za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"DRUŠTVO I DRŽAVA PROTIV NASILJA"
Pretraga
Verzija za štampu
Celokupno društvo se mora uključiti u problem nasilja, ali mora postojati i politička volja i rešenost države da se suoči sa problemom, rečeno je između ostalog, na debati "Društvo i država protiv nasilja", koju je u petak, 22. oktobra 2010. ogranizovao Centar za demokratiju, u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je da je nedavno održana "Parada ponosa" bila test da li je država sposobna da obezbedi vladavinu prava i omogući poštovanje zakona koji je jednak za sve. Mićunović je dodao da treba ohrabriti i građane da se suprotstave nasilju.

- Ovde sam kao jedan od 250 poslanika da kažem da ćemo braniti vladavinu prava i pozivati državu da je brani. Građani treba da su solidarni u odbrani ljudskih prava i principa tolerancije, rekao je Mićunović.

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić objasnio je da se borba protiv nasilja odvija na dva koloseka: pokretanjem inicijative kod Ustavnog suda da se zabrane određene organizacije, kao i krivično-pravnim postupcima protiv počinilaca krivičnih dela, dodavši da je krug ljudi koji su ugroženi mržnjom jako širok, od ugroženih grupa, do osoba koje su predmet nasilja samo zbog svoje genijalnosti.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta konstatovao je da je Srbija društvo koje je ogrezlo u nasilju i koje je legitimisalo nasilje, a da je država često pribegavala kompromisima.

- Očigledno je da sistem ne štiti građane od nasilja, ali šta reći kada godinama gledamo nasilje u Skupštini? Sa kim država pregovara? Sa navijačima. Od njihove dobre volje zavisi hoće li biti derbija ili ne, rekao je Dereta i dodao se u borbi protiv nasilja mora izaći sa zajedničkom strategijom svih delova društva.

Zoran Dragišić, sa Međunarodnog instituta za bezbednost, istakao je da je "parapolitičko podzemlje", koje stoji iza nedavnih nereda odlično organizovano, sa vrhunskim stručnjacima za bezbednost i marketinškim timovima koji jako dobro rade svoj posao, a imaju i finansijsku podršku.

- Bris Taton je pao kao žrtva neodržane gej parade prošle godine, rekao je Dragišić, zaključivši da je jedna od slabosti u obračunu sa takvim strukturama obaveštajno-bezbednosni sistem, koji je prva karika u lancu bezbednosti.

U debati su učestvovali: Gordana Pualić (Ministarstvo pravde), Jan Litavski (Forum za bezbednost i demokratiju), Milan Jovanović (Forum za bezbednost i demokratiju), Natalija Mićunović (Uprava za rodnu ravnopravnost), Zlatko Nikolić (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), Dobrivoje Radovanović (Fasper), Branislava Knežić (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), Lazar Pavlović (Gej strejt alijansa), Dušan Zlokolica (Mladi protiv nasilja), Tamara Janić (FRACTAL), Zoran Stojadinović (Sportski žurnal), Tatjana Stojić (Fond za otvoreno društvo), Marinko Vučinić (BOŠ), Ana Batričević (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), Nevena Jovanović (BOŠ), Božo Prelević (LEX), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Miroslav Hadžić (Fakultet političkih nauka), Vuk Stambolović (Institut za socijalnu medicinu), Ana Kosovac (Ministarstvo omladine i sporta), Zoran Misić (MUP Srbije), Nenad Dikić (Atidoping agencija), Aleksandar Ranković, Ivan Miletić (Serbian City Club, London), i drugi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako bi čovek morao da opiše scenu koju smo gledali do pre par sekundi i veliko interesovanje kolega novinara za ovaj današnji razgovor i za neke učesnike današnjeg razgovora, mogli bismo jednom rečenicom da kažemo - Srbija strepi od derbija Crvena Zvezda - Partizan. Tužilaštvo, MUP, Ministarstvo pravde, Ministarstvo sporta, mediji, javnost, svi su u stanju pripravnosti i analiziramo i procenjujemo do koje mere su iskrene vođe navijača kad nam kažu, sve je u redu, ponašaćemo se fer i u subotu će se govoriti samo o sportu.

39. debata Centra za demokratiju u okviru projekta Demokratski politički forum posvećena je nasilju u društvu i mogućim odgovorima društva na nasilje. Kad je reč o nasilju, čini mi se da u Srbiji prosto ne znamo odakle bismo pre krenuli. Da li prvo treba da definišemo ko su ljudi koji već treću nedelju stvaraju probleme, da li su to huligani, nezadovoljna omladina, da li su ekstremisti, da li su desničari, da li su fašisti, pa kad to utvrdimo, da ih prepustimo policiji, pa da vidimo koji je pravni okvir za obračun, za sankcionisanje takvog ponašanja, pa onda da vidimo da li možemo bar na nivou javnosti, na nivou vlasti, Skupštine, vlasti i opozicije da postignemo konsenzus kako da odgovorimo na ovaj veliki izazov.

Gledajući poslednju sednicu Skupštine, izgleda da bar poslanici za sad to nisu u stanju, jer je upravo u toku rasprava o izmeni Krivičnog zakona, kojim bi se omogućio produžetak pritvora po hitnom postupku sa osam na 30 dana, kako bi se Tužilaštvu, to je bilo objašnjenje, olakšalo da prikupi dovoljno dokaza i podiže valjane i solidne optužnice protiv izgrednika. Dakle, ta rasprava u Skupštini bila je tumačena, između ostalog, i na način da vlast sve čini da zastraši građane, kako se više nikad ne bi okupili na ulicama. Jedan deo političkih stranaka, počev od najveće opozicione, izgrednike koje smo videli u protestima protiv Parade ponosa, koje smo videli u Đenovi, a koje ćemo možda videti i sutra na derbiju, smatra nezadovoljnim građanima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U ovoj raspravi je veoma bitno da vidimo šta je to što država treba da uradi, a nije uradila, i koje su to forme da se država bori protiv nasilja. Zatim, šta je društvo trebalo da uradi, a da nije, i to u svim svojim segmentimaHvala vam što ste se odazvali pozivu Centra za demokratiju da učestvujete u ovoj raspravi. Ona se prosto nametnula ovih dana. Mi smo imali jedan drugi program debata, međutim, ovo je bilo tako urgentno, a mi se bavimo upravo urgentnim temama, da smo želeli da je uključimo što pre i kako bismo najširu javnost, a što je inače cilj Centra za demokratiju, obavestili šta se događa i podstakli debatu, to je ono što je najvažnije. 

Kad govorimo o nasilju, onda govorimo o čoveku i to ponekad zaboravljamo. Dakle, idealiziramo li bilo šta? U čoveku se bore priroda i kultura. Po svojoj prirodi, čovek ima jako mnogo agresivnih elemenata i on je tu agresivnost uspevao u istoriji da tako "sjajno" prikaže, da se jednu polovinu uzajamno tamanio bez druge pomoći, bolesti ili bilo čega. To je jedan fenomen sa kojim moramo, naravno, računati.

Kultura napreduje. Uprkos svemu što se događa i užasnim ratovima, monstruoznim, koje smo imali do skoro, postoji širenje svesti o slobodi, toleranciji i reklo bi se da svet negde globalno nastoji, bar u vrednosnom smislu, da se humanizuje, da se te vrednosti nametnu.

Kad smo formulisali temu, mi smo rekli: Država, društvo, naravno, i nasilje. Za nas je ovde danas, u ovoj raspravi, veoma bitno da vidimo šta je to što država treba da uradi, videćemo šta nije uradila i koje su to sve forme da se država bori protiv nasilja. Zatim, šta je društvo trebalo da uradi, a da nije, i to u svim svojim segmentima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Krug ljudi koji su ugroženi mržnjom, govorom mržnje, iz kojih se kasnije proističu krivična dela sa nasilnim elementima, jako je širok. Pored homoseksualne populacije, to su i hendikepirani, stari, bolesni, socijalno marginalizovani, socijalno neuklopljeni, politički neistomišljenici, ali i izuzetno sposobni i talentovani...Poštovane koleginice i kolege, uvaženi gosti, gospodine Mićunoviću, zahvaljujem se u ime Republičkog javnog tužioca gospođe Zagorke Dolovac na vašem pozivu da učestvujemo na okruglom stolu i da prenesem pozdrav i podršku ovakvim skupovima koji značajno doprinose podizanju javne svesti o stepenu ugroženosti našeg društva od kriminala sa elementima nasilja i onih krivičnih dela koja su, pre svega, inspirisana mržnjom.  

Pojave otvorenog ili prikrivenog ispoljavanja mržnje prema onima sa kojima se ne dele ista mišljenja, moralni stavovi, pogled na svet, način življenja ili bilo koji drugi oblik ispoljavanja ljudske prirode, posebno prema delu populacije koji se može nazvati homoseksualnom, biseksualnom ili transseksualnom, zahtevaju reagovanje ne samo pravosuđa, nego celokupnog društva. Radi se o beskrajnom zlu i ništavilu, koje nema granica, tako da se navedenom populacijom ne iscrpljuje krug omraženih, pa se tako mržnja ispoljava i prema drugim grupacijama koje imaju određene karakteristike i svojstva, a koja se ne dopadaju onima koji to mrze i koji smatraju da ljudi sa tim karakteristikama ne treba da postoje, ne treba da deluju ili što je protivno uopšte njihovom stavu.

Tako pored homoseksualne populacije, pre svega, mislim da to treba da bude takođe jedna od debata, diskriminacija se vrši i prema hendikepiranim, starim, bolesnim, socijalno marginalizovanim, socijalno neuklopljenim, problem inkluzije svakako da postoji i to bi mogla da bude jedna posebna debata, zatim prema političkim neistomišljenicima, ali i prema izuzetno sposobnim i talentovanim ljudima, pa čak idolima. Znači, stepen kruga ugroženih ljudi koji su ugroženi samo mržnjom, govorom mržnje, iz kojih se kasnije rađa i krivično delo koje je inspirisano, pre svega, mržnjom, a što ga možemo pravno-teoretski nazvati i zločinom iz mržnje, jako je širok.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Izbegavamo da našu realnost povežemo sa našom prošlošću na pravi način i da prvo nazovemo one stvari u našoj prošlosti onim što jesu bile, a to su zločini, to je nasilje, to je pljačka, da ne zatvaramo oči pred činjenicom da neki koji su u tome učestvovali još uvek učestvuju u vlasti, da su uticajni u vlasti, da nismo uspeli reforme da sprovedemo zato što su bili u vlasti, da se političko neslaganje rešavalo ubistvom premijera...Ima ovde i ozbiljnijih meta od mene, tako da, doduše manje su, uže su fizički, ali tako da sam ja dosta sigurna meta, ko me gađa, pogodi me. 

Moram da kažem da bih rado se upustio u polemiku sa gospodinom Zorićem, jer čak primećujem neke nijanse kad se govori o efikasnosti, govori se o efikasnosti društva, a ne efikasnosti države. U velikoj meri ovo sve što se događa, zavisi od efikasnosti države. Kad bih postavio pitanje ko zapravo vodi dijalog u ovom trenutku u društvu, sa kim se pregovara? Pregovara se sa navijačima koji su, pretpostavljam, u najvećem broju delovi tih grupa čija se zabrana traži. Dakle, oni diktiraju teme. Oni diktiraju razgovor. Od njihove, ne može čovek drugačije reći nego dobre volje zavisi da li će biti derbija ili ne. Tu je taj, po meni, jedan od ključnih problema sa kojima se suočavamo.

Drugo, mislim da mi znamo koji su uzroci stanja u kome se nalazimo, samo nećemo da ih nazovemo pravim imenom. Mi izbegavamo da našu realnost povežemo sa našom prošlošću na pravi način i da prvo nazovemo one stvari u našoj prošlosti onim što jesu bili, a to su zločini, to je nasilje, to je pljačka, da ne zatvaramo oči pred činjenicom da neki koji su u tome učestvovali još uvek učestvuju u vlasti, da su uticajni u vlasti, da nismo uspeli reforme da sprovedemo zato što su bili u vlasti, da je premijer ubijen, između ostalog, kao način rešavanja problema nasiljem, neslaganje, rešavalo se ubistvom premijera, političko neslaganje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jedan od ključnih razloga zašto je važno razgovarati ili gde je ova nova vlast koja je sebe uvek označavala kao demokratsku, propustila da prizna poraze, da suoči građane Srbije sa činjenicama da su vođeni ratovi bez ikakvog razloga i opravdanja, da su u tim ratovima Srbija i Srbi poraženi, da je cena takvaRazgovor o prošlosti može biti prepušten istoričarima, ali problem je sa društvom koje živi prošlost kao sadašnjost, sa društvom u kome je prošlost i budućnost. Tu nastaje problem, odatle mi ne možemo razdvajati, pa dovoditi samo istoričare da nam oni objašnjavaju, jer 90-te su i dalje ovde sadašnjost. 

Podsetiću vas na ciklus kako bih iskazao svoje mišljenje gde se u stvari mi nalazimo danas. Dakle, 80-tih je nastala ideja ili ideje, krenula je potraga za vođom, nađen je vođa, počelo je pretvaranje stanovništva i građana u rulju, u masu, pa je onda krenula materijalizacija kroz ratove, nasilja, zločine, šovinizam, ksenofobiju.

Ova deca, kako god ih zvali, ovi mladi, oni su odgajani u tom i emocionalnom i kakvom god hoćete kontekstu. Prema tome, šovinizam, ksenofobija, nasilje, to je bio ambijent u kome su njihovi roditelji rasli, a onda i njih formirali. Iza toga je došao 5. oktobar u kome su poraženi delovi nosilaca i ratova i te osnovne ideje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija je potpisnica Konvencije o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicamaMi ćemo iz državnog ugla predstaviti čime se država, odnosno državni organi bave po pitanju sprečavanja nasilja. Mi jesmo dosta radili i nadam se da će stati u pet minuta. 

Ministarstvo omladine i sporta u okviru svoje nadležnosti bavi se prevencijom nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i oko sportskih terena. Naša zemlja, kao što je svima poznato, potpisnica je Konvencije o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama.

Što se tiče Konvencije, obeležava se ove godine 25 godina od donošenja Konvencije, koja je i doneta kao posledica tragičnih događaja na Hejselu, stadionu u Briselu. Što se naše zemlje tiče, na osnovu Konvencije donet je i Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja, čiji je nosilac bio MUP, a kasnije izmenama i dopunama zakona Ministarstvo pravde, a Ministarstvo omladine i sporta, tj. ranije Uprava za sport, je uvek aktivno učestvovala u izradi ovih predloga zakona.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
MUP preduzima niz mera kako bi se suprotstavio nasilju, međutim najveće žrtve ispoljavanja ovog konkretnog nasilja o kome govorimo danas ovde su upravo pripadnici MUPPozdravljam sve prisutne. Na početku svog petominutnog izlaganja, iz perspektive MUP želeo bih prvo da pozdravim sve učesnike i da kažem da meni možda nije preostalo u uvodnom delu da kažem mnogo toga, obzirom da su pozvaniji i kompetentni ljudi rekli mnoga pitanja, pokrenuli su ih u stvari i istovremeno su dali odgovore zašto se suočavamo sa nasiljem u društvu i državi i kako se protiv njega boriti. 

Znači, naš današnji susret u stvari predstavlja jednu manju reakciju na događaje iz prethodnog perioda. Međutim, moram da naglasim, zaista, da nasilje samo po sebi nije fenomen koji je novijeg datuma. Prvi slučajevi nasilja, ne bih želeo da zamaram prisutne, postoje još u antičkom periodu i prate države od svog razvoja do danas. Kod nas izuzetno složen, specifičan i stvarno multidisciplinaran pristup nasilju sa kojim se susrećemo sagledao bih u ovom trenutku samo sa bezbednosnog aspekta, obzirom da ima pozvanijih ljudi od mene da o njemu govore sa svih drugih aspekata, a već je delom dosta toga i pomenuto.

MUP naravno preduzima niz mera kako bi se suprotstavio nasilju i nedoličnom ponašanju i svim onim dešavanjima koje smo u prethodnom periodu imali. Međutim, najčešće kao što i sami vidite i znate, najveće žrtve ispoljavanja ovog nasilja konkretnog o kome govorimo danas ovde su upravo pripadnici MUP i praktično najviše povređenih ljudi koji su pretrpeli posledice nasilja, pored građana naravno, svi pripadnici MUP, naravno računajući i imovinu koja je tom prilikom oštećena. Tako da s tim u vezi, ne bih mnogo govorio na početku o nekim detaljima, u toku daljeg izlaganja i u toku debate možemo razgovarati o ostalim pitanjima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne valja ako predložite neke zakone i zakonske izmene, ne valja ako to ne uradite. Kad se ministarki pravde kaže da je ona slaba, nezaštićena, da je žrtvovana - očekujem reakciju na toPre svega želim da se zahvalim organizatoru na organizovanju ovog skupa i nadam se da će biti češće ovakvih skupova iz razloga koje su uvodničari već izneli. Došla sam ovde i u principu, kako to, možda bismo rekli, priliči državnom sekretaru, imala pripremljen govor. Međutim, sve ovo što je prethodilo navelo me je, ne samo vremenski termin od zadatih pet minuta, nego i sve ostalo da potpuno obrnutim redom započnem neko svoje izlaganje. 

Naravno da vam prenosim i pozdrave ministarke pravde gospođe Snežane Malović, koja sve i da je imala vremena da prisustvuje ovom skupu, vi znate pod kakvim je stepenom ona obezbeđenja.

Donošenjem Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i osnivanjem Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom u okviru Ministarstva pravde, zakonodavnim okvirima, naročito krajem prošle godine izmenom Krivičnog zakonika i pooštravanjem kaznene politike, kao i izmenom Zakonika o krivičnom postupku, i ove poslednje izmene, pa sve do istupa koji ja nisam gledala, prekjuče tokom sednice Narodne skupštine, ali mi je preneto, gde ponovo dolazimo, stekla sam utisak, da sam se vratila nekih 15, 20 godina unazad...
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Izgleda da činjenica da u Srbiji postoji parapolitičko podzemlje, da postoje grupe, čak čitave organizacije koje se često pokazuju snažnijima od države, to je činjenica koja izgleda svima smetaPoslednjih dana u medijima se mnogo govorio o ovom što se dešavalo 10. oktobra i onom što se dešavalo posle, 18. oktobra. Pokušao sam da ukažem na to, zaista se slažem sa gospođom Pualić da je ovo najmanje derbi i ima najmanje veze sa derbijem, da iza svega toga stoji jedna mnogo, mnogo opasnija organizacija, koju sam nazvao tada "parapolitičko podzemlje" koje u Srbiji funkcioniše. 

Na te prve reakcije, ne znam ko me više napao, da li ljudi iz države, da li ovi koji su vršili nasilje 10. oktobra, jer se izgleda ta činjenica da u Srbiji postoji parapolitičko podzemlje, da postoje grupe, da postoje čak čitave organizacije koje često se pokazuju snažnijima od države, to izgleda činjenica koja svima smeta. Smeta i onima na koje ukazujete, a smeta boga mi i ljudima koji su na državnim funkcijama, s obzirom da se osećaju prozvanima da nisu dovoljno učinili ili da nisu dovoljno sposobni da sa tim stvarima izađu na kraj.

Prošle godine sam radio procenu bezbednosti za prošlogodišnju neodržanu gej paradu i tad sam radio analizu svih tih grupa, dakle, da vas ne zameram dalje, po nekoj metodologiji koja se primenjuje za izradu takvih dokumenata. Sve je to bilo tu. Nakon neodržane gej parade, Bris Taton je pao kao žrtva gej parade. Dakle, tu nema razgovora, odnosno kao žrtva prošlogodišnje nespremnosti naše kvazi političke elite da se suoči sa jednim ozbiljnim problemom sa kojom se naše društvo sudara i da tada, iz nikakvog drugog razloga osim onog najbanalnijeg računanja da li će mi to podići kojih pola procenta više ili spustiti pola procenta na onim merenjima popularnosti u javnom mnjenju, jer bože moj, ako budem zaštitio gej paradu u mom selu će o meni svašta da pričaju
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zbog jednog rada o ekstremno desnim grupama na skupu u Akademiji nauka doživela sam jako negativnu reakciju od kolega što sam "preterivala" i što sam uključila Akademiju među odgovorne, a takođe i ljude koji su u akademskom životu, profesore, itd. Volela bih da se zahvalim, naravno, organizatorima, takođe i narodu Srbije koji plaća porez, pa smo u ovako lepoj zgradi i imamo budžet, i narodu Nemačke koji plaća porez pa finansira Fridrih Ebert fondaciju.

Pre pet godina sam bila na jednom skupu u Akademiji nauka o nacionalizmu, prosto samo ću jednu rečenicu reći. Nedostatak bilo kakvog odgovornog odnosa institucija društva i Akademije u širem i užem smislu "prema ponovno rastućoj međuetničkoj netoleranciji, kao i retrogradno romantizovanje i falsifikacija istorije, doprinose porastu neošovinističkih propaganda u medijima i percepcije u društvu da je neošovinističko ponašanje prihvatljivo".

To je naišlo na jako negativnu reakciju, rad nikad nije objavljen, niti je bilo zbornika, a ja sam doživela jako negativnu reakciju od kolega na tom skupu, što sam tako "preterivala" i što sam uključila Akademiju među odgovorne, Akademiju u širem i užem smislu, znači, Akademiju nauka, a takođe i ljude koji su u akademskom životu, profesori, itd.

Inače, rad se uglavnom bavi upravo ekstremno desnim grupama i zasniva se na pretraživanju veba, nije prvi, ima jako mnogo toga već, pokazuju ogromnu raširenost, popularnost, povezanost tih organizacija sa raznim svetskim organizacijama. Takođe, pokazuje, a što je, po meni, bilo možda najviše zabrinjavajuće, recimo njihovi linkovi su na vojsku, crkvu i to tako lažno predstavljanje porodice i identiteta, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Psihologija poznaje dve vrste nasilja: jedno je nasleđeno nasilje, genetsko nasilje, drugo je naučena agresija koja je jako važna za ono o čemu ćemo mi pričati ovdeKoleginice i kolege, neću sebi dozvoliti luksuz da pričam o nasilju uopšte, zato što je to užasno široka tema. Govoriću o nasilju huligana ili ovih navijačkih grupa isključivo, i pokušaću da kažem šta po mom mišljenju treba uraditi da se to smanji, nema eliminacije, to je jasno, ali može da se smanji. 

Zašto neću govoriti o nasilju uopšte? Zato što je to stravično komplikovano. Jedna vrsta nasilja je seksualno nasilje, a druga vrsta je fizičko nasilje, ubistva, treća vrsta nasilja je nešto sasvim drugo, prema marginalnim grupama i tako redom.

Svi moji prethodnici su lepo svoje elaborirali i rekli šta su imali da kažu o poreklu nasilja. Moram dodati, pošto sam psiholog po profesiji, da psihologija poznaje, takođe, dve vrste nasilja, jedno je nasleđeno nasilje, dakle, genetsko nasilje, a tu imate deset teorija genetskih i psiholoških, koje to objašnjavaju. Druga je naučena agresija, koja je jako važna za ono o čemu ćemo mi pričati ovde.

Molim da mi date toliko vremena koliko ste Zoranu dali, a ja ću da uzmem od Zlatka i od Brankice po minut, pa da izložim neki svoj koncept kako vidim, dva minuta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Treba imati u vidu, kad je reč o masi huligana koji se neposredno sukobljavaju sa policijom, oni su na izvestan način nešto što je uvek postojalo, uvek će postojati. Takve grupacije se nikad ne mogu iskoreniti. Jedna teorija kaže da će se neke grupe uvek iz određenih razloga suprotstavljati onom što su dominante vrednosti društvaMnogo toga što sam hteo da kažem već je rečeno, ali ipak postoji način na koji bih sad to malo presložio, ako mi dozvolite, dve, tri stvari. 

Ono što je u početku rečeno, uvodničari su istakli nešto što mi se čini da se, pre svega odnosi na specifičnosti Srbije. Kad je reč o huliganstvu generalno, treba imati u vidu da je to mnogo širi pojam i sad trenutno imamo i sukobe između različitih vrsta grupacija i huligana i u Italiji, bilo je toga i u Grčkoj, u Francuskoj, itd. Bilo je sukoba huligana i policije i pre 90-tih i pre Miloševića, na navijačkim skupovima, itd. Dakle, time ne dovodim u sumnju, zapravo pojačaću još ovo što su rekli uvodničari, kad je reč o specifičnostima Srbije, ali da bismo znali ko, kad i kako treba da se ponaša, moramo praviti te značajne razlike i moramo se pozvati i na ono što jeste nagomilano teorijsko znanje.

Kad govorimo o svemu ovom, čini nam se kao da je to sve jedna homogena masa. Rekao bih da nije. Treba imati u vidu, a neko je to već govorio, kad je reč o ovoj masi huligana koji se neposredno sukobljavaju sa policijom, gde su uzrasta tinejdžerskog, obično, oni su na izvestan način nešto što je uvek postojalo, uvek će postojati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
I mediji su doprinosili tenziji koju smo imali 10. oktobra. Kako ćemo tumačiti i povezivati događaje, to je, čini mi se, suštinsko pitanje.Hteo bih da vas podsetim da danas u Beogradu počinje "Beogradska nedelja bezbednosti", gde će niz civilnih nevladinih organizacija nastojati da razgovara o ovoj temi, i da kažem da će u nedelju o temi odnosa policije, fudbalskih navijača i nasilja tamo govoriti naš mladi kolega Jan Litavski, koji je morao da ode sa ovog skupa.

Zašto to govorim? Mi smo tu temu i taj predlog praktične politike, koji se radi u saradnji sa OEBS, predočili našoj javnosti proletos. Nije bilo čak ni vas iz Ministarstva sporta, iako mi je jako drago da čujem da sarađujete sa nevladinim organizacijama, mada ja više mislim da se vi bavite elitnim, nego masovnim sportom, to je verovatno moj pogrešan utisak.

Dakle, u nedelju će biti reči o tome, ovo sad pominjem samo zato što mislim da ova atmosfera koja je nastala posle 10. oktobra, nije baš najpovoljnija za jednu odmerenu raspravu o onom šta bi trebalo uraditi, kad je reč i o policiji i o navijačima i o sportu. Nadamo se da će tu biti drugačije.

Hteo bih da kažem, pre svega, o odgovornosti medija nešto i da iskoristim jednu zgodu koja se desila dosta davno. Tad je jedan vrlo popularni voditelj TV dnevnika, svoj Treći dnevnik završio rečenicom - najbolji je lek protiv side je Persida. Ta rečenica koja je izazvala ogromno oduševljenje gledalaca i pohvalu njegovih kolega zbog duhovitosti, kasnije je imala za posledicu jako mnogo zaraženih heteroseksualnih osoba sa virusom HIV, zbog toga što najbolji lek protiv side tad nije bila Persida, nego kondom, prezervativ. U tom smislu je vrlo važno kako ćemo mi povezivati i kako ćemo tumačiti događaje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nasilne mlade osobe o kojima danas pričamo, nisu nam podmetnuto kukavičje jaje. One su odrastale tu pored nas. Za njihovo ponašanje su odgovorni i porodica i škola i društvo i država u najširem smislu reči.Dame i gospodo, uvažene kolege, dolazim iz Kriminološkog instituta i kako je za očekivati, ovaj moj mali osvrt na ovu krupnu temu biće iz tog istraživačkog domena. Vrlo teško je reći nešto čega se već nije dotakao prof. Radovanović, moj bivši direktor. Dala sam mu dva minuta i zato moram da budem kratka. 

Ono čemu se danas neki neočekivano čude, a to je otkud nasilje i porast sve brutalnijih i surovijih oblika ispoljavanja nasilja, za kuću iz koje ja dolazim nije ništa čudno. Istraživanja koja su rađena u Institutu u proteklih desetak godina, o teškim oblicima kriminaliteta, uticaju tranzicije na kriminalitet, o nasilju u porodici, nasilju među vršnjacima, nasilju u školi, nasilju nad starima, nad nastavnicima, prevenciji kriminala i socijalnih devijacija, ukazivala su na ono o čemu danas govorimo.

Na osnovu istraživanja se zna da se menja struktura kriminala mladih, ranije prisutnih imovinskih delikata, ka teškim slučajevima razbojništva i razbojničkih krađa, odnosno ka delima sa elementima nasilja. Iako su reakcije države po pravilu zakasnele, neopravdano je prebacivanje odgovornosti s jednih na druge ili s jedne institucije na druge. Svi su krivi, ali isto tako se bojim da na kraju ne ispadne da niko nije kriv. Nasilne mlade osobe, o kojima mi danas pričamo, nisu nam podmetnuto kukavičje jaje. Oni su odrastali tu pored nas. Za njihovo ponašanje su odgovorni, kao što je već više puta rečeno, i porodica i škola i društvo i država u najširem smislu reči.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pojedinac koji ima moć, političku ili ekonomsku ili socijalnu, ovde je jači od institucija. Ovde je utemeljen princip da onaj koji je jači politički, koji je jači ekonomski, koji je jači socijalno, u okviru svog domena može da radi šta hoće. Profesor Mićunović nas je podsetio da država mora da ima monopol nad nasiljem. Pitanje je, međutim, da li mi ovde imamo državu? Da li imamo u smislu skupine institucija i pravila na osnovu koje ove institucije funkcionišu nepristrasno, kako bi svakom pojedincu obezbedili sigurnost i specijalnu mogućnost razvoja.

Na osnovu života i onoga što je ovde reklo nekoliko uvaženih kolega, teško bi se reklo da ovde imamo državu. To što se ovde zove institucijama nekako liči na kulise kojima se oni koji su moćni koriste prilično arbitrarno. Pojedinac koji ima moć, političku ili ekonomsku ili socijalnu, ovde je jači od institucija. Drugim rečima, ovde ne važi onaj Rusoov "Društveni ugovor", nego princip Luja XIV, ono poznato - ja sam država. S tim što je, za razliku od Francuske i Luja XIV, u Srbiji u mnogo većoj meri razvijen klijentelizam, a to znači da u Srbiji nemamo samo jednog Luja, nego ovde caruju mnogobrojni Lujevi nižeg ranga, koji su naravno svi povezani. Naravno da su povezani zajedničkim interesima, ali u mnogo većoj su meri povezani onim što je ključ njihove vezanosti, a to je međusobno zaziranje.

Drugim rečima, to je respekt prema sili kojom raspolažu svi drugi ovdašnji Lujevi. Respekt prema nečemu što bismo mogli da nazovemo lujevski nasilnički potencijal. Tu je srce nasilja. Tu je ishodište ovdašnje kulture nekažnivosti jačeg. Tu je utemeljen princip da onaj koji je jači politički, koji je jači ekonomski, koji je jači socijalno, u okviru svog domena može da radi šta hoće. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Država neće da organizuje ovakav skup, ona godinama ne želi da čuje ono što govorimo i godinama nam prodaje PR gluposti u okviru zakona. Setimo se Zakona o sprečavanju nereda, kakav je efekat taj zakon postigao? Nikakav! O čemu mi ovde pričamo!?Evo, kao bivši sudija i bivši predsednik Odbora za maloletničku delikvenciju, gradskog odbora, bivši ministar i sadašnji advokat, čini mi se, bio bih kompetentan da kažem da smo se mi ovde u organizaciji Centra za demokratiju skupili i pričamo o ovom problemu, pa mi je prvo zanimljivo što smo se skupili u okviru poziva Centra za demokratiju. Naravno, to nije ništa usmereno prema Centru za demokratiju, nego ja mislim da je ovaj skup ozbiljna država trebalo da organizuje godinama unazad, kao što su nekad ozbiljne države, kojima je ovaj grad pripadao i organizovale, pa su ljudi iz policije i tužilaštva mogli da čuju i drugačija mišljenja.  

Obzirom da većinu ovde ljudi znam duže, uglavnom znam šta će oni da kažu, ne zato što sam vidovit, nego zato što oni to govore godinama. Država kao što neće da organizuje ovakav skup, ona godinama ne želi to da čuje. Godinama ne želi da čuje i godinama se pravi blesava i godinama nam prodaje PR gluposti u okviru zakona. Setimo se Zakona o sprečavanju nereda, kakav je to efekat taj zakon postigao? Nikakav. Znači, o čemu mi ovde pričamo? Mi smo ovde čuli istorijski aspekt i neki psihološki, sociološki, bezbednosni, ne znam, gospodin Dragišić je spomenuo parapolitičko podzemlje, ne znam da li ima dokaza ni da ima, ni da nema, ne znam. Pravni, medijski, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Smeta mi da na jedan ozbiljan zakonik atakujemo zbog jednog derbija, zbog trista do četiristo, hajde da ih nazovemo huligana. Nije nas sramota da kažemo da smo za tri dana naterali Skupštinu da reaguje tako paničnoVeć nekoliko puta sam u raznim medijima i u raznim krugovima javno izrazio neslaganje sa ovim što zovu rešenjem. Ne sviđa mi se, kao građaninu, a naročito ne nekom ko se bavi kaznama i kažnjavanjem. Nije na odmet da vam kažem da sam prošle godine završio jednu studiju kazni, o kažnjavanju, i u njoj nigde nisam našao da su ovakva rešenja bilo gde donošena i da su bilo kakav efekat postigla. 

Kao građaninu mi smeta da na tako jedan ozbiljan zakonik atakujemo zbog jednog derbija, zbog trista do četiristo, hajde da ih nazovemo huligana, iako taj termin jeste malo čudan. Zapravo, nas nije sramota da kažemo da smo za tri dana naterali Skupštinu da tako reaguje panično. Neko je skoro nazvao to paničnim zakonodavstvom. Taj termin doduše ne stoji. Ono što stoji jeste da ministarki pravde ipak verujem da je ovo bio sam povod, a da su oni odavno meračili da izmene, da taj pravni transplant naprave u tom ZKP iz 2001. godine. Ovo nije ni prvi put da su Skupštinu doveli u zabludu. Oni su 2006. godine naterali Skupštinu da izglasa ZKP od koga su koristili do sad samo 11 članova, a sad ni to. Ako ZKP nije valjao, on ne bi preživeo svih ovih desetak godina.

Ono što je očigledno, naljutiću Tužilaštvo, meni je taj tužilački lobi prejak za ulogu koju on u procesu ima. Da kolokvijalno kažem, to što su zajahali pravosuđe i ostale delove pravosuđa, nije me čudilo, vidim da je vrag odneo šalu kad su hteli i Ustavnom sudu isto da urade, pa su predložili nešto što je nemoguće. Nemoguće je zabraniti nešto što nije registrovano. Nemoguće je takvom zabranom, pa čak i da ispadne smešan Ustavni sud, da sprečite da će te grupe, makar ih poljuljali, i dalje postojati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao organizatori "Parade ponosa" ukazivali smo još prošle godine na obavezu preventivnih rešenja. Dakle, rešenja koja se donose na vreme, da se obračun sa nasiljem ove godine ne sme odigravati na samom događaju već mnogo pre toga Pretpostavljam da ste mogli poslednjih nekoliko nedelja makar da me viđate negde češće i u medijima, jedan sam od organizatora "Parade ponosa" i predsednik Gej strejt alijanse.

Hajde da kažemo da smo svi mi rođeni, tako da kažem, prošle godine u vreme otkazivanja "Parade ponosa", u vreme nemogućnosti države da se suprotstavi ekstremističkim grupama, izlivu nasilja na čitavo društvo, da kažemo da nismo bili svesni problema koji se gomila godinama već. Onda da krenemo od tog trenutka, da kažemo da je problem uočen tada i da godinu dana, evo do danas, gotovo ništa nije činjeno na njegovom rešavanju.

Dakle, kao organizacija koja je prošle godine bila na samom početku procesa organizovanja "Parade ponosa" i kao neko ko je ove godine to realizovao, u saradnji sa ostalima, mogu da kažem da smo ukazivali na obavezu preventivnih rešenja. Dakle, rešenja koja se donose na vreme, da se u odnosu na "Parade ponosa" obračun sa nasiljem ove godine ne sme odigravati na samom događaju. Dakle, da se problem obračuna sa ekstremističkim grupama, kao onom prvom grupom koju je prof. Vuletić pominjao, i sa ostale tri grupe, ne rešava i ne događa na samoj "Paradi ponosa", već mnogo, mnogo pre toga. Nažalost, to se dogodilo upravo baš tako i srećom po učesnike "Parade ponosa", po učesnice, srećom po policiju i srećom po drugu stranu, tako da kažem, nije bilo žrtava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ni posle godinu dana od ubistva Brisa Tatona stanje u našem društvu je isto, procesi protiv počinilaca nasilja su nezavršeni, nezavršena je i neusvojena strategija za borbu protiv nasiljaNajpre bih želeo da se zahvalim Centru za demokratiju i Fridrih Ebert fondaciji za organizovanje ove tribine. Mislim da je jako bitno da se posebno u ovom periodu govori o ovim temama. 

Dolazim iz organizacije koja se zove "Evropa nema alternativu". Pre godinu dana "Evropa nema alternativu" je učestvovala u jednoj organizaciji koja se zove "Koalicija mladih protiv nasilja", koja je nastala upravo u periodu kad je prethodni "prajd" zabranjen, tj. nije održan.

Nažalost, zvezda našeg delovanja bio je jedan veliki protest koji se desio na ulicama Beograda pre tačno godinu dana, koji je brojao preko 10.000 ljudi. Fokus tog protesta je bila borba protiv nasilja izazvana revoltom zbog smrti jednog francuskog državljanina, Brisa Tatona. Neke stvari su godinu dana kasnije iste, neke stvari su godinu dana kasnije drugačije.

Šta je isto? Isto je stanje u društvu. Ista je činjenica da su procesi protiv počinilaca nasilja nezavršeni. Činjenica da se procesi, evo uzećemo najočigledniji primer, proces protiv osumnjičenih za napad na Brisa Tatona je nešto što se konstantno odlaže. Lazar i ja smo imali jednu nesrećnu priliku da upoznamo Tatonove roditelje, koji su se pojavili u Beogradu upravo onog dana kad su im rekli da je suđenje odloženo. Znači, ti ljudi o svom trošku dolaze u Beograd, ti ljudi o svom trošku dolaze na suđenje i onda im se kaže, tek kad dođu u Beograd, da je suđenje odloženo. Postavlja se pitanje da li je cilj toga gubljenje interesovanja, da li je cilj toga produženje suđenja i zastrašivanja svedoka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Još jedna stvar je važna, a to je ko sve govori u ime države. Ne znam kako zabraniti tim ljudima da govore, kako ih na neki način sankcionisati, tj. politički ih marginalizovati. Recimo, gospodin Palma uporno ponavlja nešto što je po zakonu i po Ustavu zabranjeno, tj. širi mržnju i deklaraciju prema jednoj grupi, manjinskoj grupi u društvu, uporno. Niti mu ko postavlja pitanje imuniteta, niti mu ko nešto kaže, niti se mediji od toga ograđujuAko bih sumirao nešto, onda bih zaključio da je većina govornika nezadovoljna kako država funkcioniše, a što nije veliko otkriće. Ima nekoliko tačaka koje mislim da bi trebalo posebno naglasiti. 

Ovo što je kolega Dragišić govorio o tome da se sa mladima ne radi, tačno je da se sa mladima radi. Podsećam vas na profesora verskog obrazovanja koji pripada grupi Naših koji su vršili, ako se sećate, u Aranđelovcu napad na Peščanik. On radi i dalje u školi. Naši su, znate ono, ruska organizacija, proputinovska, itd, Putin jugend. On je još uvek deo našeg obrazovnog sistema i odsustvo reakcije na takve izjave koje je on davao, on je postao sad i poslanik parlamentarne stranke Nova Srbija. Dakle, tolerisanje takvih stavova bez ikakvih, ne samo kaznenih reakcija, nego i društvenih reakcija, pravih kritika, pritisaka da se nešto preduzme protiv takvog, je naša zajednička odgovornost. Kažem, mi smo protiv njega, pokušali smo da uradimo sve što smo mogli, a nismo uspeli mnogo.

Moram samo kolegi da odgovorim po pitanju "Građanskog vaspitanja", mi smo tu veoma aktivni, nije baš takva slika kao što vi govorite, to je malo odsustvo informacija i malo jedan stereotip koji se prenosi vrlo lako i to je kod nas, takođe, vrlo ozbiljno, mi radimo sa nastavnicima "Građanskog vaspitanja" i pokušavamo da neke stvari, kao što su ove, uvedemo u deo njihovih programa, jer su oni dosta fleksibilni.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ustavna uloga Tužilaštva je da gonimo učinioce krivičnih dela. Ali treba preventivno delovati, jer kad se problem desi, kad se policija i Tužilaštvo uključe, to znači da se već desilo, stvar je već svršena.Kao zaključak moram da navedem da ovo što sam pričao, pričam u ime jednog državnog organa, a to je Tužilaštvo. Mi imao jasno postavljene granice i Ustavom i zakonom. Imao sam neki osećaj da pojedini sagovornici u mene gledaju kao da se obraćaju državi, a mislim da za neka pitanja ipak ja, kao predstavnik Tužilaštva, ne mogu da pružim odgovor. 

Mogu da izrazim zadovoljstvo da je došlo do jednog ovakvog skupa. Mislim da svako ko je danas pričao dao je svoj doprinos borbi protiv nasilja, govora mržnje i onih zločina koji proističu iz takve mržnje.

Uzroke smo manje-više danas svi ovde identifikovali. Tužilaštvo će sigurno u okviru onog za šta ima nadležnost nastojati se i truditi se da bude efikasno. Opet kažem, mislim da odgovore na pitanja što država ranije neke stvari nije preuzimala, zašto smo čekali posle Brisa Tatona godinu dana da se ponovo dogodi ovo, ne može samo Tužilaštvo da da kao krivični organ, jer naša ustavna uloga je da gonimo učinioce krivičnih dela. Mi pokušavamo nekad i preventivno da delujemo tako što pošaljemo u javnosti neku izjavu u smislu da smirimo situaciju da ne bi eskalirao sukob, da preventivno delujemo. Kad se problem, kao što sam rekao na početku mog izlaganja, desi, kad policija i Tužilaštvo se uključe, to znači da se desilo, stvar je već svršena.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Šta su evropske vrednosti? Vladavina prava. Zakoni moraju da se poštuju i da važe za svakog podjednako. Druga stvar je demokratska procedura. Veoma je važno na koji način se donose određeni zakoni ili pravila. Treća stvar, koja je kruna, ono čemu se teži je zaštita ljudskih prava.Sa velikim zadovoljstvom sam pažljivo saslušao sve učesnike u ovoj debati. Odmah da kažem, pretenzija Centra za demokratiju nije da zastupa državu, niti da govori u ime države. On govori i pokušava da govori u ime šire društvene javnosti, kao nevladina organizacija, i nastoji da podstakne dijalog među onima koje možda država ne bi uspela da okupi, a sve u želji da društvo i država budu bolji. 

Naravno, ima više od 2.350 godina od kako je Aristotel konstatovao da su za dobru državu neophodni dobri građani, a da dobre građane može da stvara samo dobra država. Mi se nalazimo u tom krugu. Nemamo dobru državu, pa nemamo ni dobre građane, a ni dobri građani nisu u stanju da onda od loše države naprave dobru državu, ili pak država nije u stanju da napravi dobre građane. To je jedno opšte traženje kroz čitavu istoriju i bilo bi čudno da sad mi odjednom konstatujemo da je ovo najgore od svega, nažalost, istorija govori o čoveku vrlo kritično i možemo se nadati nekad i gorem.

U ovom konkretnom slučaju koji je za nas važan, rekao bih da ne pobrkamo nekad neke elemente i dimenzije toga, imamo nekoliko stvari. Direktan povod bila je "Parada ponosa". To je bilo ključno pitanje da li ćemo jedan zakon koji smo doneli, koji zabranjuje diskriminaciju, govori o toleranciji i ljudskim pravima, moći da poštujemo ili ne. To je bio test. Čega? Onog što nedostaje i što je ključno, zato želim da kažem nekoliko reči. To je vladavina prava. Dakle, ako je država nešto dužna da obezbedi to je, pre svega, vladavina prava. Često se pominju evropske vrednosti, itd, ljudi ne kažu o čemu se upravo tu radi. Postoje tu tri stvari i one su formulisane u svim dokumentima Saveta Evrope koji je zadužen da brine o ljudskim pravima. To je, prvo, vladavina prava. Zakoni moraju da se poštuju i da važe za svakog podjednako. Druga stvar je naravno demokratska procedura. Veoma je važno i na koji način se donose i određeni zakoni ili pravila ili ponašanja. Treća stvar, koja je kruna, ono čemu se teži je zaštita ljudskih prava. To su upravo te evropske vrednosti.
Opširnije >>>