za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"INSTITUCIJE U SRBIJI – ŠTA NAM VALJA ČINITI U 2011?"
Pretraga
Verzija za štampu
Četrdeseta debata Demokratskog političkog foruma na temu "Institucije u Srbiji - šta nam valja činiti u 2011?" održana je u utorak, 16. novembra 2010. u organizaciji Centra za demokratiju i uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Učesnici debate složili su se da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije realističan i da je neophodno raditi više na unapređenju odnosa među različitim institucijama u zemlji i njihovoj unutrašnoj organizaciji.

Narodni poslanik i generalni sekretar Centra za demokratiju Nataša Vučković, istakla je da je važno razmotriti kako da se tokom naredne godine unaprede osnosi među institucijama u zemlji i navela da postoji veliki jaz u odnosu na to kako građani doživljavaju institucije i institucionalne reforme.

Prema njenim rečima, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nije nepovoljan, već je realističan, jer, kako je kazala, odgovara rezultatima koje su proizvele reforme u zemlji.

Nataša Vučković je naglasila da je važno unaprediti kvalitet zakonodavstva i omogućiti efikasniju kontrolu Vlade Srbije.

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milenković navela je takođe da je izveštaj realan i da je u njemu navedena lista zadataka koje je neophodno ispuniti kako bi se status kandidata dobio do kraja sledeće godine.

Izveštaj, prema njenim rečima, sadrži kritične tačke na kojima treba raditi, a u tome je posebno naznačena reforma pravosuđa na kojoj se tokom naredne godine mora ozbiljno raditi da bi izvešaj sledeće godine bio pozitivniji.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kazala je da se proteklih deset godina radilo dosta na dostizanju određenih vrednosti i standarda i dodala da je najveći problem unutrašnja snaga institucija, jer je primećeno da se često suočavamo sa unutrašnjom neorganizacijom.

"Imamo dobar zakonodavni okvir za preventivnu borbu protiv korupcije", kazala je Zorana Marković, navodeći da su preventivni mehanizmi spori i da će biti vidljivi krajem iduće godine.

Ona smatra da je neophodna promena Zakona o državnim službenicima kako bi se šansa za posao ukazala perspektivnim, vrednim, stručnim i požrtvovanim osobama, i dodala da u državnim organima veliki broj ljudi često koristi odmore i bolovanja izbegavajući posao.

Zaštitnik građana Saša Janković ukazao je da u mnogim oblastima postoje pomaci, ali da građani još ne osećaju korist od toga i dodao da kvalitet države zavisi od kvaliteta institucija.

Ekonomista Milan Kovačević kazao je da je važno ubrzati reforme i naveo da postoji veliko nepoverenje građana u institucije.

"Imamo veliki broj usvojenih zakona, ali to nije mera, jer se oni vrlo često menjaju", kazao je Kovačević, dodajući da funkcionisanje institucija i njihova transparentnost predstavljaju veliki problem. (Tanjug)

U debati su učestvovali: Saša Janković (ombudsman), Ana Trbović (FEFA), Bojan al Pinto-Brkić (Forum za međunarodne odnose), Marina Radenković (YUCOM), Michael Ehrke (Fridrih Ebert fondacija), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milan Kovačević (ekonomista), Nadežda Satarić (Amity), Nastasja Radović (Forum za međunarodne odnose), Rodoljub Šabić (poverenik za informacije od javnog značaja), Simeon Pobulić (Forum za međunarodne odnose), Vida Čok (Forum za međunarodne odnose), Vladimir Todorić (Centar za novu politiku), Zorana Marković (Agencija za borbu protiv korupcije), Miroslav Milićević (Savet za borbu protiv korupcije), Slobodan Zečević (Evropski univerzitet), Gordana Rajkov (narodni poslanik, Centar za samostalni život invalida), Biljana Stojanović-Višić (Panevropa Srbije), Slavica Mandić (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu), Lidija Radenović (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu), Žarko Šunderić (Tim za SSSS), Miroslav Ružica (Forum za međunarodne odnose), Milanka Šaponja-Hadžić, i drugi.

Demokratski politički forum je projekat Centra za demokratiju koji za cilj ima pokretanje serije debata o strateškim pitanjima razvoja Srbije i srpskog društva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Današnja debata, po zamisli Centra za demokratiju, posvećena je unapređenju institucija u Srbiji u svetlu nedavnog izveštaja Evropske komisije. Pozivamo vas da pomognete u identifikovanju najvećih problemaDobar dan svima. Dobrodošli na novu debatu Centra za demokratiju. Uvek se bavimo aktuelnim temama, ali ova je baš aktuelna i vezana je za nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o godišnjem napretku Srbije. Izveštaj je javni dokument, dostupan je javnosti, može da ga čita svako ko je zainteresovan. To je važno zbog toga što zaista više nema prostora za generalne ocene da li je Srbija pohvaljena ili je kritikovana, već svi nadležni, a i javnost, mogu da se posvete analizi onog što piše na 50 strana izveštaja koji je stigao iz Brisela, što sugeriše i ova debata, da pokušaju da poprave ono što je evidentirano kao propust. 

Današnja debata, po zamisli Centra za demokratiju, posvećena je, dakle, unapređenju institucija u Srbiji u svetlu nedavnog izveštaja Evropske komisije. Pokušaćemo i pozivamo vas, zapravo, da pomognete u identifikovanju najvećih problema, prepreka koje su dovele do toga da, na primer, Evropska komisija oceni da se zakoni u Srbiji donose često prebrzo, da je tačno da ih je doneto mnogo, ali da je nekad njihov kvalitet sporan; šta je dovelo do toga da Evropska komisija kao princip koji je nezamisliv u demokratskim društvima, u izveštaju navede blanko ostavke poslanika; recimo, da kaže, da iako Srbija, a često se govorilo o tome, poseduje administrativne kapacitete da veoma brzo napreduje u procesu evropskih integracija, da kada je reč i o administraciji i o tim kapacitetima, da se pronalaze ozbiljni propusti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želja Centra za demokratiju je bila da ovu debatu posvetimo jednom generalnom pogledu na stanje institucija u Srbiji i na to kako je u godišnjem izveštaju o napretku Evropska komisija ocenila rad institucija, njihov međusobni odnosDobar dan svima i hvala vam što ste došli na ovu današnju debatu. Zapravo imam, kao što kažu Amerikanci, dva šešira. S jedne strane sam u Skupštini Srbije, a s druge strane sam generalni sekretar Fondacije Centra za demokratiju, koja je zajedno sa Fridrih Ebert Fondacijom organizator ovih debata već treću godinu. U ime domaćina želim da vas pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli. 

U tom svojstvu bih želela da kažem zbog čega smo na ovaj način postavili temu današnje debate - institucije u Srbiji u svetlu godišnjeg izveštaja o napretku Srbije. Prošle nedelje, kad je objavljen izveštaj bili smo, naravno, suočeni sa ocenama da li je izveštaj povoljan, nepovoljan, da li je manje povoljan od onog prošlogodišnjeg. Davane su uglavnom generalne ocene izveštaja. Nismo imali ni vremena, ni dovoljno foruma da zapravo možda uđemo dublje u analizu samih nekih komentara koje je Evropska komisija uputila Srbiji u odnosu na reforme koje je preduzela i koje treba da preduzme u narednoj godini.

Izveštaj o napretku Evropske komisije je, naravno, koncipiran kao i svaki drugi izveštaj Evropske komisije - po pojedinim oblastima, resornim politikama, itd. U svakoj od tih resornih politika i oblasti se na poseban način ocenjuje i uspeh delovanja institucija u tim oblastima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
S obzirom da se od Srbije očekuje da da odgovore na upitnik, da ispuni sve te kriterijume, normalno je da su dosta kritički naglašene one tačke koje se smatraju najslabijim. Upravo te najslabije tačke se odnose na institucije sistema, njihovo funkcionisanje, odnosno grane vlasti i neposredan odnos među institucijamaStvar je shvaćena vrlo ozbiljno, a moram da naglasim, pre nego što krenem sa analizom pojedinih delova izveštaja, koji su posebno kritični, ako tako mogu da kažem, da je specifičnost ovogodišnjeg izveštaja o napretku u tome što je on objavljen neposredno nakon prosleđivanja našeg zahteva za članstvo Evropskoj komisiji. U tom smislu je nama i rečeno pred objavljivanje izveštaja da će on zapravo poentirati kritične tačke koje je neophodno unaprediti i popraviti i raditi na njima da bi Srbija mogla da u razumnom roku, a to je po nekim aktuelnim projekcijama kraj sledeće godine, dobije i status kandidata za članstvo. 

U tom smislu, činjenica da je izveštaj, možemo slobodno reći, oštriji nego prethodne godine, je i u tome da kako odmičete u procesu evropske integracije, svaki sledeći korak podrazumeva da se kriterijumi gledaju, odnosno ispunjavanje kriterijuma posmatra kroz najmanje još jednu lupu. Nešto što je bio dobar administrativni kapacitet u fazi, recimo, pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, možda, a verovatno kako je Nataša već pomenula, neće biti dovoljno dobar administrativni kapacitet za pregovore o članstvu, jer prosto pregovori o članstvu podrazumevaju daleko veći stepen pripremljenosti i daleko viši stepen sprovođenja reformi nego što je to slučaj u ovoj fazi.

S obzirom da se od Srbije očekuje da da odgovore na upitnik, da ispuni sve te kriterijume, normalno je da su dosta kritički naglašene one tačke koje se smatraju najslabijim. Upravo te najslabije tačke se odnose na institucije sistema, njihovo funkcionisanje, odnosno grane vlasti i neposredan odnos među institucijama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Verujem da u životu ništa ne počinje bez pojedinaca i malih grupa, ali da ništa ne traje bez institucija. Zato smatram institucije vrlo važnim u posredovanju, na kataliziranju određenih tema, agendi i njihovom procesuiranju Zahvaljujem na pozivu za ovaj važan razgovor. Zaista, institucije su tema koja je nedopustivo neistražena, neanalizirana kod nas, a pokazuje se kao izuzetno važna. Ono što sam hteo da kažem, dobro je što je ova tema pokrenuta, ali na izvestan način, žao mi je što nije pokrenuta našim unutrašnjim snagama, na našu unutrašnju inicijativu. Čini mi se da najveći broj inicijativa, kad debatujemo neke ozbiljne teme, je u povodu nekakvih eksternalnih uticaja, dokumenata ili nekih procesa, a to onda utiče naravno na dubinu, kvalitet i izbor tema u našem unutrašnjem kulturnom životu.

S druge strane, plaši me da ovaj razgovor koji je ozbiljno pokrenut ne bude, kako kažu Amerikanci, "one night stand", da se dakle završi danas i da ne slede određene drugačije, dublje, sistematske analize iz kojih bi izašle određene akcije. Verujem da u životu ništa ne počinje bez pojedinaca i malih grupa, ali da ništa ne traje bez institucija. Zato smatram da su institucije vrlo važne u posredovanju, na kataliziranju određenih tema, agendi i njihovom procesuiranju.

Kako stoje stvari kod nas? Kod nas, nažalost, o institucijama kad se govori, misli se na zgrade i na specifične agencije koje obavljaju nekakve javne funkcije, ali se vrlo malo govori o njihovoj organizacionoj strukturi, o njihovoj operativnoj logici, o obrascima saradnje, komunikacije i pre svega njihove relativne autonomije u odnosu na državu i vladine institucije. Takođe, kod nas se zaboravlja da u instituciju spada nešto što se zovu kulturne vrednosti, načela, norme, standardi, kodovi delovanja i ponašanja. Sve je to taj integralni deo onog što zovemo institucionalni kontekst, koji je kod nas nedopustivo sužen na nekoliko tema, a pre svega odnosa institucija prema Vladi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Odgovorno kažem da smo u oblasti zaštite podataka o ličnosti dramatično zaostali. Dosta dramatično, u svakom pogledu. To je problem na koji pokušavam da skrenem pažnju i Parlamenta i Vlade, ali za sad bezuspešnoUvek volim da dođem na debate profesora Mićunovića i Centra za demokratiju, ali da razgovaramo otvoreno ovde i prijateljski, reći ću vam neke činjenice koje zvuče zaista karikaturalno, i u komunikaciji sa nekim mojim kolegama iz EU, zaista se nasmeju kad čuju sa kojim mi to resursima radimo. 

Moram da kažem, to je nešto što bih analizirao posebno, da mi je, ako ništa drugo, bilo zaista omogućeno da kadrovsku strukturu te institucije popunjavam bez bilo kakvih političkih sednica, da je kadrovska struktura zasnovana isključivo na stručnim kriterijumima. Moje duboko ubeđenje je da je to zbog natprosečne plate, to je u dobroj meri kompenziralo odsustvo pojedinog broja ljudi. Dakle, danas radi 27 umesto 69 ljudi, ali problem je, dakle, što ta Evropa čiji izveštaj danas analiziramo, počinje da apostrofira stanje u ovoj drugoj oblasti, a to je oblast zaštite podataka o ličnosti.

Smem da kažem da smo mi u oblasti slobode pristupa informacijama napravili, i to nije moja ocena, to je mislim i ocena i evropskih institucija, prodor koji je vredan poštovanja, koji je ireverzibilan i koji nam za duže vreme omogućava jednu pristojnu ocenu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što se meni ne sviđa u vezi sa godišnjim izveštajem EK je kad ga ocenjujemo gde je povoljan, gde je nepovoljan, čini mi se da generalno imamo pogrešan aršin, jer smatramo da je povoljan tamo gde nas hvali, a da je nepovoljan tamo gde nam nalazi opravdano šta bi trebalo popraviti. Trebalo bi da je obratnoNisam bio svestan da će ovde biti poseban akcenat na godišnji izveštaj, šta on donosi i da na taj način raspravljamo, pa ja i neću tako raditi. Ono što se meni ne sviđa u vezi sa tim godišnjim izveštajem je kad ga ocenjujemo gde je povoljan, gde je nepovoljan, čini mi se da generalno imamo pogrešan aršin, jer smatramo da je povoljan tamo gde nas hvali, a da je nepovoljan tamo gde nam nalazi opravdano šta bi trebalo popraviti. Trebalo bi obratno, a ja ga obratno cenim, da smo i mi svesni više nego Evropska komisija koliko slabosti postoji kod naših institucija. 

Kad je reč o tome šta treba raditi sa našim institucijama, svakako treba ubrzati reforme. Ovde je već gospodin Šabić fino govorio o netransparentnosti, ali mislim da ima u temelju tih institucija i nepoverenja koje je veliki problem. Naš odnos građanina i bilo koje institucije nije još došao blizu normalnog stanja. Ne postoji poverenje u institucije. Kad je reč o institucijama, onda je ova tema previše široka, ram je preveliki da bismo mogli zaista pojedine institucije dobro oceniti i dati dobre sugestije, jer institucije počinju od naše skupštine koja je napravljena od partija, a ne fizičkih lica. Njihovo glasanje je krajnje usklađeno sa odlukama vrhova partija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih da istaknem jedno pitanje, a to je strategija socijalno-ekonomskog razvoja Srbije. Zašto je to u vezi sa celokupnim funkcionisanjem? Iz prostog razloga što jeste to važno pitanje demokratskog upravljanja, a time je i važno pitanje kako nam funkcionišu institucije
Izgleda ću biti nekako u kontinuitetu materije koju je moj predgovornik rekao. Naime, hteo bih da istaknem jedno pitanje ko nije u neposrednoj vezi sa izveštajem Evropske komisije. To je pitanje strategije socijalno-ekonomskog razvoja Srbije. Zašto je to u vezi sa celokupnim funkcionisanjem? Iz prostog razloga što jeste to važno pitanje demokratskog upravljanja, a time je i važno pitanje kako nam funkcionišu institucije.

Neću da idem u detalje zašto je Srbiji potrebna takva strategija, razloga ima jako mnogo. Na primer, još uvek smo u fazi nedovršene tranzicije, tj. reformi, reindustrijalizacije i svega onog što zahteva proces pristupanja EU. Na sve to dolaze udari koje je izazvala i još izaziva svetska ekonomska kriza.

Naravno, strategija nije idealni odgovor, jer u upravljanju društvom nema ništa idealnog, ali jeste složeno pitanje, recimo, kod nas, jer se ne odnosi ni na jedan resor, nego se odnosi na rad Vlade u celini. Naravno, kod nas iako bismo pravili takvu strategiju, morala bi se ta prethodna pitanja razjasniti. Nedavni predlog grupe istaknutih ekonomista, model postkriznog razvoja Srbije od 2010. do 2020. godine, čini mi se da je dobra osnova za izradu takve strategije, uprkos komentara koji su išli u prilog i komentara koji su išli protiv.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Agencija za borbu protiv korupcije je nezavisno regulatorno telo koje je osnovano sa ciljem da podigne kvalitet javnog života u Srbiji, kvalitet obavljanja funkcija, kvalitet samih funkcionera i integritet samih institucijaZadovoljstvo mi je da budem ovde danas i da malo porazgovaramo o ovom temi, nikad dosta razgovora, nikad dosta akcije, to nam zapravo nedostaje. Takođe, nisam shvatila ovu današnju tribinu baš kao razgovor o samom izveštaju Evropske komisije, ali mislim da je on dobar povod i nekako taj ton kojim je izveštaj napisan i reakcije svih nas da smo ga pročitali, pozabavili se da razgovaramo javno o tome, malo mi liče na kampanjca, učenika koji je dočekao kraj maja meseca sa sedam jedinica i čijim roditeljima razredni starešina šalje poslednje upozoravajuće pismo šta on treba da uradi, ako misli da završi razred. Nekad imam utisak da se ponašamo kao kampanjci i da čekamo da nas neko dobro udari po ušima i da se mi onda trgnemo i da kažemo, čekaj da vidim, nismo mi baš tako loši kao što to neko hoće da nam stavi na papir. Sad ćemo mi naravno dokazivati da smo bolji, jer takođe smatram da mi jesmo mnogo uradili i da mi zaslužujemo i bolje ocene i bolje institucije i bolje društvo. 

Proteklih deset godina nisu bačenih deset godina, ali je činjenica da u tih proteklih deset godina, obeležavam proteklih deset godina jer su to onih deset godina koje mi zovemo demokratskim društvom, dakle, razvojem demokratskih principa i vrednosti u Srbiji, i mi smo u proteklih deset godina vredno radili na uspostavljanju tih principa, vrednosti, na dostizanju određenih standarda. Nadam se ne samo zato da bi nas Evropa primila u to društvo koje pomalo počinje da liči na elitni klub. Zapravo, mi moramo zbog nas samih da dostignemo te standarde, jer smo devedesetih urušili kompletan sistem. Sve nam se izmešalo. Mi danas zapravo nastupamo sa pozicije raščišćavanja ruševina, a u svakoj ruševini, znate kako izgleda srušena kuća, pomeša se cigla sa komadima nameštaja i posteljinom. Dakle, sve nam se pomešalo. Pomešale su se institucije, vrednosti, zakoni i integritet.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Građani nemaju preterano puno razumevanja za pohvale. Zašto? Zato što se pohvale u Izveštaju EK zaista odnose na stvari u kojima jesmo napredovali. To nisu stvari koje građani direktno, neposredno osećaju na svojoj kožiHvala na pozivu i na uvodu. Kad mi je direktorka naše Kancelarije za pridruživanje poslala SMS da mi čestita zbog toga što Izveštaj Evropske komisije hvali Zaštitnika građana, odgovorio sam joj da bih ja radije voleo da hvale organe izvršne vlasti, a da se konstatuje da Zaštitnik građana nije imao puno posla, ali dobro. Celu priču pridruživanja EU i Izveštaj u okviru tog posla vidim kao način da Srbija što pre dođe do željenog cilja, dakle, kao neko vozilo koje su mnogi drugi pre nas koristili i koje je dobro uhodano i koje se zna kako funkcioniše, da i mi možemo da sednemo i da iskoristimo mehanizme tog poziva, tog saobraćajnog sredstva i da stignemo tamo gde želimo da stignemo, zarad nas i naših građana. Zbog toga je, naravno, Izveštaj Evropske komisije relevantan i dobro je što je prihvaćen tako kako je prihvaćen kod naših političkih odlučilaca. Dakle, svi konstatuju da je on dobronameran, da je on objektivan, da identifikuje tačno, precizno određene kvalitete, određene manjkavosti. 

Želeo bih ovom prilikom da ukažem na dva zaključka koje se meni iz Izveštaja nameću ili u vezi sa Izveštajem. Prvi je da građani nemaju preterano puno razumevanja za pohvale. Zašto? Zato što se pohvale u Izveštaju zaista odnose na stvari u kojima jesmo napredovali. To nisu stvari koje građani direktno, neposredno osećaju na svojoj koži. Dakle, tačno je i dobro je što je Parlament doneo veliki broj zakona, najveći broj izuzetno kvalitetnih. Dobro je što se hapse pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, dobro je što nam je međunarodna saradnja, posebno regionalna, jako kvalitetna.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako pročitate izveštaj Evropske komisije, ne radi se o nedostatku mera, postoji akcioni plan i on se ne sprovodi. Postoji akcioni plan za jačanje konkurentnosti, on se ne sprovodi. Postoji koliko sam našla, 75 strateških dokumenata koji su donetiOvde među nama ima ljudi koji zaista veoma odgovorno rade svoj posao i meni je kao građanki čast da imam ovakve predstavnike regulatornih tela. Mislim da to nije dovoljno pohvaljeno, da je ipak sadašnja struktura imala hrabrosti da postavi ljude na čelo ovih institucija koji slobodno izražavaju svoje mišljenje. Mislim da je to dobar početak i nadam se da ćemo ubuduće raditi više. 

Ovaj izveštaj je poslanica Vučković opisala kao realističan i mnogi su rekli da ne može da se opiše ni kao povoljan ni kao nepovoljan, odnosno pozitivan ili negativan. Međutim, on može da se gleda dinamično. Osećala sam obavezu da se javim kao neko ko je prvi izveštaj čitao i na njega odgovarao ispred tadašnje Kancelarije za evropske integracije u onoj prvoj vladi koja je bila tada u okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, i vidim ovde još neke kolege iz tog prvog tima. Tada je napravljen akcioni plan kao odgovor na izveštaj, sa razlikom da se tada taj akcioni plan i sprovodio.

Gospođa Milenković je objasnila da reforme sudstva moraju biti sistemske i da moraju biti donete sistemske mere. Ako pročitate izveštaj Evropske komisije, ne radi se o nedostatku mera, postoji akcioni plan i on se ne sprovodi. Postoji akcioni plan za jačanje konkurentnosti, on se ne sprovodi. Postoji, koliko sam našla, 75 strateških dokumenata koji su doneti, manje je objavljeno na sajtu Generalnog sekretarijata koji je pokušao da ih objedini, našla sam više nego što ima na sajtu, a pretpostavljam da nisam našla sve. Znači, da ih ima više od 75 koliko sam ja pronašla.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prva primedba EK, malo sam iznenađen, vezana je za ovu skupštinu i blanko ostavke poslanika. Vidim da se razmišlja u tom pravcu da se uradi jedna doza većinskog sistema ili kombinacija dva sistema, i većinski i proporcionalni, i time bismo mi možda mogli da zadovoljimo Evropsku komisiju, ali moramo i da uvažimo našu realnost. Mi ne možemo da dozvolimo poslanicima u ovom sadašnjem sistemu da pretrčavaju iz stranke u stranku, jer je neko ponudio višeZahvaljujem se na tome što ste mi dali reč, ali vidim da se ova rasprava o institucijama svela manje-više na raspravu o primedbama Evropske komisije na nas, na našu državu, itd. Po meni, važno je da se na te primedbe odgovori konstruktivno. Šta znači odgovoriti konstruktivno na primedbe? To znači uvažiti primedbe, ali uvažiti i našu realnost. Daću vam nekoliko primera koje imam ovde. 

Prva primedba, malo sam iznenađen, vezana je za ovu skupštinu i blanko ostavke poslanika. Mi imamo proporcionalni sistem izbora. Normalno je da niko ne glasa za poslanika, glasa za stranku i predsednika stranke. To je nešto što je prirodno da postoji kod nas. Jedini odgovor konstruktivan koji bismo mogli da damo je neka promena tog izbornog sistema, uvođenje neke doze većinskog sistema, a što možda ne bi bilo loše. Mnogi kritikuju proporcionalni sistem da on ne daje efikasne vlade, obično je mnogo stranaka u Vladi i onda te stranke prebacuju odgovornost s jedne na drugu, itd. Znači, vidim da se razmišlja u tom pravcu da se uradi jedna doza većinskog sistema ili kombinacija dva sistema, i većinski i proporcionalni, i time bismo mi možda mogli da zadovoljimo Evropsku komisiju, ali moramo i da uvažimo našu realnost. Mi ne možemo da dozvolimo poslanicima u ovom sadašnjem sistemu da pretrčavaju iz stranke u stranku, jer je neko ponudio više, itd. To je nešto što nije logično, što ne odgovara stvarnosti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U izveštaju EK se jasno kaže koje su ključne greške u sprovođenju reforme pravosuđa koje dovode u pitanje nameru onih koji su odlučili da sprovedu takvu reformu i jasno ukazuju na mogućnost velikog političkog uticaja na treću granu vlasti. Mislim da je to suštinaIščitala sam ovaj izveštaj Evropske komisije, kao i onaj prošle godine i ranije, pre svega, iz svojih profesionalnih razloga, jer sam novinarka, mada sam ovde došla kao članica Foruma za međunarodne odnose. Ono što je meni nekako upalo u oči, kako se to kaže, jeste upravo da Izveštaj Evropske komisije govori o slabosti naših institucija, jer osnovne primedbe upravo se tiču institucionalnih mana. 

Insistira se na organizovanom kriminalu, gde se kaže da postoji izvestan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. Druga krupna stvar jeste korupcija, za koju se kaže da je veoma raširena. Treća ili prva stvar koja se konkretno odnosi na reformu pravosuđa koja je započeta u Srbiji, primedbe vrlo detaljne i specifične, koje se odnose na reformu pravosuđa, a mislim da je to jedan odličan deo gde se jasno kaže, prethodni govornik je govorio da tu nešto, nije mu jasno na šta se odnose te primedbe. U izveštaju se jasno kaže koje su ključne greške u sprovođenju reforme pravosuđa koje dovode u pitanje nameru onih koji su odlučili da sprovedu takvu reformu i jasno ukazuju na mogućnost velikog političkog uticaja na treću granu vlasti. Mislim da je to suština. Da je sudstvo, na koje se odnosi ova reforma pravosuđa, posebna grana vlasti koja je najslabija grana vlasti kod nas.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad bih pitala nekog od siromašnih ljudi, kad bih mu rekla, mi imamo pozitivan napredak ka pristupu EU, kako se to uklapa sa vašim životom, nisam sigurna da bi se on složio da mi imamo taj napredakDolazim iz organizacije civilnog društva i to jedne od organizacija koje se bave socijalnim pitanjima i čiji saradnici i ja smo lično svakodnevno dole na terenu i u neposrednom kontaktu sa onima koji su među najsiromašnijima i sa onima koji pokušavaju da njima pruže podršku i pomoć. 

Razmišljam sve vreme, dok govorimo o izveštaju da li je napredak dobar i u kojoj meri, kad bih sutra pitala nekog dole od tih siromašnih ljudi, kad bih mu rekla, mi imamo pozitivan napredak ka pristupu EU, kako se to uklapa sa vašim životom, nisam sigurna da bi se on složio da mi imamo taj napredak. Zapravo, nisam sigurna da bi rekao da se to oseća u njegovom svakodnevnom životu.

Sad ću se u mom izlaganju osvrnuti na onaj deo iz izveštaja koji govori o socijalnoj zaštiti, socijalnoj inkluziji i diskriminaciji ranjivih grupa, sa aspekta ranjivih grupa, jer mi je to najbliže.

U izveštaju su korektne konstatacije šta je urađeno u socijalnoj zaštiti, da su doneti amandmani na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da je donet novi pravilnik o radu centara za socijalni rad i to je sve. Vi ste rekli, donosimo puno zakona, kvalitetnih ili manje kvalitetnih, čak i prebrzo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Činjenica je da su institucije u najvećem broju inertne, neefikasne ili nedovoljno efikasne. Ministar ako ne radi dobro, neće da podnese ostavku i ne može da ga smeni niko zato što iza njega stane njegova partijaČinjenica je da su institucije u najvećem broju inertne, neefikasne ili nedovoljno efikasne. Osnovni razlog, po mom mišljenju, je u tome što je primetna feudalna nad stranačkom, nad funkcionalnom, kako u pogledu broja ministarstva, tako i u samim ministarstvima i u državnoj upravi, po onoj poznatoj, da priznaju samo sudove svojih stranaka. Ministar ako ne radi dobro, neće da podnese ostavku i ne može da ga smeni niko zato što iza njega stane njegova partija. Administrativni kapaciteti, gledajući po broju i uvećanju državne administracije, stvarno su impozantni kako po broju ministarstava, tako i po broju zaposlenih. 

Po funkcionalnosti, onako kako građani vide i osećaju, to je dosta deprimirajuće, građani su nesigurni i izazvani da i lično daju doprinos mitu i korupciji, ako će da im se nešto reši. Jasno je da stranke utiču i treba da utiču na formiranje parlamenta, na konstruisanje vlade, ali na sprovođenje zakona ne bi smeo niko da ima uticaj, osim onog ko ga sprovodi ili njegove savesti i odgovornosti da taj zakon striktno sprovodi bez obzira u kojoj je instituciji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Šta stoji sa jedne strane institucije, a šta stoji sa druge strane institucije? Koji su to interesi i koje su to interesne grupe koje onemogućavaju institucije da u pojedinim segmentima funkcionišu? To treba da je tema o kojoj razgovaramoIz Saveta sam za borbu protiv korupcije, pošto gospođa Barać nije bila u stanju da dođe. Imam dve napomene. Moram na početku svog izlaganja da kažem da nisam u potpunosti shvatio šta znači da je formiranjem Agencije za borbu protiv korupcije stvoren institucionalni okvir. Uvek sam živeo u pogrešnom ubeđenju da su institucije sistema institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. Kad tako nešto kažemo, onda verovatno pretpostavljamo da te institucije nisu funkcionisale, jer da nije tako, mi bismo nepošteno prebacili sav teret borbe protiv korupcije na agenciju, što niko ne bi mogao da izdrži. 

Ono što bih možda hteo da kažem ovde i što mi jako smeta jeste, opet se bavimo sami sobom, institucijama. Slušali smo da revizor nema stolice, neko nema kadrove, kadrovi nisu motivisani. Ta situacija se neće bitno promeniti. Mi treba da pogledamo neke druge stvari, a to nisam čuo da je neko hteo da kaže. Šta stoji sa jedne strane institucije, a šta stoji sa druge strane institucije? Koji su to interesi i koje su to interesne grupe koje onemogućavaju institucije da u pojedinim segmentima funkcionišu? To treba da je tema o kojoj razgovaramo. Ne znam zašto smo čekali ovaj izveštaj da govorimo o nečemu što svi već jako dobro znamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vi znate da Savet za borbu protiv korupcije ima dramatičnih problema u pristupu dokumentima i da dokumenta dolaze uglavnom nakon naloga ili asistencija Poverenika. Poverenik treba da interveniše samo u ekscesnim situacijama, a mora biti pravilo da je transparentno i pregledno u poslovanju organa vlasti i javnih preduzeća, a pogotovo kad je javni novac u pitanjuVi znate da Savet za borbu protiv korupcije u zemlji ima dramatičnih problema u pristupu dokumentima i da dokumenta dolaze uglavnom nakon naloga ili asistencija Poverenika. Prema tome, to je, ponavljam, nešto što ne sme da se rešava kroz taj mehanizam. Poverenik treba da interveniše samo u ekscesnim situacijama, a mora biti pravilo da je transparentno i pregledno u poslovanju organa vlasti i javnih preduzeća, a pogotovo kad je javni novac u pitanju, nesporna, odnosno nije tako, ali naravno, to nije stvar koju mogu rešavati u svakom pojedinom slučaju, to je stvar principa. 

Kad sam se već javio, setio sam se nekih neverovatnih stvari, mi smo imali i po istom nalogu je objavljeno, imali smo, mi smo imali tajni ugovor o auto-putu, itd. Dakle, to su sve stvari koje su karikaturalne. To je deo mentaliteta. To ne treba vezivati samo za korupciju, mada je vrlo često ovde, to je nešto što se mora reći.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da problem institucija počinje u Skupštini. Mislim da je to osnovna institucija iz čije nefunkcionalnosti se onda gomilaju razna kontrolna tela iz razloga nepoverenja koje imamo u Skupštini, koju onda pokušavamo da nadomestimo različitim kontrolnim telimaPrvo bih hteo da kažem da stvari uopšte nisu toliko loše koliko se iz ove perspektive gleda, jedno što je za deset godina bilo nedovoljno reformisati sve stvari na način na koji bismo mi hteli. Demokratija nije sad, kupite neku mašinu, pročitate uputstva i pustite je da radi. Za to je potrebno jedno iskustvo i kolektivno učenje i procesi koji traju više decenija, godina, ponekad i više vekova. To je ono što se nikom iz naše lične perspektive ne sviđa, ali to je tako. Sad se više niko ne bi usudio da krade izbore, ne zbog toga što su izmenjena neka etička pravila, već zbog onih koji su se drznuli tako nešto da rade. 

Mislim da problem institucija počinje u Skupštini. Mislim da je to osnovna institucija iz čije nefunkcionalnosti se onda gomilaju razna kontrolna tela iz razloga nepoverenja koje imamo u Skupštini, koju onda pokušavamo da nadomestimo različitim kontrolnim telima. Za korupciju je dovoljno da imate policiju i sudstvo, to su krivična dela. Nije potrebno gomilati pet, šest državnih revizija, komisija, konkurencija, Saveta za borbu protiv korupcije, Agencije za borbu protiv korupcije, imali smo onda Odbor za rešavanje sukoba interesa i niko ništa ne radi. Poslanici kakvi su sad i kako sad postoje, potpuno su neupotrebljivi i to uključuje i uvodničare koji su tu. Znali su šta se dešava sa reformom sudija, znali su šta je bilo sa Zakonom o informisanju. Dobili su izveštaj DRI, sad se svi pravimo pametni kad je stigao Izveštaj Evropske komisije. Ljudi koji su upozoravali na neispravnost reforme pravosuđa su etiketirani kao neki Šarićevi advokati, kao Legijini dobošari, a sad se zahvaljujemo na konstruktivnim primedbama. To je jedna priča za malu decu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Normalno je znati u sistemima sa većinskim izbornim sistemom da poslanici jesu stranački disciplinovani, recimo u jednom francuskom senatu kad je glasanje, predsednik poslaničke grupe zapravo ubacuje kartice za svoje senatore. Ne kažem da je to dobra praksa, ali je praksa koja postojiOsvrnuću se na one teze koje su najčešće zapravo bile spominjane u debati, ali bih morala da posvetim par rečenica o ovoj debati o nezavisnosti mandata.

Naravno da se zalažem za nezavisni mandat i da ne mislim da proporcionalni sistem znači zavistan mandat i apsolutno postojanje blanko ostavki. Isto tako, ono što je vrlo važno da imamo u vidu, a to je da u svetu i razvijenim demokratijama postoji jedna vrsta ravnoteže između, s jedne strane, nezavisnosti poslanika, i s druge strane, pripadnosti stranci i da se kandidat koji na izborima dobije poslanički mandat i u većinskom i u proporcionalnom sistemu, da se zalaže za izborni program jedne stranke i da on zastupa zapravo taj izborni program. 

Drugo je pitanje što mi u našoj političkoj praksi zanemarujemo u priličnoj meri elemente političkih programa političkih stranka i što su oni još uvek negde nedovoljno razvijeni i različiti, fokusirani na različite stvari i prioritete. Normalno je znati u sistemima sa većinskim izbornim sistemom da poslanici jesu stranački disciplinovani, pretpostavljam da većina vas to zna, ali recimo u jednom francuskom senatu, kad je glasanje, predsednik poslaničke grupe zapravo ubacuje kartice za svoje senatore. Ne kažem da je to dobra praksa, ali je praksa koja postoji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moram da se vratim na početak i da postavim zapravo pitanje, šta podrazumevamo pod demokratijom? Da li pod demokratijom podrazumevamo revolucionarnu demokratiju, odnosno revolucionarni koncept demokratije, koji preti da ukoliko je doveden do ekstrema dovede do robespjerovsko-senžistovskog principa demokratije, gde svi koji se ne slažu sa tiranijom ili terorom većine idu na giljotinu, samo malo u modernijim uslovima, ne seče se glava bukvalno već figurativno, ili je demokratija vladavina institucija nezavisno ko u tim institucijama sedi. Lično se zalažem za ovaj drugi koncept i mislim da je to upravo tekovina moderne Evrope, odnosno modernih demokratija Evrope nakon Francuske revolucije pre svega i nakon što se ta era terora završila.

Očigledno je da mi u Srbiji još uvek do tog koncepta, odnosno do tog stadijuma demokratije nismo stigli i da će nam biti potrebno još dosta vremena da jednu takvu efikasnu vladavinu institucija sprovedemo.

Uzmimo primer Belgije ili Holandije, Belgije koja nema vladu već nekih skoro godinu dana, nema vladu punog kapaciteta. Ne samo da funkcioniše kao država, sa svim svojim različitostima i problemima, itd, već i sa manje ili više uspeha, ali predsedava u EU. Verovatno će imati nove izbore, gde možda opet neće dobiti vladu, ali će i dalje funkcionisati kao država. Primer Holandije, upravo vezan za ovu našu situaciju i pitanje prosleđivanja našeg zahteva za članstvo, kad se uskomešala javnost u Srbiji, jer se postavilo pitanje da li će moći sa Holandijom da se razgovara, pregovara, lobira, itd, eto, zaboga, Holandija nije izabrala vladu i verovatno će je izabrati par dana pred odlučivanje, pa će to možda da poremeti celu stvar. Jasan nam je signal upućen iz Holandije da pitanje našeg zahteva za članstvo nema nikakve veze sa tim kad će biti formirana vlada, prosto postoji kurs spoljne politike koji sprovode institucije i koji se ne menja, nezavisno od toga kako se zove ministar spoljnih poslova u konkretnom slučaju. To je ono što mi još nikako nismo naučili.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde bih malo doveo u pitanje našu pravnu nauku, ali imam odmah objašnjenje, vidim uzrok, da je ona dobrim delom kriva za odsustvo jasnih pojmova i razumevanja i političkih i pravnih odnosa i struktura. To je ta arbitrarnost, ta želja svakog ko se dočepa neke institucije, da on bude gazdaGovorim na kraju, pre svega, da bih se zahvalio svima vama što ste došli, da se zahvalim što sam imao priliku da čujem toliko ljudi i toliko pametnih govora. Da na kraju kažem ponešto, a očigledno je toliko tema koje su ovim pitanjem otvorene da to ulazi takoreći u ceo kompleks političkih nauka. I hteo bih da kažem nekoliko reči, malo više onako da posetim, nego da vam dam rešenja. 

Jedan filozof grčki, Demokrit, koga mnogi smatraju začetnikom nauke, pretečom Aristotelovim, rekao je - više volim da otkrijem jedan uzrok prirodnim pojavama, nego da mi poklone Persijsko carstvo. Dakle, ne mislim da tako treba mi da postupamo, ali nekad je otkrivanje uzroka bitno za rešavanje nekih problema. Ključna stvar je uvek da se otkrije uzrok neke bolesti, na primer, i tek onda se smatra da je ona pobeđena, ako se otkrije uzrok. Naravno, ne pretendujem da sad otkrijem uzroke svih naših pojava. Pošao bih od nečeg što su politički teoretičari i mislioci uvek imali na umu, a to je možda Ruso najbolje formulisao - da pođemo od ljudi kakvi jesu, dakle, od stvarnosti kakva jeste, a od zakona kakvi bi mogli da budu. Mi često zaboravimo ili prvo ili drugo, u stvari nemamo ozbiljan, naučni pristup mnogim problemima.

Ovde bih malo doveo u pitanje našu pravnu nauku, ali imam odmah objašnjenje, vidim uzrok, da je ona dobrim delom kriva za odsustvo jasnih pojmova i razumevanja i političkih i pravnih odnosa i struktura. Naime, naša tradicija pravna, ona koja je bila poslednjih 40 ili 50 godina, unela je mnoge elemente koje mnogi ne primećuju, nje se vrlo galantno odriču i koje utiču. Naime, to je ta arbitrarnost, ta želja svakog ko se dočepa neke institucije, da on bude gazda, a to je ta politička volja u kojoj se govori da li će imati ili neće imati. Sad imamo regione u kojima će uvek biti jedan domaćin, bio on Palma, Verko ili ne znam koji se kako zove, koji će rešiti tamo svojom voljom sve te probleme. Dakle, oni verovatno i ne znaju da to dolazi otuda što je Karl Marks u sasvim jednom drugom kontekstu pravo svrstao u ideološke forme, kao i moral i mnoge druge. Definisao ga je kao na stepen zakona podignuta volja vladajuće klase. Vladajuća klasa je radnička klasa, ona ima svoju volju i njena volja su zakoni. To onda svaki ko se dočepa nekakve vlasti, kaže sad sam to i sad odlučujem i imam tu volju i tu volju namećem. Tako da se pojavljuje ključni problem institucija.
Opširnije >>>