za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"ANTIFAŠIZAM U SRBIJI – JUČE I DANAS"
Pretraga
Verzija za štampu
Ideja fašizma u Srbiji nije poprimila razmere epidemije, bez obzira na delovanje neofašističkih grupacija i pojedinaca, ocenili su učesnici tribine "Antifašizam u Srbiji - juče i danas" koja je u okviru projekta "Demokratski politički forum" u organizaciji Centra za demokratiju održana u sredu, 27. maja 2009. u Beogradu.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je da bi bilo preterano reći da u Srbiji postoji povampirenje fašizma u ozbiljnim razmerama i pretnja demokratiji i demokratskim institucijama, ali da je potcenjivanje tog zla opasno i da se o tome mora govoriti.

"Stigli smo dotle da je ministar u Vladi u svom kabinetu držao sliku Milana Nedića koga je Srpska Akademija Nauka svrstala u 100 najuglednijih Srba. To govori dokle može da stigne restauracija konzervativnih i profašističkih elemenata", rekao je Mićunović.

On je rekao da bi se morale utvrditi sve činjenice o četničkom pokretu i poručio da se svi istorijski događaji moraju osvetliti bez ideološkog naboja i uzbuđenja.

Profesor Mićunović je upozorio da se ne sme dozvoliti drugačije pisanje udžbenika i istorije, rehabilitacija verskog šovinizma i ljudi koji su, kao što je to učinio Milan Nedić, zajedno sa nemačkim trupama, napustili zemlju.

Direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa rekla je da je u Banjičkom logoru, prema dokumentaciji, stradalo 23.637 osoba različitih nacionalnosti i da su sadašnje generacije dužne da sačuvaju sećanje na pretke.

Ona je rekla da je Beograd bio jedini glavni grad u Evropi na čijoj su teritoriji postojala četiri nacistička logora i da je treća po brojnosti, jevrejska zajednica, gotovo u potpunosti istrebljena tokom Drugog svetskog rata.

Branka Prpa je navela i da je u Jajincima, prema procenama, dokumentima i svedočenjima, ubijeno između 68.000 i 80.000 ljudi, ali da sećanje na njih nije očuvano na odgovarajući način.

"Danas na tom svetom mestu ljudi voze motocikle i idu na piknik, ali ne zato što su zločinačka kategorija, nego im niko nije rekao šta se tačno događalo na tom mestu", rekla je Prpa.

Predstavnik Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić složio se da Srbija nije fašistička država i da "oblici fašizma i nacizma nemaju osobine pandemije", ali da javnost mora da bude animirana, a institucije da reaguju i kada te ideje demonstrira samo nekoliko desetina osoba.

On je podsetio da je to tužilaštvo Ustavnom sudu Srbije podnelo inicijativu za zabranu delovanja organizacije Nacionalni stroj i da je pokrenuta procedura da se pronađe grob četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.

"Cilj toga je da se nađe istina o načinu izvršenja te smrtne kazne, a ne da se bavimo ideologijom", rekao je Zorić i naglasio da će ti podaci biti vredna istorijska građa. (Beta)

U debati su učestvovali: Adam Šljivo (Demokratsko udruženje Roma), Aleksandar Nećak (Savez jevrejskih opština Srbije), Biljana Kovačević-Vučo (YUCOM), Borka Pavićević (CZKD), Dejan Ristić (Ministarstvo rada i socijalne politike), Drinka Gojković (Dokumentacioni centar ratovi 1991-1999), Dušan Bogdanović (YUCOM), Gabi Meindl (Udruženje Roma "Oaza"), Isak Asiel (Savez jevrejskih opština Srbije), Ivan Kuzminović (Helsinški odbor), Jovan Ćirilov (BITEF), Jovan Ilić (Evropski pokret), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Michael Ehrke (FES), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milan Simurdić (Forum za međunarodne odnose), Milan Stanimirović (Narodna skupština Srbije), Milenko Marković (Forum za međunarodne odnose), Mirko Tepavac (diplomata), Nastasja Radović (Forum za međunarodne odnose), Nataša Vučković (Narodna skupština Srbije), Olga Manojlović-Pintar (Institut za noviju istoriju Srbije), Olivera Milosavljević (Filozofski fakultet), Simeon Pobulić (Forum za međunarodne odnose), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Sonja Prodanović (Žene u crnom), Svetozar Raković (NUNS), Tomo Zorić (Republičko tužilaštvo), Velimir Ćurguz (Ebart konsalting), Vida Čok (Forum za međunarodne odnose), Zoran Alimpić (Skupština grada Beograda), Zoran Vasić (Udruženje Roma "Oaza").

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Dobrodošli na još jednu debatu Centra za demokratiju koja se organizuje u okviru projekta "Demokratski politički forum". To je projekat Centra i Fondacije Fridrih Ebert. Danas je tema - Antifašizam u Srbiji, juče i danas. Kao što znate, Centar za demokratiju bavi se i otvara, poziva na razgovor o svim aktuelnim temama u društvu, a takve su prilike da je i odnos prema fašizmu i antifašizmu tema koja u Srbiji jeste aktuelna.

Ako je ikom potrebno podsećanje, iskoristila bih samo ovo vreme koje mi je na raspolaganju da podsetim da je po broju žrtava, po broju onih koji su stradali kao žrtve fašizma ili koji su stupili u borbu verujući da treba poraziti ideologiju koja je zagovarala da je jedan narod iznad ostalih, koja je predlagala konačno rešenje za Jevreje, koja je zagovarala istrebljenje Cigana, drastičan obračun sa hendikepiranima, homoseksualcima, ljudima koji veruju, koji imaju drugačija politička opredeljenja, bivša Jugoslavija prema podacima UN na šestom mestu u svetu, iza zemalja kao što su Rusija, Kina, Indija, Indonezija i Poljska. U Drugom svetskom ratu poginulo je ili je ubijeno u Jugoslaviji oko milion i sedamsto hiljada ljudi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Odmah bih hteo da otklonim svaku moguću sliku da se ovde u Srbiji radi o nekom povampirenju fašizma u ozbiljnim razmerama i da to kao pokret preti demokratiji ili demokratskim institucijama. To bi bilo preterano i ne bi odgovaralo istini. Međutim, ako je ikad išta bilo opasno, to je bilo potcenjivanje zla. Hitler je bio smešna figura, mnogi su ga tretirali neozbiljno, a videli smo koliko je on koštao čovečanstvoDobar dan i hvala što ste došli u ovolikom broju, što pokazuje da je tema i ovaj put aktuelna i dobro pogođena, iako bih odmah hteo da otklonim svaku moguću sliku da se ovde u Srbiji radi o nekom povampirenju fašizma u ozbiljnim razmerama i da to kao pokret preti demokratiji ili demokratskim institucijama. To bi bilo preterano i ne bi odgovaralo istini. Međutim, ako je ikad išta bilo opasno, to je bilo potcenjivanje zla. 

Hitler je bio smešna figura, mnogi su ga tretirali neozbiljno, verovali su da ga mogu upotrebiti, a videli smo koliko je on koštao čovečanstvo, posebno, Nemačku, Evropu i mnoge druge zemlje gde su njegove trupe stigle. Zato je posle Drugog svetskog rata i poraza fašizma, suđenja u Nirnbergu, čovečanstvo napravilo jedan korak napred. Počelo je da se poziva na prirodno pravo, na čoveka i njegovu humanost i da u ime humanosti, bez obzira na pozitivna prava gde se uvek govorilo da li je šta bilo po zakonu ili nije, sudi sa jednog višeg humanog stanovišta. Ta humanizacija je govorila o širenju sloboda i širenja svesti o humanizmu. Od tada se na svaki pokušaj diskriminacije reaguje dosta žestoko, različito, naravno u pojedinim zemljama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Čast mi je da predstavim javnosti dve knjige Banjičkog logora, koje je izdanje zapravo osam knjiga Banjičkog logora koje su sačuvane kao knjigovodstvo zločina, kao knjigovodstvo smrti Uprave grada Beograda, dakle, Nedićeve kvinsliške uprave.

U ovom popisu po banjičkim knjigama ima 23.637 imena ljudi različite nacionalnosti, od Srba, Jevreja, Roma, Muslimana, Hrvata, Grka, dakle svih onih koji su živeli u jednom gradu koji je bio prestonica države koja se zvala Kraljevina Jugoslavija, zapravo svih onih koji su simbolisali multikulturalnost grada Beograda.

To je ono što je Istorijski arhiv Beograda želeo da uradi, uz potporu gradske uprave, Sekretarijata za kulturu, koja je finansirala ovaj zaista kapitalni projekat našeg nasleđa. Antifašizam je baština ovog grada, ove države i svih građana ove države. To je jedna časna istorija sa strašno puno mrtvih ljudi, velikih tragedija, pojedinačnih primera i kolektivnih primera časti i herojstva, ponosa na pojam čoveka i ljudskog bića u njegovoj odluci da jedino za nešto da svoj život, a to je sloboda. Ljudsko biće najviše voli sam život, ali postoji samo nešto zbog čega je ljudsko biće spremno da dâ svoj život, a to je sloboda.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Složio bih se da Srbija nije fašistička država, da oblici fašizma, nacizma i drugih vidova netrpeljivosti nemaju srazmere neke pandemije u Srbiji, ali sasvim je dovoljna činjenica ako i nekoliko desetina ljudi izađe na ulice slobodarskog Beograda da govori "Zig hajl", da podiže ruku, da nosi kukaste krstove, da javnost mora biti animirana, da se društvo, ali ne samo društvo nego i državne institucije moraju uključiti i moraju reagovati na toPrvo bih se zahvalio što sam dobio poziv za ovo učešće profesoru Mićunoviću i Centru za demokratiju. Sa zadovoljstvom smo mi iz Tužilaštva prihvatili da se odazovemo ovom skupu. Ovo je zaista jedan eminentni skup gde treba ovakve teme da se rasprave, naročito kada se pojave bilo kakvi znaci koji mogu ukazivati na pojavu fašizma, nacizma, širenja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti. 

Složio bih se da Srbija nije fašistička država, da oblici fašizma, nacizma i drugih vidova netrpeljivosti nemaju srazmere neke pandemije u Srbiji, ali sasvim je dovoljna činjenica ako i nekoliko desetina ljudi izađe na ulice slobodarskog Beograda da govori "Zig hajl", da podiže ruku, da nosi kukaste krstove, da javnost mora biti animirana, da se društvo, ali ne samo društvo, nego i državne institucije moraju uključiti i moraju reagovati na to. Republičko tužilaštvo, kao vrhovno tužilaštvo u Srbiji, uključilo se i kroz svoja zakonska ovlašćenja da suzbije ovakve pojave.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Govoriću o dva pitanja. Prvo sam jednostavno izazvan, pošto sam imao tu nesreću da kao dečak preživim Drugi svetski rat na jedan jako loš način. Prava uloga Nedića se može videti iz nemačkih dokumenata skoro nepogrešivo. Jedan važan dokument je naredba Hitlera od 15. septembra 1941. godine da se uguši ustanak u Srbiji. U toj naredbi kaže se da treba sa žestokim represalijama disciplinovati ljude u Srbiji, da bi bili sposobni da pruže doprinos ratnim naporima nemačkog Rajha. Iz tog naređenja proističe i ona poznata Nedićeva parola: red, rad i sigurnost. Hoću da kažem jednu činjenicu koja se retko kada spominje i tim ne želim da branim nemačku politiku. Srbima nije bila namenjena sudbina Jevreja. Njima je bila namenjena sudbina da rade i da budu robovi, ali ne da nestanu, jer je Nemačkoj očigledno bila potrebna hrana, metali, drvo iz Srbije. Ako pogledate šta se izvlačilo iz Srbije u to vreme, to jasno pokazuje. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega, hteo sam da vas zamolim da mi ne zamerite što ću pročitati svoju diskusiju. Želeo bih da se držim kratkoće izlaganja, a i jasnoće razmišljanja do kojih mi je stalo da ih testiram na ovako značajnom skupu.

Ne ulazeći kako je bilo juče, antifašizam danas, prvo, predmet je značajnih neslaganja političkih i teorijskih i na levom i na desnom krilu. Drugo, nije na visokoj ceni ni među vladajućim, ni među opozicionim strankama. Malo ima znakova o njegovoj revitalizaciji. U većem delu boračke strukture narodnooslobodilačkog rata vlada uverenje da je antifašizam doktrina narodnooslobodilačke borbe situirana u okvire Drugog svetskog rata. Danas je navodno, na političkoj sceni samo nacionalizam. Ne uviđa se da je u našim uslovima nacionalizam prva pretpostavka fašizma, dok segmenti radikalne levice tretiraju antifašizam kao izraz njene ideologije. Zato što je u nas jedini nosilac antifašizma bila Komunistička partija, ideološki deo građanstva sklon je da antifašizam svodi na komunizam, odnosno staljinizam najčešće.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Usvajajući sve ono što su kao govornici rekli gospodin profesor Mićunović i gospođa Prpa, želim odmah da kažem, na početku, da nema sumnje da je NOB bila najjači i najbolje organizovani pokret protiv okupatora. Nema nikakve sumnje da je na čelu NOB bila Komunistička partija, ali partija je tu svoju ulogu jako potencirala tako da ispada da su samo komunisti bili antifašisti i to je bilo jedno pokriće za večitu vlast komunističke partije: Mi smo se oslobodili i mi imamo legitimitet da večito vladamo. Došlo je do jednog antifašističkog ekskluzivizma od strane Komunističke partije i tog vođstva koju je partiju vodilo, gde su se zatamnjivale činjenice ili se bar nisu tako glasno i jasno spominjale da je u toj NOB bila velika većina ljudi koji nisu bili komunisti i nisu imali nikakve veze sa Komunističkom partijom. Jedno vreme se spominjao Narodni front, a posle toga su se sve više pominjali komunisti kao borci za slobodu, itd, i kao antifašisti.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovo izlaganje gospodina Vučkovića je klasična revizionistička istoriografija. Sve teze koje naši đaci sad u školama uče iz udžbenika napisanih posle 2000. godine vi ste sada izgovorili. Ne moram čak ni da naglasim da gotovo nijedna stvar koju ste rekli nije tačnaOtprilike sam i očekivala da će razgovor, odnosno debata teći u ovom pravcu i zato nisam htela odmah da govorim, jer bi se sve svelo na jedno izlaganje bez ikakvog efekta.

Želim da kažem, da reagujem na upravo ono što smo sada čuli. Ovo izlaganje gospodina Vučkovića je klasična revizionistička istoriografija. Sve teze koje naši đaci sad u školama uče iz udžbenika napisanih posle 2000. godine vi ste sada izgovorili. Ne moram čak ni da naglasim da gotovo nijedna stvar koju ste rekli nije tačna. Počeću od početka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ima dosta primera koji pojačavaju utisak da je odnos države Srbije prema antifašizmu daleko manje izražen i nedovoljno jasan danas u odnosu na juče i da je anti-antifašizam izraženiji od antifašizma. Utisak je, takođe, da je za našu državu sada važnije da pokaže antikomunizam nego antifašizam, a da je izjednačavanje četnika i partizana imalo za cilj rehabilitaciju četnika i marginalizovanje narodnooslobodilačkog pokreta i antifašizma.

Pitanje fašizma i antifašizma ne može, niti sme, da bude svedeno na ideološku tlapnju. To nije stvar samo civilnog društva već države koja mora da se jasno odredi, a ne da ostavlja nedoumice, čak ni u pogledu odnosa prema partizanskom i ravnogorskom pokretu. Odnos države prema fašizmu i antifašizmu ne sme se svesti na ideološko i nacionalističko nadmudrivanje i marifetluke salonskih i kafanskih nacionalista i šovinista po kojima zbog Tita, koji je bio Hrvat i komunista, treba sebi u inat da prećutimo doprinos srpskog naroda pobedi nad fašizmom, eto, da ne uvredimo poštovaoce lika i dela Draže, Nedića, Ljotića i ostalih.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pitanje fašizma i antifašizma nije sastati se s vremena na vreme, nego je to pitanje svakodnevne tuče, za koju nije da se ona ne odvija nego se ona odvija, samo je pitanje ko u njoj učestvuje. Istovremeno je to pitanje jednog svakodnevnog opredeljenjaPitanje fašizma i antifašizma nije sastati se s vremena na vreme, nego je to pitanje svakodnevne tuče, za koju nije da se ona ne odvija nego se ona odvija, samo je pitanje ko u njoj učestvuje. Istovremeno je to pitanje jednog svakodnevnog opredeljenja, jer nema smisla da mi ovde sedimo, a posle odemo u Skupštinu i sedimo sa onim ljudima u majicama, to ne razumem. Prema tome, nešto se o ovom problemu svakodnevno radi.

Hoću da pokažem novine koje smo radili 2000. godine. To su ove iste teme, prema kojima naše partijske elite i to demokratske elite nemaju artikulisan politički odnos. Fašizam prolazi na depolitizaciji našeg javnog života. U tome je problem. Ovih nekoliko grupa koje će da ganja Tomo Zorić, one su jedna stvar. Izraz, "neka svako radi svoj posao", je već izraz Ajhmana koji sedi iza one govornice. Iza rečenice, "to nije posao, neka svako radi svoj posao", neka tužilaštvo radi svoj posao, neka Ivica Dačić radi svoj posao, se krije istorijska beslovesnost u odnosu na ono šta se može dogoditi u ovom društvu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija nikad nije bila fašistička zemlja, ali je fašizma u Srbiji bilo. Sa ponosom ističem da je u Srbiji postojao snažan antifašistički pokret za vreme Drugog svetskog rata. Naravno, Srbija ni danas nije fašistička zemlja, ali u Srbiji ima fašističkih manifestacija, a antifašizam nalazimo samo u tragovima Srbija nikad nije bila fašistička zemlja, ali je fašizma u Srbiji bilo. Sa ponosom ističem da je u Srbiji postojao snažan antifašistički pokret za vreme Drugog svetskog rata. Naravno, Srbija ni danas nije fašistička zemlja, ali u Srbiji ima fašističkih manifestacija, a antifašizam nalazimo samo u tragovima. Dosta se ovde govorilo o onome šta je bilo, okrenuo bih se onome šta je danas i onome što nas treba da brine.

Savez jevrejskih opština ulaže napore da se fašističke i neonacističke manifestacije, isticanje i upotreba fašističkih i neonacističkih simbola, negiranje holokausta, antisemitizam i ksenofobija u našem krivičnom zakonu tretiraju kao krivična dela i da se izvršioci tih krivičnih dela kažnjavaju u skladu sa tim zakonom. Ovo zadnje, to je poenta onoga što mi tražimo - da krivci budu kažnjeni. Mi danas u našem krivičnom zakonu nemamo član koji kažnjava negiranje holokausta ili antisemitske ispade. Da imamo, valjda bi od 20 tužbi koje smo mi podneli, bar jedna bila procesuirana do kraja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moramo biti svesni da ako smo u Drugom svetskom ratu imali jednog Gebelsa, da ovde ima jako mnogo malih Gebelsa i koji žele da budu Gebelsi i da imamo ne jednog proglašenog firera, samoproglašenog, nego da mnogi priželjkuju da to tako budeDozvolite mi samo tri kratke uspomene iz mog ranog detinjstva. Prolazila sam pored ovih šupa kod Autokomande i kao devojčica sam primetila da tamo stoje u redu ljudi sa belim i sa žutim trakama oko ruke. To su te tzv. Topovske šupe i ja sam pitala svoju majku šta je to. Tada sam prvi put saznala da nismo svi isti. Ta slika me prati celog života i mislim da je to bilo ono što je usadilo u meni nešto što sam shvatila da nije dobro i da se treba celog života protiv toga boriti.

Druga stvar je bila kada je jednog dana moja majka sa sestrom i sa mnom otišla negde na Smederevski đeram da prenese jedno pismo jednom lekaru, to sam kasnije saznala, Jevrejinu, da bi se omogućilo da on nekim putem izađe iz Beograda. I danas vidim one prozore koji su bili oblepljeni plavim papirom i da je jedva na šifru moje majke on otvorio vrata i uzeo to pismo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam rekao: Da li smo doživeli posle rata punu slobodu? Slušajte, nemojte da govorim da smo imali sistem - jedan vođa, jedna partija, nepromenljiva vlast, diktatura, otvorena diktatura proletarijata, klasna borba, itd. Te stvari nisu bile opšteprihvaćene i zna se šta je mislio o tome slobodan svetVratio bih se na ovo što je gospođa Milosavljević kazala, da se ne slaže ni sa jednom mojom postavkom. Ja sam rekao: Da li smo doživeli posle rata punu slobodu? Slušajte, nemojte da govorim da smo imali sistem - jedan vođa, jedna partija, nepromenljiva vlast, diktatura, otvorena diktatura proletarijata, klasna borba, itd. Te stvari nisu bile opšteprihvaćene i zna se šta je mislio o tome slobodan svet. To je jedna stvar. 

Hoću da Vam kažem da ne mislim da su to komunisti radili da bi naškodili narodu. Oni su bili pod uticajem jednog humanog pokreta koji je vladao od Kine do Pariza i koji je mnoge ljude zaneo. Oni se u tom pogledu mogu apsolutno amnestirati, jer su mnogi s jednom velikom verom ginuli za to, dali velike žrtve, itd. Ja to ne negiram.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sasvim ću kratko. Nas dvoje možemo da se dogovorimo o čemu god želimo, ali nije stvar u našem dogovoru, stvar je u tome šta će istorijska nauka da kaže.

Prvo, sve ovo što ste Vi poređali kao jednu stranu naspram ovog drugog, prosto ne stoji kao jedna strana. Ne bih stavila na istu stranu, niti bih mogla da izjednačim kao neko ko se bavi prošlošću, da izjednačim recimo Aprilski rat sa kasnijim pokretom Draže Mihailovića. To su dve odvojene faze i dve različite stvari, i ne mogu da se izjednačuju. Ovo je legitimna vojska koja ratuje, koja gubi rat, itd. Ona jeste antifašistička, jer je prosto bila napadnuta, to sve stoji. Zarobljenici su, naravno bili antifašisti, čim su bili zarobljenici u nemačkim logorima, to uopše nije sporno. Nije istina da nisu spominjani. Nemojmo preterivati. Pretpostavljam da ste pročitali sve knjige i da se sećate svih udžbenika kada možete tako kategorički da tvrdite da nisu spominjani.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Meni je jako drago što Vuk Drašković nije ovde, mislim da su nam samo ravnogorci još falili. Drago mi je uvek da vidim predstavnike salonskog fašizma, ali ne bih polemisao sa temom šta je bilo za vreme Drugog svetskog rata. Samo bih za trenutak polemisao sa prvim uvodničarem, tj. profesorom Mićunovićem kome bih se odmah i zahvalio, kao i Centru za demokratiju, što su na moje iznenađenje pokrenuli ovu temu.

U stvari bih imao primedbu na izlaganja profesora Mićunovića, što znam da možda nije baš primereno. Nekako u Vašem izlaganju sam našao par nepreciznosti, a što mislim da Vama nije teško da budete dovoljno precizni kada govorite o nekim stvarima. Prvo, rekli ste i sa Vama se složio g. Tomo Zorić, da se fašizam u Srbiji nije povampirio i gospodin Zorić je rekao da mi danas nemamo razmere pandemije fašizma u Srbiji. Dobro, u redu, ipak bih ostavio to možda nekim sociolozima da malo prouče šta se sa fašizmom u Srbiji dešava i to posebno od 5. oktobra do danas. Postoje neka relevantna sociološka istraživanja koja govore da je u vreme najgore Miloševićeve vlasti između 1990. godine ili 1987. godine i 5. oktobra 2000. godine postojao daleko jasniji stav prema fašizmu nego što ga imate u periodu posle 5. oktobra.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imam jedan vrlo kratak predlog. Pre nekoliko godina u zgradi Skupštine grada, u Svečanoj sali na drugom spratu gde se nalaze slike gradonačelnika Beograda od kada je uspostavljena ta funkcija, videla sam i sliku Dragog Jovanovića, koji je bio gradonačelnik, odnosno Upravnik grada Beograda za vreme okupacije i upravnik logora na Banjici. Da li se ta slika danas tamo nalazi ili ne, ne znam, nisam bila već nekoliko godina tamo. Ako se ta slika i dalje tamo nalazi, predlažem da ovaj skup uputi zahtev Skupštini grada Beograda i gradonačelniku Beograda da se ta slika ukloni. Mislim da je to najmanje što dugujemo ljudima čija se imena nalaze u knjizi koju nam je donela gospođa Prpa. Hvala.

(Ksenija Petovar, Centar za demokratiju)

BORKA PAVIĆEVIĆ: Obaveštenje. Na sajtu gradske vlade do pre godinu dana, dve godine, je stajalo - žrtve komunističkog terora, na zvaničnom sajtu.

ZORAN ALIMPIĆ: Mislim da to više ne stoji na sajtu, ali na sajtu svakako stoji spisak ljudi koji su vršili tu funkciju gradonačelnika, nije se uvek tako zvala. Na tom spisku se nalazi taj g. Dragi Jovanović i njegova slika se nalazi na zidu gde su poređane sve te slike. Ukoliko bi ta slika bila skinuta, tu bi bila jedna vremenska rupa između prethodnog i onog sledećeg.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Danas ovde sedi sa nama grupa Roma, romske zajednice, prema kojima vlast i današnjeg grada, a verovatno i Republike na drugim lokacijama vrši jednu vrstu čišćenja. Jako mi je žao kada se govori o stradanju u Beogradu, govori se o Jevrejima i Romima, a kada se predlažu novi zakoni i nove mere, nikad niko od vas više ne zastupa Rome, romsku zajednicu koja je izgubila svoje pravo na grad, na građanstvoSamo bih reagovala i zanimljivo je svakako čuti na ovakvom skupu i interpretacije istorije, i gospodine Milenko Markoviću hvala Vam što ste dopunili uvodno izlaganje prof. Mićunovića koji je nekako na čudan način izbegao dvadeset godina događanja pod Miloševićem, koji su na neki način vukli duboke korene iz tog nesporazuma fašizma i antifašizma i monarhizma. Svakako hvala što ste otvorili ovu temu, ali ovo zahteva zaista jedan ozbiljan i veliki nastavak.  Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što mislim da ćemo se svi složiti jeste da je trenutno u našem društvu aktuelan jedan možda tihi talas revizionizma, mnogo skriveniji, mnogo suptilniji nego što je bio onaj prvi tokom devedesetih i početkom ovog veka. Možda tim pre mnogo opasniji, jer ga treba pronalaziti i detektovati u različitim sferama delovanja, a pre svega javnog, ali i društvenogProsto mi dozvolite da napravim jedan kratak osvrt iz ugla istoričara i vladinog službenika koji je neposredno zadužen za zaštitu vojnih memorijala i mesta stradanja i očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.

Ono što mislim da ćemo se svi složiti jeste da je trenutno u našem društvu aktuelan jedan možda tihi talas revizionizma, mnogo skriveniji, mnogo suptilniji nego što je bio onaj prvi tokom devedesetih i početkom ovog veka. Možda tim pre mnogo opasniji, jer ga treba pronalaziti i detektovati u različitim sferama delovanja, a pre svega javnog, ali i društvenog.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto govorim poslednji, ispada da idem ka nekom zaključku. Apsolutno sve što imam da kažem je dosta konkretno i sa primerima. Neke stvari bih predložio. Mislim da bi trebalo napraviti jedan ozbiljan razgovor, ali kod onih mladih ljudi koji su u zabludi, ne kod ovih najekstremnijih koji su svesno fašistički, jer verujem u snagu racionalnosti, i objasniti im da se ne može biti patriota pod simbolima fašizma. Mislim da bi neki od njih to shvatili i mislim da bi tu vrstu stvari trebalo uraditi.

Često mislim da bi trebalo da budemo racionalni. Recimo, vrlo je neracionalno, u vezi sa paradom gej pokreta, prenositi onu formulu "parada ponosa". Mislim da je to jedna stvar koja i umerene ljude beskrajno nervira. Zašto uopšte biti ponosit na bilo koju seksualnu ili erotsku orijentaciju? Mislim da treba biti racionalan i znati gde se živi i ne nervirati neke ljude koje baš ne moramo da nerviramo, sem one najekstremnije koji uopšte nisu dostojni nikakvog razuma.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U Hitlerovim logorima, a naročito u Norveškoj, bilo je jako mnogo četnika. Dakle, oni nisu tamo došli zbog ljubavi prema fašizmu nego naprotiv, jer su tretirani kao antifašisti i pokupljeni iz raznih borbi. Naročito je bilo bosanskih četnika, dok taj pokret još tamo nije bio do kraja ideološki diferenciran. To je jedna činjenicaJako je dobro da smo u debati imali polemičkih tonova. Želeo sam da ih ima više i pozvao sam i neke ljude računajući da će doprineti većoj polemici. Ovo je u svakom slučaju dobro.

Pošto mi se direktno obratio gospodin Kuzminović, hteo bih da kažem nekoliko reči. Jedna od primedbi je da sam bio neprecizan u tome šta su četnici i šta su određene organizacije. Voleo bih da sam mlad, onda bih sve znao i bio bih vrlo precizan u definisanju stvari. Nažalost, imam iskustvo koje mi ne dozvoljava takvo uopštavanje i takvu decidiranost. 

Hteo bih da vas podsetim na dva podatka. Prvo, u Hitlerovim logorima, a naročito u Norveškoj, bilo je jako mnogo četnika. Dakle, oni nisu tamo došli zbog ljubavi prema fašizmu nego naprotiv, jer su tretirani kao antifašisti i pokupljeni iz raznih borbi. Naročito je bilo bosanskih četnika, dok taj pokret još tamo nije bio do kraja ideološki diferenciran. Pokazala mi je sada Branka, imate one koji su stradali ili ubijeni na Banjici. Bilo je oficira mladih, novih koji su tamo likvidirani. To je jedna činjenica.
Opširnije >>>