za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"KAKO DO TRAJNOG REŠENJA PROBLEMA IZBEGLICA"
Pretraga
Verzija za štampu
Srbija treba da se kroz diplomatske aktivnosti poziva na međunarodno pravo i dokumenta kao osnov za rešenje pitanja stanarskih prava izbeglih lica, što je jedan od ključnih činilaca u rešavanju njihovih problema, rečeno je na okruglom stolu Centra za demokratiju "Kako do trajnog rešenja problema izbeglica" održanom u petak, 9. aprila 2010, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert i Olof Palme Centra.

Učesnici skupa, koji je u okviru projekta Demokratski politički forum održan u sali Narodne banke Srbije, složili su se da su integracija i povratak izbeglica ključni mehanizmi za trajno rešenje izbegličke krize. Konstatovano je da za to moraju postojati normativni uslovi koje je država obezbedila kroz izmene zakona o izbeglicama, finansijska sredstva za integraciju i povratak, kao i rešavanje već pomenutog pitanja stanarskih prava.

Izraženo je zadovoljstvo obnavljanjem dijaloga kroz nedavno održan regionalni sastanak ministara Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali je istaknuto da pristup ovom problemu treba da bude i regionalan i bilateralan da bi se pitanje svojine i stanarskih prava trajno rešilo.

Generalna sekretarka Centra za demokratiju i narodna poslanica Nataša Vučković rekla je da su glavni povodi za ovu debatu bili predlog izmena zakona o izbeglicama koji je aktuelan u Skupštini, nedavno održana regionalna konferencija o izbeglicama, kao i činjenica da je Centar za demokratiju od 1996. godine bio među prvim NVO koje su organizovale konferenciju o problemima povratka i integracije izbeglica.

Nataša Vučković je posebno istakla da je omogućavanje povratka izbeglica jedno od ključnih pitanja koja mogu da poboljšaju odnose među državama na zapadnom Balkanu i dodala da se pitanje izbeglica ne sme prepustiti vremenu već se mora aktivno delovati u cilju njegovog trajnog rešavanja.

Izvršni direktor Grupe 484 Miodrag Shrestha je u uvodnom izlaganju naveo da Srbija i dalje zbrinjava 86.000 izbeglica iz Hrvatske i BIH i da je UNHCR 2008. godine uvrstio Srbiju među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom, čije rešavanje zahteva zajedničku akciju i saradnju zemalja u regionu, uz podršku međunarodne zajednice.

- Postavlja se veliko pitanje zrelosti država u regionu da na ovom putu pronalaska trajnih rešenja i istraju. Zbog toga međunarodna zajednica treba da nastavi sa podrškom programima trajnih rešenja za izbeglice, ali i sa pritiskom na zemlje regiona da preuzmu svoj deo obaveza, rekao je Shrestha, najavivši okrugli sto u Zagrebu, posvećen pitanju stanarskih prava i pitanja svojine izbeglica.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je da praktična pitanja, kao što su imovina i stanarska prava, spadaju u domen međunarodnog i privatnog prava, kao i da "neće biti mira dok se to pitanje ne reši".

- Moramo insistirati na pravnim standardima i poštovanju međunarodnog prava, rekao je profesor Mićunović naglašavajući da se na ovom pitanju mora istrajavati.

U debati su učestvovali: Aleksandar Stojanović (Savet Evrope), Boško Kovačević (Udruženje penzionera iz Hrvatske), Branislava Žarković (Hausing centar), Branko Lubovac (Udruženje prognanih i izbeglih iz Hrvatske), Budimir Bobić (Udruženje penzionera iz Hrvatske), Čila Stojanović (Novosadski humanitarni centar), David Đumić (Zavičajni klub Ličana), Dejan Kladarin (UNHCR), Dejan Milošević (NVO Protecta), Dragan Pjevač (Udruženje porodica poginulih i nestalih lica u Krajini i Hrvatskoj), Dragan Sekulović (Centar za komunikaciju "Pravda"), Drago Kovačević (Srpski demokratski forum), Đorđe Čolović (Udruženje logoraša 1991 Beograd), Đuro Si. Kuljanin (časopis "Pravi odgovor"), Ivan Gerginov (Komesarijat za izbeglice), Ivana Milanović-Đurić (Danski savet za izbeglice Srbija), Janko Veselinović (Skupština Srbije), Jovan Kablar (Udruženje penzionera iz Hrvatske), Korana Štrbac ("Veritas"), Leila Ruždić (Savet za upravljanje migracijama i trajna rešenja Zvezdara), Ljubomir Miladinović (Crveni krst Srbije), Marko Crnojević (Udruženje penzionera iz Hrvatske), Milan Gaćeša (Udruženje boraca Republike Srpske Krajine), Miodrag Gagić (Udruženje građana "Obrovac"), Miodrag Linta (Koalicija udruženja izbeglica), Miodrag Nedeljković (IDC Srbija), Nada Muždeka (IAN - Međunarodna mreža pomoći), Nada Šoškić (Praxis), Nikola Krpić (Skupština Srbije), Nikola Petrović (Viktimološko društvo), Olivera Nikolić (Komesarijat za izbeglice), Petar Fjodorov (Udruženje logoraša 1991 Beograd), Rade Dubajić (Vlada Republike Srbije), Radenko Popić (Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine), Rastko Brajković (IDC Srbija), Sandra Skumpija (Nacionalna služba za zapošljavanje), Verica Rečević (Danski savet za izbeglice Srbija), Vinka Drobnjak (Udruženje logoraša 1991 Beograd), i drugi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija je zemlja sa najvećim brojem izbeglica u regionu, a čućemo kasnije, gledajući broj izbeglica po glavi stanovnika i prva zemlja u Evropi. Više od 80.000 ljudi gotovo 20 godina posle početka prvih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i danas se naziva izbeglicomHvala vam što ste u ovolikom broju došli da učestvujete u 34. debati koju Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert organizuje na sve važne društvene teme. Današnja tema posvećena je pitanju izbeglica i pokušaćemo od vas da čujemo preporuke, ideje, sugestije, kako doći do trajnog rešenja problema izbeglica. 

Vama, naravno, ne treba govoriti, ali obzirom da su prisutne kolege novinari, treba podsetiti na taj neslavan podatak da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u regionu, a čućemo kasnije, gledajući broj izbeglica po glavi stanovnika i prva zemlja u Evropi. Više od 80.000 ljudi gotovo 20 godina posle početka prvih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i danas se naziva izbeglicom. Razmišljajući o ovom razgovoru koji će uslediti, poželela sam da mi neko odgovori kada čovek prestaje da se zove izbeglica, kada ljudi koji su se doselili postaju Beograđani, Smederevci, Užičani i kada postaju građani gradova u kojima su pronašli novi život.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nekoliko je povoda koji su nas podstakli da organizujemo ovu debatu. Jedan je debata o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koja je vođena u Skupštini Srbije, drugi je nedavna regionalna konferencija koja je održana u Beogradu, a treći je rezolucija Saveta Evrope o rešavanju imovinskih prava i povratku imovine izbeglicama u EvropiDobar dan svima. Narodni sam poslanik i već dugo godina i generalni sekretar Fondacije Centra za demokratiju. Želela bih odmah na početku svima da se zahvalim što su se odazvali našem pozivu za ovu današnju debatu. Kao što ste možda videli i u medijima, Centar za demokratiju već nekoliko godina organizuje debate na različite teme, aktuelne ili manje aktuelne, u svakom slučaju strateški zanimljive i važne za naše društvo. 

Današnja debata ni na koji način nije slučajno izabrana. Mnogo je povoda koji su nas podstakli da o ovome danas razgovaramo, da vas pozovemo, da razmenimo mišljenja i da na neki način pošaljemo našoj javnosti poruku da ovo pitanje smatramo izuzetno važnim za rešavanje pitanja za koje smatramo da nemamo nikakva prava da ostavljamo vremenu da ga reši umesto nas.

Kao što sam već rekla, nekoliko je povoda koji su nas podstakli da organizujemo danas ovu debatu. Jedan od možda najsvežijih je i prošlonedeljna debata o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koja je vođena u Skupštini Srbije. Zakon je razmatran u načelu. Očekujemo da će negde tokom aprila meseca sveukupna rasprava o ovom predloženom tekstu izmena i dopuna biti dovršena i da će novi zakon dobiti podršku Skupštine krajem aprila i početkom maja meseca.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mnogi su mislili da je izbeglička kriza završena, a oni koji su se bavili izbeglicama, da je izbegličko pitanje zaboravljeno. Mislim da je sada dobra prilika da možemo da kažemo da nažalost, izbegličko pitanje nije rešeno i nije završeno, ali da nije ni zaboravljenoZahvalio bih se, prvo, Centru za demokratiju zato što je organizovao ovaj okrugli sto. Rekao bih u pravo vreme i vrlo aktuelno, a Nataša je pomenula i regionalnu konferenciju koja se završila pre dve nedelje i izmene i dopune Zakona o izbeglicama, o kome je bilo raspravljano u Parlamentu. Zaista je jako aktuelno. Mnogi su komentarisali i pitali se, ne samo povodom posete Anđeline Žoli, već upravo sa većom prisutnošću ove teme u medijima i javnom životu, pa zar je moguće da to i dalje postoji, zar je moguće da je izbeglička kriza i dalje aktuelna, da izbeglice i dalje postoje, da kolektivni centri i dalje postoje? 

Dakle, mnogi su mislili da je izbeglička kriza završena, da je izbegličko pitanje rešeno, a oni koji su se bavili izbeglicama, da je izbegličko pitanje zaboravljeno. Mislim da je sada dobra prilika da možemo da kažemo da, nažalost, izbegličko pitanje nije rešeno i nije završeno, ali da nije ni zaboravljeno. Za to najviše zasluga ima Visoki komesarijat za izbeglice UN, koji je u junu 2008. godine zapravo svrstao Srbiju među pet zemalja sa produženom izbegličkom situacijom, dakle, svrstao među Tanzaniju, Sudan, Pakistan, Bangladeš, dakle, među pet vrlo teških slučajeva produženog izbeglištva. Ponekad mediji pogrešno prenose, dakle, nisu ovo jedinih pet dugotrajnih izbegličkih situacija koje postoje u svetu, postoji ih preko 30 i mnoge su zaista vrlo teške i traju preko 30 godina, a odnose se na one ljude koji zaista dugi vremenski period ne samo da ne mogu da nađu trajno rešenje, već nemaju ni izgleda da nađu trajno rešenje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Interesantan je podatak da smo na popisu izbeglica urađenom 1996. godine imali tri opštine koje su imale više izbeglog nego domicilnog stanovništva, da su to opštine Stara Pazova, Inđija i Šid i da te opštine danas ne spadaju u red nerazvijenih opštinaPomoćnik sam Komesara za prihod, zbrinjavanje, povratak i integraciju. Na početku bih vam preneo pozdrave od Komesara za izbeglice, gospodina Vladimira Cucića, koji je zbog ranije dogovorenog puta danas bio sprečen da bude sa nama. Takođe vam prenosim pozdrave mojih kolega zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice. Predstavljam moju koleginicu gospođicu Oliveru Nikolić koja je, pored toga što je lepše videti Oliveru i mene, nego samo mene, dakle ovde je zbog toga što je pravnik po struci i što je bila aktivni učesnik kreiranja ili prepravljanja ili ne znam više kako da nazovemo Nacrta zakona o izbeglicama. Naime, lično rukovodim sektorom koji je bio konsultovan u pisanju, ali je ona bolji poznavac materije od mene, pa je zato ovde. 

Na početku bih pohvalio organizatore iz dva razloga. Prvi je što svima nama, a posebno nama iz Komesarijata za izbeglice, jako odgovara kada se na ovu temu organizuju ovakvi skupovi. To dokazuje i današnja posećenost. U svakom slučaju, Komesarijatu za izbeglice to odgovara, jer se vidljivost našeg rada povećava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Smatram da moraju postojati dva osnovna principa u rešavanju izbegličkih pitanja na ovom području u regionu, a to je jednakopravnost u izboru, ostati u zemlji u kojoj su se izbeglice našle, u konkretnom slučaju u Srbiji, ili vratiti se u zemlje iz kojih su morali izbećiZahvaljujem na tome što je organizovana ova konferencija. Činjenica je da je pitanje izbeglica određeno vreme bilo stavljeno ad akta i da se u zadnje vreme opet o ovoj temi ozbiljno razgovara, što samo po sebi ohrabruje.

Na početku bih rekao da povratak izbeglica jeste uslov za normalizaciju odnosa, pre svega, između Srbije i Republike Hrvatske, ali i rekao bih normalizaciju odnosa u regionu. Smatram da je to na neki način uslov svih uslova da se svim ljudima koji su morali da napuste svoje domove omogući povratak i pristup pravima, jer povratak sam za sebe ne znači okončanje izbegličkih problema. 

S druge strane, smatram da moraju postojati dva osnovna principa u rešavanju izbegličkih pitanja na ovom području u regionu, a to je jednakopravnost u izboru, ostati u zemlji u kojoj su se izbeglice našle, u konkretnom slučaju u Srbiji, ili vratiti se u zemlje iz kojih su morali izbeći. Smatram da je ovo pitanje jednako važno kao i ovo prvo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija jeste na listi od pet zemalja sa dugotrajnom izbegličkom krizom ali ima i jednu stvar sa kojom se moramo suočiti, a to je da je ovo pitanje bilo duboko zapušteno. Nažalost, o izbeglicama se pričalo tek onda kada je trebalo da se politički koristiNa početku da kažem da pozdravljam to što smo se danas okupili i što razgovaramo na ovu temu ovde. Mislim da je trebalo ovo raditi čitavu prošlu godinu, jer sada imamo situaciju kada smo pred donošenjem nekih vrlo važnih normativnih akata. 

Neke stvari su se dogodile, imali smo i ovu ministarsku konferenciju, itd. Zakon o izbeglicama je u parlamentarnoj proceduri, završena je načelna rasprava. On će proći najverovatnije, znamo kako te stvari idu kod nas. Bilo je zaista potrebe da se o njemu vodi jedna široka javna rasprava i da se sagledaju sve mogućnosti koje su tu postojale.

Kada pričamo na ovu temu izbeglištva, ima više dimenzija, imamo i političku i pravnu i ekonomsku i socijalnu i psihološku, i o svakom od tih segmenata bi se moglo razgovarati, a da to bude celishodno. Međutim, pokušaću da kažem neke najosnovnije stvari i ono što mislim da ovom prilikom i u ovom trajanju bi trebalo kazati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hrvatska država je donela zakon po kojima se stanarska prava isključivo srpskog stanovništva, pošto isključivo srpsko stanovništvo je napustilo Republiku Hrvatsku devedesetih godina, po kojima im se ta stanarska prava oduzimajuDolazim iz Koalicije izbegličkih udruženja u Republici Srbiji. Hteo bih da se zahvalim organizatorima ovog okruglog stola, na neki način, da to više prodre u javnost ovaj već takoreći višedecenijski problem. Toliko je izbegličkih problema da je teško na jednom mestu i u vreme kojim za ovo raspolažemo izneti sve te probleme, pa ću pokušati da se fokusiram na jedan od najvećih izbegličkih problema. Radi se o problemu stanarskih prava Srba iz Republike Hrvatske. 

Naime, Hrvatska država je donela zakon po kojima se stanarska prava isključivo srpskog stanovništva, pošto isključivo srpsko stanovništvo je napustilo Republiku Hrvatsku devedesetih godina, po kojima im se ta stanarska prava oduzimaju i na taj način srpsko stanovištvo ostaje bez istih. Treba postaviti pitanje, kako je hrvatska država uspela EU da objasni da su pripadnici jednog naroda u vreme ratnih sukoba uspeli dobrovoljno da napuste njihovu teritoriju? Vrlo dobro je poznato da su se u to vreme dešavali različiti vidovi pritiska, isključivo na srpsko stanovništvo u Republici Hrvatskoj, bilo da je to zvanje telefonom, bilo da je obeležavanje srpskih stanova na različite načine, krstićima, itd, bilo da je upadanje pripadnika policije vojske Republike Hrvatske u srpske stanove i isterivanje Srba pod njihovom pretnjom i na razne druge načine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Umesto stanarskih prava, nudi nam se neki model stambenog zbrinjavanja koji nije uopšte definiran, sa kojim se ne slažemo, ali nemamo ništa protiv onih koji žele da se vrate i uzmu stanarsko pravo, a mi tražimo naše stanove ili kompenzaciju za te stanove ili da nam se stanovi vratePozdravljam vas u ime asocijacije 60 izbegličkih udruženja koja pokriva otprilike od 80 do 90% izbegličke populacije i udruženja penzionera iz Hrvatske, u čije ime želim da kažem nekoliko reči. Tema ovog današnjeg skupa je kako do trajnog rešenja pitanja izbeglica? Kao što znamo, nude se dva modela i to je povratak i lokalna integracija. Sramežljivo se spominje i teći model, a to je odlazak u treće zemlje, a mnogi su zažalili što su otišli i rado bi se vratili, naravno jedan broj njih se i snašao. 

Samo ću taksativno, zbog kratkoće vremena da vam nabrojim neke probleme što se tiče održivog povratka. Potpisan je 1996. godine Sporazum o normalizaciji odnosa između SRJ i Republike Hrvatske, koji nije zaživeo. Godine 2001. potpisan je Bečki sporazum, gde je za nas ovde interesantan sporazum G koji garantira povratak čitave imovine, pa naravno i stanarskih prava. Naravno, ništa od toga, ali umesto stanarskih prava, nudi nam se neki model stambenog zbrinjavanja koji nije uopšte definiran, sa kojim se ne slažemo, ali nemamo ništa protiv onih koji žele da se vrate i uzmu stanarsko prava, a mi tražimo naše stanove ili kompenzaciju za te stanove ili da nam se stanovi vrate.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ključno rešenje problema je Hrvatska. Bez rešenja problema u Hrvatskoj, ni teoretski ne može da se rešava problem u Srbiji, tome smo najmanje posvetili pažnje i to od vrha države.Neću biti dug, nema ni razloga. Već je izneto toliko tih problema, pa da se ne ponavljamo. Međutim, mislim da smo napravili jednu grešku u koracima kada ovako raspravljamo o ovim problemima. Sve smo probleme svrstali otprilike u jedan koš. 

Ključno rešenje problema je Hrvatska. Bez rešenja problema u Hrvatskoj, ni teoretski ne može da se rešava problem u Srbiji, tome smo najmanje posvetili pažnje i to od vrha države. Mi pojedinici, kada bi o nama ovisilo to, mi bismo to rešili. Budući da to ne možemo, onda treba da se rešava na državnom nivou i to na najvišem nivou izvršne vrasti. U rešavanje problema moraju da se uključe predstavnici izbeglica. Ne možete vi znati da li mene nešto boli, da li sam bolestan. Niko ne poznaje izbegličke probleme koliko mi izbeglice. Time se bavim onako kao hobijem već skoro deset godina. Izbeglički problemi prelaze otprilike cifru od 150 različitih problema. Navode ih i međunarodne organizacije, navodi ih i Ministarstvo vanjskih poslova SAD. Kada bismo samo to ostvarili što je tamo napisano, mi bismo rešili 90% problema. Automatski se toliko problema rešava u Srbiji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto sam ovde i kao savetnik potpredsednika Vlade u čijem je kabinetu i zaduženje i problem izbeglica i raseljenih lica, kao i Komesarijat za izbeglice, ono što mogu da kažem je da sama ta činjenica da je pitanje izbeglica dato u zaduženje potpredsednika Vlade, govori u opredeljenju da bi to pitanje trebalo i da se ozbiljnije postavlja i razrešavaPošto sam ovde i kao savetnik potpredsednika vlade u čijem je kabinetu zaduženje i problem izbeglica i raseljenih lica, kao i Komesarijat za izbeglice, ono što mogu da kažem je da sama ta činjenica, da je to pitanje dato u zaduženje potpredsednika Vlade govori u opredeljenju da bi to pitanje trebalo i da se ozbiljnije postavlja i razrešava. 

Mislim da smo to na neki način i uspeli, kako brojnim susretima koje su predstavnici vlade imali sa najvišim funkcionerima UNHCR, međunarodne zajednice, tako i na vrlo jasno definisanim problemima koji stoje pred izbeglicama sa kojima su upoznate ne samo te organizacije nego i dosta vlada u okruženju i gde smo dosta pozitivinih odjeka dobili na ta naša pitanja koje smo vrlo jasno zajedno sa izbegličkim udruženjima definisali i poslali, na kojima mi stalno insistiramo u svim tim razgovorima. Međutim, činjenica je da postoje dva problema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Po evidenciji udruženja, sada ima 2.169 nestalih Srba iz Hrvatske. Od toga ih ima 488 u poznatim grobnicama, koje Hrvati neće da iskopaju, ne da neće, nego kažu da nema sredstava, ovoga ili onoga. 329 čeka na identifikaciju, od toga se ne zna gde je 1.352Iz Udruženja sam porodica poginulih i nestalih lica iz Krajine i Hrvatske. Pre svega, zahvaljujem se organizatoru na svemu što čini vezano za ovu problematiku. Možda se ovo udruženje kom pripadam jedva uguralo u dnevni red, ali smatram da je vrlo važno da se kaže nešto i o pitanju koje možda ne interesuje sve, ali je jako teško, jer pored svih ovih problema koje smo danas nabrojali, ti nesretni ljudi kojima je neko poginuo ili nestao imaju taj problem, kažu da ne bi smatrali i ne bi im ništa bilo teško, sve ovo što smo mi nabrojali, da im nije toga. 

Po evidenciji udruženja, sada ima 2.169 nestalih Srba iz Hrvatske. Od toga ih ima 488 u poznatim grobnicama, koje Hrvati neće da iskopaju, ne da neće, nego kažu da nema sredstava, ovoga ili onoga. 329 čeka na identifikaciju, od toga se ne zna gde je 1.352. Po tom pitanju, moram reći ili sam možda subjektivan, da su Muslimani i Hrvati daleko senzibilniji na svoje nestale i taj problem ističu do neba.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moram da prenesem osećaj velikog dela izbegličke populacije da oni smatraju da su bili prepušteni sami sebi, da su se morali snalaziti kako znaju i umeju, a i podaci koje smo čuli potkrepljuju tu činjenicu da preko 2/3 izbegličke populacije živi u podstanarskom statusu, veliki broj ljudi nema rešeno pitanje zapošljavanjaPredsednik sam Koalicije udruženja izbeglica, krovne organizacije koja broji 49 izbegličkih udruženja. Pre svega, želim se zahvaliti organizatorima što su prepoznali značaj ove teme i što nastoje da doprinesu da se skoro 15 godina posle rata pronađu trajna rešenja najvećih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije. Ovde smo čuli u prethodnim izlaganjima nekoliko interesantnih teza od predstavnika vlasti. 

Prvo, da je Srbija učinila sve što je mogla da pomogne i reši problem izbeglica. Ima jedna teza koju predstavnici vlasti i komesar Cucić često ističu u svojim izlaganjima, da je verovatno kao rezultat tog ogromnog napora, Srbija integrisala preko 200.000 ljudi i da je faktički još ostalo 86.000 koje treba pomoći. Smatramo i zahvalni smo Republici Srbiji što je u granicama svojih mogućnosti pomogla. Međutim, moram da prenesem osećaj velikog dela izbegličke populacije da oni smatraju da su bili prepušteni sami sebi, da su se morali snalaziti kako znaju i umeju, a i podatke koje smo čuli potkrepljuju tu činjenicu, znači, da preko 2/3 izbegličke populacije živi u podstanarskom statusu, veliki broj ljudi nema rešeno pitanje zapošljavanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
16 godina Skupština Srbije nije raspravljala o izbegličkom pitanju, kao posebnoj tački dnevnog reda. U prvo vreme to nije bilo moguće, jer su odlučioci bili oni koji su izazvali rat, a u drugom delu poluvremena konstelacija snaga nije bila takva da se moglo izaći sa takvim otvorenim pitanjimaNakon niza sudionika ovog okruglog stola, reći nešto novo, bilo bi teško, a lamentirati nad činjenicama za koje svi znamo kakve su, tragične, itd, mislim da je gubljenje vremena. Mi smo došli na ovaj okrugli sto da kažemo nešto novo. Na ovom okruglom stolu treba da se napravi strategija ili akcioni plan što dalje. Sve priče koje sam do sada čuo, a bio sam sudionik mnogih međunarodnih konferencija i okruglih stolova, uglavnom su me svrstavali u ljude koji su u poludepresiji odlazili sa tih okruglih stolova, jer sam znao nakon onog trenutka kada zatvorim vrata, ništa se bitno neće dogoditi. 

Međutim, mene oduševljava činjenica da je na čelo Komesarijata došao konačno čovek koji nam je dao malo nade u bolje sutra u operativnom smislu. Mene oduševljava činjenica da je Grupa 484 uzela zamaha, pa je čak prešla granice ove zemlje i postavila pitanje stanarskih prava, svrativši pozornost itekako na najkrucijalnije pitanje nas izbeglica, a to je 40.000 nosilaca stanarskih prava. Znači, to su ipak neke činjenice koje nas ohrabruju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Voleo bih da čujem ko je odgovoran što ovo traje 15 godina? Da li je neko primao platu u državi da ovaj problem skine sa dnevnog reda? Šta ova država čini na tri zakona koje je tokom prošle i početkom ove godine donela hrvatska država, zakone koji obezvređuju proces povratka i uopšte obesmišljavaju bilo kakvu pomisao da se čovek može vratiti kući i u svoj dom i na svoje imanje? Ova država ćutiSamo da napomenem, Sekulović me sada podsetio na jednu činjenicu, da su ti "omraženi" radikali ipak uspeli u nameri da nekakvu svoju traljavu deklaraciju o izbeglicama predstave i Evropskom parlamentu i da se tada gospodin Mićunović, koliko se sećam, ogradio od tog njihovog stava i da crnogorska delegacija isto tako nije podržala tako nešto, ali je odgovorna država što je sa tako neusaglašenim stavom ili njihovom tom deklaracijom uopšte izašla na takav jedan visoki dom, gde nas nikad nema. Znate, Mađari su uspeli u Vojvodini da ubace jednu takvu deklaraciju o položaju mađarske nacionalne zajednice, da se o tome raspravlja i da se donesu određeni zaključci. Nama ta nit nedostaje. 

Videli ste na prošloj Skuštini da i oni koji su direktno učestvovali u raspirivanju mržnje i sejanja zla na ovim prostorima sada se pojavljuju kao spasioci, kao neko ko se brine, itd, ali to je ta naša crna stvarnost od koje mi očito ne možemo pobeći.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nakon skoro godinu dana pregovora, uspeh je sama činjenica što se regionalna konferencija desila. Mi se apsolutno slažemo sa tim da ovo pitanje mora da se rešava regionalno. Isto tako, problem je nastao u sferi politike i u sferi politike će morati i da se rešiEvo, kada god se priča o izbeglicama uvek je dosta emocija i to je normalno što je tako, a na neki način možda i nije loše da i ovako žučnije raspravljamo, tako se makar postigne da se ova tema ne zaboravi. U pravu su svi koji su danas govorili da smo malo toga čuli o tome šta treba da se uradi i više smo slušali na ovaj ili onaj način koji su problemi, pa ću pokušati da vas iz ugla UNHCR informišem o tome kako mi vidimo nastavak i nadamo se u neko dogledno vreme ili završetak ove izbegličke priče, rekao bih tužne priče u ovoj zemlji i ne samo u ovoj zemlji. 

Čuli smo dosta puta danas o ministarskoj konferenciji koja je nedavno održana. Nakon zaista dugotrajnih skoro godinu dana pregovora da do nje dođe, uspeh je sama činjenica što se desila i što je makar ponovo na regionalnom nivou ovo pitanje stavljeno na dnevni red. Mi se apsolutno slažemo sa tim da ovo pitanje mora da se rešava regionalno zato što je problem. Isto tako, problem je nastao u sferi politike i u sferi politike će morati i da se reši.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Izbeglice nisu samo teret ovog društva, oni su zaista dale veliki doprinos. Najveći deo njih se sam integrisao, snašao, našao posao, radi, privređuje, plaća doprinose, poreze i zaista svojim veštinama i znanjem koje je doneo doprineo razvoju društva, lokalnih zajednicaMožda bih počeo od ovog poslednjeg, da li je i kakav je karakter ovog skupa. Mislim da mi sa svakim ovim skupom idemo dalje i širimo priču i da je zaista važno da se priča širi. Možda većinu lica prepoznajemo, možda je to skup gde postoji osećaj da opet sedimo sami sa sobom, ali nije. Negde se naše diskusije profilišu. Isto to moram da kažem, da su sada zaista diskusije mnogo fokusirane, mnogo jasnije, nema tako paušalnih ocena, već se iznose podaci. 

Mislim da se gradi rešavanje jednog teškog, kompleksnog pitanja, koje zaista ima višeslojne i višestruke probleme i da se i ovim skupom to širi. Na jedan način okruglim stolom o stanarskim pravima u Zagrebu, koji ćemo mi da organizujemo sa našom partnerskom organizacijom Centar za mir iz Vukovara, na drugi način i u drugom okruženju, ali opet na istu temu u Crnoj Gori u kojoj će biti za dva dana, takođe, na jedan nov način u nekom novom okruženju i sa novim ljudima. Ta priča se širi i moramo da budemo strpljivi.

Naravno, svašta se propustilo do sada, apsolutno je Drago u pravu da je svašta propušteno do sada. Prilika se pojavila ponovo, ovo je definitivno poslednja prilika i tu priliku treba dodatno iskoristiti, dodatno uložiti energije, napraviti sinergiju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Namera Centra za demokratiju bila je da ovu temu držimo u javnosti, da animiramo građane Srbije za ovu temu, da animiramo sve državne organe, sve one koji imaju i treba da učestvuju u procesu rešavanja izbegličkog problema da to radeBilo je ovde rečeno, izraženo je bilo očekivanje u stvari jednog od sagovornika da ćemo na ovom današnjem sastanku možda utvrditi neku novu strategiju, neke nove planove. Rekla bih da to nije bila naša namera kada smo zakazivali ovu debatu, iz prostog razloga što se i strategija i planovi, u jednom mnogo složenijem procesu mogu definisati i praviti. 

Naša namera, namera Centra za demokratiju bila je da ovu temu držimo u javnosti, da animiramo građane Srbije za ovu temu, da animiramo sve državne organe, sve one koji imaju i treba da učestvuju u procesu rešavanja izbegličkog problema da to rade. Mnogo je bilo događaja koji su poslužili kao podsticaj za ovu debatu. Želeli smo da kao udruženje građana, sa drugim nevladinim organizacijama i sa izbegličkim udruženjima, prosto da doprinesemo da ova tema bude još više u našoj javnosti i mislimo da je to važno. Ukoliko neka tema nije u javnosti, ukoliko je samo u nekim vladinim kancelarijama i zatvorenim krugovima, onda od rešenja takvog problema nema ništa.

Situacija je, naravno, teška i čuli smo mnogo toga o problemima izbeglica i to je bila jedna od namera ovog skupa. S druge strane, videli smo da se mnogo toga ipak pomerilo u poslednjih nekoliko godina. Ta pomeranja su, naravno, izražena u brojkama sa kojima nas je upoznao predstavnik Komesarijata i vi sami ste rekli da se u odnosu Komesarijat mnogo toga promenilo u poslednje vreme.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naš je adut da igramo na poštovanje standarda međunarodnog prava. Kako onog međunarodnog u diplomatskom smislu, tako i onog privatnog prava, prava čoveka. Nema pravog mira, stabilnosti, zadovoljstva ukoliko čovek ne može da se vrati kući ili da uzme ono što je bilo njegovo, nego da ima pravo neko da ga opljačka.Pažljivo sam, kao što ste videli, slušao od početka ovu raspravu. Ovde sam u sali verovatno jedina izbeglica iz Drugog svetskog rata. Prema tome, ovaj problem meni nije nepoznat. On je obeležio moje detinjstvo. Nažalost, ima jedna poslovica koja kaže "nekom rat, a nekom brat". Mnogima je u ovom ratu bilo jako dobro. Uostalom, nikad ne bismo imali ovoliko milionera ili milijardera da nije bilo rata. Rat je bio sredstvo za pljačku, za bogaćenje nekima kojima je on brat. Nažalost, većini je to bio rat. Nema veće nesreće za jednu porodicu nego kada je isteraju iz doma. 

Ovom problemu prilazili smo na razne načine tokom rata. Ne bih sada otvarao tu debatu ko je šta učinio. Na kraju, to se videlo i to ostaje. Uradio je koliko je ko hteo, koliko je ko mogao, koliko je kome bilo u interesu. Što se tiče ove naše fondacije, ona je od svog osnivanja, kao prvu temu, imala upravo problem izbeglica, kada je to malo koga u onim ratnim euforijama interesovalo previše, pa smo objavili jednu knjigu, ne znam da li vam je bila dostupna, o tome.

Šta je problem? Sada da se vratimo na budućnost. Išao sam nedavno u Hrvatsku i prethodno sam razgovarao sa predstavnicima izbeglica, a razgovarao sam, naravno, i sa direktorom UNHCR i UN i sve sam to hteo da složim kao jedan materijal sa kojim sam išao u tu posetu. Sreo sam tamo i tadašnjeg predsednika vlade Sanadera i predsednika Mesića i predsednika parlamenta i sve redom. Svuda sam te podatke koje sam imao i njima izložio, vidim da su oni manje-više poznati. Postoji uvek tu potreba da se to minimalizuje, "nije toliko, nego je manje". Uvek ljudi misle da će nekom kvantifikacijom, ako nešto smanje, neke zločine ili neko nedelo, da su se time dobrim delom oprali.
Opširnije >>>