za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"KAKO DA ODRASTANJE DECE U SRBIJI UČINIMO BEZBEDNIJIM"
Pretraga
Verzija za štampu
Debata na temu "Kako da odrastanje dece u Srbiji učinimo bezbednijim" koju je Centar za demokratiju organizovao u okviru projekta Demokratski politički forum, održana je u sredu, 30. septembra 2009. godine u Beogradu.

Uvodne reči u debati imali su Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Aleksandar Resanović (kancelarija Zaštitnika građana) i Nada Korać (Pedagoški fakultet u Jagodini). Moderatorka debate bila je Ljubica Gojgić (novinarka B92).

Učesnici u debati minutom ćutanja odali su poštu tragično preminulom francuskom državljaninu Brisu Tatonu, koga su huligani brutalno pretukli u centru Beograda.

Demokratski politički forum pokrenuo je javnu stručnu debatu o pojavama koje ugrožavaju bezbedno odrastanje dece jer ne postoji značajnija društvena briga od brige za bezbednost dece.

Cilj debate bio je da se ukaže na probleme, ali i da se dođe do konkretnih pozitivnih rešenja, uključujući sve relevantne faktore: socijalne službe, škole, Ministarstvo unutrašnjih poslova i humanitarne organizacije.

Učesnici u debati fokusirali su se u raspravi na sledeće probleme: negativni uticaj kladionica, kockarnica i sličnih objekata u blizini škole, kriminalno delovanje organizovanih grupa za širenje narkotika u školama, odsustvo saobraćajne kulture i discipline vozača, i edukacija dece za ponašanje u saobraćaju, prosjačenje i druge zloupotrebe dece, kao i zbrinjavanje napuštene dece, nasilje nad decom.

U debati su učestvovali: Aleksandar Resanović (Zaštitnik građana), Branislava Knežić (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), Dina Patarčić (NVO "Centar za integraciju mladih"), Dragan Vuković (Gradski Sekretarijat za saobraćaj), Dragana Matović (Fakultet bezbednosti), Dušanka Gaćeša (Građanski branilac), Duško Marušić (Gradski Sekretarijat za saobraćaj), Ivana Stevanović (Centar za prava deteta), Jovana Mehandžić (Gradska opština Vračar), Ljubinka Marković (Okružni sud u Beogradu), Ljubiša Rajić (Filološki fakultet), Marija Borota (NVO "Centar za integraciju mladih"), Marko Selaković (Udruženje "Roditelj"), Milan Otašević (NVO "Centar za integraciju mladih"), Milisav Milinković (Centar za omladinski rad Novi Sad), Nada Korać (Pedagoški fakultet u Jagodini), Novica Ostojić (MUP, Policijska uprava Beograd, Odeljenje za suzbijanje maloletničke delikvencije), Olivera Zečević (MUP, Uprava kriminalističke policije), Saša Mitić (MUP, Uprava kriminalističke policije, Odsek za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga), Slavica Putnik (Gradski Sekretarijat za saobraćaj), Slavka Mihajlović (Okružni sud Beograd), Svetlana Stanarević (Fakultet bezbednosti), Tatjana Stojić (Fond za otvoreno društvo), Vera Despotović (Savetovalište za brak i porodicu), Vuk Stambolović (Udruženje za javno zdravlje), Željko Nikač (MUP, pomoćnik načelnika Uprave policije), Zlatko Nikolić (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), Zora Dešić (Ministarstvo prosvete), Zoran Đorđević (OŠ "Nadežda Petrović"), Zoran Zlatković (Organizacija kreativnog okupljanja "OKO"), Zorica Panić (X beogradska gimnazija), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U danu kad svi žalimo zbog smrti mladog Francuza, poražavajući je podatak da su od 11 uhapšenih koji se sumnjiče za njegovo ubistvo sada, osim jednog koji je imao 27 godina, svi ostali starosne dobi između 18 i 21 godinePristojnosti i konvencije nalažu da vam kažem dobar dan, iako danas nije dobar dan, bar za građane Beograda, a mislim i za sve one koji su već 12 dana užasnuti onim što se dogodilo u centru Beograda mladom čoveku koji je došao kao turista i koji je, kako se sad saznaje, produžio svoj boravak u Beogradu posle utakmice Francuska - Srbija, zato što mu se mnogo dopalo i rešio je da ostane malo duže. 

Pre tri godine, Centar za demokratiju pokrenuo je seriju debata i tada je, pozivajući vas da učestvujete, najavljeno da će se govoriti o strateškim pitanjima razvoja Srbije i srpskog društva. U prethodne tri godine bavili smo se raznim pitanjima, od spoljne politike, prava radnika, ekonomije, a čini mi se da se danas bavimo jednim od najvažnijih, kome očigledno ovo društvo nije posvetilo dovoljno pažnje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najčešće se nevolje građana Srbije objašnjavaju dubokom ekonomskom krizom i siromaštvom. Mislim da ovo o čemu danas govorimo nije uzrokovano ekonomskom krizom i siromaštvom i da ima druge, možda čak i bitnije uzroke.U poslednjih nekoliko godina sve su češće i brojnije vesti o nevoljama dece u Srbiji. Svakodnevno čitamo o različitim vrstama zavisnosti i kod dece uzrasta 11-12 godina, o nasilju nad decom u porodici koje se neretko završavaju smrću, o tučama u školskom dvorištu, takođe sa smrtnim ishodima, o seksualnom zlostavljanju dece i pedofiliji koja prestaje da bude neka vest koja šokira javnost. 

Jedno vreme smo se zavaravali, govorim o periodu posle 2000. godine kada smo počeli da gradimo demokratsko društvo, da to nisu nove pojave, objašnjavajući sebi i drugima da se ranije nije znalo za te pojave ili da se o tome nije govorilo. Međutim, čini mi se da nije baš tako. Mnoge forme ugrožavanja dečje bezbednosti su novijeg datuma ili su se pojačale u poslednjih sedam, osam godina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svi koji se bave bezbednošću dece treba da imaju u vidu tačku gledišta deteta, kako dete razume opasnost i zaštitu od opasnostiPošto je ovde danas reč o bezbednosti dece, rekla bih nešto što je otkrivanje tople vode, jer deca su bezbedna tamo gde su bezbedni njihovi roditelji i svi drugi ljudi. 

Nama je naša država upravo ovih dana, po ko zna koji put pokazala da nismo bezbedni. Izvinjavam se predstavnicima države što će ih ovo rastužiti, ali ja se kao građanka tako osećam. Moja država mi je poručila da ako se ja nekom nešto ne dopadnem danas, on može da me prebije ili ubije i mislim da bismo u tom tužnom tonu mogli i da završimo ovaj razgovor.

Međutim, pošto sam dobila zadatak da ga započnem i na neki način direktno otvorim, onda ću skrenuti pažnju, pošto je ovde reč o bezbednosti dece, na nešto što odrasli koji se bave tom bezbednošću često gube iz vida, a što mislim da je jako važno, a to je tačka gledišta deteta, kako dete razume opasnost i zaštitu od opasnosti. Mislim da svi oni koji se bave bezbednošću dece treba to da imaju u vidu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zaštitnik građana je podneo inicijativu u smislu izmena i dopuna zakona o igrama na sreću. Zakon je veoma liberalan, a stanje u Srbiji po ovom pitanju ni blizu nije takvo, ono nije ni najmanje idilično, upravo zato bi trebalo da se izvrše odgovarajuće izmene zakona i da se uvaži ono što je uvažila Svetska zdravstvena organizacija koja je kockarsku zavisnost okvalifikovala kao bolest zavisnostiMoj zadatak je da vas danas upoznam sa problematikom u vezi igara na sreću.

Pošto je to jedna vrlo složena problematika koja bi mogla da se razmatra sa psihološkog, sociološkog, medicinskog i sa raznih drugih aspekata, mislim da bi za bilo koji od ovih oblika razmatranja bilo potrebno da prethodno razmotrimo sa aspekta postojanja postojećeg, odnosno važećeg zakona, da bismo videli šta taj zakon uređuje i na koji način to čini, da bismo ukazali na neke neuralgične tačke u tom zakonu. 

Želeo bih da vas upoznam ukratko i sa inicijativom koju je Zaštitnik građana podneo u smislu izmena i dopuna ovog zakona.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sistemski pristup u zaštiti dece, odnosno unapređivanju ostvarivanja prava dece i mladih započet je 2004. godine kad je Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije doneo Nacionalni plan akcije za decu. Tu su utvrđeni prioriteti koji su zajedno sa decom, zajedno sa mladima, zajedno sa roditeljima, nevladinim sektorom i državnim organima utvrdili šta su to naši najveći problemi i kako će se ova država do 2015. godine nositi sa tim problemomPozdravljam vas u ime MUP i Uprave kriminalističke policije, čiji sam ja predstavnik.

Ovo sve što smo do sada ovde čuli nije ništa novo i MUP i ova uprava, koja zato nosi veliki deo odgovornosti u postupanju prema licima koja su mlađa od 18 godina, preduzimala je brojne aktivnosti. Naravno, nešto kasnije možemo komentarisati o tome šta su to naša iskustva, zaključci i na osnovu čega mi pravimo naše planove i aktivnosti za postupanje u svim slučajevima koji podrazumevaju zaštitu mladih od svih vidova nasilja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Potrebna je stalna i kontinuirana edukacija mladih ljudi da bi shvatili da postoji velika opasnost od droga. Posebno je interesantno, ali i frapantno kad čujete od nekog istaknutog voditelja da stalno pominje lake droge. Šta to znači? Probajte, uzmite, itd. Bukvalno ih navode. Nikako da se izborimo sa tim da nema lakih i teških droga. Sve droge su teške i podjednako opasne i sve vode u smrtPokušaću ukratko da prezentiram rad MUP po liniji rada - prevencija i suzbijanje delikata opojnih droga. Zovem se mr Saša Mitić, glavni sam policijski inspektor, inače šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga. Neću se duže zadržavati, koleginica Zečević je objasnila zakonske okvire.

Odesek za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga je formiran u isto vreme kada i Odsek za prevenciju i suzbijanje maloletničke delikvencije. Na teritoriji grada Beograda, odnosno Policijske uprave za grad Beograd, u Odeljenju za suzbijanje narkomanije postoje dva odseka, Odsek za operativno delovanje i Odsek za prevenciju delikata opojnih droga. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kod nas ne postoji volja da se stvari ozbiljno reše. Tu se onda jedan broj ljudi koji radi u državnoj upravi praktično nađe na golom terenu. Imaju na papiru neke mogućnosti, imaju na papiru pravo da nešto predlože. Kad dođe do političke odluke da se to pretoči u zakon ili akciju, onda ljudi koji rade sa saobraćajem, sa drogama ili bilo čim, dobiju poruke iz tužilaštva, suda ili ministarstva da to puste na miru i da ne talasaju. To sam od mnogih čuo Pre četiri godine Studenska unija Srbije uradila je istraživanje na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je otprilike jedna trećina devojaka rekla da su bile izložene seksualnom uznemiravanju od strane nastavnog osoblja i ništa se pod milim bogom nije dogodilo, umesto da je u taj fakultet već sledećeg dana ušla kriminalistička policija i započela istragu. Kazne za silovanje su besmisleno niske, trafiking se smatra jednim krivičnim delom, iako se u njemu nalazi niz krivičnih dela, kupoprodaja ljudi, protivpravno lišavanje slobode, pojedinačno i višestruko napastvovanje i silovanje, nanošanje lakih i teških psihičkih i fizičkih povreda, oduzimanje imovine, oduzimanje dokumenata, itd. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dolazim iz Savetovališta za brak i porodicu, koje je u okviru gradskog Centra za socijalni rad. Bavim se, pre svega, psihoterapijom i medijacijom. Naša služba je radila poslednjih desetak godina dosta preventivnih programa koji su bili namenjeni mladima sa problemima u ponašanju.

Svako se drži svoje oblasti, mada mi je jasno koliko je bitno da svi budemo povezani kad radimo sa mladima i kada govorimo uopšte o nasilju među mladima i nad mladima. Reći ću nešto iz svog ugla. Ono što je bio moj glavni utisak ovih dana kada se govorilo o svim ovim incidentima i o posledicama i merama koje bi trebalo da se preduzmu, jeste da smo najviše čuli priču da je potrebno sankcionisati ove mlade ljude i stalno je provejavala ta priča o represiji. Naravno da je nedvosmisleno da treba zabraniti neke grupe koje promovišu nasilje i naravno da treba da se sankcionišu ovi ljudi koji su počinili ova zlodela, ali nekako je potpuno izostala priča o prevaspitavanju ovih mladih ljudi i šta je to što ćemo učiniti i ponuditi ovim mladim ljudima da dođe i do neke promene i da se dâ šansa da se nauče i nekim drugačijim vidovima komunikacije i ponašanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih da kažem da je koleginica Korać postavila ključno pitanje na koje bi trebalo da se fokusiramo, ne samo danas - šta je između deteta i opasnosti? Naravno da je tu policija, ali kada dođeš do policije to je suviše kasno, bez obzira na one preventivne programe za koje znamo i o kojima smo slušali. Ono što je govorila Ksenija Petovar i ono što je govorio Ljubiša Rajić i što je govorila koleginica Despotović, ukazuje da je ključni faktor između deteta i opasnosti zapravo interakcija između dva konteksta, unutrašnjeg konteksta i spoljašnjeg konteksta, odnosno u kojoj meri je taj unutrašnji kontekst podređen spoljašnjem kontekstu.

Unutrašnji kontekst je razvojne prirode i on nam je svima poznat. Vezan je za osnovne dečje potrebe. Do šeste godine to je potreba za sigurnošću, od sedme do 11 godine kod ženske dece, 14 godine kod muške dece to je potreba za pripadanjem, posle primat preuzima potreba za samopoštovanjem. Neophodan je spoljašni kontekst koji će da podrži te osnovne potrebe. Taj kontekst ne mogu da obezbede deca, taj spoljašnji kontekst koji je strukturalni kontekst, koji je promenljiv kontekst, dužni smo da obezbedimo mi odrasli.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svako od nas ima svoju odgovornost, prvo profesionalnu, a onda i ličnu, kao građanin ove zemlje. Mislim da bismo morali da oštrije reagujemo na propuste, ne samo svoje, nego i onih stručnjaka koji su propustili da nešto uradeSavetnik sam Okružnog suda u Beogradu, Odeljenja za maloletnike, psihološkinja.

Ovde smo se fokusirali na nekoliko socijal-patoloških pojava koje čine bezbednost mladih. Žao mi je što ta lista nije proširena i u onim drugim socijal-patološkim pojavama, kao što je usmeravanje ka desničarskim strukturama, ka sektama, ka problemima vezanim za zdravlje, odnosno za taj zdravstveni aspekt socijalnog seksualnog života mladih. Sve su to socijal-patološke pojave koje zajedno sa svim ovim ovde nabrojanim čine i uslovljavaju da naša deca ne žive bezbedno u ovom društvu. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naučni sam saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, ali ovde želim da govorim kao članica Saveta Zaštitnika građana za prava deteta i kao predsednica Centra za prava deteta.

I meni je kao i gospođi Ljubinki Marković, sa kojom dosta radim i sarađujem poslednjih deset godina, jako žao što ovde nema dece i mladih, jer mislim da bi mogli mnogo toga da kažu svima nama odraslima. Mislim da bi ih trebalo uključivati u ovakve vrste skupova. Samo da vas informišem, država Srbija je podnela svoj izveštaj u primeni jednog protokola koji nosi naziv "Opcioni protokol o oružanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta". Nemojmo da nas zavara naslov "oružani sukobi", ovaj protokol bavi se, pre svega, ovim militantnim grupama i svim ovim sa čime se mi susrećemo. Upravo grupa mladih, Dečja koalicija, trenutno se bavi pitanjima alternativnog izveštaja koji će dostaviti Komitetu za prava deteta. Oni će doći pred Komitet za prava deteta, nema ih ovde među nama, nema ih u medijima, nema ih nigde. Jako je važno uključiti mlade i čuti zaista šta oni misle o svemu tome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vi možete kladionicu ili bilo koji drugi objekat koji predstavlja izvor rizika za dete da dislocirate ne 2000 metara, nego 20.000 metara. Ako dete nema svest o tom riziku i o štetnim posledicama takvih stvari, nikakve zabrane i nikakva ograničenja neće doneti dugoročna rešenja. Dakle, opet donekle ovim lečimo posledicu i to je dobro, nesporno, ali dajte da se pozabavimo i lečenjem uzroka cele ove problematike Član sam Saveta udruženja roditelja. Pored toga, pošto je ovo tema malo široka i malo kompleksna, moraću da uključim i ono čime se bavim svakodnevno.

Angažovan sam kao savetnik na projektu reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, a eto, sticajem okolnosti imam dosta dobar uvid i u aktivnosti koje se dešavaju. Po pitanju bezbednosti dece, pored onog institucionalnog dela, i kao roditelj trogodišnjeg dečaka koji je poprilično radoznao i hoće sve da vidi, čuje i zna, pokušavam da stalno idem napred.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vrlo često je ponašanje učenika u školi i van škole njihova reakcija na veliko opterećenje koje je teško izdržljivo. Učenici imaju po 30 i više časova nedeljno. Tu treba dodati i slobodne aktivnosti i dodatnu, dopunsku nastavu i sve ostalo. Opterećeni su više nego mi zaposleni i imaju još kod kuće da uče. Tu se nešto mora promeniti Osvrnuću se na ovu temu iz ugla obrazovanja, odnosno škole. Dolazim iz škole "Nadežda Petrović" iz Novog Beograda.

Kad pogledam unazad od 2001. godine kada je Gašo Knežević bio ministar, imali smo tendenciju da škole pređu na rad u jednoj smeni. Od tada su se, kako se vlast menjala, menjale koncepcije. Svaka nova koncepcija je napuštala onu prethodnu i najvažnije je od svega da su deca sve više opterećivana novim programskim sadržajima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Andragog sam, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Obećavam da neću zloupotrebiti vaše strpljenje i da ću poštovati ovo vreme da budem kratka.

Koleginice Marković i Stevanović su rekle da bi trebalo saslušati one o kojima govorimo. Upravo o tome sam htela da kažem nekoliko reči, jer koleginica Maja Savić i ja smo uradile malo istraživanje u domovima učenika i tvrdim da ako već nekom nudimo neku pomoć ili nešto, da treba prvo pitati njega. Po meni je to najbolji nauk i pouk, da vidimo šta oni misle o tome šta bi trebalo uraditi i koja je to vrsta pomoći po njima potrebna.

Pre toga bih samo kratko rekla, u stvari podsetila na to da nije neuobičajeno da odrasli često nasilje među mladima i decom prepoznaju kao nasilje tek onda kada se dogodi neki teški oblik, teško fizičko nasilje sa teškim posledicama ili, nažalost, sa smrtnim ishodom. To je ono što otežava rad na ovom polju. Odrasli to smatraju kao neki vid odrastanja i borbe za život.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokušaću da budem kratak. Jedan sam od ređih koji se bavio kockom i kockanjem kao porokom, ali nažalost izgleda malo prerano, jer još 2007. godine niko nije bio zainteresovan za te rezultate, a i tada smo imali zavisnost od kockara od 3 do 10%. Vi imate sada povećanje tog procenta.

Zapravo, osim što mi je to bio radni zadatak u Institutu za kriminološka istraživanja, gde radim inače, iznerviralo me što se u mom komšiluku pogasiše sve knjižare, a otvoriše se kladionice i razne igre za zabavu sa po jednom ili dve slot mašine. Kada vidite da je to jedan isti lanac jednog istog gazde u celom Beogradu, onda vidite da to nije igra. To je biznis. Neko je to dopustio. Taj neko je država. Naročito me iznerviralo, zato sam i poranio sa tim, kad smo krajem juna 2007. godine bili bombardovani pompeznim otvaranjem kockarnice u hotelu Jugoslavija. To nije moglo da se prođe od njihovih bilborda, kao da je to raj na zemlji. Vidite, 150 metara je bilo od kladionica do škola, međutim, vlasnik kockarnice traži na 15km sledeću, nema nijedne. Kod Liona je morala da bude ugašena.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Juče sam dobio jedno potresno pismo grupe građana, komšija devojke koja je stradala na autoputu tako što su je neki pijani vozači pri brzini od 240 km na sat udarili od pozadi i ona je na licu mesta poginula. Svakodnevno se na našim putevima organizuju razne vrste takmičenja motociklista, trke. To je još jedna poplava nasiljaPomoćnik sam gradskog sekretara za saobraćaj grada Beograda. Želim da vam čestitam što ste danas pokrenuli pet vrlo važnih tema za opstanak celokupnog društva. Ono što sa žalošću moram da kažem je da su ovo samo posledice.

Ono što je ključna stvar i što je rečeno jeste da je iskreiran jedan vrednosni obrazac od kog mi ne možemo sada da se branimo i ovo je kurativa umesto da smo išli u preventivu. Izostala je edukacija, sankcionisanje, porodica i na kraju, posebnu pažnju ili posebnu odgovornost želim da istaknem - mediji. Mi našu decu od najranije mladosti, od prvih godina kroz razne crtane filmove koji su puni nasilja, kroz razne šou emisije, filmove koji su puni nasilja, učimo jednom ponašanju. Srbija ne može da bude pusto ostrvo u sred mora i zapljusnulo ju je ono što je zapljusnulo i ostale zemlje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Iz Centra sam za integraciju mladih. Mislim da ovde ima kratkoročnih rešenja. Danas se priča o nasilju kod Obilićevog venca, pre dva meseca bismo pričali o iseljenju Roma ispod Gazele i u Belvilu. Nema dugoročnih rešenja, sve se to nekako zataška, a bude burno u prvom naletu.

Mislim da sudstvo mora mnogo bolje da radi. Mislim da kazne treba da budu mnogo veće i da budu sprovođene. Deca vide da se ništa ne dešava. Šta se ovo desilo? Zgažen je jedan mali dečko i okrivljeni je dobio tri i po godine za 2,2 promila alkohola. Mislim da bi negde u inostranstvu samo zbog te količine alkohola otišao na tri i po godine, a kamoli za neko teže delo. Kada u javnost ode vest da će neko samo tri i po godine zbog toga biti u zatvoru, neki klinac će je čuti i neće ga preterano brinuti zatvor. Mislim da treba da postoji institucionalno ojačanje. Ko je kriv? Jeste društvo, ali i institucije koje to ne sprovode preterano. Desi se nešto burno, ali kasnije se to ne kazni dosledno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da je nasilje nad decom maloletnicima u većem broju nego nad samom decom izvršiocima dela. U 2009. godini imali smo 883, u prvih osam meseci, dece maloletnika, a od toga 421 dete i 412 maloletnika koji se pojavljuju kao oštećeni raznim krivičnim delima. Imamo četiri ubistva u pokušaju, četiri silovanja, obljubu sa detetom u sedam slučajeva. Zatim, zapuštanje i zlostavljanje - 31 dete je oštećeno tim delom, nasilje u porodici, 14 dece i 22 maloletnika su otišla na sud, što znači da deca trpe veliko nasiljeŠto se tiče ovog pitanja, to ću da ostavim g. Nikaču, on će da odgovori na pitanje koje je koleginica postavila. Pozdravljam vas u lično ime i u ime Policijske uprave za grad Beograd, Odeljenja za suzbijanje maloletničke delikvencije, kao jedinog odeljenja u Srbiji koje se bavi ovom problematikom sa decom i mladima.

Ukratko, kolege su već iznele sve što bi trebalo da se kaže, samo ću da skrenem pažnju na par stvari. Tačne podatke o razmerama nasilja uopšte je teško dati, pogotovo u njegovim odlikama kao što su nasilje nad decom, jer ne postoji jedinstven sistem praćenja te pojave.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nadam se, kao što je g. Korać rekla, da ćemo optimističnije završiti. Iz Ministarstva prosvete sam i mi smo se sa ovim problemom suočili, kao što je gospođa Petovar rekla, i shvatili da je ovo postojalo i ranije, samo u drugačijim oblicima, da ti oblici nasilja postoje i ranije i sada, ali da nažalost postoje i novi oblici. Svesni smo toga.

Kada smo se suočili sa ovim, pošli smo od osnovnih stvari - da sigurnost, prihvatanje i samopoštovanje u obrazovnom sistemu u svim školama i predškolskim ustanovama treba da imaju i učenici i nastavnici i roditelji. U tom smislu je važna uloga škole za tu našu porodicu koju svi ovako pomalo žalimo ili mislimo i ne znamo šta ćemo sa njom na kraju. Jako je važno da se u toj školi svi tako osećaju.

Kada smo počeli da radimo na ovom, shvatili smo da nismo prvi i ne treba da bude to samo akcija, da to nije početak ili tako nekakva, ne znam, reklama za bilo šta, nego da je to jako važan i jako dugotrajan proces. Mi dobro znamo da možemo doneti zakon, pa da ga se ne pridržavamo, ali formirati stav, mišljenje i delanje na osnovu svega toga, to je jedan jako dug proces.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ko sprovodi i ko edukuje naše mlade po pitanju građanskog vaspitanja? Dešava se u nekim školama da prosto nemamo sociologa ili nekog ko je kompetentan za građansko vaspitanje, pa zbog nedostatka časova to može da bude neka druga strukaImam prilike da čujem razne probleme mladih i uopšte pitanje nasilja, jer sam često u kontaktu sa njima. Vidim da kroz celu priču i današnju debatu postoji više nivoa gde je sve zastupljeno nasilje i pričali smo zapravo uopšte o zakonu, o promeni člana u zakonu o udaljavanju od kladionica, što podržavam jednim delom i smatram zapravo da treba da bude pojačan monitoring.

To što mladi prelaze tu neku granicu i odlaze u marginu i sprovode određeno nasilje i vrše ga nad nekim, zapravo samo oslikava realnost i sliku naše države u ekonomskom, socijalnom i političkom planu. Upravo sam danas pročitao u novinama da će jedan privatni univerzitet 80% biti u vlasništvu Buhe. Znam da je sada pitanje da li to stvarno jesu relevantne činjenice, ali jedan dnevni časopis je to objavio. Postavlja se pitanje zapravo ko je uopšte reformator celog jednog edukativnog sistema i ko učestvuje u celoj priči?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Meni je Milisav u stvari dao odličan šlagvort za nešto na šta sam želela da se osvrnem iz ugla lokalne samouprave, pošto radim posao predsednice SO Vračar.

Pošto svi funkcionišemo u nekim zakonskim okvirima, moram da naglasim da je Statut grada Beograda delegirao nadležnost gradskim opštinama da osim održavanja školskih objekata i praćenja upisa i pohađanja nastave učenika osnovnih škola, delegiraju nadležnost opštinama da utvrđuju i mere i aktivnosti zaštite i bezbednosti dece, odnosno učenika za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, odnosno nastave u školama, ali i drugih aktivnosti koje škola organizuje.

Dakle, lokalna samouprava, odnosno gradska opština u Beogradu direktno je zadužena Statutom grada Beograda da brine o učenicima tokom nastave, ne samo o njihovoj bezbednosti, nego i aktivnostima koje se dešavaju u školi. Ona to ne može sama, može uz pomoć ostalih institucija koje su nadležne u glavnom gradu da se bave time, gradski sekretarijat za saobraćaj, MUP, sami direktori škola koji su odgovorni za ono što se dešava u školama, ali i domovi zdravlja, centri za socijalni rad, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U prošlosti, bile su komisije za kič i za šund, možda ih treba ponovo aktivizirati, da ne slušamo više Brata, 24 časa, neke antisadržaje, bezvredne sadržajeDa ne ponavljam ovo što su rekli naši prethodnici, zbog vremena i auditorijuma. Znači, evidentno je da imamo nekoliko dimenzija ovog problema i to znamo mi koji smo se bavili kriminologijom i nažalost, kriminalistikom i ovim stvarima vezanim za asocijalna ponašanja, vezano za ovu ekriologiju kada je u pitanju omladina, to smo otprilike napravili neku koncepciju za školu i porodicu.

Dao bih tu samo dopunu da bi ovu grandizaciju, da se tako izrazim, društva, trebalo izbeći. U prošlosti, kada sam ja bio mlad, pošto više nisam, bile su komisije za kič i za šund, možda ih treba ponovo aktivizirati, da ne slušamo više Brata, 24 časa, neke antisadržaje, ne znam kako da ih nazovem, bezvredne sadržaje. 

Kad su u pitanju deca, moj utisak je da nas događaji vode, da mi veoma malo utičemo na događaje. Imamo primere, to sam ostavio za kraj, možda su intrigantni, možda su tužni.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Politika: U kladionice ni sa roditeljima

Predstavnici države i grada, čelnici kladioničarskih kompanija voljni da spreče maloletničko kockanje. - Zabraniti deci da uđu u lokal i kada su sa roditeljima. - Za mesec dana, u neposrednoj blizini škola, zatvoreno 17 kladionica

U „vruće” stolice okruglog stola pod nazivom „Maloletna lica i igre na sreću” juče su u Starom dvoru seli predstavnici države i grada, čelnici kladioničarskih kompanijai stručnjaci da bi razjasnili porive maloletničkog kockanja i doprineli njegovom suzbijanju. Prvi put organizovan je skup na kojem su se predstavila dva tabora. Uvodnu reč imao je Dragan Đilas, gradonačelnik i domaćin.

- Za mesec dana, koliko traje akcija uklanjanja kladionica u neposrednoj blizini škola zatvoreno je 17 njih, a kompanija „Mocart” samoinicijativno je stavila katanac na tri. U brojnim lokalima se ilegalno organizuju igre na sreću i država mora da onemogući njihovo poslovanje. Gradski sekretarijati i inspekcije biće na raspolaganju, a pomoći ćemo i novcem. Ulaganje u bezbednost dece je, ipak, najbolji način da se troši budžet - rekao je Đilas.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Večernje novosti: Kladionice pale na tiketu

Maloletni I. S. (17) uplatio je u tiket u svakoj kladionici u koju je kročio! Uprkos uveravanjima priređivača ovakvih igara na sreću da poštuju zakon koji ne dozvoljava klađenje za mlađe od 18 godina, mladi pomoćnik reportera "Novosti" izašao je sa uplaćenim lisićima iz kladionica "Balkan bet", "Mocart", "Meridijan" i "Soker".

Dok novi zakon o igrama na sreću ne zabrani ulazak u kladionice maloletnicima, čini se da će osnovci i srednjoškolci i dalje moći nesmetano da uplaćuju tikete. Ovo potvrđuje i naše istraživanje, nakon što su predstavnici kladionica na okruglom stolu u Skupštini grada u sredu tvrdili da su ove igre na sreću za mlađe od 18 godina - strogo zabranjene.

Reporter "Novosti" obišao je četiri velike kladionice sa sedamnaestogodišnjim pomoćnikom, koji je, samo na osnovu tvrdnje da je punoletan, bez teškoća uplaćivao tikete.
Opširnije >>>