za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"VREDNOVANJE, FINANSIRANJE I RAZVOJ NAUKE U SRBIJI"
Pretraga
Verzija za štampu
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je na debati "Vrednovanje, finansiranje i razvoj nauke", koja je u organizaciji Centra za demokratiju održana u četvrtak, 15. oktobra 2009, da bi sistem vrednovanja rada naučnika trebalo da bude stimulativan kako bi bio povećan broj naučnih radova i ostvarila njihova konkretna primena u privredi.

Potpredsednik Đelić je rekao da bi novi pravilnik, koji će utvrditi kriterijume ocenjivanja naučnog rada, trebalo da bude usvojen krajem marta 2010. i dodao da Srbija danas "proizvodi 2,5 puta više naučnih radova nego ranije, ali da to, s obzirom na broj stanovnika i ekonomiju, nije dovoljno, jer je u Sloveniji taj broj četiri puta veći".

"Naučni radovi se moraju koristiti u komercijalne svrhe u privredi i zato ćemo u narednom periodu podsticati da naučne ideje budu pretvorene u proizvode koje ćemo prodavati na tržištu u inostranstvu", kazao je Đelić u obraćanju na debati u Narodnoj banci Srbije u okviru projekta Demokratski politički forum.

On je istakao da sistem ocenjivanja mora omogućiti promociju srpske nauke u svetu i naveo da će pažljivo biti razmotrene specifična pozicija društvenih i humanističkih nauka koje se moraju približiti međunarodnim standardima.

Božidar Đelić je kazao da se mora obezbediti dovoljno novca za terenska istraživanja u oblasti društvenih nauka, poput sociologije i arheologije, i podsetio da će Strategija naučnog i tehnološkog razvoja biti završena do kraja oktobra.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović ocenio je da su nauka i obrazovanje dva najvažnija resursa za strateški razvoj svake nacije.

"Trajni resursi svake države su u ljudima i znanju. Ništa brže ne utiče na razvoj društva kao nauka i obrazovanje", kazao je Mićunović.

On je naglasio da je osim neophodnosti većih finansijskih izdvajanja, za dalji naučni razvoj neophodna strategija naučnog razvoja, negovanje talenata i kadrova, kao i uključivanje u međunarodne projekte i praćenje dešavanja u svetu.

Profesor Mićunović je rekao da je primetan problem odabira kadrova i načina vrednovanja i istakao da je neophodno formiranje naučnog javnog mnjenja u kome će javno i kritički biti ocenjivani naučni radovi. (Tanjug, Beta)

Uvodne reči u debati dali su i državna sekretarka Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Snežana Pajović i profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, a u debati su učestvovali: Branimir Jovančićević (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu), Darko Tanasković (Filološki fakultet), Dragan Domazet (Fakultet za informacione tehnologije), Dragan Uskoković (Institut za tehničke nauke SANU), Dragana Popović (Fakultet veterinarske medicine), Dušan Nikoliš (Institut za evropske studije Beograd), Dušan Teodorović (Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu), Đorđe Ignjatović (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), Jovan Filipović (Fakultet organizacionih nauka), Ljubinko Ignjatović (Institut za fiziku), Marko Ivetić (Univerzitet u Beogradu), Milan Damnjanović (Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu), Milica Bajić-Brković (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu), Miodrag Popović (Elektrotehnički fakultet Beograd), Miodrag Vujošević (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije), Nada Popović-Perišić (FMK Univerzitet Singidunum), Radmila Radić (Institut za noviju istoriju Srbije), Ratko Jankov (Hemijski fakultet), Ratko Ristić (Šumarski fakultet), Sanja Grgurić-Šipka (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu), Slavka Zeković (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije), Slobodan Jauković (Ministarstvo prosvete), Slobodan Milonjić (Institut Vinča), Srđan Stanković (Nacionalni savet za visoko obrazovanje), Svetislav Taborosi (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), Vera Dondur (Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu), Vlada Stanković (Filozofski fakultet Beograd), Vlastimir Matejić (Udruženje Tehnologija i društvo), Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu), Zoran Ognjanović (Matematički institut SANU), Zorica Stanimirović (Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu), Željko Tomanović (Biološki fakultet), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Filip Kotler je savetovao našu vladu da identifikuje čime Srbija može da se bavi, u čemu su njene prednosti i da se fokusira na ono što je originalno i u čemu bi mogla da postigne uspeh. I drugo, još važnije, kada identifikuje i kada definiše svoju strategiju, da sve ostale resurse usmeri na nauku i obrazovanje. Već treću godinu Centar za demokratiju bavi se aktuelnim pitanjima u društvu i poziva predstavnike vlasti i nevladinih organizacija da doprinesu i da pokušamo da u jednoj širokoj debati pronađemo odgovore na neka od pitanja koja su postavljena.

Pre nekoliko nedelja u Srbiji je bio Filip Kotler koji je čak savetovao vladu u Beogradu i rekao dve stvari. Prvo, da identifikuje čime jedna mala država na Balkanu može da se bavi, u čemu su njene eventualne prednosti i da se fokusira samo na ono što jeste originalno i u čemu bi mogla da postigne nekakav uspeh. Drugo što je rekao, još važnije, kada identifikuje i kada definiše svoju strategiju, da sve ostale resurse baci na nauku i obrazovanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što smatram velikim deficitom kod nas nije samo dijalog, nego kvalifikovano javno mnjenje. Danas je trenutak da doprinesemo formiranju nečeg što se zove naučno javno mnjenje. Neophodno je da jednom debatom, mobilišući najznačajnije i najkompetentnije ljude, podstaknemo raspravuHvala vam što ste došli da uzmete učešća u ovoj debati. Centar za demokratiju je ovim projektom koji radi zajedno sa Fridrih Ebert Fondacijom, a to je upravo Demokratski politički forum, imao želju da podstakne kvalifikovanu debatu, dijalog, raspravu. Imali smo skoro 30 debata koje idu otprilike dva puta mesečno i koje se u skraćenoj verziji od 55 minuta kasnije emituju preko TV B92. Time podstičemo jedan dijalog koji je neophodan Srbiji. 

Ono što smatram velikim deficitom kod nas nije samo dijalog, nego je kvalifikovano javno mnjenje. Postoje segmenti tog javnog mnjenja. Danas je, čini mi se, trenutak da formiramo nešto ili da doprinesemo u formiranju nečeg što se zove naučno javno mnjenje. Mi imamo problem što je mnogo časopisa nestalo, što smo postali provincijalni u različitim oblastima i nauke i umetnosti i ekonomije itd, dakle neophodno je da jednom debatom, mobilišući najznačajnije i najkompetentnije ljude, podstaknemo raspravu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naš cilj je da Srbija postane inovativna zemlja čiji naučnici dostižu međunarodne standarde u radu, a to podrazumeva da dobijaju i uslove da dostignu takve standarde. Ti naučni radnici rade na širenju znanja veoma široko u društvu i, s druge strane, dižu tehnološki nivo naše privrede. To je vizija koja se predlaže.Želim da se zahvalim organizatorima na pozivu i da se unapred izvinim, imao sam prethodno preuzete obaveze, ali sam ipak želeo makar kratko sve da vas pozdravim i da u ime Vlade Republike Srbije i ne samo Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, jednostavno kažem da ćemo se sigurno, bar na ovom skupu, složiti oko konstatacije da se ne ulaže dovoljno u nauku i u znanje i da je, sa druge strane, to jedini način da Srbija uđe u rang razvijenih zemalja u 21. veku. Predlažem vam da ne gubimo vreme oko tih konstatacija. 

Pošto već tri meseca sprovodimo javnu raspravu o strategiji nauke i tehnološkog razvoja, moje iskustvo je da je previše veoma pametnih ljudi stalo oko tih konstatacija i da gubimo dragoceno vreme konstatujući da se slažemo. Hajde da ne gubimo vreme oko onog što se slažemo, nego da vidimo način na koji ćemo sprovesti u realnost naš cilj, a naš cilj je da Srbija postane inovativna zemlja čiji naučnici dostižu međunarodne standarde u radu, a to podrazumeva da dobijaju i uslove da dostignu takve standarde. Ti isti naučni radnici rade na širenju znanja veoma široko u društvu i, s druge strane, dižu tehnološki nivo naše privrede. To je vizija koja se ovde predlaže.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne znam da li imamo potpuni pregled naučnika, naučnih institucija i da li su sve institucije koje se prodaju kao naučne institucije stvarno naučne institucije ili su neke na granici fabrike ili nešto sličnoNekada davno u bivšoj Jugoslaviji, postojao je časopis "Scientij yugoslavica". Neki ga se možda sećaju, još osamdesetih godina bavio se ovim problemima. Naravno, ugašen je kao i mnogi drugi koji su ozbiljno raspravljali stvari. Od tada na ovamo, retko se i prilično neozbiljno raspravlja o ovakvim stvarima.

Najčešće su jako velike teme, pa se do detalja od kojih svakodnevno živimo, nikad ne stigne. Vrlo često se raspravlja kako da spakujemo kofer i kakav kofer da uzmemo, ali se retko raspravlja kamo putujemo i zašto putujemo i da li uopšte treba negde da putujemo. Još se ređe raspravlja da li nešto može i kako može da se sprovede i ako plan A ne uspe, koji je plan B i C i D. Skoro nikad ne raspravljamo o posledicama, pa kada one nastupe, onda se u hodu prestrojavamo i rešavamo ih usput. Kao što smo, na primer, usput rešavali izjednačavanje mastera i diplome odlukom Skupštine da je četiri jednako četiri i po, i jednako pet, i jednako pet i po ili bilo šta drugo. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ukoliko hoćemo da idemo dalje, u moru problema i okeanu izazova, mi moramo da donesemo jedan broj odluka i jedan broj odluka koje budemo doneli, njih ćemo morati da se držimo i svako će podneti svoj deo odgovornosti, i ja i moja ekipa prvi, da bismo stvari unaprediliAko mi dozvolite, teško da u ovom izlaganju ima nekog zapažanja koje nije tačno. Uvek se postavlja pitanje, "i"? Ukoliko hoćemo da idemo dalje, u moru problema i okeanu izazova, mi moramo da donesemo jedan broj odluka i jedan broj odluka koje budemo doneli, njih ćemo morati da se držimo i svako će podneti svoj deo odgovornosti, i ja i moja ekipa prvi, da bismo stvari unapredili. 

Tačno je da ove međunarodne liste nisu perfektne, tačno je da ima i tu korupcije, ima nepotizma, tačno je da ima i korupcije i nepotizma i kod nas na neki način. U suštini, ipak nam je veliki broj istraživača rekao da su se i oni u početku protiv tog pristupa bunili, ali da im je sada ipak malo lakše zato što znaju da ukoliko stvarno uspeju da publikuju na jednom mestu koje ne zavisi od njihovog mentora, neprijatelja njihovog mentora, ove institucije i druge, da će to biti vrednovano i da to jeste antidota nepotizmu, burazerstvu, dogovaranju i drugim nus proizvodima koji, nažalost, postoje i kod nas i kod drugih.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jedna ozbiljna naučna politika, pre svega, mora imati dobro definisane osnovne elemente kao što su strategija, akcioni godišnji planovi, nacionalni, regionalni programi, dobro definisani zakoni, pre svega zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, zakon o inovacionoj delatnosti i grupu zakona koja reguliše intelektualnu svojinu i, takođe, čitav niz protokolaUvažene dame i gospodo, koleginice i kolege, meni je posebno zadovoljstvo da sam pozvana da učestvujem u ovakvoj debati, pre svega kao naučni radnik i kao neko ko u ovom periodu treba da učestvuje u donošenju novog rebalansa i novog budžeta za 2010. godinu.

Moram da vam kažem da sam nakon pažljivog slušanja uvaženih govornika, na neki način promenila svoj, da kažem, uvodni govor. Dakle, već smo identifikovali koji su to problemi. Dobro nam je poznato zašto se nauka već hronično nalazi u čitavom nizu problema, zašto se ona čuvena rečenica koja nam je svima dobro poznata, da nauka treba da doprinese opštem ekonomskom razvoju Srbije i društvenom prosperitetu, jako teško realizuje. S druge strane, ostaje nam zadatak da nađemo eventualna rešenja kako da ipak popravimo tu situaciju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pravila finansiranja i nagrađivanja istraživača utiču na ono kako se oni ponašaju. To je kao notni sistem. Napišemo note i muzičari sviraju po notama. Prema tome, ne treba okriviti za bilo kakvu devijaciju u naučnoistraživačkoj delatnosti istraživače, već one koji pišu noteZa kratko vreme moram da kažem one udarne stvari i da se fokusiram samo na temu koja je osnov. Dakle, neću govoriti o naučnoistraživačkom sistemu, mada su stvari dosta isprepletene. Pravila finansiranja i nagrađivanja istraživača utiču na ono kako se oni ponašaju. To je kao notni sistem. Napišemo note i muzičari sviraju po notama. Prema tome, ne treba okriviti za bilo kakvu devijaciju, da kažem, u naučnoistraživačkoj delatnosti istraživače, već one koji pišu note. Mislim da je tema dosta dobra, jer mi moramo da znamo šta želimo da bismo napisali odgovarajuće note, odnosno pravila finansiranja. 

Srbija je u situaciji takvoj kakvoj je već, i mi moramo da očekujemo doprinos naučnoistraživačke zajednice ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Da li će to biti za tri, pet ili deset godina vidljivo, to jeste bitno, ali o tome ne moramo sada razgovarati. Važno je postaviti pravila igre i sistem koji nas vodi ka tom cilju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pledirao bih za to da se akcenat stavi na doktorske studije, jer je to mesto na kome se poglavito neguje naučni rad svuda u svetuUvažene koleginice i kolege, neću da iznosim ovde lične reminiscencije na nešto što sam čitao oko ove strategije, nešto o čemu sam razmišljao vezano za naučni rad, nego ću da vam iznesem u ime Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dve dileme koje mislim da su važne. Jedna od njih se odnosi na strategiju razvoja nauke u globalu. O čemu se radi?

Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji malo kasni u odnosu na Ministarstvo nauke, počeo je rad na strategiji razvoja visokog obrazovanja. Mi smo počeli od toga da, eto, vidimo kako stvar stoji sa statističkim podacima vezanim za visoko obrazovanje, itd. Vidimo ispred sebe jedan dug period rada na tome, detaljan, itd, naravno, vidimo jednu jasnu vezu koja postoji između onog što mi treba da uradimo i onog što je ovde urađeno.

Naravno, mi mnogo toga što je ovde rečeno prihvatamo. Tu dileme nikakve nema. Jako je lepo rečeno, mnogo štošta u onom što sam čitao, u onom što sam čuo, što je koleginica Snežana Pajović na početku, u uvodnom izlaganju rekla.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada se pogleda odnos pozitivnih i duhovnih nauka, društvenih nauka, ne možemo nikako biti zadovoljni. Već na prvi pogled jedno najkraće empirijsko istraživanje pokazuje da se u svim telima koja vode politiku obrazovanja u ovoj zemlji, strategiju i taktiku, nalazi 90% ljudi iz pozitivnih nauka.Želim da izložim nešto i doprinesem eventualno ovoj raspravi. Prva inspiracija dolazi od ministra Đelića koji je rekao da su društvene nauke zapostavljene. To je tačno. Druga inspiracija dolazi od prof. Mićunovića koji je pozvao na polemičke tonove. Treće, da bih uneo polemičke tonove setio sam se Huserlove knjige iz 1935. godine "Kriza evropskih nauka", gde on kaže da je nauka vrlo moćna, ali da nije prosvećena. A ja sam pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. 

Naravno, kada se pogleda odnos pozitivnih i duhovnih nauka, društvenih nauka, ne možemo nikako biti zadovoljni. Već na prvi pogled jedno najkraće empirijsko istraživanje pokazuje da se u svim telima koja vode politiku obrazovanja u ovoj zemlji, strategiju i taktiku, nalazi 90% ljudi iz pozitivnih nauka. To možete vrlo lako proveriti. Znači, nema humaniore uopšte. Niti je podržana. Naime, nauka je penetrirala u sve pore društvenog tkiva i zadobila neupitan i ogroman autoritet. Ne reflektuje se istovremeno da više nema velikih naručilaca državnih bez kojih nauke nema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pravilnik za izbor u naučna zvanja je sadašnjim načinom vrednovanja naučnog rada potpuno gurnut pod tepih. Na sceni je sada jedno potpuno protivzakonito administrativno rešenje.Poštovane koleginice i kolege, pre nego što se osvrnem na temu vrednovanja naučnoistraživačkog rada, hteo bih samo da dam jednu primedbu, zato što je ovo drugi put već nesrećno, da prisustvujem skupu na kome ministar Đelić mora da izađe ranije. To se prošli put desilo zbog posete g. Baroza i važne teme viza, itd. Znači, gledao sam sada g. Đelića sve vreme dok je prof. Rajić diskutovao, pisao je neke SMS-ove. Bio je potpuno odsutan duhom, rekao bih. Primećujem da je to jedan hendikep za srpsku nauku da je na čelu nauke čovek koji se time bavi sa pola snage. Uz svo uvažavanje g. Đelića. kao ministra i njegovih sposobnosti.

Sada bih prešao dalje na temu vrednovanja naučnoistraživačkog rada. Tu bih se nadovezao na izlaganje koleginice Pajović, koja je promovisala ideju kvalitativnih kriterijuma koje treba pridodati sadašnjim kvantitativnim. To nije ništa drugo, po mom mišljenju, nego vraćanje na naučna zvanja koja su, da kažem, oduvek bila jedini zakoniti način vrednovanja naučnog rada.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moj zaključak je da u bližoj budućnosti nema ništa od razvoja Srbije ka inovacionom društvu, ili malo modernije rečeno, razvoja Srbije zasnovanog na znanju. Stvar je veoma kritična. Ona nije kritična samo sada. Ta stvar je kritična zadnjih 30 godina, čak je i cela retorika istaPočeću sa onim što je bio zaključak ovog što hoću da kažem. Moj zaključak je da u bližoj budućnosti nema ništa od razvoja Srbije ka inovacionom društvu, ili malo modernije rečeno, razvoja Srbije zasnovanog na znanju. Stvar je veoma kritična. Ona nije kritična samo sada. Ta stvar je kritična zadnjih 30 godina, čak je i cela retorika ista. Od 1980. godine učestvujem na sličnim sastancima i tada se pričalo o ovome. Štaviše, od tada pa na dalje dolazi do pada u svemu i u par ilustracija ću to pokazati. 

Da li onda ima smisla govoriti, ako je tvrdnja moja jaka i ako je osnovana? Mislim da ima smisla i još uvek ima neke šanse. Ukoliko je stvar gora, utoliko je potreban veći napor da se iz lošeg stanja izađe. Sada, šta je krivac za sve to? Vidim tri bitna faktora koji su određivali to. Strukturni problem u Srbiji, kulturni problem i politički odnos prema svemu tome, koji je, takođe, vrlo ozbiljan.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Veliki je problem kod nas što se institucija komisije srozala. Komisije i za izbore i za vrednovanje naučnih radova i doktorata i magistarskih teza su uglavnom skup najboljih prijatelja i u takvoj situaciji takva komisija nije u stanju da dobro izvaga naučni radNa početku samo jedna mala opaska, mislim da bi bilo interesantnije da prethodno kažemo čime se bavimo i iz kojih institucija dolazimo. Poznajem otprilike jednu trećinu prisutnih, dve trećine ne poznajem. S druge strane, interesantno je da pogađam na osnovu diskusije iz koje oblasti dolaze. Mogu vam reći da sam tu dosta uspešan, ali to nije dobro. Znači da smo dosta subjektivni i da na jednoj ovoj opštoj diskusiji, na jednoj opštoj debati nismo dostigli neki dovoljan stepen objektivnosti. Profesor sam na Hemijskom fakultetu i dekan od pre neki dan. 

Hteo bih da kažem da ovo što je rekao gospodin Matejić, da je situacija vrlo ozbiljna, to slušamo tridesetak godina. Uvek postoji nada da kada krene neka nova akcija ili neka nova aktivnost, da će se nešto stvarno u budućnosti i promeniti. Tako da evo i ja sada izražavam neku svoju nadu da će početi neke nove akcije ili nove aktivnosti koja će u narednih godinu ili dve dati konkretan rezultat.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako se vrednovanje naučnog rada prepusti činovnicima, pa makar činovnicima u ministarstvima, onima koji će samo da broje naučne radove, to nije dobro, bez obzira gde je naučni rad objavljenNaučni sam savetnik Insitituta Vinča, od juna ove godine sam u penziji. Nastojaću da se držim teme i vremena. Prvo o vrednovanju naučnog rada. Ništa novo neću reći ako kažem da ne postoji jedinstven kriterijum za vrednovanje naučnog rada u bilo kojoj oblasti i u bilo kojoj zemlji. To nigde ne postoji. To da bude jasno svima. Zemlje različito razvijene nastoje da stvore kriterijume i da vrednuju naučni rad prema svojoj razvijenosti. Mogu reći da se najdalje otišlo, a što je normalno, u Americi, koja je u poslednje vreme uspela da komponuje broj naučnih radova i broj citata, a što za neke nije tako objektivan kriterijum. To je tzv. "hiš of indeks", ali o tome da ne govorim. Dakle, postoje publikacije, puno vrednovanje, itd, prof. Rajić zna. Bavio sam se time i publikovanjem i o tome ne bih mnogo govorio. 

Šta je najlošije u bilo kojoj zemlji pri vredovanju naučnog rada? Ako se vrednovanje naučnog rada prepusti činovnicima, pa makar činovnicima u ministarstvima, onima koji će samo da broje naučne radove, to nije dobro, bez obzira gde je naučni rad objavio. Zašto? Mnoge kolege su rekle tzv. prevare u nauci i time se bavimo. Nije to marginalno, kolega Janičiću, nije, verovali ili ne.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ukazala bih na strašnu diskriminaciju, odnosno zakonsko trojstvo u finansiranju nauke i dualizam u vrednovanju naučnog rada na fakultetima i institutima koji se nastoji u zadnjoj godini popraviti donošenjem odgovarajućih kriterijuma, pravilnika, itd. Iz ove početne regulatorne, institucionalne, sistemske postavke, nastali su mnogi problemi, a između ostalog i u reperkusiji koja se ogleda u najviše spominjanim temama vrednovanja konkretnog kvaliteta naučnog radaZahvaljujem Centru za demokratiju na ovom pozivu. Ovo je jedna izuzetna prilika da se može reći reč, dve o položaju nauke i problemima u nauci Srbije, a da to nekako ne ode u vetar, nego da je to prosto akademski forum koji na jedan način celishodno o ovom raspravlja.

Cilj moje diskusije biće mali doprinos, pre svega izradi zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, ako je moguće i mali uticaj u malom pomeranju ka doprinosu u strategiji naučno-tehničkog razvoja, i eventualno, prosto jedno razmišljanje o načinu usklađivanja i primene Lisabonskog sporazuma kao bitnog principa i dokumenta ka evropskim integracijama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Relativno lako bi moglo da se dođe do rešenja koja bi mogla da obezbede da zaista ovo društvo dođe do principa koji je baziran na visokom znanju, odnosno inovativnostiMoram da priznam da pre svega pripadam onoj kategoriji ljudi koji nisu baš tako veliki pesimisti, iako je situacija u srpskoj nauci vrlo kritična. Ja imam utisak da bi relativno lako moglo da se dođe do rešenja koja bi mogla da obezbede da zaista ovo društvo dođe do tog principa koji je baziran na visokom znanju, odnosno inovativnosti. Šta je potrebno da se uradi?  

Potrebno je da nauka jedanput za svagda prestane da bude pastorče ovog društva. Onog dana kad se izmeni odnos društva, ne deklarativno, nego suštinski prema nauci, tada će nauka da ima sve one kriterijume koje karakterišu da treba da bude onakva kakva odgovara ovako primerenoj zemlji, maloj zemlji koja može da bude vrlo uticajna na vrlo visokom nivou. Zašto to kažem? Gospođa Pajević je samo jednu cifru, odnosno samo jednu brojku izuzela iz svog razmatranja finansiranja za 2009. godinu. U 2008. godini i jeste bilo 100 miliona evra za finansiranje od strane Ministarstva za nauku. Međutim, 2009. godine će to da bude 80 miliona i ovo ministarstvo će da uđe u tu situaciju gde su prvi put za poslednjih osam godina smanjena sredstva za finansiranje u odnosima, što nije dobro.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Govoreći o problemu vrednovanja, odnosno kriterijuma, tu novac ne bi trebalo da bude presudni kriterijum, odnosno valjda možemo utvrditi ta merila ne vodeći računa o tome koliko Srbija ima para. Ili zapravo to jeste osnovni kriterijum i onda kada se utvrđuju merila. Pribojavam se da jestePoštovane dame i gospodo, koleginice i kolege, ja sam, ako to nije sramota reći, filolog. Ne znam da li da govorim ili da odustanem od diskusije. Veoma sam zahvalan Centru za demokratiju što sam pozvan na ovaj razgovor, jer je to prvi put da sam pozvan na jedan ovakav razgovor, a na univerzitetu sam od 1972. godine. Da pokušam da kažem sada sve ono što nisam rekao od 1972. godine, naravno da je besmisleno, ali da li onda uopšte i da govorim? Stoga, zahvalan sam. 

Profesor Mićunović je rekao da treba stvarati naučno javno mnjenje i smatram da je to izuzetno značajno i da ne bi smelo da prođe nezapaženo samo kao jedna uvodna opaska. Olakšava mi istupanje to da se u nekakvom filozofskom i načelnom smislu od prve do poslednje reči slažem sa onim što je rekao kolega Slobodan Jauković. U pogledu onog što je rečeno konkretno o temi našeg današnjeg sastanka, u najvećem delu se slažem sa onim što je izneo kolega Ljubiša već u uvodnom izlaganju i sa ovim što je sada rekla koleginica Slavka Zeković. To neću ponavljati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kako bi čitava priča bila lepša i bolja u godinama koje dolaze, mislim da Ministarstvo nauke mora hitno da reaguje i da se obrati Ministarstvu prosvete, jer se trenutno radi na Zakonu o visokom obrazovanju, i da predloži postojanje dve vrste univerziteta u Srbiji, tzv. istraživačkih univerziteta i univerziteta ili koledžaPokušaću da budem kratak. Bio sam do pre nekoliko dana prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu. Imao sam fantastičnu podršku 49% ljudi i strašnu mržnju 51% ljudi. Malo smešno rečeno, ali akademska zajednica je podeljena i ja sam to na neki način najbolje iskusio. 

Ne bih oslikavao današnje stanje zbog ograničenog vremena, ali bih, s obzirom da su tu predstavnici ministarstava, bio slobodan da predložim sledeće. Kako bi čitava priča bila lepša i bolja u godinama koje dolaze, mislim da Ministarstvo nauke mora hitno da reaguje i da se obrati Ministarstvu prosvete, jer se trenutno radi na Zakonu o visokom obrazovanju, i da predloži postojanje dve vrste univerziteta u Srbiji, tzv. istraživačkih univerziteta i univerziteta ili koledža. Trenutna situacija je da postojeća zakonska regulativa tera sve univerzitete da bi opstali kao univerziteti, da imaju doktorske studije, a što onda forsira i Zubin Potok da i Zubin Potok ima, uz svo uvažavanje, doktorske studije? Srbija treba da ima jedan ili dva jaka istraživačka univerziteta, a ostalo su manje školice gde se uče deca, gde imamo učiteljski fakultet. To je dobro za regionalni razvoj, ali nemamo lažne doktorske studije. Mislim da je to prva vrlo konkretna mera.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao što je i organizacija univerziteta u Srbiji potpuno pogrešno postavljena, pa to nisu univerziteti, nego su konglomerati fakulteta koji u stvari vladaju univerzitetom, isto tako je napravljena jedna dihotomija, a to je način finansiranja nauke. Dakle, država se naukom bavi kroz svoje dve ruke, pri čemu dosta često leva ne zna šta desna radi, a desna ne zna šta leva radi, misleći pri tome na Ministarstvo nauke i Ministarstvo prosveteDugo sam već u nauci. Od 1972. godine, od kada sam doktorirao do danas, prošlo je 37 godina, prema tome i iznutra dosta dobro znam ovo što ću da kažem, a kazaću, poštujući vaše vreme, samo ono najkraće i najvažnije.

Najpre, da zahvalim Centru za demokratiju što je pokazao izuzetnu osetljivost za važnu temu, pošto se bojim da neke druge organizacije, odnosno neka druga organizovanja imaju onaj prizvuk - a gde sam tu ja i kako ću ja da u stvari startujem u svemu tome. Kada kažem ja, mislim moja organizacija, moja tema i sve ostalo. 

Osim toga, prokomentarisao bih naslov, a naslov današnje teme je Vrednovanje, finansiranje i razvoj nauke u Srbiji. Čini mi se da je logički bolje bilo da bude - razvoj nauke u Srbiji, a onda vrednovanje i finansiranje kao poluge za taj razvoj.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi u Srbiji trenutno imamo sedam hiljada nastavnika i šest hiljada saradnika. To je armija od 13 hiljada ljudi. Za mene nema dvojbe da tih 13 hiljada ljudi moraju da se bave naukom i da svoja naučna istraživanja moraju da publikujuMnoge me kolege znaju kao člana Komisije za akreditaciju. Reći ću jednostavnu stvar. Mi u Srbiji trenutno imamo sedam hiljada nastavnika i šest hiljada saradnika. To je armija od 13 hiljada ljudi. Koliko ima istraživača u institutima, taj podatak tačno ne znam. Ovih 13 hiljada ljudi koje imamo u visokom obrazovanju, oni su po definiciji ljudi koji moraju da se bave naukom. Tu nema dvojbe uopšte šta to sada znači. .

Druga stvar, za mene, za koju nema dvojbe, a to je da tih 13 hiljada ljudi svoja naučna istraživanja moraju da publikuju. Naučna istina je ono što je prikazano naučnoj javnosti, što ima kritiku naučne javnosti i što je samim tim, dostupno drugim ljudima. To praktično znači da sve oblasti, bez obzira da li su tehničke, prirodne, društveno-humanističke, moraju da imaju publikabilne rezultate svog naučnog istraživanja. Ograničenja koja postoje u nekim naukama vezanim za oblasti, vezanim za nacionalne interese, vezanim za nacionalnu kulturu, mogu da se reše, ali je pitanje da li postoji rezultat koji može da bude publikovan.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ova priča koju smo ovde čuli danas, priča se već četiri godine u nekoliko navrata. Za sve vreme, bojim se da se situacija nije pomerila ni za jedan pedalj. Zaista se ništa nije učinilo, niti imam utisak da nas iko sluša i da se to što mi govorimo prihvata i uzima u obzir, iako je ministar rekao da vrlo pažljivo čita ono što mu se pišeIstoričar sam, radim u Institutu za noviju istoriju Srbije i član sam matičnog Odbora za istoriju, arheologiju i etnologiju. Htela bih da kažem da potpuno podržavam izlaganje prof. Rajića i prof. Tanaskovića, kao i nekih drugih kolega koji su ovde govorili o stanju u društveno-humanističkim naukama.

Želim da kažem da se ova priča koju smo ovde čuli danas, priča već četiri godine u nekoliko navrata, što na velikom skupu Akademije nauka, potom u Privrednoj komori i u nekim drugim situacijama. Prof. Ratko Jankov je tu, on je imao prilike da čuje ove iste primedbe tokom naših razgovora u matičnom odboru. Za sve vreme, bojim se da se situacija nije pomerila ni za jedan pedalj. Zaista se ništa nije učinilo, niti imam utisak da nas iko sluša i da se to što mi govorimo prihvata i uzima u obzir, iako je ministar rekao da vrlo pažljivo čita ono što mu se piše.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Generalna zamerka strategiji je to da je suviše prožeta duhom o kome je ovde bilo reči - mi hoćemo, mi možemo, bez pravih rešenja, konkretnih slučajeva i bez mehanizama koji treba da omoguće ostvarenje, u principu dobrih zamisli. Ključne reči strategije - fokus i partnerstvo, mogu da ostanu. Mislim da ključni pojam uopšte nauke, pa tako i strategije nauke, razvoja nauke Repubike Srbije mora da bude kvalitetMislim da je diskusija bila prilično dobra. Pošto se slažem sa većinom stvari koji su istakli profesori Ljubiša Rajić i Darko Tanasković, koleginica Radimila Radić, kao i mnogi koji su pre mene govorili o problemima o kojima sam i ja nameravao da govorim, samo ću spomenuti dva segmenta, vrlo kratko, za koje ne vidim rešenje u strategiji. 

Uopšte, generalna zamerka strategije je to da je suviše prožeta duhom o kome je ovde bilo reči - mi hoćemo, mi možemo, bez pravih rešenja, konkretnih slučajeva i bez mehanizama koji treba da omoguće ostvarenje, u principu dobrih zamisli. Ključne reči strategije - fokus i partnerstvo, mogu da ostanu. Mislim da ključni pojam uopšte nauke, pa tako i strategije nauke, razvoja nauke Repubike Srbije mora da bude kvalitet. Mislim da je to jedan zajednički zaključak svih nas ovde, bar onih koji su govorili pre mene.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobro je što imamo strategiju, ali ta strategija treba da bude mnogo bolja. Najpre, međudisciplinarna podela u toj strategiji je za sada još uvek loša, tradicionalna i čitavo jedno novo polje koje se zove strateško istraživanje, mišljenje i upravljanje je izostalo.Najpre, najlepše hvala na pozivu. Dobro je što imamo strategiju, ali ta strategija treba da bude mnogo bolja. Najpre, međudisciplinarna podela u toj strategiji je za sada još uvek loša, tradicionalna i čitavo jedno novo polje koje se zove strateško istraživanje, mišljenje i upravljanje je izostalo. To nije ono što se u strategiji pominje kao prioritet, pomoć donošenju javnih odluka ili public management, ili upravljanje projektima, to je doslovce strateško istraživanje, upravljanje i mišljenje. Ono je doživelo kolaps u Srbiji poslednjih desetak godina i sve do pre nekoliko godina je bilo bogohulno pričati o planiranju i drugom upravljanju razvoja. 

Zašto? Ceo posao tranzicijskih reformi su vodili mahom main stream ekonomisti tranzicije, mahom lokalni epigoni, internacionalni gurui i to iz političkog krila nove desnice. Zabavljeni pričamo o marketizaciji, liberalizaciji, onim i ovim, sada smo se našli u jednom razvojnom ćorsokaku. Globalna kriza je samo potencirala nevolje, ali izvor naših nevolja u osnovi jeste u pogrešnom razvojnom obrascu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne vidim u pominjanju strategije mesto privatnih instituta i privatnih fakulteta. Mi dobijamo istu akreditaciju za nauku. Vi u strategiji pominjete termine "partnerstvo i konkurentnost", što bi onda podrazumevalo da privatni sektor ima jednako pravo. Međutim, u konkretnim situacijama privatni fakulteti, odnosno privatni instituti nemaju isti tretmanImam jedno pitanje za predstavnika Ministarstva nauke. Da li Vi očekujete da ćete, pri usvajanju ove strategije, odnosno povodom usvajanja strategije dobiti i veća sredstva u budžetu ili mislite da se primenom strategije samo izvrši preraspodela u okviru istih sredstava u domenu nauke? To je jedno pitanje. 

Drugo, zahvaljujem se na pozivu, ja sam ovde, koliko razumem, jedino uz prof. Domazeta predstavnik privatnih fakulteta. Imam takođe, jedno pitanje koje se tiče privatnih fakulteta. Ne vidim u pominjanju strategije mesto privatnih instituta i privatnih fakulteta. Mi dobijamo istu akreditaciju za nauku. Recimo, moj fakultet ima akreditaciju za nauku. Vi u strategiji pominjete termine "partnerstvo i konkurentnost", što bi onda podrazumevalo da privatni sektor ima jednako pravo. Međutim, u konkretnim situacijama, zapravo, privatni fakulteti, odnosno privatni instituti nemaju isti tretman.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mogu da krenem od početka, pošto sam beležila vaša pitanja i dileme. Mogu gospođi Popović odmah da odgovorim na pitanja. Naravno, strategijom podrazumevamo da ćemo dobiti veća sredstva, pre svega Evropska komisija očekuje od nas da imamo jasnu strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i u skladu sa tim da dobijemo veća sredstva u finansiranju projekata, bilateralnih, koje definišemo sa EU.

Naravno da će biti preraspodela. Zato se i prave prioriteti, ali to nikako ne znači da će onaj ostatak naučne populacije koji ne spada u ovom momentu u prvu kategoriju prioriteta biti nefinansiran.

Po zakonu, privatni i državni univerziteti su izjednačeni. Apsolutno samim tim stiču ista prava, jer imaju istu odgovornost i moraju da zadovoljavaju kriterijume. Vaša sugestija da se ipak na neki način mesto privatnih fakulteta bolje obeleži u samoj strategiji je u redu, kao i sve ostale sugestije koje smo dobili u vezi strategije. Odmah ću reći da su vrlo dobrodošle. Zato se to i zove nacrt strategije i zbog toga traje javna rasprava. Zapisala sam sve vaše predloge i još jednom vas molim da ih zvanično dostavite, jer mi ćemo ih svakako ne samo pročitati, nego uzeti u obzir. To jeste glavni cilj javne rasprave.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pesimista sam zato što ne vidim ni trunčicu političke volje da se te ozbiljne stvari reše, nego se kotrlja i prestrojavamo se u hodu onako kako se vlade i ministri menjajuAlhemičarski kamen mudrosti koji će da reši problem nauke i univerziteta u Srbiji zove se politička volja. Slažem se da naše "SOUR-e" treba da pretvorite u univerzitet, ali čekam koja će to vlada da kaže: od 1. januara fakulteti nisu više pravna lica, pravno lice je univerzitet. Uvode se platni razredi, niko ne može da radi više od 20% radnog vremena, a i tada je ograničeno gde može da radi. Ko će da kaže: ukidamo Kosovsku Mitrovicu, Novi Pazar, Medveđu i ostalo, oni nisu univerziteti, oni jedva da su srednje škole po onom što rade? Ko će da kaže: naučnici iz instituta mogu na fakultete, ali ima da prođu tečaj visokoškolske didaktike, jer nije tek ući u učionicu i pričati nešto, to se uči, to je nastavni deo posla, isto toliko težak zanat koliko i naučni deo. 

Odlično je da dovedemo strane studente, a ko će da razgovara sa Dačićem da oni dole u Savskoj ulici malkice promene svoj odnos prema stranim studentima i da ih ne tretiraju u početku kao strane špijune, agente i ne znam šta još, i mnoge druge stvari?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Bilo bi strašno opasno ako bi se nauka svela samo na ono što je korisno. Da je to tako bilo, mi se uopšte ne bismo razvijaliOno što sam hteo da kažem, nažalost, za to nemam vremena. Rado sam ga vama, kao gostima, ustupio. Neke stvari sam zabeležio koje su, čini mi se, ovde najčešće pominjane i oko kojih nije bilo velikih dilema. Mislim da je spajanje ministarstva za nauku i univerziteta nešto to je dosta logično i nameće se, jer su problemi u osnovnoj školi i univerziteta užasno različiti, a da je mnogo bliže ono što se radi u naučnim institutima i na univerzitetima. To mi se čini kao jedan od zaključaka.

Drugo su ove doktorske studije, što je savršeno tačno, takođe, jer nema nauke na nekim nivoima gde ne postoji podloga prethodna da se o tome raspravlja, niti je ona obaveza da one imaju određeni nivo. Naravno, integrisani univerziteti i to je nešto što je važno i ključno. 

Dopala mi se rečenica, mislim Domazeta, čemu sve služi nauka. Bilo bi strašno opasno ako bi se nauka svela samo na ono što je korisno. Da je to tako bilo, mi se uopšte ne bismo razvijali. Kada je Demokrit rekao: Više volim da otkrijem jednu uzročnost, nego da mi daju Persijsko carstvo, on je time hteo da kaže koliko je važno da čovečanstvo ili čovek nešto zna. Kada će doći njegova primena? Videćemo.
Opširnije >>>