za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"DOBRI SUSEDI – GARANT STABILNOSTI REGIONA"
Pretraga
Verzija za štampu
Na putu ulaska u Evropsku uniju, koji je strateški cilj zemalja zapadnog Balkana, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i regionalne stabilnosti je važan korak, rečeno je na debati "Dobri susedi - garant stabilnosti regiona".

U diskusiji koja je u petak, 25. juna 2010. održana u okviru projekta DEMOKRATSKI POLITIČKI FORUM, u organizaciji Centra za demokratiju i fondacije Fridrih Ebert, učesnici su ukazali i na to da su dobrosusedski odnosi dobri i za svaku pojedinačnu zemlju, kao i da u je u tom pogledu u regionu prisutan optimizam. 

Povodom ovonedeljnog obraćanja predsednika Hrvatske Iva Josipovića i premijera Crne Gore Mila Đukanovića poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović je rekao "Obojica su istakli važnost dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, a Josipović je u više navrata pomenuo da su srpsko-hrvatski odnosi u usponu i da je saradnja sve bolja" dodavši da je dobro što u regionu oživljava komunikacija. 

Mićunović je ocenio da je to, sa jedne strane i posledica vrlo energične politike EU da ne uvozi probleme i nestabilnost iz regiona. Mićunović je naveo nekoliko načina poboljšanja regionalne saradnje, među kojima su intenzivnija saradnja predsednika država u regionu, češće kontakte parlamenata i privrednika, kao i razbijanje raznih predrasuda. 

Ambasador Ministarstva spoljnih poslova Srbije Danilo Vučetić rekao je da su dobrosusedski odnosi i regionalna stabilnost prioriteti srpske spoljne politike i ukazao na ohrabrujuće reakcije susednih država u tom pogledu. Vučetić je podsetio da Srbija podržava integritet BIH, kao i da su osnaženi odnosi sa Federacijom i Republikom Srpskom, da će premijer Cvetković posetiti Sarajevo 21. jula ove godine, a da je Harisu Silajdžiću i dalje otvoren poziv za dolazak u Beograd. 

- Nastupila je i nova klima u odnosima sa Hrvatskom, posle dolaska Ive Josipovića na mesto predsednika, a postoji i vidan napredak u odnosima sa Albanijom i predsednik Tadić će uskoro posetiti Tiranu - rekao je Vučetić. Srbija je usvajanjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici učinila otklon od događaja u prošlosti i doprinosi pomirenju u regionu, a kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Vučetić je rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da se regionalne inicijative koriste kao način za posredno priznanje nezavisnosti Kosova. 

Ukazujući na važnost saradnje u konkretnim oblastima, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht predložila je regionalno povezivanja na nivou visokog obrazovanja i naučnih institucija koje bi doprinelo povećanju rezultata u ovim oblastima. 

Ambasador Makedonije Ljubiša Georgijevski istakao je da je na Balkanu izgrađena kultura netrpeljivosti i sada je problem kako se "otresti" tog kulturnog obrasca. Ambasador Crne Gore Igor Jovović ukazao je na talas optimizma i entuzijazma u pogledu poboljšanja međusobne saradnje i rekao da ne postoji neka ozbiljnija snaga na Balkanu, u bilo kojoj društvenoj oblasti, koja ne zagovara dobrosusedske odnose. 

Učesnici u debate su ukazali na važnost saradnje u oblasti zaštite životne sredine kao teme koja se tiče svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost, državljanstvo i granice. Istaknuta je važnost hitnog reagovanja na povremene disonantne tonove koji mogu naneti štetu dobrim odnosima između država. Više učesnika u raspravi je bilo mišljenja da mediji treba više da se angažuju na širenju vesti i suzbijanju predrasuda kako bi se podstaklo bolje poznavanje među narodima. 

U debati su učestvovali: Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Danilo Vučetić (Ministarstvo spoljnih poslova), Boriša Arnaut (ambasador BiH), Igor Jovović (ambasador Crne Gore), Ljubiša Georgievski (ambasador Makedonije), Georgi Georgiev (Ambasada Bugarske), Aleksandra Knez-Milojković (Ambasadori životne sredine), Neven Cvetićanin (Institut društvenih nauka), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Zoran S. Popović (ambasador Srbije u Rumuniji), Junan Konstantin (Ambasada Rumunije), Boško Šukić (Ministarstvo unutrašnjih poslova), Korana Štrbac (Veritas), Đurđijana Jovanović (Ministarstvo kulture), Milena Radonjić (Ministarstvo pravde), Milija Todorov (Pirgos), Vladica Tošić (Pirgos), Edita Stojić-Karanović (Međunarodni naučni forum "Dunav - reka saradnje"), Brano Miljuš (Institut za međunarodnu politiku i privredu), Snežana Sedlar (Narodna skupština Srbije), Boris Barjaktarović (Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Vesna Petrović (Beogradski centar za ljudske reforme), Milan Simurdić (Forum za međunarodne odnose), Boško Jakšić (Politika), i drugi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad se govori o odnosima zemalja u regionu, tu postoji pesimistički i optimistički pristup. Pesimisti kažu da mi sarađujemo zato što moramo, zato što nas na to tera EU, postavljajući saradnju kao uslov za naš napredak ka članstvu. Optimisti iniciraju popularni sajt www.index.hr, hrvatski sajt, koji je svih ovih dana trajanja svetskog prvenstva u fudbalu zdušno podržavao Srbiju i SlovenijuDobar dan i dobro došli na novu debatu u okviru projekta Demokratski politički forum, koji zajednički organizuju Centar za demokratiju i Fondacija Fridrih Ebert! 

Današnja tema, kao i sve ostale, čini mi se, posebno je aktuelna i zanimljiva, govori o dobrosusedskim odnosima u regionu, kao garantu stabilnosti.

Kad se govori o odnosima zemalja u regionu, naročito o odnosima zemalja bivših republika nekadašnje Jugoslavije, tu postoji, čini mi se, pesimistički i optimistički pristup. Pesimisti kažu da mi sarađujemo zato što moramo, zato što nas na to tera EU, postavljajući saradnju kao uslov za naš napredak ka članstvu. Optimisti iniciraju popularni sajt www.index.hr, hrvatski sajt, koji je svih ovih dana trajanja svetskog prvenstva u fudbalu, bar je tako oglašavao, zdušno podržavao komšije Srbiju i Sloveniju. Sada su, nažalost i Srbija i Slovenija završile takmičenje, ali podrška je svakako dragocena.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Videli smo i učestale posete predsednika kako naše države, Tadića, svim republikama, tako i drugih predsednika država iz regiona, koji oživljavaju međusobne kontaktne. Međutim, postoji opšta tendencija koja se zove demokratizacija spoljne politike, pa i parlamentarna diplomatija pokazuje veoma živu aktivnostDobar dan i hvala vam što ste došli. Izabrali smo ovu temu iz prostog razloga što se ona nameće i zbog inicijativa koje danas imamo od strane skoro svih vlada u regionu. Videli smo i učestale posete predsednika kako naše države, Tadića, svim republikama, tako i drugih predsednika država iz regiona, koji oživljavaju međusobne kontakte. 

Međutim, postoji neka opšta tendencija koja se zove demokratizacija spoljne politike, tako da parlamentarna diplomatija, takođe, pokazuje veoma živu aktivnost i stalne razmene delegacija. Grupe prijateljstava, kao jedna nova forma prema pojedinim zemljama u svim parlamentima sveta, uglavnom i pre svega ovde u Evropi, proširuju kontakte i na tom parlamentarnom nivou i u odnosima koji nisu strogo formalni. Mnoge organizacije uvode parlamente ili te svoje skupštine, čak i vojne organizacije poput NATO ili druge, zatim mnoge komisije ranije, recimo Dunavska ili Centralnoevropska, svi sada imaju, pored ostalih i jednu parlamentarnu dimenziju, što bi na drugi način trebalo da znači jednu demokratizaciju te politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija je u potpunosti posvećena da maksimalno doprinese realizaciju osnovnog cilja, a to su dobrosusedstvo i regionalna stabilnostEkselencije, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da vam se u ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije obratim u pokušaju da dam skroman doprinos današnjoj debati na temu "Dobri susedi - garant stabilnosti regiona". 

Iskoristio bih ovu priliku da zahvalim Centru za demokratiju i Fridrih Ebert Fondaciji što su u okviru projekta Demokratski politički forum organizovali ovaj koristan skup i istovremeno da odam priznanje organizatoru na dobro odabranoj temi koja samim svojim naslovom izražava suštinu spoljnopolitičkih aktivnosti i prioriteta srpske spoljne politike prema susednim zemljama.

Takođe, želeo bih da pozdravim visoke predstavnike naučnoistraživačkog instituta i nevladinih organizacija, takođe i novinare koji svojim radom svakodnevno doprinose ukupnom napretku našeg regiona.

Nastojaću u veoma sažetom obliku da izložim osnovne ciljeve i tekuće aktivnosti Republike Srbije u bilateralnim odnosima sa susednim državama, ali na planu regionalne saradnje. Želim pri tom da naglasim da je konstantan napor na unapređenju odnosa sa sadašnjim susedima, kao i doprinos sveukupnom razvoju regionalne saradnje jedan od osnovnih prioriteta spoljnopolitičkog angažovanja Srbije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Duboko sam ubeđena da je pitanje regionalne saradnje, pored toga što je, naravno, apsolutno važno za evropsku perspektivu celog ovog regiona i svake zemlje ponaosob, izuzetno važno za nas sameŽelela bih, pre svega, da se zahvalim Centru za demokratiju za organizovanje ovog skupa. Jako dobro se sećam jednog sličnog, prethodnog, otprilike pre dve godine, možda i manje, o srpsko-hrvatskoj saradnji, kada je ta tema bila sve, samo ne na dnevnom redu, bar ne javno. 

Centar je preuzeo, po meni, jedan u tom trenutku vrlo odgovoran, pa možda bi se moglo reći hrabar korak. Kao što vidimo, on je na neki način bio vizionarski. Nadam se da ćemo imati sličnu situaciju i sa nastavkom regionalne saradnje, pošto ste sada odlučili da to stavite na dnevni red.

Inače, duboko sam ubeđena da je pitanje regionalne saradnje, pored toga što je, naravno, apsolutno važno za evropsku perspektivu celog ovog regiona i svake zemlje ponaosob, izuzetno važno, kao što je rekao prof. Mićunović, za nas same. Mislim da bi bilo dobro, da kada govorimo o regionalnoj saradnji, krenemo malo šire i malo kreativnije nego što to činimo u ovom trenutku. Pre svega, sam termin "zapadni Balkan" je termin koji je, kao što znamo, izmišljen kao tehnički. Oni koji su razmišljali o ovom regionu, bivša Jugoslavija minus Slovenija plus Albanija nisu umeli da smisle ništa bolje. Sećam se kako sam bila potpuno zbunjena kada sam početkom devedesetih u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije odvedena u jedan desk koji se zvao - severni Jadran, north Adriatic. Nisam znala šta ću ja sada u jadranskom području. To je bio jedan taj prelazni termin kod njih, pa je onda izmišljen - zapadni Balkan. Možda da bismo lakše komunicirali, često i sami pristajemo olako na njega, bez obzira koliko je prisutan.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi se u stvari ne poznajemo. Mi smo kulture koje su bile okrenute prema Zapadu ili prema Istoku. Međusobno se poznajemo onoliko koliko smo se upoznali kad smo se ujedinjavali, itd, kad smo stvarali zajednički jezik, dubinskog poznavanja među nama nemaNe mogu da se otmem želji da vam anegdotski ispričam jedan događaj koji se meni desio i na koji mislim svih ovih godina u odnosu na to kad razmišljam kako svet gleda na nas. Naime, 1991. godine obilazili su nas razni ministri, itd, bio sam član Odbora za spoljne poslove tada. Jednog dana iz jedne zapadne ambasade došao je pomoćnih ministra i kaže, hteo bi da se vidi sa vam, ali ima samo jedan sat, može da razgovara sa vama, ali želi jako da se vidi. Pristao sam. Onda mi je on kazao sledeće: gospodine Vučkoviću, ja sad idem u Zagreb i imam da razgovaram i sa hrvatskim ministrom i sa drugim zvaničnicima. Voleo bih od vas da čujem nešto o srpsko-hrvatskim odnosima što bih mogao da naučim za ovih jedan sat, pa da onda to iskoristim i da u Zagrebu mogu da budem malo više informisan. Rekao sam mu, znate šta, ja se bavim, amaterski istina, ali od svoje 15. godine srpsko-hrvatskim odnosima i još uvek imam šta da naučim, i da popijemo jedan viski, pa da idemo da se rastajemo. Tako često puta nastupaju čak najviši zvaničnici i imaju te stereotipe i te predstave. 

Hteo sam da kažem da se mi u stvari ne poznajemo. Mi smo kulture koje su bile okrenute prema zapadu ili prema istoku, ali međusobno, hvatali smo kopču samo sa njima, međusobno se poznajemo onoliko koliko smo se upoznali najbolje kad smo se ujedinjavali, itd, kad smo stvarali zajednički jezik, dubinskog poznavanja među nama nema. Nemamo mi ni ljude koji poznaju jednu i drugu sredinu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Što se tiče balkanskih problema uopšte, političkih problema, koji uključuju čak i ratove kao takve, smatram da je opšta etiologija naših nesporazuma na Balkanu najpre kulturološke prirodePoštovane dame i gospodo, hvala vam za reč. Kao i uvek na ovakvim forumima, govoriću u svoje ime najpre, a to što sam ambasador Makedonije, to je moja odgovornost koju moram nositi, ali na forumima NGO govorim u svoje ime i kao nekadašnji predsednik prvog NGO u Makedoniji 1991. godine. 

Mislim da ovde treba govoriti slobodnije i u ovom smislu pozdravljam ovu metaforu o skandinavskom modelu sa velikom tugom znajući koliko smo daleko od tog modela.

Dakle, što se tiče balkanskih problema uopšte, političkih problema, koji uključuju čak i ratove kao takve, smatram da je opšta etiologija naših nesporazuma na Balkanu najpre kulturološke prirode. Daleke 1978. godine režirao sam u Trstu i kao Jugosloven pomno pratio diskusije slovenačke manjine koja se tamo borila za svoja prava, ali se borila u demokratskom okruženju, pošto je bilo levice i desnice. I jedni i drugi su bili Slovenci. U jednoj takvoj žestokoj diskusiji neko je citirao Musolinija koji je rekao - demokratija košta. Demokratija je neuhranjena, a neuhranjena je zato što košta. Ako vi sad imate neku asocijaciju da mi ulazimo u razdoblje demokratije, rigorozne štednje, ta asocijacija je tačna. Nema vlade na svetu koja ne ulazi direktno i najkonkretnije u rigoroznu štednju. Da li to znači ono što je Musolini govorio, o tome neću preuzeti odgovornost da govorim dalje. Dakle, prvi uslov je ta asteničnost demokratije. Ovde demokratiju shvatam ne kao politički, ne kao ideološki pojam, nego kao kulturološki pojam. Demokratija je najpre pitanje kulture, pa pitanje politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naša balkanska isprepletenost tokom istorije varira od ljubavi do mržnje i veoma se teško zaustavlja u nekoj produktivnoj i razboritoj srediniPre svega, zahvaljujem na pozivu na ovaj skup sa temom za koju mislim da tek dolazi njeno vreme u desetleću koje je pred nama, u tom čuvenom periodu koji se tako pominje od 2010. do 2020. godine i svi sad brinu šta će se desiti u narednih deset godina na ovom prostoru. 

Ovo moje izlaganje produkt je kako mog analitičkog napora koji sam uložio pripremajući se za ovaj skup, da se trema regionalne politike dobrosusedskih odnosa valjano i naučno, tako da kažem, promisli, pošto je moja vokacija, pre svega, u nauci. Moje izlaganje je i produkt neposrednog životnog iskustva, jer sam imao priliku, a ja bih rekao čak i sreću, mislim da je to sreća, da jedan deo života živim u različitim državama našeg regiona, u različitim nacionalnim i kulturnim miljeima ovog našeg zajedničkog, tako da kažem, balkanskog kolorita.

Dakle, sve sledeće što sledi govorim kao rođeni Dalmatinac, koji je deo života proveo u Dalmaciji, gde sam i završio osnovnu školu i deo srednje, kao naturalizovani Bokelj, pošto sam u Boki i u Crnoj Gori završio srednju školu, i konačno, u Srbiji sam završio fakultet, magistrirao, doktorirao, oženio se. I sve ove tri države, zato što sam nekako za njih egzistencijalno vezan, osećam kao svoje i pri čemu mislim da ovo nije bilo kakav izuzetak, znači, da ovakvih primera imamo pregršt širom regiona i među svim nacijama. Ovo po meni dovoljno govori o našoj balkanskoj isprepletenosti koja tokom istorije varira od ljubavi do mržnje i veoma se teško zaustavlja u nekoj produktivnoj i razboritoj sredini. To je možda stvar nekog temperamenta i ta sredina bi mogla da bude ili bi bila izvor dugotrajnijeg mira i stabilnosti na ovim prostorima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo u nedavnoj ili u najskorijoj prošlosti imali određeni zastoj u razvoju dobrosusedskih odnosa. Nakon jednog perioda, mi smo ovako ili onako, sa više ili manje sopstvenih inicijativa, podrške sa strane, ipak bitno unapredili stanje nakon perioda građanskih ratova na području bivše JugoslavijeŽelim da pozdravim sve prisutne, gospođe i gospodu koji su povodom ove inicijative DPF i Fondacije Fridrih Ebert organizovali ovaj skup. Mislim da je izuzetno značajno da se na što široj osnovi bavimo temom razvoja, odnosno unapređivanja dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu i uopšte jugoistočnoj Evropi. Razlozi za to su jako poznati, čak i da nemamo takvu problematičnu i konfliktnu prošlost kakvu smo, između ostalog, u nekoj ko zna kojoj reprizi doživljavali i doživljavamo u smislu konsekvenci u zadnjih 20 godina. Uvek je dobro baviti se takvim stvarima, kao što su odnosi između država i naroda, odnosno kako uraditi da oni budu što bolji. 

Mi smo u nedavnoj ili u najskorijoj prošlosti imali određeni zastoj u razvoju dobrosusedskih odnosa. Nakon jednog perioda, mi smo ovako ili onako, sa više ili manje sopstvenih inicijativa, podrške sa strane, ipak bitno unapredili stanje nakon perioda građanskih ratova na području bivše Jugoslavije.

Čini mi se da smo došli do kvantuma nužne društvene svesti i u svakoj od naših država, da tome nema alternative. Danas, čini mi se da gotovo nema ozbiljne, relevantne političke, intelektualne ili društvene snage na pozornici naših zemalja koje ne zagovaraju dobrosusedske odnose. Na tom planu svakako da moramo još puno toga uraditi. Mislim da ovo što se dešavalo vezano za organizovanje foruma EU i zapadnobalkanskih zemalja u Sarajevu, što se zbiva u okviru dosta mnogobrojnih tzv. regionalnih inicijativa, odnosno okupljanja po različitim osnovama, što se naročito u zadnje vreme zbiva na bilateralnom planu između nekih od ključnih zapadnoevropskih zemalja, itekako doprinosi boljim odnosima u regionu i u celini.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoji jedna stvar koju ne možete da promenite, a to je topografija. Osuđeni ste da živite tamo gde živite i da budete sa ljudima koji vas okružuju. Da li će to biti usud ili će ta topografija biti iskorišćena na način od koga će svako imati koristi, to zavisi od političke i državničke mudrostiOduvek sam smatrao da mnoge stvari možete u ovom regionu da promenite, ne samo u ovom regionu. Možete da menjate oblike političke vladavine, režime, predsednike vlada. Postoji jedna stvar koju ne možete da promenite, a to je topografija. Osuđeni ste da živite tamo gde živite i da budete sa ljudima koji vas okružuju. Da li će to biti usud ili će ta topografija biti iskorišćena na način od koga će svako imati koristi, to zavisi od političke i državničke mudrosti. 

Svi jako dobro znamo koliko ovde nije bilo državnika, pa smo dospeli do situacija do kojih smo dospeli zbog njihovih lokalističkih ambicija, tako da se ispostavilo da je ta topografija postala usud. Ta topografija koja je napravila Georgijeva ili nekog Georgijevića, koji jedino ovde fali u ovoj kolekciji, može da bude jako dobro iskorišćena. Ako se pogleda danas EU, retko da postoji jedno područje koje je toliko blisko na osnovu iskustava koje je delilo u prošlosti, kao što je region o kome pričamo. Ta iskustva, nažalost, otišla su u jednom potpuno negativnom pravcu i sad je na nama šansa da se taj kurs promeni. Do sada smo imali jako mnogo emocija, narodi ovog područja su im veoma skloni kad se bave disciplinom poznatom kao politika. Emocija koje su bile ili prekogranično bratske ili prekogranično antagonističke, koje su se vrlo često oslanjale na istoriju i na prošlost, umesto da razmišljaju o integracijama i budućnosti i opet te emocije i ta količina emocija uvedena u svet politike pokazala se kao pogubna na ovim prostorima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što kazuju i istraživanja i izveštaji Evropske komisije jeste da, nažalost, kad pričamo o regionalnoj saradnji na teritoriji zapadnog Balkana, životna sredina i dalje nije prepoznata kao jedan od mehanizama i alat meke diplomatije i poboljšanja međudržavnih odnosaZahvaljujem na ovom divnom skupu i u ime Ambasadora životne sredine, kao regionalnog koordinatora BELLS pokreta za Zapadni Balkan, koji upravo deluje na regionalnom jačanju tema životne sredine, ne samo na nacionalnom nivou, ne samo na jačanju dijaloga između samog civilnog sektora, nego vlada, parlamenata. 

Ono što kazuju i istraživanja i izveštaji Evropske komisije i različita druga istraživanja, jeste da, nažalost, kad pričamo o regionalnoj saradnji na teritoriji zapadnog Balkana, životna sredina i dalje nije prepoznata kao jedan od mehanizama i alat meke diplomatije i poboljšanja međudržavnih odnosa. Evo, jedan od primera, u izlaganju gospodina Vučetića, kad je pominjao multilateralne sporazume, nijedan od sporazuma koji ste naveli, niste spomenuli recimo vrlo važan sporazum o Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama, a znamo da su klimatske promene danas top tema na globalnom nivou. Jedan od primera je da je i EU uvela novi sekretarijat, upravo Sekretarijat za klimatske promene. O tome se malo govori i o tome se malo zna na teritoriji zapadnog Balkana.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Velike mogućnosti za regionalnu saradnju upravo postoje u oblasti zaštite životne sredine, ali isto i u oblasti turizmaPotpuno se slažem, a predsednik sam Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje", zaista velike mogućnosti za regionalnu saradnju upravo postoje u oblasti zaštite životne sredine, ali isto i u oblasti turizma. 

Gospođa Sonja Liht je spomenula potrebu i mogućnosti i zaista postoje velike mogućnosti, čak te dve oblasti se mogu jako lepo povezivati i da onda još jače interesi svih zemalja u regionu da se podstaknu, odnosno da se iskoriste za tu saradnju.

Moram sad da se osvrnem na ono što su prethodni govornici govorili. Nisam htela ranije da uđem u diskusiju zbog toga što sam prvi put na ovom forumu, iako sam se bavila susednim zemljama, susedskim odnosima i regionalnom saradnjom dugo godina, 40 godina u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, odakle sam, naravno, zbog godina sad otišla. Ostajem i u tom polju da istražujem dalje. Postoje i moje knjige i radovi koji su govorili o neophodnosti regionalne saradnje bivše Jugoslavije, koja je rastrzana. Ta naučna istraživanja su me navela na ideju da će regionalna saradnja i uopšte međunarodna saradnja, odnosno odnosi u narednom veku biti zasnovani na održivom korišćenju zajedničkih prirodnih resursa, a ne na upotrebi sile. Onda je bilo za mene strašno i kao za naučnog radnika kad su svi ti moji radovi potpuno pali u vodu, zato što se desilo nešto što niko nije mogao da predvidi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
I posle sarajevskog sastanka ostala su dva krupna i dva teška pitanja. Prvo je pitanje da su tri ili četiri zemlje zapadnog Balkana zapravo priznale Kosovo i time automatski prestale da priznaju teritorijalnu celovitost Srbije. Drugo, ova četvrta zemlja, BiH, je i dalje politički teško razdeljena državaSlažem se sa gospođom Sonjom Liht da treba tragati za kreativnim nazivom i boljim od ovog - zapadni Balkan, ali u svakom slučaju, EU je prihvatila i odomaćio se taj termin i u krajnjoj liniji mi znamo na šta se odnosi, a to su zemlje bivše Jugoslavije minus Slovenija plus Albanija. To je ono što je najvažnije. EU je, dakle, nazivom i naročito jednim umerenim optimizmom koji je označila kao krajnji cilj ovog sarajevskog skupa, EU - zapadni Balkan, je, čini mi se, dala jednu notu koja je prepoznatljiva i koju mi odavno znamo da na Balkanu ne može ništa brzo. Odnosi na Balkanu, a na zapadnom Balkanu će morati ići usporeno. 

Zašto ovo kažem? Zbog toga što i pored ove euforije da je posle Kranja uspeo jedan skup, sarajevski, ostala su dva krupna i dva teška, rekao bih, pitanja zamrznuta, zaleđena. Prvo je pitanje da su tri ili četiri zemlje zapadnog Balkana zapravo priznale Kosovo i time automatski prestale da priznaju teritorijalnu celovitost Srbije. Drugo, ova četvrta zemlja, BiH, je i dalje politički teško razdeljena država. U njoj se iznutra, a i spolja čine, čini mi se, krupni nemušti pritisci da se centralizuje, a tome se jedinstveno suprotstavlja Banjaluka i to i pozicija i opozicija, odnosno Republika Srpska.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imam utisak da smo pomalo opterećeni tim nekim jugoslovenstvom i činjenicom da smo živeli nekad u bratstvu i jedinstvu i da treba tako da nastavimo da živimo. To nije trenutna politička realnostShvatam da je vreme na izmaku i da treba da budemo kratki svi i dovoljno stvari je već rečeno. Imala bih dve napomene. Prva se tiče onog što je otvoreno kao pitanje zapadnog Balkana i našeg odnosa prema tom terminu. Mislim da se u Srbiji, ne znam kakva je situacija u drugim državama u regionu, zaboravlja da zapadni Balkan podrazumeva bivšu Jugoslaviju bez Slovenije plus Albanija. To je nešto što, imam utisak da mi svi i naše generacije koje su se rodile i živele u vreme države SFRJ, zaboravljaju da je pogled sa one druge strane drugačiji na našoj, nego što je bio za vreme SFRJ. Sad tu postoje još neke druge države. Imam utisak da smo mi pomalo opterećeni tim, uključujući, naravno, i mene samu, tim nekim jugoslovenstvom i činjenicom da smo živeli nekad u bratstvu i jedinstvu i da treba tako da nastavimo da živimo. To nije trenutna politička realnost. 

Odnosi su se poremetili u velikoj meri i to je trajalo dosta dugo. Ovde su se dešavali krvavi ratovi. Zato mislim da je ovaj prelaz političara koji je sve više pragmatičan, vrlo bitan i važan za buduću saradnju, koja će biti zasnovana na zdravim osnovama, a ne na nekoj ljubavi ili mržnji, nego na određenim simpatijama i činjenici da svi živimo na jednom zajedničkom prostoru. Mislim da političari moraju, zato što nemaju rešenje, da malo zaobiđu, a i diplomate koje se pojavljuju u javnosti, činjenicu da postoji jedno veliko nerešeno pitanje, a to je problem Kosova, koji nekako se stalno gura u stranu, o njemu ne možemo da razgovaramo, a to je otvoreno pitanje koje se tiče celog našeg regiona.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da bi bilo pogrešno ukoliko u predstavljanju važnosti regionalne saradnje, pristupanje EU predstavljamo kao jedini važan i prioritetan interes. Bilo bi dobro da taj razlog upotrebimo kao motiv za stvaranje svesti o svim drugim pragmatičnim interesimaSigurno je da pregled rezultata koji su postignuti u poslednjih godinu ili dve dana u oblasti regionalne saradnje i koje je ambasador Vučetić izložio i koje su mnogi govornici pominjali u ovoj debati posle toga, daje jako puno razloga i za ohrabrujući nastup, ali i za optimizam. 

Govorili smo jako puno o tome da se sada regionalna saradnja i odnosi među državama u regionu zasnivaju sve više na pragmatičnim interesima i da je to dobro. Složila bih se sa tim, ali mi se ponekad čini da se vrlo često, kao prvi i najvažniji pragmatični interes u tom smislu postavlja želja svih država u regionu da pristupe EU i da se pristupanje EU vidi kao razlog dominantan i prioritetan za uspostavljanje dobre regionalne saradnje, a što je važan motiv. Mislim da bi bilo pogrešno ukoliko u predstavljanju važnosti regionalne saradnje, taj razlog predstavljamo kao jedini važan i prioritetan. Moguće je da bi bilo dobro da taj razlog upotrebimo kao motiv za stvaranje svesti o svim drugim interesima pragmatičnim, na nivou ekonomske saradnje, kulturne saradnje, obrazovne saradnje, itd. Upravo da nam evropska integracija posluži kao jedna vrsta mehanizma podrške u svim drugim oblastima koje su jako važne.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad je u pitanju Crna Gora, moram da kažem, nezavisno od toga što je to, takođe, jedan veoma važan partner, da iz određenih razloga, koji su vama poznati, nemamo taj intenzitet kontakata koji imamo sa svim ostalim susednim državama i to je sad jedno izdvojeno pitanjePokušaću sad reći, nije nikakva replika, već jedno malo pojašnjenje dela uvodnog izlaganja. Mislim da je gospodin Vučković s pravom primetio da u tom uvodnom izlaganju, bila je namera da bude što kraće, nisu posebno pomenute Makedonija i Crna Gora i značaj odnosa sa njima. Nema tu nikakve dileme oko toga. 

Međutim, želeo sam i želeli smo u Ministarstvu da ilustrujući te bilateralne odnose, navedemo samo neke zemlje sa kojima je zadnjih meseci došlo do pozitivnog znaka. Zato je samo izvučena BiH, Albanija, ne znam, Hrvatska, a nema govora da Srbija i u odnosima sa Makedonijom i Crnom Gorom nema isti prilaz. Imam jedan podsetnik koji govori o intenzitetu naših kontakata sa Makedonijom. Nažalost, kad je u pitanju Crna Gora, moram da kažem, nezavisno od toga što je to, takođe, jedan veoma važan partner, da iz određenih razloga koji su vama poznati, nemamo taj intenzitet kontakata koji imamo sa svim ostalim susednim državama i to je sad jedno izdvojeno pitanje. U mom uvodnom izlaganju, sasvim slučajno, nisu pomenute poimenično ove dve države.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mali narodi su često objekti istorije i međunarodnih odnosa. Vrlo retko im zapada da budu subjekti. Problem je naš, možemo li tačno odrediti dokle idu naše granice kad mi možemo da budemo neki subjekt, a da odredimo kad prosto ne možemo da promenimo međunarodne okolnostiSada na kraju ću reći nešto što nisam stigao na početku, jer prosto nisam ni želeo da previše usmeravam raspravu, želeći da, naravno, čujemo sve sagovornike. Iz ovog što je rečeno, nekoliko primedaba oko analogije i nauke mom, inače dragom, rekao bih i nekoj vrsti studenta Cvetićaninu. 

Moram da primetim da je analogija poslednji i potpuno kompromitovani metod u svakoj nauci, a pogotovo u društvenoj nauci. To zbog toga što analogija uzima iz spleta mogućih uzroka ili sličnosti neke pojave, samo neke, a ono ogromno obilje ostavlja po strani. Upoređivati položaj Srbije sa Nemačkom, bilo u periodu pre-Vajmarskom, dakle, Prvog svetskog rata, ili Drugog svetskog rata, nema mesta u analogiji po sudbini.

Sad bih mogao, recimo, pored ovih sličnosti koje ste naveli, navesti 50 različitosti zbog čega se to ne može upoređivati. Zato su te analogije opasne, jer na osnovu jednog površnog uvida nekad mogu da izazovu velike nedoumice i netačnosti i rasprave i svašta. Nećemo o tome.
Opširnije >>>