za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"NAŠI SUGRAĐANI – ROMI"
Pretraga
Verzija za štampu
Zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina prof. dr Goran Bašić ocenio je na debati Demokratskog političkog foruma da Nacionalnoj strategiji za integraciju Roma nedostaju adekvatni lokalni akcioni planovi i šira društvena podrška.

"Nedostatak Strategije je i to što je projektovana na znatno manjem broju od stvarnog broja Roma u Srbiji" kazao je Bašić na debati "Naši sugrađani - Romi", koju je u utorak, 30. juna 2009. organizovao Centar za demokratiju.

Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji ima između 450.000 i 800.000 pripadnika romske nacionalne manjine, što je više od 10 odsto stanovništva, kazao je on i napomenuo da ta nacionalna manjina ima pravo na službenu upotrebu romskog jezika.

Goran Bašić je ukazao na nepostojanje adekvatnog mehanizma za popis Roma kao najbrojnije ali i najsiromašnije nacionalne manjine u Evropi.

Da bi se njihov položaj popravio, kazao je zamenik zaštitnika građana, nadležne institucije i većinsko stanovništvo moraju da doprinesu jačanju romske intelektualne elite, učestvuju u suzbijanju bede i siromaštva i podrže inicijativu za osnivanje katedre za romski jezik.

"Situacija je znatno bolja u zemljama u okruženju koje već godinama imaju katedru za romski jezik", rekao je Bašić i dodao da je u Srbiji inicijativa pokretana nekoliko puta, ali da nije naišla na pozitivan odgovor nadležnih organa.

Prema njegovim rečima, na stvaranje predrasuda da su Romi civilizacijski manje vredni i da ne mogu da odgovore na zahteve modernog društva, najviše je uticalo nepoznavanje te kulture i njihovog načina života.

Posledice diskriminacije su, dodao je Bašić, asimilacija i gubljenje identiteta, a često se dešava da se pripadnici te manjine i ne izjašnjavaju kao Romi, kako bi došli do posla i bili prihvaćeni u društvu.

Prof. dr Rajko Đurić ukazao je na mogućnost osnivanja Interkulturalnog saveta u Srbiji, kao u većini evropskih zemalja, koji bi bio spona između vlasti i građana, posebno pripadnika ugroženih nacionalnih manjina.

U svim ministarstvima, posebno u ministarstvu prosvete, kulture, socijalne zaštite, unutrašnjih i spoljnih poslova, trebalo da budu zaposleni i predstavnici romske populacije, ocenio je Đurić i dodao da je u državnim i institucijama na pokrajinskom, regionalnom i gradskom nivou potrebno više saradnika Roma.

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić složio se sa zamenikom zaštitnika građana da Nacionalnoj strategiji nedostaju odgovarajući lokalni akcioni planovi, koji će usmeriti opštine i gradove da se bave socijalizacijom Roma, i podrška većinskog stanovništva.

On je najavio da će Ministarstvo ogranizovati veliku medijsku kampanju kako bi dobilo podršku šire javnosti od koje zavisi sprovođenje te strategije za koju je iz republičkog budžeta izdvojeno više od 525 miliona dinara.

"Popis Roma je osnova za poboljšanje uslova u kojima oni žive, odnosno za raseljavanje nehigijenskih naselja, uključivanje u obrazovni sistem i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu", istakao je pomoćnik ministra.

Antić je ocenio da podaci o broju Roma neće biti u potpunosti precizni ni nakon popisa, jer se mnogi pripadnici te nacionalne manjine ne izjašnjavaju kao Romi, ali će biti relevantniji od onih sa kojima Ministarstvo trenutno raspolaže. (Tanjug)

U debati su učestvovali: Dragan Stanković (Društvo Rom Beograd), Slavko Jovanović (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Dragoljub Acković (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Bojan Anđelković (Ministarstvo za Kosovo i Metohiju), Vladimir Pešić (Ministarstvo rada i socijalne politike), Radojka Pavlović (Građanske inicijative), Sofka Vasiljković (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Violeta Ćorić (Zaštitnik građana), Tanja Ranković (Tim za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva), Ljubina Krkuš (Kancelarija za nacionalne manjine opštine Vračar), Ljiljana Tekić-Gavrilov ("Zajedno, zajedno"), Aleksandra Gabić (Kancelarija za nacionalne manjine opštine Vračar), Aleksandra Šanjević (Fond za otvoreno društvo), Dragana Jovanović (UNICEF), Ljiljana Mijanović (Gradski centar za socijalni rad Beograd), Rajko Radosavljević (NVO "Budućnost"), Dragan Mustafić (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Dragan Todorović (Filozofsk fakultet u Nišu), Svetlana Ćirković (Balkanološki institut SANU, Beograd), Biljana Sikimić (Balkanološki institut SANU, Beograd), Sanja Zlatanović (Etnografski institut SANU, Beograd), Jusuf Bajrami (Humanitarno udruženje "Bratstvo"), Živojin Mitrović (Humanitarno udruženje "Romsko srco"), Leposava Mitrović (NVO Grupa 484), Dragan Vasiljković (Savez udruženja Roma zapadne Srbije), Sonja Drezgić-Ostojić (Crveni krst Srbije), Bojana Samardžić (Crveni krst Srbije), Goran Miletić (Švedski helsinški odbor), Ivanka Kostić (PRAXIS), Vladimir Rusić (Misija OEBS Srbija), Petar Antić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Dragan Krsmanović (Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograd), Ljuan Koko (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju), Vesna Reljin (Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje), Goran Batić (Zaštitnik građana), Radenka Nešić (Dečiji romski centar), Ilija Stojanović ("Novi svet"), Tijana Todorović (Demokratska stranka), Rajko Radosavljević (Romska otvorena mreža), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Problemi sa Romima i problemi između Roma i njihovih drugih komšija pojavili su se čak i u vezi sa Univerzijadom, pa se postavilo pitanje da li je grad Beograd odreagovao na pravi način kada je paravanima od pogleda naših gostiju zaklonio romsko naseljeAko je nekom potreban uvod za današnju temu, podsetiću da su Romi najbrojnija nacionalna manjina u Evropi i da je to jedino "naj" kojim možemo da budemo zadovoljni, i Romi i mi kao njihovi susedi. Sva ostala su mnogo, mnogo manje za pohvalu, a to je da su najsiromašnija zajednica, najneobrazovanija, da rade najlošije poslove, najlošije su plaćeni i ono što je strašno, imaju najkraći životni vek. 

Nalazimo se na sredini Dekade Roma, velikog regionalnog projekta koji uključuje sve naše susede i druge zemlje istočne Evrope, gde država, nevladine organizacije, stručnjaci, predstavnici romskih organizacija, pokušavaju da nađu odgovore na bar neka pitanja. Srbija je predala predsedavanje Slovačkoj, a kada je reč o Srbiji i položaju naših sugrađana Roma, tu su aktuelna sva moguća pitanja, od napada na Rome sa neskrivenom rasističkom pozadinom, problema sa nehigijenskim naseljem koje grad Beograd još ne može da reši, još ne postoji formula koja bi zadovoljila sve, do problema sa kojima se, kao jedna gospođa nedavno, suočavaju prilikom zapošljavanja. Da podsetim, ta žena nije mogla da dobije posao čistačice jer jedna firma, zaboga, ne zapošljava Rome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Savest Evrope u svakom slučaju ne može biti potpuno mirna kad su u pitanju Romi, ne samo zbog toga što se oni drže u jednoj vrsti najnižeg oblika življenja, nego što su u raznim prilikama oni bivali i žrtve. Ne želeći da umanjim tragediju i veličinu zločina nad jevrejskim narodom, moram da kažem da je tu na neki način potpuno u drugom planu i skoro zaboravljen kod mnogih onaj drugi genocid koji je, takođe, bio programski napravljen, a to je prema RomimaDobar dan i hvala vam što ste došli u ovakvom broju. Kada smo birali ovu temu, želeo sam da ona bude 25. po redu, nekako jubilarna, dajući joj poseban značaj.

Pitanje Roma nije samo pitanje jedne etničke zajednice i njenog položaja. Ono je istovremeno, rekao bih, pitanje naše civilizacije i pitanje čovečanstva. Slobode ili ima za sve ili ona nije sloboda. Možemo da konstatujemo da se ti horizonti slobode šire na mnoge marginalne grupe, da su mnogi oblici diskriminacije načelno u raznim poveljama ili zakonima potisnuti, kako rasne tako i sve druge. Međutim, stvarnost je mnogo žilavija nego što to izgleda. 

Evropa ima jednu neprijatnu istoriju diskriminacije i pogroma prema mnogim manjinama. Ona nema onako drastične rasizme poput onih koji su se odvijali u Americi, ali u raznim vidovima ti progoni jevrejskih, romskih i mnogih drugih zajednica i uopšte manjina jesu jedna od negativnih tekovina evropske kulture. Napreduje se ne samo tako što se želi nešto dobro, nego i na taj način da se postane svestan onog što je bilo loše.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam. Na početku, želeo bih da se zahvalim Fondu Centar za demokratiju koji je ogranizovao ovu raspravu i, čini mi se, prepoznao pravi trenutak da je organizuje u jednoj atmosferi koja je u Beogradu u ovom trenutku prosto nametnula pitanje položaja Roma, rešavanja nekih njihovih osnovnih životnih problema.

Pre desetak godina sa kolegama iz Kulturnog centra Reks, pripremali smo izložbu o Romima u 20. veku u Beogradu. Mi smo nedeljama pokušavali da izložbi damo naziv dovoljan da sažme sva ta naša viđenja, sve dokumente koje smo prikupili, svu građu, i to nam nikako nije polazilo za rukom. U jednom trenutku prošao je Aleksandar Kotka, pogledao i samo je rekao "Beograđani". Mislim da nije bilo boljeg naziva, kako nazvati naše sugrađane romske nacionalnosti nego što je on izabrao.

Pokušaću i neću vam sigurno reći ništa novo, niti mislim da se može nešto reći novo na ovu temu. Mnogo puta smo razgovarali o raznim problemima Roma. Pokušaću da otvorim neka pitanja koja mogu da ukažu na to otkud nerazumevanje, otkud sad da postoje, što je gospođa Gojgić rekla, napadi na Rome, da postoji nerazumevanje za njihove probleme, za njihovo raseljavanje, itd. Mislim da su oni mnogo dublji nego što nam se čini, da je znanje sa kojim raspolažemo oskudno i da odatle u suštini dolazi do osnovnih problema i nerazumevanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Činjenica je da su Romi tokom 600 godina života u Evropi bili najstrašnije žrtve rasne diskriminacije, progona, holokausta. Nažalost, mnogi fenomeni tih vrsta javljaju se i danas i u Evropi, ali nažalost i u našoj zemljiPoštovane dame i gospodo, uvažene kolege, dragi prof. Mićunoviću, počastvovan sam Vašim pozivom da govorim o Romima, a Vaša uvodna reč podstakla me je da podsetim da je 30. juni veliki datum u evropskoj i svetskoj istoriji, jer je 1934. godine bila čuvena "Noć dugih noževa". Nacisti su organizovali, kao što znate, puč protiv Rema i taj slučaj, naravno, pominjem, s jedne strane, u vezi sa Fondacijom Fridrih Ebert, čija je životna sudbina takođe upletena u tu istorijsku stvar. S druge strane, pominjem je zbog činjenice koji je pomenuo prof. Mićunović, da su Jevreji i Romi bili najveće žrtve holokausta. Prema mojim istraživanjima, jer sam prošle godine objavio knjigu u izdanju Politike, ima popisanih najmanje 1.260.000, jer je Nemačka dugo odbijala to da prizna, i imao sam, tako da kažem čast, da 1983. godine budem u delegaciji kada nas je primio Vili Brant, koji je prvi bio nemački kancelar koji je u ime nemačke države priznao holokaust Roma. 

Kada već pominjem Vilija Branta, od njega potiče ona čuvena izreka - "Zajedno raste ono što pripada zajedničkom stablu". Na tu sentencu nas upućuje i naša tema "Romi - naši sugrađani" i ova tema, naravno, uvodi nas, s jedne strane, u istoriju Evrope, ali naravno i Srbije, a s druge strane, u razne naučne, pre svega sociološke teorije, kojima vas ja ne želim opterećivati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uz puno uvažavanje onog što smo čuli u uvodnom delu ovog izlaganja, a što je vrlo sadržajno i korisno za nas koji radimo u gradskoj upravi, konkretno u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, mislimo da je naše vreme već iscurelo. Od nas se više ne očekuju stavovi, od nas se ne očekuju opravdanja, od nas se očekuju rezultati. Mi se pripremamo da ih damo.

Znači, godinama se raspravlja, recimo, o nehigijenskim naseljima, sastanci, okrugli stolovi i priče, ništa se nije promenilo za stanovnike nehigijenskih naselja. Svako od nas da je uzeo jednu porodicu za ruku i odveo sa sobom, oni bi već bili rešeni. Prema tome, ako za tri meseca kad prelazite preko Gazele i dalje vidite ona nehigijenska naselja, znajte da smo džabe pili ovu kafu i ovu vodu danas.

Sekretarijat je odlučio čvrsto da se sa tim problemom suoči i sa svim problemima koje to nosi. Normalno, nismo odlučili samo da Rome sa jednog kraja Beograda preselimo na drugi i da se manje vide i gledaju. Naš pristup je da nastojimo da rešenje bude sveobuhvatno. Nastojaćemo da pitanje stanovanja povežemo sa pitanjem obrazovanja, sa pitanjem zapošljavanja, sa pitanjem socijalne i zdravstvene zaštite.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Godine 1991. po popisu je bilo 143.000 u Srbiji, 2002. godine, posle deset godina, imamo 108.000. Ljudi moji, svi koji se malo bave Romima, svi koji imaju čak i predrasude o Romima, znaju da Romi imaju izuzetno veliki natalitet. Da li je moguće da je umrlo 35.000 ljudi, a da se niko nije rodio za deset godina? NemogućeHvala vam, pre svega, zato što ste organizovali ovakav jedan skup, jer svaka priča o Romima, iako neki tvrde da samo pričamo i pričamo i pričamo, najverovatnije će na kraju krajeva da postigne i neke rezultate. 

Ono za šta sam se odmah javio i reagovao jeste, ne znajući da će tu biti gospodin iz gradske uprave, ali dobro, malo ću moju prezentaciju ili ovaj moj dijalog sa vama preusmeriti možda kasnije na neko pitanje njima, pošto sam igrom slučaja bio jedan od ljudi koji je možda bio upleten u sve to što se dešavalo oko nehigijenskih, a ja bih rekao neformalnih naselja, ne nehigijenskih. Nehigijensko nasilje jeste naselje Kaluđerica, a romska naselja su neformalna i tako ih treba tretirati.

Zašto sam se javio? Jednostavno da ljudima pojasnimo trenutnu situaciju koja je u Srbiji i u Evropi vezana za romsku nacionalnu zajednicu. Ljudi koji žive neki javni politički život, a to je uradio i prof. Mićunović malopre, rekao je da je situacija koja preti Romima ili događaji koji su upereni protiv Roma, da su oni ispadi i sporadični.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poslednji korektan popis Roma urađen je 1521. godine u vreme kada bejahu Turci ovde, imam rezultate tog popisa, mogu da vam pokažem. Od tada do današnjeg dana Srbija se ubi popisujući Rome i nikako da ih popišeOvaj skup smatram jednom lepom mogućnošću da korektno i bez straha da će to da mi se obije o glavu, iznesem svoje mišljenje. Zašto baš ovako počinjem? Zbog toga što znam da najčešće nama koji smo govorili neke stvari onima koji su radili te ružne stvari, posle toga se to nama obijalo o glavu. To je jedna teorijska lepa rasprava i verujem da će možda od svega toga nešto da bude, kao što rekoše prethodnici. Rečenica, dve najpre o fundamentalnom pitanju za naš romski narod. 

Poslednji korektan popis Roma urađen je 1521. godine u vreme kada bejahu Turci ovde, oni napraviše popis i znalo se koliko ima Roma, imam rezultate tog popisa, mogu da vam pokažem. Jeste, ali od tada do današnjeg dana Srbija se ubi popisujući Rome i nikako da ih popiše. Podsećam Žiku Mitrovića samo koliko su para uzeli popisivači da popišu Rome u naselju Gazela. Taman da su se klesala imena u mermeru manje bi to koštalo, ali eto, desilo se. Bartove misli o paternalizmu su za mene bile i ostale teška opomena i strah koji se razvijao svih ovih godina od 1971. godine, od kad je, Goran nas je lepo podsetio, započeto na ovim prostorima nešto da se radi, nešto što je ostavilo utisak na čitav svet i nešto što je dovelo do ovakvih rezultata koje imamo u svetu, a kakvi su Romi kod nas, govorite i sami, a i vidite i sami.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želeo bih da počnem onim što često govore u ovim vremenima, da se demokratija više ne može smatrati vladavinom većine i ne može se smatrati da demokratija postoji u jednoj zemlji ukoliko su ispunjena očekivanja većine građana koji tu žive.

Demokratija se odavno ceni u modernom društvu, makar u ovom veku, svakako u odnosu koji imamo prema manjinama. Kakav je odnos prema manjinama u Srbiji, najbolje smo skoro mogli da vidimo prilikom debate o donošenju Zakona protiv diskriminacije. Tu smo veoma lepo videli da postoje neke neomiljene manjine u društvu, a da nije u pitanju samo zabrinutost zbog nekih određenih manjina, nego da je tu u pitanju mnogo više, videli smo i kada je bila debata oko toga, na primer, da li teret dokazivanja sme da bude na onima koji su diskriminisani? Bilo je tu mnogo onih iz drugih partija, nacionalističkih partija, kojima se ni malo nije svidelo da će sutra, kada ste Rom ili Romkinja ili ste pripadnik seksualne manjine, vaš poslodavac morati da dokaže da vas nije diskriminisao.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za ovu godinu, Vlada Srbije je izdvojila 525.853.000 dinara za poboljšanje položaja Roma. Ovo su sredstva koja su prepoznata iz budžeta za mere usmerene ka implementaciji akcionog plana. Ovo je budžet koji je određen nakon rebalansa budžeta. U svakom slučaju, novca za poboljšanje položaja Roma ipak ima. Međutim, moramo da poradimo na našoj organizaciji i zaista da svako od nas konkretno iznese konkretne predloge kako bismo zaista i radili na unapređivanju položaja RomaPre svega, želim da se zahvalim Centru za demokratiju za organizovanje ove debate. Ovakva debata može da nam koristiti u razmatranju pitanja unapređenja položaja Roma, kao i za iznalaženje rešenja za određena pitanja. Ovde sam već čuo određene predloge koje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava smatra da su prioriteti u rešavanju problema položaja Roma i konkretno, neki od ovih predloga su već uneti u Nacionalni akcioni plan za unapređivanje položaja Roma, koji će se ove nedelje usvojiti. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela bih da istaknem jedan veliki problem, izuzetno ozbiljan, koji postoji kod naših sugrađana Roma, a to je problem pravno nevidljivih lica. Iako je naš Ustav zaštitio pravo na pravni subjektivitet, neke procene govore da postoje na desetine hiljada lica koja danas u Srbiji, i to među romskom populacijom, nemaju pravni subjektivitet.

To su lica koja nisu bila upisana u matičnu knjigu rođenih nakon rođenja, roditelji ih nisu upisali. Neka od tih lica već imaju 30 godina, a nisu nikad bila upisana u matičnu knjigu rođenih. Ima dece koja nisu upisana, koja su rođena kod kuće, koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, jer im ni roditelji nisu upisani u tu istu knjigu. Ta lica su pravno nevidljiva, ne mogu da pristupe svojim pravima, ne mogu da se obrazuju, ne mogu da pristupe zdravstvenom osiguranju, ne mogu da se zapošljavaju i sve ostalo. Lako postaju plen i žrtva trgovine ljudima, zlostavljanja i eksploatacije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pitanje smeštaja romske dece u predškolske ustanove ne postoji. Romi imaju prioritet. Znači, svi koji su želeli da studiraju, studirali su na željenom fakultetu, a to je bilo dogovoreno. Izvršno veće ima kancelariju za inkluziju Roma, mi imamo u svakom sekretarijatu zaposlene Rome, imamo direktore škola, zamenike direktora, kao i svaku drugu nacionalnostMislim da je obrazovni sistem onaj koji se može koristiti i sa lakoćom razrešiti niz problema vezanih za romsku populaciju, a što smo mi iskoristili u Vojvodini i mi ovih problema o kojima sad pričate nemamo još od pre 2005. godine, da li zahvaljujući pokojnom g. Trifunu Dimiću, da li zahvaljujući tome što smo imali već nacionalne manjine i nama problemi nacionalnih manjina nisu problemi, nego je nešto sa čim mi živimo. Po mentalitetu, u Vojvodini su više problemi bile izbeglice nego Romi. Oni nemaju apsolutno nikakve predrasude i nemamo prepreke kad su Romi u pitanju. 

Još pre dekade Roma mi smo radili, sada vidim, mimo sistema, ali smo osetili potrebu i svi Romi su bili uključeni u obrazovni sistem. Svaki sastanak na koji smo posećivali i gde se raspravljala i dala prednost nekom problemu, odlazili smo da ga razrešimo. Pitanje smeštaja romske dece u predškolske ustanove ne postoji. Romi imaju prioritet.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nadovezaću se na prethodnu govornicu i vratiti se na priču s početka, a to je da put ka društvenom uključivanju Roma vodi kroz obrazovanje. U Timu za implementaciju strategije smanjenja siromaštva bavim se obrazovanjem i dosta smo mi, kao tim, radili sa Ministarstvom prosvete i sa ostalim institucijama, kad je podrška obrazovanju Roma u pitanju.

Ako pođemo od indikatora sa poslednjeg popisa, oko 62% Roma nema završenu osnovu školu, a samo 0,3% ima više ili visoko obrazovanje. Naša obrazovanost i naše društvo ne funkcionišu u vakuumu i na njega utiču globalni trendovi, kao i lokalni, a to su starenje, depopulacija, odlazak stanovništva iz ruralnih predela i koncentracija u velikim gradovima, zatim razvoj tehnologije i nauke, a od našeg društva se zahteva da imamo razvijeniji ljudski kapital, neka nova znanja ili neke novine za 21. vek.

S druge strane, imamo Rome koji jesu najmlađa populacija u Srbiji i neulaganje u obrazovanje Roma bi bilo društveno neodgovorno ponašanje od strane naše države.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Skrenula bih vam pažnju na poseban položaj Romkinja koje su dvostruko diskriminisane, diskriminisane u svojoj zajednici i u široj zajednici.

Nažalost, produbljuje se diskriminacija Romkinja zbog sve većeg siromaštva, zbog neobrazovanja, zbog nemanja ličnih dokumenata, zbog nepostojanja vlasništva nad nepokretnostima. Žene se ne nalaze u institucijama sistema, nisu na mestima gde se donose odluke. Diskriminacija u obrazovanju, diskriminacija u zapošljavanju, jako izražena diskriminacija u institucijama za pružanje zdravstvenih usluga, a pogotovo kad su u pitanju reproduktivno zdravlje žena i hitna pomoć. Dalje, medijsko predstavljanje žena, često u medijima imamo govor mržnje kad su Romi u pitanju.

Znajući sve ovo, šta su Romkinje uradile? Romkinje su oformile neformalnu žensku romsku mrežu i istraživale slučajeve diskriminacije i uradile i poslale izveštaj Komitetu za eliminisanje diskriminacija nad ženama u UN. Šta smo time dobile? Dobile smo preporuku za Vladu Srbije i tu se stalo. Imale smo pomoć pojedinaca ne-Roma koji su nam pomogli, imali smo pomoć OEBS, pomoć Građanskih inicijativa, ali pomoć države nažalost nismo imali. Nisu čak ni obavešeni, čak ni ne znaju za ovaj izveštaj.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pripadnicima romske zajednice je otežan pristup zdravstvenoj zaštiti. Mi nemamo adekvatnu kategorizaciju i dekategorizaciju prilikom upisivanja dece u osnovno obrazovanje. Dakle, saplićemo se već na prvom koraku kad je obrazovanje u pitanju. Romi nemaju kulturno-nacionalne institucije. Iz programa o subvenciji u okviru samozapošljavanja isključuju se najugroženije kategorije RomaTrudiću se da ne ponavljam što je već rečeno. Dozvolite mi da se vratim na period od pre deset godina, tačnije na 2000. godinu, na period kad je vlada iskazala veoma vidljiv oblik proklamovane podrške rešavanju problema Roma u Srbiji. Internacionalizacijom u normativnom okviru na zaštiti prava manjina, veoma ambiciozno, rekao bih, pristupilo se usklađjivanju sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava. 

Da se podsetimo, 2000. godine donosi se Deklaracija o novom demokratskom sistemu i unapređivanju položaja nacionalnih manjina sa dva bitna fokusa. Pod jedan je priznavanje nepriznatih manjina i pod dva, donošenje Zakona o zaštiti sloboda nacionalnih manjina, koji je usvojen 2002. godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo da istaknem da mi je veoma drago što danas prisustvujem ovom skupu i što smo imali prilike da čujemo različita mišljenja. Evo da i ja dam mali doprinos sa svoje strane, odnosno sa strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

Priča o inkluziji Roma je u suštini priča, ako ćemo o konkretnim aktivnostima da govorimo, priča o aktivnostima i merama koje treba da se sprovedu kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou u smislu da se što više doprinese rešavanju ovog pitanja. S toga ću da istaknem neke konkretne stvari koje je Misija OEBS imala prilike do sada da uradi počevši od 2002. godine kroz podršku o osnivanju Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, preko raznih aktivnosti, a prvenstvno sprovođenje kroz četiri ključne komponente akcionih planova, kroz program podrške Romima. Ne samo u sferi obrazovanja, već i u sferi zdravlja i kroz male grantove koje smo svojevremeno dodeljivali opštinama, a sve to kroz finansijsku podršu Evropske komisije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dakle, država kao pravna, demokratska, mora da donese odgovarajući program i s obzirom na to, to je nesporno, da politika, nažalost moram reći, ja se ne slažem sa tim, ali politika ima ključnu ulogu. Onda mi moramo Romima dati šansu da postanu, kako se to i u žargonu i u nauci kaže, politički subjekt, jer niko ne može tuđe probleme rešavati. Da se razumemo, ne tražim nikakvu privilegiju za Rome, ali ni manje ni više nego što je to slučaj za sve ostale nacionalne manjine u ovoj zemlji.Kao što su već drugi istakli, ovaj razgovor je sigurno višestruko koristan i dragocen za neke naše zajedničke planove. Međutim, smatram, i to je pokazalo i evropsko i međunarodno iskustvo, da je ključna ona stvar koju bude učinila država, jer kad je reč o nacionalnim manjinama, državne mere i programi državnih institucija su apsolutno neophodni. Mi smo vrlo skloni da brkamo, tako da kažem, pitanja i ravni, počev od onog što se zove tolerancija i što je rezultat svesti i samosvesti građana, ali tolerancija se ne može normirati, prosto to ne bi bila tolerancija. Marko Miljanov je verovatno dao najbolju definiciju kad je rekao "Tolerancija je kad ja vas branim od samog sebe". U našoj zemlji još ta svest nije dostignuta. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Gospođa Ranković je predstavila u ime Ministarstva obrazovanja šta je uneto u Zakon o osnovnom obrazovanju i koje su novine. Ako zaista to tako i prođe, ako ne bude izmena amandmanima, onda to zaista predstavlja jedan uspeh. Ministarstvo obrazovanja do sada je uradilo jako malo za obrazovanje manjina i obrazovanje Roma uopšteNadam se da će prof. Mićunović ipak rezimirati ovu debatu, a još jednom mu se zahvaljujem što je prepoznao trenutak za ovu debatu i što nas je okupio ponovo ovom prilikom.

Na kraju ove debate vidim samo jedan svetao trenutak, a ja sam pesimista i nisam optimista kao g. Đurić i Žika Mitrović. Gospođa Ranković je predstavila u ime Ministarstva obrazovanja šta je uneto u Zakon o osnovnom obrazovanju i koje su novine. Ako zaista to tako i prođe, ako ne bude izmena amandmanima, onda to zaista predstavlja jedan uspeh. Ministarstvo obrazovanja do sada je uradilo jako malo za obrazovanje manjina i obrazovanje Roma uopšte. Ovo što ste sad Vi nama ovde predstavili nažalost nisam video, dobio sam ga juče da dam mišljenje na njega, a do danas u 12 sati nisam stigao, jer sam ovde sa vama. Ne znam ni kako bih uspeo. Na Vašu reč, mogu blanko da potpišem onda jer su to jako dobri pomaci koje smo čuli.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Država se pomalo stidi. Ovo sad sa Univerzijadom što se desilo, ima više elemenata, ne bih sad hteo da razgradim ceo taj problem u čemu je sve, tu su i mnogi tajkuni koji imaju velike stambene komplekse i koji žele da se to tu ne kvari njima, a dobar izgovor je Univerzijada. Dakle, svašta se tu umešaloBilo je moje veliko zadovoljstvo slušati vas i učiti, jer uvek se puno nauči i ovo ima smisla jedino tako da se razmene mišljenja i utisci. Razmišljao sam pri tom o mnogim problemima. Nekad sam mislio da nešto razumem bolje, međutim, u nekim stvarima sam pokoleban.

Problem Roma za mene se postavlja na jednom dvostrukom koloseku, tako da kažem. S jedne strane, to je pitanje empatije. Upotrebljavao sam često jednu figuru, jednu metaforu u političkim kampanjama govoreći protiv diskriminacije. Uvek sam pokušao da izazovem empatiju kod slušalaca, pa da kažem: dobro, zamislite jednu devojčicu Romkinju koja je pri tom i hroma i hteo sam više vidova diskriminacije u toj slici da stvorim. Prvo, ona je diskriminisana kao dete, tu nije samo romski slučaj, to je slučaj generalni, imamo i zakone o zaštiti dece, to je jedan problem. Drugi, što je žensko, kao devojčica, imamo drugi primer diskriminacije, diskriminaciju žena. Treće, ona je hroma i ona ima diskriminaciju hendikepiranih i ljudi sa posebnim potrebama koji su tu, takođe. Četvrto, ona je Romkinja, to znači biće najverovatnije nepismena i trpeti, naravno, sve ove oblike ostalih fenomena diskriminacije. Dakle, negde zgusnuta u jednu ulogu. Slika jedne takve devojčice za mene je uvek bila jedan zajednički pojam nesreća i diskriminacija i istovremeno i zadataka čovečanstva da to prevaziđemo.
Opširnije >>>