za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
ODGOVORI SRBIJE NA IZAZOVE VREMENA
Pretraga
Verzija za štampu
Želeo bih da se veoma zahvalim profesoru Mićunoviću i Fondu na pozivu da uzmem učešće u ovoj raspravi.

Ja ću pomeriti raspravu malo intenzivnije u političko polje našega društva, ali dozvolite mi samo jednu uvodnu digresiju o značaju ovih javnih debata i kolektivnih debata za jedno društvo. Pripadamo onim ljudima u javnom polju koji smatraju da su javne debate i forme kolektivne deliberacije za društvo neophodne.

Podsetiću, dozvolite mi jednu profesorsku digresiju na prvu rečenicu iz prvoga eseja Federalističkih spisa u kome Aleksandar Hamilton nagoveštava šta je centralno jezgro, šta je centralna poruka Federalističkih spisa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Odgovorima na izazove vremena, u organizaciji Fonda Centar za demokratiju, na Sceni 3 Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 28. maja 2007. godine održana je prva debata Demokratskog političkog foruma.

Učesnici debate pokušali su da odgovore na pitanja, kao što su: Postoje li dve političke strategije? Srbija sa Evropom ili bez nje, odnosno u Evropi ili pored nje? Srbija i njeno okruženje; Glavni problemi srpskog društva i strateški pristup njihovom rešavanju.

Uvodne reči dali su Živorad Kovačević (Evropski pokret u Srbiji), Tanja Miščević (Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji), Milan Podunavac (Fakultet političkih nauka), i Dragoljub Mićunović (Fond Centar za demokratiju). Debatu je vodio Zoran Lutovac (Fridrih Ebert Fondacija). Posebno učešće i doprinos diskusiji dali su brojni istaknuti predstavnici civilnog društva, političkih stranaka, stručnih krugova i drugih članova "političke zajednice".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre želim da istaknem da je sjajno što je Fond Centar za demokratiju uspeo da već na ovom prvom okruglom stolu okupi ovoliki broj novinara.

Zahvaljujem se profesoru Mićunoviću, a posebno se zahvaljujem na činjenici da se započinje ovakav dijalog. Možda kasno, mislim da ćemo se tu složiti, kasnimo i u tome, sa debatama, sa raspravama na različite teme, jer vrlo često razmišljam da mi zapravo nikada do sada nismo imali priliku da u jednom otvorenom dijalogu razgovaramo o tome zašto Srbija želi u Evropsku uniju. I činilo mi se uvek da je to nekakav nedostatak.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre da kažem da sam se veoma rado odazvao ovakvom jednom pozivu. Gospodin Mićunović je već rekao neke činjenice, ali neke od njih se nameću, kao što je priključenje Srbije Evropskoj uniji. To je pitanje koje je ipak jasno određeno i prihvaćeno, od Skupštine, od Vlade, kao strateško opredeljenje i svakim korakom taj put je jasnije trasiran i okvir u kome se krećemo je sve čvršći.

To je objektivno jedina garancija da se pridruživanjem jednom od najgrandioznijih projekata u istoriji, čiji se značaj može meriti samo sa nastajanjem SAD, znači projekat evropske integracije, to je jedina garancija da će naša budućnost biti za naredni istorijski period definisana i tome pitanju treba posvetiti pažnju. Sasvim legitimno odgovor može dati činjenica da svi hrle ka Evropskoj uniji, nismo jedini mi. To što se pominju neke zemlje, kao što su Norveška i Švajcarska koje se možda neće priključiti EU, mi im nismo konkurent, jer mi smo daleko i od jedne i od druge.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na početku ove debate koju ću danas voditi podsetiću na to da osim što se Srbija bavi nekim uobičajenim socijalnim, ekonomskim i drugim problemima, ona se bavi i nekim političkim problemima.

Neke od njih je pomenuo i gospodin Kovačević, a primeri Rumunije i Bugarske nam pokazuju da su upravo ti politički uslovi najbitniji za ulazak jedne države u Evropsku uniju, a oni ostali kao što je ekonomsko-socijalni razvitak su izgleda manje bitni.

To dodatno opterećuje poziciju Srbije u odnosu na EU, pogotovo ako problemu statusa Kosova i Metohije dodamo činjenicu da su prekinuti pregovori sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju upravo zbog neispunjavanja uslova.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam za evropske integracije. Zašto? Zato što sebe doživljavam kao evroskeptika. Kad kažem evroskeptik, to nisu oni koji su protiv evropske integracije, to su oni koji postavljaju pitanja vezana za evropsku integraciju zato što imamo primera gde su tzv. monumentalni projekti koji nisu dozvoljavali postavljanje pitanja o funkcionisanju projekta propali, kao što su SSSR i istočno-evropski blok.

Dakle, pošto sam evroskeptik, i pošto sam stavio pod znak pitanja ceo taj proces, u tom procesu je naravno zahtev za ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu ključni korak. I kao što stalno govorimo o tome da ne pristajemo na slobodne predaje heroja evropskom sudu, mislim da ne treba da pristanemo ni na ispunjavanje obaveza prema Evropskoj uniji kao razloga za unutrašnje promene u Srbiji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mada su dosadašnji učesnici u raspravi rekli mnogo od onoga što sam imao nameru i sam da kažem, uveo bih u ovu debatu još nekoliko pitanja koja su veoma važna.

Kao što kažu mnogi filozofi, sve što postoji ima nekog razloga da postoji. U Srbiji ima jako mnogo onoga o čemu ćemo u raznim debatama govoriti. Prvo ću spomenuti političku tradiciju. Politička tradicija u Srbiji zahteva jedno normalno preispitivanje i pre svega istinsko saznanje šta je ona bila, koji su to bili demokratski reformatorski resursi koje Srbija ima.

Zašto je to tako? Kako je u Srbiji nastalo jedno seljačko društvo, nepismeno, koje je "banulo" kroz istoriju u trenutku kada su druge zemlje posle francuske revolucije krenule sa afirmacijom građanina. Trebalo je da izigravaju građane, a to nisu bili, imali su neko slobodarstvo i time se krenulo. To je dalo pečat nekim vladavinama, od kneza Miloša pa do Slobodana Miloševića.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Videli smo pred kojim izazovima se nalazi Srbija po mišljenju akademskog sveta, nevladinih organizacija, državne administracije, pa i iz ugla političara. Dakle, ideja je bila da se izbije iz ruku političkih stranaka taj monopol na debate o svim pitanjima ključnim za budućnost Srbije, da se otvori i jedna komunikacija na liniji građansko društvo, političke stranke, pa i država i građani.

Imaćemo šansu, ne samo ovde u publici, nego i preko veb sajta da se u debatu uključe i građani. Ovo su počeci. Videćemo kako će to funkcionisati i koliko će se građani uključivati u sve to, ali s obzirom na prisustvo medija i veliki broj kolega koji se odazvao, mislim da su se svi zaželeli ove forme dijaloga.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja neću da lepim nikakve plakate, niti da držim govore, već želim da odreagujem na neke stvari koje su ovde bile pomenute. Nema potrebe da kažem da se zaista slažem sa većinom stvari koje su rečene i prosto da dopunim mog prijatelja Milana Podunavca u ovoj trećoj tački - da je Srbija poraženo društvo.

Da bismo postavili razumevanje tog društva, ta sledeća tema koju je Dragoljub Mućunović pomenuo, jeste da je Srbija zapravo društvo koje je i uspelo ! Ako to zanemarimo mislim da ne vidimo temelje na osnovu kojih smo mi ovde danas - dakle da je srpsko društvo, građansko društvo u stvari uspelo tokom devedesetih da se izbori sa diktaturom, sa autoritarnim društvom, i da 24. septembra 2000. na izborima pobedi to društvo, a 5. oktobra potvrdi svoju pobedu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću govoriti o podelama u društvu u vezi sa konstituisanjem elita. Normalno je da u društvu postoje podele u vrednosnim opredeljenjima, naročito u političkim opredeljenjima i one su vrlo često jako duboke i ne može se na njih uticati nekim površnim sredstvima.

Mislim da jedan veliki gubitak demokratske javnosti ne dolazi od nekog velikog napretka ili promena u mišljenju, nego u kredibilitetu kod sopstvenih simpatizera. Javnost se ne kreira samo u medijima, kreira se naravno i u medijima, ali kreira se i kroz razne institucije koje pripadaju javnosti, koje treba da postanu transparentne.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nadovezaću se na ono što je Natalija Mićunović rekla. Želim da kažem da mi sami tome doprinosimo, da imamo jako mnogo nevladinih organizacija koje nisu organizacije već su pojedinci, i koje služe za samopromociju, odnosno kao privatna preduzeća za razne konsultantske usluge koje pružaju.

Umesto da se udružimo i da kao ovaj skup koji je u jednoj organizaciji, odnosno u tri, a ne da bude u dvadeset šest. To je nešto što je za mene bilo iznenađujuće u Srbiji, jedan fenomen koji zaista nisam videla u zemljama koje su nam uzor u smislu evropske integracije.

Takođe, nevladine organizacije se dvehiljaditih godina smatraju jednom prelaznom fazom, smeštajem za tranzicione političare između njihovih pozicija u vladi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovakve okrugle stolove i ovakve vrste razgovora, i što se tiče strukture učesnika, viđali smo i tokom devedesetih godina. Slažem se sa gospodinom Vejvodom da je između ostalog i takva vrsta debata doprinela uspehu promena. Međutim, mi se nalazimo u sedmoj godini tranzicije i sa trećom po redu tzv. demokratskom vladom i još uvek sedimo u istoj strukturi predstavnika društva. Naime, ovde imamo predstavnike političkih stranaka, imamo predstavnike nevladinih organizacija i nezavisne intelektualce.

Međutim, smatram da ovoj vrsti razgovora u sedmoj godini tranzicije nužno mora da prisustvuje i da bude potpuno aktivan, tzv. drugi sektor - biznis sektor. Prvo, svi mi jako okolišamo i jako bežimo od toga da stupimo u određene komunikacije sa tim sektorom - opet iz razloga što je zapravo onaj vodeći biznis sektor u Srbiji grupa pojedinaca koja se na manje ili više legalan način obogatila.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Po prirodi stvari, svaki dan dobijam dosta pisama, reagovanja, komentara iz javnosti, pa opet po prirodi lista Danas te komentare ne piše niko iz Obraza, iz Sabora dveri ili iz SRS, nego ljudi koji čitaju taj list, a samim tim što ga čitaju trebalo bi da budu opredeljeni proevropski i demokratski.

Međutim, ne želeći da ogovaram svoje saradnike i čitaoce, reći ću da je većina reagovanja pisana takvim tonom, takvim rečnikom da je to poražavajuće. Komentari se uglavnom ne odnose na političke protivnike sa krajnje desnice, znači ne na radikale, nego isključivo na one stranke koje su formirale novu vladu, bilo da se podržava jedna, druga ili treća od tih stranaka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Miljenko Dereta je već skrenuo pažnju i rekao ono što sam i ja prvo primetila, a to je da u naslovu ove serije debata stoji reč "odgovorna", od reči "odgovornost". I ja nekako uvek u tim razmišljanjima dolazim do te tačke.

Mi smo nekako bili amnestirani i kada je bilo reči, što je gospodin Mićunović pominjao, o našoj tradiciji, mi smo i u vreme socijalizma bili nekako oslobođeni od odgovornosti. Imali smo na neki način adolescentski status u društvu. Bili smo nekako oslobođeni nekih velikih odgovornosti, jer je i sistem bio takav.

Sad se to malo produžilo i u ovo naše vreme, takoreći osam godina nakon poslednjeg rata koji smo imali. Neki od nas se sećaju da smo imali jednu debatu na kojoj smo ukazali na to da je veliki problem u tome što naši poslanici nisu odgovorni građanima na onaj isti način na koji su odgovorne njihove kolege i koleginice u nekim drugim sredinama. Znači, odsustvo odgovornosti na tom nivou nekako se osmotski prostire do najnižih nivoa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da dam samo jedan komentar na ovo što su koleginice govorile. Ja bih volela da se stavi na dnevni red parlamenta, ali naš je problem kako da stavimo na dnevni red, ono što meni nije jasno - zašto se ne usvajaju, odnosno ne ratifikuju konvencije Saveta Evrope koje su obavezujuće za nas, i koje bi itekako uticale na poboljšanje kvaliteta života građana u Srbiji.

Kada bi neke konvencije bile ratifikovane u Skupštini Srbije onda bismo i mi u različitim profesionalnim i stručnim organizacijama mogli nesmetano da radimo i da se na njih pozovemo. Mislim da bi to bila jedna dosta važna tema da je stavimo na dnevni red, da pokušamo da vidimo da li tu postoje neke interesne grupe koje se protive usvajanju takvih konvencija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Parlament je pomenut u dva različita slučaja. Prvo, da prokomentarišem onaj deo koji se tiče odgovornosti. Naravno, ako nemate većinski sistem vi ne možete da uspostavite direktnu odgovornost, za razliku od poslanika koji se bira u jednom okrugu. I većinski sistem ima svoje mane, ali da sada ne ulazim u to.

Postoje i neki kombinovani sistemi koje smo jedno vreme imali u saveznom parlamentu, pa je to izmenjeno. Verovalo se da je za manje stranke mnogo bolji čist proporcionalni sistem, što je moguće niži cenzus, te da je dakle proporcionalni sistem pravedan.

Kod proporcionalnog sistema imate problem partijske oligarhije i partijske vlasti ili partijskih vođa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih iskoristio priliku da kažem nekoliko reči i da se zahvalim profesoru Mićunoviću što sam pozvan na ovu debatu. Bavim se novinarstvom a to je jedna profesija koja inače ima nedefinisan status o njenom učešću u društvenom životu.

U svakom slučaju, novinarstvo, javnost, javni mediji, su deo nečega što bi moglo da se nazove delom intelektualnih resursa, i u tom smislu postoji povezanost sa ovim što se odnosi na znanje i kapacitet društvenog života da se krene na bolje i napred.

Jedan američki politikolog, dekan Harvarda i visoki funkcioner u raznim administracijama smatrao je medije centralnom grupacijom tzv. glavne moći. A unutar medija jedna posebna grupacija koja određuje naš svakodnevni život su urednici novina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre da kažem da sam jako zadovoljan što se uočava ovaj problem parlamenta, o kome su i moji prethodnici govorili. Smatram da je to jako važno.

Želim da kažem sledeće - da je kritička misao kod nas u vezi sa našim institucijama vrlo slaba i da ne uočavamo prave stvari. Vi ćete sada na najviše mesta uočiti kritiku našeg parlamenta - da su poslanici nepristojni - svi će vam to reći. To govori i naša inteligencija i naši prijatelji sa kojima se družimo, a niko ne kaže da su većina tih ljudi unutra nesposobni. Molim vas, oni treba da kontrolišu vojsku, policiju, treba da donose odluke o regionalnom razvoju. Oni su nesposobni, takvi ljudi koji se tako ponašaju, kojima su prioriteti onakvi prostakluci, oni su samim tim u stvari nesposobni za bilo kakvu funkciju koju treba da vrše. To je suština stvari.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Neću komentarisati ovo za Politiku i Legiju, jer tome nema kraja. Samo ću reći nešto za izborni sistem i ovo o čemu se govorilo sada. Mi smo u vreme predizborne kampanje organizovali TV emisije koje su se zvale "Civilno društvo pita" i razgovarali smo sa političkim partijama. Pitanje koje smo svima postavili jeste da li će menjati taj član u Ustavu, da li su spremni ako uđu u Skupštinu da pokrenu taj proces. Svi su odgovorili NE.

Dakle, kontrola poslanika je razlog za postojanje političkih partija. To deluje možda pomalo naivno, ali kad saznate da po jednom poslaniku politička partija dobija između 8.000 i 12.000 evra mesečno, onda shvatite da je ta kontrola zapravo jedno unosno zanimanje.

Drugo, taj odnos unutar partije je veoma zanimljiv. Kao što smo ustanovili, o poslanicima odlučuje zapravo vrh stranke, zapravo lider. Od tri trenutne partije koje su na vlasti, dva lidera se nalaze u Vladi, znači u instituciji koju bi parlament na neki način trebalo da kontroliše.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jadranka Jelinčić: Samo da završim misao gospodina Derete, ako pogledate mišljenje Venecijanske komisije, dakle kada je ona gledala srpski Ustav to je jedan od ključnih elemenata za koji je naloženo da bude izbrisan odnosno promenjen u srpskom Ustavu.

Šta to praktično znači? Ukoliko Srbija to ne bude učinila, većina u Parlamentu će zapravo biti odgovorna za budućnost ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

Mi smo se ovde složili da bar sadašnja većina u Parlamentu želi, hoće, da povede Srbiju bliže EU, ili da demokratizuje Srbiju unutar nje same.

Slobodan Vučković: Nisu samo u pitanju partije koje se zalažu za taj proporcionalni sistem, nego pre svega i tajkuni koji se nadaju da imaju na neki način što veći uticaj. Sa druge strane, ja mislim ali nemam dokaza, ima i onih inostranih faktora koji žele da utiču na prilike u našoj zemlji i njima je lakše da imaju uticaj na manji broj ljudi unutar partija nego na širi krug.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovani prijatelji, čast mi je što otvaram ovaj prvi skup, prvu debatu Demokratskog političkog foruma koji organizuje Fond Centar za demokratiju, sa ciljem da on bude trajan i uspešan.

Zašto smo pokrenuli jedan ovakav projekat? Naravno, mi svi znamo da demokratija ima i svoja ograničenja i nedostatke, ali znamo i to da je ne možemo zameniti nekim drugim oblicima uređenja koji daju lošije rezultate.

Nije nikakva tajna i opšte je mesto da demokratija postaje često neefikasna, da odluke koje se donose bivaju sve dalje od građana i njihovog uticaja i da se demokratija može razvijati jedino ako se građanima približi vlast, odnosno centri za donošenje odluka.
Opširnije >>>

Video