila je dosta slična kao danas: bilo je predstavnika verskih zajednica, civilnog društva, akademske zajednice, ali koliko se sećam, nije bilo nikog iz države. Daleko od toga da smo tada mogli da sanjamo da ćemo idući skup organizovati u Narodnoj banci, i to u ovoj novoj zgradi. Očito je da su se neke stvari promenile za poslednjih desetak godina na liniji sva tri ova „sektora“: crkva, država, civilno društvo. Danas bih, kao uvodni izlagač, želeo pre svega da podstaknem razgovor o tome šta se sve promenilo u prethodnoj deceniji, u periodu ove mlade demokratije u Srbiji, dakle, od 2000. godine. Danas bi se, isto tako, moglo postaviti i pitanje ko je tu bolje, a ko je lošije prošao od spomenutih aktera sa skupa od pre deset godina.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovani profesore Mićunoviću, dame i gospodo, sve vas od srca pozdravljam i zaista mi je velika radost što sam danas ovde sa vama. Imajući u vidu sve što se govori poslednjih godina i šta se može čuti u javnosti od različitih društvenih subjekata, meni se stalno nameće utisak da su toliki veliki nesporazumi, pa i etiketiranja, prvo posledica neznanja. Kažu da je jedan akademik između dva svetska rata je stalno govorio za nas: Ubi nas neznanje. Možda i mi to možemo danas da kažemo. Naše društvo jeste pluralističko na svim planovima i svi se zalažemo da bude tako, jer ako nije pluralističko onda gušimo i ubijamo ono što je najveće dostojanstvo svakog čoveka, a to je njegova sloboda. Sloboda je nezamisliva bez pluralizma. Onoliko koliko ja razumem sve hrišćanske crkve i hrišćanstvo u celini, nezavisno sada od pojedine crkve, voditi dijalog sa drugima je nešto što je u njegovoj samoj prirodi. Ne biti u dijalogu prosto znači biti, makar i nesvesno, protiv same vere i protiv samog hrišćanstva, protiv same crkve. To moram da priznam da je i meni motiv, lični, unutrašnji, za učestvovanje na ovakvim i sa ličnim skupovima. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega, ja bih dala dva komentara na ovo što je do sada bilo, pa ću onda izložiti svoje shvatanje. Ne bih se složila sa kolegom Mićunovićem da je društvo polje privatnog interesa. Društvo je polje javnog interesa, odnosno usaglašavanje javnog i privatno interesa. Vrlo je interesantno koliko se danas pod uticajem toga, a ja to zovem posesivni individualizam u svetu, a naročito u Americi, taj privatni interes ističe. Društvo ne može biti zasnovano samo na privatnom interesu.

Drugo, mislim da je upravo zbog toga, čini mi se i ovaj skup koncipiran na jedan način koji je dosta interesantan u vreme vrlo žestoke krize, kada je pomešana ova država, društvo, verske zajednice. Sada ćemo o svemu i svačemu da razgovaramo. Mislim da je suština današnjeg društva u Srbiji, ne samo u Srbiji i u svetu, država i državna politika i o tome ću nešto reći. Zato se čudim da su uvodna izlaganja samo o verskim zajednicama, mada je kolega Mićunović, kao filozof i sociolog i predstavnik političke elite mogao da kaže nešto i o državi i društvu. To su komentari i neću se više na tome zadržavati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovo malo izlaganje je iz pozicije jedne vrlo male zajednice u Srbiji i malo ću da govorim iz pozicije rabina, a malo iz pozicije antropologa. Što se tiče same veronauke, pošto je to ovde dotaknutno, moram jednu stvar da kažem. Možda će to biti jedna informacija, možda će to biti zanimljivo ljudima ovde, ostaće samo na nivou informacije. Kada su verske zajednice bile konsultovane o uvođenju veronauke, to je tada bila inicijativa države. Moram da vam kažem da sam bio poprilično iznanađen onog trenutka kada se država javila i tražila da mi napišemo inicijativu i da potpišemo tu inicijativu, jer zapravo država to može da radi samo na inicijativu verskih zajednica. Međutim, ovde je paradoks, država se pojavila kao ona koja je krenula sa tom inicijativom, a onda je tražila od crkava i verskih zajednica da oni potpišu tu inicijativu. Vrlo je zanimljiv podatak za neke sociološke i antropološke studije i uopše o odnosu o ovoj temi o kojoj mi sada govorimo. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imamo Ustav Republike Srbije čije su formulacije besprekorne i na nivou najboljih rešenja u svetu, a potom u Evropi, ali imamo i Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji nije u saglasnosti sa Ustavom Ako biste hteli neki naslov, neki radni naslov onog o čemu će govoriti, to bi bio nedovršeni model odnosa države i crkve. U srpskom društvu koje je tipičan primer nedovršenog društva i u srpskoj državi koja je nedefinisana država, ništa nije neobično, pa ni to što je i model odnosa država - crkva nedovršen. U tom smislu ću reći nekoliko reči kao podsticaj razgovora. Dakle, nije to novo, to postoji dvadesetak godina. Imamo pred sobom takve smetnje na vezama između države i crkve i takve incidente da je to postao problem i ponavlja se ne sporadično, nego bukvalno svakodnevno. Najnoviji primer svima je pred očima, još se nije stišao i nakon usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije i neće se skoro stišati zato što su izbili na videlo i novi i stari problemi.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo u poslednjih pedesetak godina imali drastične promene u odnosima izmedju države, crkve, religije i pojedinca. Imali smo potpunu zabranu religije, suzbijanje religije u komunizmu i socijalizmu i onda smo devedesetih u turbofolk kulturi doveli do banalizacije religijePre svega, želeo bih da se zahvalim organizatoru na ovom skupu koji je i značajan i potreban i aktuelan. Dinamični i mnogoznačni odnosi između čoveka kao individue i društva koje je mnogo više nego prost skup pojedinaca države i religije, postojale su mnogo pre nego što su se uobličili i postali okosnica našeg razmišljanja pojma demokratije i ljudskih prava. Nije tajna da tamo gde se smatra da demokratija i ljudsko pravo jesu učvršćeni, postoji jedan sklad i uravnotežen odnos između ova četiri aktera, države i pojedinca i društva i religije. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dva komentara uvodničarima, Milanu Vukomanoviću i Radovanu Bigoviću. Jedan se tiče opaske da u medijima nije zabeleženo da Vlada čeka odluku FENS-a. Možda nije zabeleženo, ali je čekala. Taj Zakon o udruženjima je rađen u saradnji nevladinog sektora i posebno gospodina Derete, na čemu sam mu ja bila iskreno zahvalna, bez obzira koliko raskošne ponekad bile rasprave među nama oko zakona. Propustima Skupštine, nesposobnošu dobrog planiranja i prioritetima u jesenjem zasedanju, taj zakon je nakon rasprave i usvojenih amandmana povučen sa dnevnog reda da bi u ustavnom roku bio usvojen budžet, ali on će biti usvojen. Ne znam da li će tada biti u vestima, ali razumem šta mediji smatraju zanimljivim.

Gospodin Bigović je rekao nešto što ja duboko verujem, a to je da je neznanje glavni problem društva u Srbiji, države Srbije, neznanje na mestima gde ne bi smelo da ga bude. Mogla bih da garantujem da bi mi za ovim stolom kazali da ovde nema neznanja i mogla bih da se složim, ali morala bih i da vas zamolim da mi verujete na reč da na svim mestima, gde god odete, svi tvrde da nema neznanja, a neznanje je u Srbiji, da upotrebim jak izraz, ima kancerogene razmere.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svojevremeno smo imali incident povodom prava da makedonska delegacija u Pčinjskom manastiru položi venac. Stav je onda bio, crkva mora da se pita. Ovo - da se pita, to znači da odlučuje. To je bio problem, a radilo se o međunarodnom ugovoru. To je bilo direktno mešanje da se utiče na jedan državni posao, poštovanje ugovora. Bili smo poniženi kao Parlament Ima mnogo stvari koje danas treba da otvorimo, ali ne možemo na jednoj sednici da rešimo sva pitanja. Dovoljno je da ih naznačimo, a onda će to verovatno biti lakše. Zbog toga ću malo uprostiti stvar. Mislim da do izvesnog trenja i u javnom mnjenju, medijima, dolazi iz prostog razloga što nisu definisane jasne zone delovanja i uticanja. Ne radi se o osporavanju prava da verske zajednice učestvuju u javnom životu, da daju predloge, da imaju svoja mišljenja, da to javno izražavaju. To je jedno pravo koje proizilazi iz opštih prava građana na slobodu govora, mišljenja itd. To nije sporno.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za razliku od nekog stereotipa, jedna sam od onih koja smatram da je u raspravi o Zakonu protiv diskriminacije zaista izostalo mišljenje crkve na jedan način koji bi bio primeren snazi i uticaju crkve koja ona u društvu ima. Mislim da sam uticaj crkve u državi i u društvu zahteva poseban poziv za crkvu i da se vidi kakav je stav crkve, bez obzira da li se on meni ne dopada, a verovatno mi se ne bi dopao Biću kratka i osvrnuću se na ono što je trebalo da bude glavni pokretač ovog razgovora, a to su izlaganja profesora Milana Vukomanovića i profesor Bigovića. U svakom slučaju, mislim da su oni otvorili neka pitanja koja ustvari i jesu tema današnje rasprave i shvatila sam celu raspravu kao odnos države, društva i verskih zajednica i pretpostavljam da je osnovni povod za to bio poslednji Zakon protiv diskriminacije koji je usvojen u Skupštini i zato ću se vratiti na to. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Direktorka sam Uprave za rodnu ravnopravnost, koja je u Ministarstvu rada i socijalne politike i koja je bila predlagač Zakona o sprečavanju distriminacije. Volela bih da kažem i da podsetim, verovatno pravnici znaju, ne postoji ništa u poslovniku vlade što obavezuje na bilo kakvu javnu raspravu. Time ne branim nikoga, nisam ja organizovala javnu raspravu oko zakona. To je zapravo problem sa neke strane. Nemoguće je da svi zakoni idu na javnu raspravu, većina onih koje smatramo tehničkim nikada ne idu ni na kakvu javnu raspravu. Vlada je jedan od mogućih predlagača zakona, a postoje mnogi drugi po našem Ustavu.

Moja zainteresovanost, odnosno moja ustanova je u svemu ovom i u tome što se Zakon o ravnopravnosti polova, ne znam više koliko godina, osam, devet, „muva“ okolo po raznim ministarstvima i stalno dobija negativne ocene. Znam, ja ih objedinjujem, strašne su predrasude u društvu, čak sam rekla mržnja prema ženama, ali profesorka Kuburić me je popravila, kaže strah od žena je užasan. Tu bih morala da se ne složim sa profesorom Mićunovićem i time prekršim pravo o poštovanju roditelja i da kažem da ćemo imati još mnogo, mnogo problema, da nije istina da više nećemo imati problema. Poslovnik Vlade ima mnoge druge manjkavosti koje se uglavnom odnose na donošenje zakona. Samo političkom voljom i nekim izuzecima se zakoni uopšte i šalju u Skupštinu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kaže crkveni otac Sv. Avgustin: Ljubi, pa onda čini šta hoćeš. Mislim da je za mene u suštini vrlo važno da stvarno bude ovakvih skupova, da se što više i što bolje upoznamo, jer čim se čovek bolje upozna, može lakše razgovaratiZahvaljujem i čast mi je da vas sve pozdravim u ime cele Biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metoda koja nedaleko odavde upravo zaseda u Nadbiskupskom dvoru. Pozdravljam vas u ime Nadbiskupa i Metropolita beogradskog gospodina Hočevara, koji je predsednik ove međunarodne Biskupske konferencije. 

Nadovezao bih se na jedan način na ono što je rekao prof. Mićunović o slobodi. Kaže crkveni otac Sv. Avgustin: Ljubi, pa onda čini šta hoćeš. Mislim da je za mene u suštini vrlo važno da stvarno bude ovakvih skupova, da se što više i što bolje upoznamo, jer čim se čovek bolje upozna, može lakše razgovarati. U tom smislu jedna apsolutna iskrenost, otvorenost i dobronamernost je svakako potrebna za dijalog koji se ovde stalno spominje. Bez tih elemenata mislim da ne možemo do razgovora. Možemo razgovarati, ali teško da će se nešto postići. Ako imamo dobronamernost da se prihvata svako onako kakav jeste i da poštujemo jedni druge, onda mogu ovi susreti itekako puno učniti za naše društvo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao najbolju ilustraciju dilema i napetosti između sekularne i svetovne države i duhovne, religiozne države, naveo bih mišljenje jednog deteta nedavno anketiranog. Deca imaju odličan dar da kažu nešto vrlo sažeto. Na pitanje, da li je kršeno, on kaže: Nisam kršen, ali sam vakcinisan Želim da zahvalim Centru za demokratiju i profesoru Mićunoviću što su sazvali ovaj skup i nadam se da će biti drugih, jer ovo je očigledno jedna tema o kojoj treba mirno i ozbiljno razgovarati, a ne čekati incidente koji se jave tim povodom.

Naravno, pošto je tema toliko široka, čovek mora za pet, šest minuta da izabere nešto od svega toga što nije pomenuto i što je važno, što je najbliže njegovom obrazovanju. Pravnik sam i mislim da znam mnogo što šta, a odavde nešto znam.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dolazeći iz jedne organizacije civilnog društva koja je angažovana na ovom polju, polju ostvarivanja verskih prava i sloboda u Srbiji, moram reći da je danas u dva navrata pomenut jaz između civilnih organizacija i crkava. Dakle, mi kao organizacija ne mislimo da smo i jednim svojim delom i svojim stavom taj jaz produbili. Mi smo kao organizacija uvek mislili da je adresa na kojoj se treba obraćati kada je sve u državi Srbiji u pitanju, većina stvari, pa i ovo pitanje verskih prava, sama država Srbija. Što se tiče arogancije ili sklonosti da se zloupotrebi neki položaj, položaj većinske crkve, svuda je tako. Pogledajte u Hrvatskoj, pogledajte bilo gde šire, država je samo ta koja će sazreti u jednom određenom momentu. Dakle, ne treba i mi nikad nismo percipirali crkve, bilo koju crkvu, kao nekakvog neprijatelja u borbi za modernizaciju Srbije po bilo kom pitanju.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zaista mislim da je poslednjih nekoliko decenija trend desekularizacije prisutniji nasuprot onom što većina sociologa religije smatra i zagovara. Osnovni razlog, čini mi se, leži u problemu sa kojim se država u najopštijem smislu suočavaHteo bih da istaknem dve stvari, odnosno čini mi se da problem koji je ovde otvoren ima dve ključne dimenzije iz nekog sociološkog aspekta. Jedna dimenzija se generalno odnosi na ovo pitanje sekularizacije, odnosno desekularizacije i to je nešto što je, rekao bih, globalni fenomen. Zaista mislim da je poslednjih nekoliko decenija trend desekularizacije prisutniji nasuprot onom što većina sociologa religije smatra i zagovara. Osnovni razlog, čini mi se, leži u problemu sa kojim se država u najopštijem smislu, a videćemo kasnije da i o državi treba razmišljati na različite načine, dakle, sa kojima se država suočava. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pričamo o odnosu država, crkva i civilno društvo. Ti odnosi su definisani našim Ustavom i svi nesporazumi nastaju iz razloga iskakanja iz tog okvira. Ko je zadužen da vodi računa o tim okvirima nego država Dame i gospodo, danas pričamo o odnosu država, crkva i civilno društvo. Ti odnosi su definisani našim Ustavom i svi nesporazumi nastaju iz razloga iskakanja iz tog okvira. Ko je zadužen da vodi računa o tim okvirima nego država. Moje izlaganje biće bazirano uglavnom na povlačenju Predloga zakona o diskriminaciji iz skupštinske procedure, zato što u njemu ima svih elemenata o kojima želim da govorim.

Mi informacije dobijamo iz medija. Država je mogla da nas obavesti da će povući zakon i razlog zbog koga povlači zakon i verujem da ne bi bilo ovakve reakcije. Država je iz određenih razloga prećutala, sakrila informaciju, mediji su nas informisali kako su hteli i deo gneva se potpuno neopravdano sručio na crkvu, a jedan deo na državu. Vi ste sigurno gledali te mučne prenose iz Skupštine i cela ta halabuka je ustvari nanela veliku štetu odnosima država, crkva, civilno društvo. Naravno da se automatski dolazi do nekog sukobljavanja civilnog društva i crkve, a to je štetno za društvo, naše društvo u celini.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želeo sam samo da ukažem na jednu stvar koja se događa, a to je da nas, konfensionalne zajednice stavljaju na marginu kao da uopšte ne postojimoMi nismo Evangelistička crkva, kao što su to uopšte u društvu poistovećuje sa našom Evanđeoskom crkvom. Mi smo registrovana Evanđeoska crkva u Srbiji, Evađeonska crkva koja postoji na ovim prostorima dugi niz godina, koja je u svetu veoma, veoma raširena. U svetu postoji Savez Evanđeoskih crkava koji broji preko 420 miliona vernika. 

Želeo sam samo da ukažem na jednu stvar koja se događa, a to je da nas, konfensionalne zajednice, kako piše u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, iz državnih institucija i preko crkvenih velikodostojnika i drugih stavljaju na marginu kao da uopšte ne postojimo. Evo pitanja za sve vas. Kada neko poziva i kaže: Pozivamo sve crkve i verske zajednice, šta vi pod tim podrazumevate? Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama mi znamo i vi znate da su tradicionalne crkve onih pet, na čelu sa SPC, zatim dve verske zajednice, a to su islamska verska zajednica i jevrejska verska zajednica, a dalje imamo konfensionalne zajednice.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre bih hteo da se zahvalim organizatoru na pozivu za ovu vrlo značajnu debatu. Hteo bih da kažem nekoliko rečenica koje smatram da su vrlo bitne za jednu ovakvu instituciju. Prvo, smatram da bi ovakvih debata, bar u ovom, tako da kažem, prelaznom roku trebalo biti mnogo više, odnosno trebalo bi biti mnogo češće, nego na primer čekati deset godina. Čini se da mi vrlo često zbog hitnih poslova ne obavljamo one bitne, pa tako bitni poslovi bivaju gurnuti na margine, jer moramo da radimo hitno.

Drugo, svi mi delimo jedan isti život, nalazimo se u jednoj zgradi pod istim krovom. Međutim, očigledno da svi zapažamo da ta zgrada u kojoj ili pod kojom živimo obiluje mnogim pukotinama. Te pukotine su očigledno rezultat, a što je i danas bilo naglašeno, nedovoljno definisanih pojmova, jer ako hoćemo pravilno da se odredimo prema određenoj pojavi, mi je moramo definisati, a definicija podrazumeva ulaženje u samu suštinu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postavljeno je pitanje da li crkva treba da se bavi politikom? Ne, crkva ne treba, to nas uči Biblija, ali crkva ima svoje probleme ili to su pitanja koja se tiču crkve. Ako nam neko otima svetinje na Kosovu, crkvenu imovinu, pa zar je to mešanje u politiku?Zahvaljujem se domaćinu i pozdravljam sve učesnike ovog cenjenog i važnog skupa. Očito da imamo problem sa prioritetima uopšte u životu, pa i u ovom pitanju. Zar je trebalo čekati 10 godina da se ponovo sastanemo, ako vodimo dijalog? Za dijalog je potrebno odvojiti vreme, dobru volju, a čini nam se da nije problem ni jedno ni drugo kada se tiče svih nas kao učesnika. Ovde se javio problem kada se radilo o ovom zakonu, opet zbog nedostatka dijaloga i onda smo došli u situaciju da razgovaramo pod tenzijama i sa emocijama. Sve bi bilo drugačije kad ne bismo opet čekali nekih 10 godina, ili ne znam koliko i opet pogrešno postavili prioritete.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Budimo realni, Srbija jeste sekularna država, gde mnogi vernici pojedinih crkava zapravo uopšte ne dele teološke stavove svojih crkava ili su bar u suprotnosti. Da nije tako, ne bismo imali horoskop u svim novinamaGovoriću kao novinar koji se bavi isključivo verskim pravima i slobodama, znači nisam crveni velikodostojnik, nisam ministar, političar. Ono što ja mogu da primetim jeste da se nažalost, u ovom antidiskriminacionom zakonu zbog koga smo se najviše i okupili, jedino uvažilo mišljenje tzv. tradicionalnih crkava i verskih zajednica, bez obzira na njihov broj i postojanje u našoj zemlji, dok se neke druge verske zajednice, koje ne spadaju u tzv. tradicionalne, poput crkve g. Lazara Stojšića ili Miodraga Živanovića, bez obzira na njihov broj vernika u Srbiji, nisu pitali.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Crkva je zaista poslednjih godina dobila veliku ulogu u javnom životu našeg društva, ali ona, nažalost sve više deluje u političkom prostoru. Ni po Ustavu, dakle po svetovnim, a ni po crkvenim zakonima crkvi tamo zaista nije mesto. To smo i čuli i od profesora Bigovića i od mnogih drugih. Naravno, u najvećem broju slučajeva danas u svetu ta razdelnica odnosa između crkve i države postala su ona načela u decenijama nakon velike francuske revolucije i mnoge evropske zemlje su, naravno, potpuno svojim ustavima odvojili crkvu od države. To su uradili i svi naši ustavi od 1946., dakle mislim na posleratne ustave, a ne na predratne ustave Kraljevine Jugoslavije kada je eksplicite bila izražena u ustavu veza između crkve i države. Naročito je to bilo u doba od 1903. do 1914, ali naš ustavi od 1946. su jasno sledili tu demokratsku tekovinu moderne Evrope i sveta.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mogu da kažem, kao kakav-takav vernik, ne vidim nijedan razlog zašto bi se nekome osporavalo pravo na potpunu slobodu savesti i veroispovesti u skladu sa nekim svojim uverenjima. Ponekad onaj ko radi „u ilegali“, dobija sve veću i veću simpatiju i mnogo šta drugo Sva ova rasprava je pokazala koliko je važno voditi dijalog i danas je zaista bilo puno dijaloga, puno zanimljivih ideja, zapažanja. Moram da priznam, slušajući sve, da sam došao do utiska da se oko nekih suštinskih pitanja, fundamentalnih pitanja uopšte ne sporimo i ne razlikujemo. Nekad ima možda nekih razlika u tumačenju, u pristupu, ali to je nešto što je za mene jako važno. Mislim da bi bilo dobro da neke institucije ili više njih zaista objave, publikuju negde pranvu regulativu u Evropskoj uniji, uopšte u evropskim zemljama, komparativno i da to bude na jednom mestu. Možda to čak ima Ministarstvo vera i bilo bi dobro da ljudi budu upoznati. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nadam se da ću podeliti utisak većine ovde prisutnih ako kažem da smo danas vodili jedan dosta otvoren razgovor. Rekao bih, onako bez rukavica i to je ono što nam nedostaje, naročito oko ove tematike Nadam se da ću podeliti utisak većine ovde prisutnih ako kažem da smo danas vodili jedan dosta otvoren razgovor. Rekao bih, onako bez rukavica i to je ono što nam nedostaje, naročito oko ove tematike. Činjenica je da se većina nas ovde dosta dobro međusobno poznaje i mislim da bi bilo korisno otvoriti jedan ovakav prostor javne debate i za one koji se manje međusobno poznaju. Čini mi se da to možemo postepeno ovakvim tribinama i okruglim stolovima kao što je ova tribina DPF-a dalje da radimo. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Gde je problem? Problem se ne bi pojavio da nije dobio političke dimenzije. Da nije bilo uključivanja partija i da nije bilo nekih izjava velikodostojnika u štampi, ne bi ovo naraslo kao političko pitanje. To je bilo nepotrebno. Moglo se o njemu razgovarati i na drugi načinHteo bih da se zahvalim svima koji su učestovali. Rekao bih nekoliko reči koje bi se, čini mi se, mogle uzeti kao neki zaključak ovoga skupa. Čuo sam da je bilo predloga da održimo još jedan skup. Nemam ništa protiv i naprotiv, mislim da možemo i bolje organizovati, ali i da ne mora to da bude sledeći put. Ovi problemi će da traju, imaćemo mi tu još prilike da raspravljamo, javiće se i neki novi problemi. Sigurno će Centar za demokratiju u okviru ovog projekta napraviti jedan širi razgovor i o ovoj temi.

Neke naše probleme, koje ja vidim danas, profesor Bigović je već registrovao. Nisam pratio konferenciju u Vrnjačkoj banji, nije me niko ni pozvao, ali vrlo rado u svim drugim debatama želim da budem prisutan. Gde je po mom mišljenju problem? Problem se ne bi pojavio da nije dobio političke dimenzije. Da nije bilo uključivanja partija i da nije bilo nekih izjava velikodostojnika u štampi, ne bi ovo naraslo kao političko pitanje. To je bilo nepotrebno. Moglo se o njemu razgovarati i na drugi način. Ovde ne nastupam kao neki vernik, već kao građanin, istoričar ideja koji bi želeo da sve institucije budu što je moguće više u skladu sa svojom ulogom i društveno korisne.
Opširnije >>>