za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"SMETAJU LI NEKOME BESPLATNI UDŽBENICI?"
Pretraga
Verzija za štampu

Besplatne udžbenike će od septembra u Srbiji dobijati i đaci 3. razreda osnovne škole, a u Beogradu svi osnovci, najavili su  ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. 

Zaključak tribine u organizaciji Centra za demokratiju i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert", na kojoj su učestvovali Obradović i Đilas, jeste da nema nikakve dileme da Ii projekat besplatnih udžbenika opstaje, ali da se tom merom rešava samo deo ustavnog prava i obaveze po kojima je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. 

Ove godine će biti napravljeni i izabrani udžbenički kompleti koji će trajati tri godine, rekao je Obradović na tribini "Smetaju li nekome besplatni udžbenici" i naveo da će od septembra biti sačinjena suštinska razlika između udžbenika i radne sveske. 

Podsetivši da je ideju o besplatnim udžbenicima pokrenuo Dragoljub Mićunović, ministar Obradović je naveo da je za protekle dve godine komplet besplatnih udžbenika dobio 147.921 učenik i naglasio da će besplatne knjige đaci dobiti pre 1. septembra ove godine. 

''Srbija jeste socijalno odgovorna država koja želi i može da obezbedi komplete besplatnih udžbenika'', rekao je on i naveo da ne stoje pojedine primedbe da su besplatni udžbenici na štetu primanja zaposlenih u prosveti. 

Prema njegovim rečima, čak i tokom aktuelnog štrajka u prosveti, pitanje besplatnih udžbenika uzima se kao neka "mera krivice" države za stanje u obrazovanju, kako tvrde pojedini sindikati, pravdajući štrajk koji traje gotovo dva meseca. 

Obradović smatra da je pravo nastavnika da biraju komplet, dovelo sve u situaciju da se biraju najbolji kompleti, ocenivši da projekat ne bi trebalo da smeta nikome ali, da "očigledno smeta". 

On je podsetio da su prošle godine pored Beograda, nabavku besplatnih udžbenika pomogle i lokalne samouprave u Čačku, Jagodini, kao i pokrajina Vojvodina. 

Gradonačelnik Đilas naveo je da grad planira da nabavi besplatne udžbenike za sve osnovce u Beogradu, za šta je u budžetu rezervisano 100 miliona dinara, a da će se ostatak novca tražiti iz kredita. Đilas je apelovao na ostale lokalne samouprave da se što više uključe u projekat besplatnih udžbenika, poput Beograda, Vojvodine i drugih. 

On je naveo da su manje lokalne samouprave uglavnom siromašnije, ali da je tamo i manje dece, te da se može uz pomoć donatora obezbediti da taj projekat traje.

"Naša ideja je da udžbenike koje kupimo, deca vrate školama, da sledeće godine kupimo još jedan ceo kontingent udžbenika i da ti udžbenici stoje kod dece kući, čime će i torba biti lakša", rekao je Đilas, smatrajući da nema potrebe da se svake godine kupuju nove knjige. "Time ćemo razviti osecaj kod dece da čuvaju to što imaju", istakao je gradonačelnik Beograda. 

Podsetivši da je u Beogradu 120.000 osnovaca, Đilas je naveo da je osnovna ideja da se smanji veliki trošak roditeljima svakog 1. septembra i istakao da je za udžbenike za 5. razred izdvojeno 57 miliona dinara, navodeći da bi lično voleo da su đačke torbe manje teške i da u udžbenicima ima manje gradiva. 

Jedan od inicijatora i idejni tvorac projekta besplatnih udžbenika Dragoljub Mićunović, istakao je da osnov za realizaciju tog projekta leži u Ustavu i obavezi osnovnog školovanja. 

"Država nameće obavezu roditeljima da decu šalju u školu, a u suprotnom predviđa se i krivična odgovornost. Zbog toga država mora i da pomogne i omogući tu obavezu", kazao je Mićunović. 

On je dodao da je zbog teške materijalne i ekonomske situacije potrebno pomoći roditeljima koji nemaju dovoljno sredstava da školuju decu i kupuju udžbenike. 

Profesor Ivan Ivić, navodeći da je više od 50 odsto đaka u Srbiji funkcionalno nepismeno, upozorio je da se projektom besplatnih udžbenika rešava samo deo besplatnog obrazovanja, te da ima velikih izdataka za druge obaveze.

Ivić je mišljenja da bi besplatne knjige trebalo da dobiju samo jasno definisane kategorije siromašnog stanovništva, čime bi, kako je rekao, udžbenici bili obezbeđeni za sve razrede. 

On smatra da ni mera vraćanja udzbenika nije dobra, dok je Angelina Radulović iz udruženja "Roditelj" navela da pomoć države kroz besplatne udžbenike znači, ali da ne treba da bude na štetu dece. 

Izvor:Tanjug/Beta

U debati su učestvovali: Angelina Radulović (Udruženje „Roditelj”),  Ana Božinović  (zamenik nač. školske uprave Zrenjanin), Bojana Mitrović (Ministarstvo prosvete i nauke), Boško Vlahović (IP "Eduka"), Branislav Popović (Prirodno-matematicki fakultet Kragujevac), Dragica Gavrilović (Ministarstvo prosvete i nauke), Dragan Kremer (West Balkan & Roma Media Programs), Dragana Đukić (IK ”Klett”), Dragana Spasojević (OŠ "Đura Daničić"), Dragana Georgiev (Školska uprava Leskovac), Dragutin Brčin (Ministarstvo prosvete i nauke), Dušanka Stojković (Školska uprava Požarevac), Goran Mitić (IK ”Srpska škola”), Gordana Josimov (Savez učitelja Republike Srbije), Gordana Knežević-Orlić (IK "Klet"), Gordana Mijatović (ZUOV), Ivan Ivić (Filozofki fakultet/Obrazovni forum),  Ivan Perić (ZUOV), Ivana Bošnjak (Unija sindikata prosvetnih radnika), Ivana Pejoska (Udruženje „Roditelj”),  Jovana Mehandžić (Gradsko veće Beograda), Ljiljana Marinković (IK "Kreativni centar"), Marko Karadžić, Mila Todorović (Školska uprava Kragujevac), Miloljub Albijanić (Zavod za udžbenike), Mirjana Ilić (Savez učitelja Republike Srbije), Mirjana Miloradović (IK "BIGZ Publishing"), Mirsad Imamović (IK „Soho grapa”), Nada Osmajić (IK "Novi logos"), Nada Stojanović (IK "Matematiskop"), Natalija Kočović (IK "Akronolo"), Natalija Panić (IK „Kreativni centar”), Nataša Nikolić Gajić (Savez učitelja Republike Srbije), Nataša Vučković (narodna poslanica), Nataša Mujagić (Ministarstvo prosvete i nauke), Olivera Đokić (Učiteljski fakultet), Petar Anokić (Savez učitelja Republike Srbije), Predrag Stojičetović (Školska uprava Kosovska Mitrovica), Siniša Ješić (IK „Gerundijum”), Slađana Obradović (Obrazovanje plus), Snežana Vuković (Ministarstvo prosvete i nauke), Tinde Kovač Cerović (Ministarstvo prosvete i nauke), Todor Ćuk (IK „ Nova škola“), Vesna Fila (Ministarstvo prosvete i nauke), Vladan Zdravković (Školska uprava Kruševac), Vladimir Stojanović (IK "Matematiskop"), Želimir Popov (Ministarstvo prosvete i nauke), Zlatko Grušanović (OŠ "Vuk Karadžić"), Zoran Kostić (Ministarstvo prosvete i  nauke), Zoran Trninić (Ministarstvo prosvete i nauke) i drugi.   

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Centra za demokratiju, organizatora današnje debate. Debata je 44. po redu koju Centar organizuje, ali nikad, usuđujem se da kažem, a tu su i profesor Mićunović i Nataša Vučković, mislim da nikad nismo imali ovoliki odziv. Kad zovemo ljude da nam se pridruže, da razgovaramo  o raznim temama, od visoke politike do svakodnevnog života, obično nam se odazove polovina do dve trećine onih koje smo pozvali. Ovog puta odziv je skoro 100%, što znači da je Centar za demokratiju dobro pogodio temu, a i brojno prisustvo mojih kolega govori da ipak ima i onih koji su u današnjem danu osetili da će se i ovde čuti neke zanimljive i važne stvari.

Mislim da nikad nismo imali ovoliki odziv, što znači da je Centar za demokratiju dobro pogodio temu, a i brojno prisustvo mojih kolega govori da ipak ima i onih koji su u današnjem danu osetili da će se i ovde čuti neke zanimljive i važne stvariDanašnja debata, ova sa gotovo stopostotnim odzivom, okuplja predstavnike Ministarstva prosvete, ministra, predstavnike Ministarstva rada i socijalne politike, pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, tu su profesori Beogradskog univerziteta, predstavnici izdavačkih kuća, predstavnici sindikata, predstavnici udruženja građana, roditelji, učitelji i direktori škola, načelnici školskih uprava iz više gradova, narodni poslanici, a tu su i studenti Fakulteta političkih nauka koji će i sami dobiti priliku da postave neko pitanje. Šta to znači, ovo sve? To znači da smo na početku jedne zanimljive rasprave, ali to, takođe, znači da ćemo da bismo svi mogli da učestvujemo, morati da budemo koncizni u našim doprinosima današnjem razgovoru.

 

Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne možemo imati jednu obavezu uz sankcije, da svaki roditelj odgovara čak i krivično, ako dete ne pošalje u školu, a da pri tom država, koja ga obavezuje na to, smatra da nije dužna da to i obezbedi

Dobar dan i hvala vam što ste u ovako velikom broju ovde. Najkraće, samo da vas podsetim da smo pre tri godine počeli akciju o besplatnim udžbenicima. Šta je bio motiv?  Motiv je bio jednostavan, želeli smo da doprinesemo vladavini prava time što će se poštovati Ustav.

 

U našem Ustavu piše da je osmogodišnje školovanje obavezno i besplatno. Međutim, situacija je drugačija za svakog roditelja kad se početkom školske godine suoči sa činjenicom koliko treba da odvoji za udžbenike svojoj deci. Dakle, ne možemo imati jednu obavezu uz sankcije, da svaki roditelj odgovara čak i krivično, ako dete ne pošalje u školu, a da pri tom država, koja ga obavezuje na to, smatra da nije dužna da to i obezbedi. Dakle, to je bio prvi motiv.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nisam mislio ovo da kažem na početku, ali koleginica Gojgić me je podstakla na to. Ne, nije uopšte dilema da li će projekat opstati. On ove godine dobija jedan novi zamah i dobija tu svoju trajnost, zato što smo u međuvremenu kao Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije, kao država, napravili nekoliko koraka, vezano za normativno uređenje celog obrazovnog prostora, donošenjem zakona koji se tiče i realizacije ovog projekta. Ove godine će suštinski biti napravljeni stvarno oni udžbenici i izabrani udžbenički kompleti koji će trajati tri godine i biće i postojaće i suštinski ona razlika između udžbenika i radne sveske. Ovo govorim zato što ovaj projekat, kao čovek i kao član Vlade koji obavlja posao ministra prosvete, evo sad i nauke, doživljavam kao nešto po meni što se najbolje moglo desiti u obrazovnom sistemu Republike Srbije i kao dokaz opredeljenosti Vlade da ovo vodi ustavnim rešenjima i da ta ustavna rešenja pokušava da realizuje u praksi u što većoj meri.

Ovaj projekat, kao čovek i kao član Vlade doživljavam kao nešto najbolje što se moglo desiti u obrazovnom sistemu Republike Srbije i kao dokaz opredeljenosti Vlade da ovo vodi ustavnim rešenjima i da ta ustavna rešenja pokušava da realizuje u praksi u što većoj meri

Ne mogu, a da na početku ne kažem dve, tri reči o kolegama koji su ovde za ovim stolom, a pre svega da se zahvalim profesoru Mićunoviću, kao predsedniku Centra za demokratiju, što organizuje rasprave posvećenim pitanjima obrazovanja, pa i pitanjima besplatnih udžbenika. Čini mi se da je ovo druga rasprava o ovoj temi. Iskreno, i u Skupštini Republike Srbije i kao čovek i kao pojedinac, stalno govorim o potrebi države da ulaže u obrazovanje i kao značajnom resursu za budućnost Srbije. Moram da mu se zahvalim, kažem, za organizovanje rasprave, ali i kao čoveku koji je javno izneo ideju pre tri godine da treba besplatne udžbenike da uvedemo u naš obrazovni sistem i da budu deo stalno, našeg obrazovnog sistema.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

LJUBICA GOJGIĆ: Današnje „Novosti“ najavljuju da će svi osnovci u Beogradu dobili besplatne udžbenike.

DRAGAN ĐILAS: Tačna je ta informacija. Profesor Mićunović i ja smo o tome pričali. Dogovorili smo se danas da to saopštimo, ali u ovoj zemlji ne možete ništa da sačuvate, ne zbog neke ekskluzive, nego smo mislili jednostavno da je danas pravi dan. Počeli smo ovu zajedničku priču na osnovu njegovog predloga, saradnje ministra, Ministarstvo je pokrivalo prvi razred, organizovalo kupovinu za drugi, mi smo kao Beograd platili 40 miliona dinara za drugi i 57 miliona smo sami kupili za peti razred.

U Beogradu ima 120.000 osnovaca, podatke koje ja imam kažu da ih u Srbiji ima oko 570.000. To nisu mala sredstva, odmah da se razumemo, to su velika sredstva za svaki budžet. Naravno, reći će Beogradu je najlakše, pošto Beograd ima najviše para, ali Beograd ima i najviše đaka

Šta je naša osnovna ideja? Jeste 1. septembar sjajan dan i raduju se roditelji, raduju se ova manja deca, ova starija baš i ne vole toliko školu, znam to iz ličnog iskustva. To jeste i veliki trošak i veliki problem za roditelje. Smatrali smo u gradu Beogradu da je logično da čak i ne znajući ovu praksu koju je gospodin Obradović pominjao, ima još nekoliko zemalja Evrope za koje imamo i mi podatke da daju besplatno, da li lokalne samouprave, da li regije kao u Italiji, da li Rusi, koji daju do 11 razreda, sve u zavisnosti od mogućnosti finansijskih. Smatrali smo da to je pravi način da i mi pomognemo roditeljima i svima kad deca kreću u školu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pošto je ovo debata, vreme je da unesemo i druge tonove, da bi dali malo dramatski obrt ovoj diskusiji. Meni je žao, ali sa mojim prijateljem Mićunovićem i sa ministrom Obradovićem u nekim stvarima se ne slažem, iako smo u mnogim stvarima sa ministrom Obradovićem imali veoma dobru saradnju. Neću da se upecam na ovo pitanje – Ko ima nešto protiv besplatnih udžbenika? Držim se jednog značajnog Marksovog metodološkog načela, da se prava i ozbiljna kritika ne bavi odgovorima nego pitanjima. U tom duhu ću da diskutujem, pitanjima. Prvo, u vezi sa ovako postavljenim pitanjem jeste relativni značaj ove mere besplatnih udžbenika. Gradonačelnik Đilas je spomenuo programe. Mislim da to je značajnije, jer udžbenici oslikavaju programe. Ova mera se ne bavi time.

U vezi sa ovako postavljenim pitanjem jeste relativni značaj ove mere besplatnih udžbenika. Gradonačelnik Đilas je spomenuo programe. Mislim da to je značajnije, jer udžbenici oslikavaju programe. Ova mera se ne bavi time

Ima dva druga velika problema u obrazovanju Srbije, a to je dostupnost obrazovanja, ko je uključen u obrazovanje i kvalitet obrazovanja. Ova mera ne zadire ni jednu od njih. Evo ja ću ovde premijerno izvesti jednu kalkulaciju i da vam kažem koji su najznačajniji problemi i gde je mesto ovog problema. Po poslednjim podacima PISA testiranja, 34% naših učenika se nalazi na stupnju funkcionalne nepismenosti, što je poboljšanje u odnosu na prethodni period gde je bilo 52% i naravno da se radujemo tom napretku. Pazite, to je samo jedan podatak. Znači, 15-godišnjaci koji su u prvom razredu srednje škole, 34% njih je funkcionalno nepismeno. Sad ću ja premijerno izvesti jednu kalkulaciju. Oko 5% dece u ovoj zemlji nikad ne pođe u osnovnu školu. Oko 7% se ospe tokom osnovne škole, to je 12%. Dalje, 5 do 8% se ne upiše u srednju školu. Znači, nekih 17 do 20% dece ne dospe do uzrasta i ne završi testiranje. Ako imamo 34 i ovih 17, evo nas - preko 51% nacije srpske je funkcionalno nepismeno. Hteo sam da kažem koliko je relativno mali značaj ove mere i da li zaslužuje ovoliko bavljenje? To je prvo pitanje koje postavljam u vezi sa pitanjem, ne sa odgovorima.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Iz udruženja sam koje okuplja roditelje. Htela sam nešto da kažem iz ugla nas, kojima je, između ostalog, ova mera upućena. Naime, kad je pre tri godine bila prva debata i kad se krenulo u ideju o samoj realizaciji projekta, mi kao roditelji kojima svaka ušteda znači, smo pozdravili projekat. Ali, kasnije se, naravno, ispostavilo da postoje mnogobrojni problemi i da mnogo toga može da se uradi bolje i da se uradi na bolji način da bi i roditelji bili relativno zadovoljni, a i da bi ta sredstva koja država izdvaja bila namenjena na pravi način.

Roditelja koji upiše prvaka, osim tih 7.000 koje će dati za kompletnu cenu udžbenika, čekaju mnogo veći troškovi. Stalno neka davanja koja se na kraju sabiraju i koja ustvari znače da je školovanje još uvek daleko od besplatnog

O čemu se radi? Iako je prof. Mićunović rekao da je dobro što se poštuje Ustav i da ta odredba postoji o besplatnom školstvu, nažalost kod nas školstvo, pa ni osnovno, nije besplatno. Roditelja koji upiše prvaka, osim tih 7.000 koje će dati za kompletnu cenu udžbenika, čekaju mnogo veći troškovi. Stalno neka davanja koja se na kraju sabiraju i koja ustvari znače da je školovanje još uvek daleko od besplatnog.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Uvaženi profesore Mićunoviću, gospodine ministre, gospodine gradonačelniče, želim, pre svega, da se Vama profesore zahvalim na organizaciji jednog ovakvog skupa, jer je impozantan broj ljudi koji su prisutni i očigledna zainteresovanost za ovu temu. Reći ću vam nekoliko važnih činjenica. Prvo, mislim da je red da se kao izdavači zahvalimo i ministru prosvete i gospodinu gradonačelniku za prethodno uspešnu realizovanu akciju 2010. godine. Znate da je čitav niz praktičnih poslova neophodan da bi se to i ostvarilo. Kad kažem da se zahvalimo, pre svega mislim na činovnike u Ministarstvu prosvete i gradu Beogradu koji su i to realizovali, dakle, pomoćnike ministra, sekretara gospodina Todića itd.

Pošto se proširuje akcija na tri razreda osnovne škole i na osam razreda za Beograd, izdavačima su jako važni rokovi. Meni, kao državnom izdavaču je veoma važan rok, zato što poštujemo Zakon o javnim nabavkama

Samo ću izneti nekoliko važnih pitanja, dilema i zapažanja. Prvo bih želeo da kažem, pošto se proširuje akcija na tri razreda osnovne škole i na osam razreda za Beograd, da su izdavačima jako važni rokovi i da je prošlo godine izjašnjavanje ustvari bilo do juna meseca, a što se produžilo i u julu i meni, kao državnom izdavaču, je veoma važan rok, zato što poštujemo Zakon o javnim nabavkama i moramo da dobijemo još dodatnih mesec dana za štampanje udžbenika, kad se nastavnici i učitelji izjasne. Mislim da je rok primeren, početak juna, da mi imamo odgovor na izbor nastavnika i učitelja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predsednik sam UO Saveza učitelja Srbije i učitelj beogradske OŠ „Stari Grad“. Odluku Vlade Srbije da učenicima prvog i drugog razreda osnovne škole prethodne dve školske godine obezbedi besplatne udžbenike, učitelji Srbije podržavaju, jer se tako, između ostalog, ostvaruje ustavna obaveza socijalno odgovorne države da delimično obezbedi besplatno obavezno obrazovanje. Ovu debatu doživljavamo kao priliku da damo svoje mišljenje i konstruktivne sugestije za uspešniju realizaciju ovog projekta u narednom periodu.

Zadatak učitelja je da dete uključi u proces učenja, da ga zaintrigira. Udžbenik koji ne sme da se dira, već na početku šalje pogrešnu poruku da se i znanje ne dira. Poruka koju učitelji treba da pošalju je upravo suprotna, znanje se osvaja i svaka aktivnost koja vodi do znanja je dozvoljena i podržana

Podsećamo, učitelji kao neposredni realizatori obrazovnog vaspitnog procesa, odgovorni su za stepen usvojenosti funkcionalnih znanja učenika koji su definisani obrazovnim standardima. Udžbenik je važno sredstvo za sticanje znanja i umeća, razvoj mišljenja, formiranje ličnosti, stavova, sistema vrednosti i navika i potreba. Korišćenjem udžbenika izgradio se važan oblik učenja, ali i kultura služenja knjigom, kao jedno od najvažnijih postignuća u toku školovanja i kao jedna od suštinskih karakteristika obrazovanog čoveka. Udžbenik svojim sadržajem i didaktičkom aparaturom ima za cilj da podrži izgradnju veštine kako učiti, a ne samo šta učiti i na putu ka sticanju funkcionalne pismenosti. Struka je nedvosmislena, za izgradnju stabilnih i funkcionalnih znanja uz vlastiti napor učenika, njegovog mišljenja i rada, moguća je korišćenjem radnog interaktivnog udžbenika kojim smo težili i stvarali ga poslednjih godina. Prema savremenim koncepcijama učenja, znanje se gradi, konstruiše. Kako bi to bilo moguće, dete treba na raznovrsne načine aktivirati,  probuditi, uključiti u interakciju sa knjigom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zaboravio sam na početku da se zahvalim i Savezu učitelja. Oni su nam dali stvarno veliku podršku i pomoć stručnim savetima vezano za realizaciju ovog projekta. Dozvolite mi da i ja pokušam da odgovorim na nekoliko pitanja, negde sa odgovorom, a negde i sa pitanjem, kako reče profesor Ivić, da koristim taj način komunikacije.

 

Ne znam da li svi znaju, ali aktiv učitelja odlučuje o tome koji su najbolji udžbenici po predmetu. Izvinite, zar nije logično da aktiv učitelja jedne škole odluči koji je najbolji udžbenik za Svet oko nas, za Čitanku, za neki drugi predmet? Zar nije logično da to bude najbolji udžbenik za taj predmet?

Ne znam da li svi znaju, ali aktiv učitelja odlučuje o tome koji su najbolji udžbenici po predmetu. Znači, aktiv učitelja odlučuje o tome. Sad izvinite, zar nije logično da aktiv učitelja jedne škole odluči koji je najbolji udžbenik za Svet oko nas, za Čitanku, za neki drugi predmet? Zar nije logično, da to bude najbolji udžbenik za taj predmet? Ima šest predmeta u prvom razredu, pa ona dva izborna, obavezna, izborna, pa izborni – izborni, pa kad to svedete dobijete nešto drugo. Mi smo imali situaciju da jedan izdavač za Čitanku ili Bukvar ima sedam različitih knjiga. Izvinite, ali sedam knjiga za jedan predmet puta šest ili puta osam ili puta 12, pa izaberite, pa vidite zašto Dragan Đilas ovo govori, 5,2 kg. ili manje ili više.

 
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nemam ja nešto mnogo pametno da dodam. Ne razumem zašto bi bio neko protiv toga da deca dobiju besplatne udžbenike. Mislim da će valjda svako da to podrži. Neka pitanja koja se tu pominju i postavljaju za mene su i potpuno besmislena. Nemojte se ljutiti, to da dete ne može da sačuva udžbenik i da ga vrati, to je stvarno malo neprimereno. Znači, može svaki udžbenik da se vrati, pa normalno da neće da bude isti kad je izašao i kad ga je dobila prva generacija. Svi smo mi učili nekad iz nekih polovnih udžbenika, nekad iz novih, nekad sa fotokopija, nije to baš tako veliki problem, posebno kad u Beogradu dođemo do toga da deca ne nose udžbenike iz škole i u školu, pa da se oni oštete usput. Da li će neko nešto da zapiše na nekoj strani, pa kako da kažem, neće to baš toliko da smeta onom sledećem koji ga bude uzeo u ruke. Nije sad ideja da ga vrati onako istog, da ga zapakujemo u celofan i da ga ne otvore uopšte, pa samo da ga vrate. Mislim da taj deo nije problem.

 

Može svaki udžbenik da se vrati, pa normalno da neće da bude isti kad je izašao i kad ga je dobila prva generacija. Svi smo mi učili nekad iz nekih polovnih udžbenika, nekad iz novih, nije to baš tako veliki problem

Što se tiče pitanja, da li samo socijalno ugroženima ili ne, to jeste pitanje koje može opravdano da se postavi. Tu ne može niko da zameri onima koji imaju stav, ukoliko polazimo od toga da je ovo socijalna pomoć. Ako polazimo od toga da je ovo ulaganje u obrazovanje dece i garancija da će svako dete uopšte imati udžbenik, što nije uvek slučaj, roditelji nekog slabijeg finansijskog stanja nekad i nemaju da mu kupe, onda to gledaju malo drugačije.

 
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Razlog za moje javljanje je prosto to što je ovo jedinstvena prilika u kojoj su zajedno i političari i stručnjaci i interesne grupe. Te interesne grupe su i krajnji korisnici i interesne grupe u smislu izdavača koji učestvuju i u kreiranju i u posledicama te politike. To je jedan impresivan skup i retko se to tako može sakupiti i otuda želim da čestitam Centru za demokratiju što je to ovako dobro sastavljeno.  

Došla sam iz jedne međunarodne organizacije gde sam radila komparativne analize i sa velikom sramotom i užasom sam otkrila da jedino u Srbiji toga nema. Otud mi je veoma drago što je Ministarstvo, u čijem radu učestvujem, imalo snage ne samo da započne ovu akciju, nego i da je održi

Kad sam prihvatila da budem državni sekretar u Ministarstvu 2008. godine tokom leta, jedna od stvari zbog kojih sam to prihvatila jeste bilo i pitanje toga kako da osiguramo da Srbija ne zaostaje za drugim zemljama u pogledu onog što pruža svoj deci. Prema tome, na mojoj listi prioriteta su se, takođe, nalazili besplatni udžbenici. Došla sam iz jedne međunarodne organizacije gde sam radila komparativne analize i sa velikom sramotom i užasom sam otkrila da jedino u Srbiji toga nema. Otud mi je veoma drago što je Ministarstvo, u čijem radu učestvujem, imalo snage da započne ovu akciju i da je ne samo započne, nego i da je održi. Sad to nije bio jedan korak, to je bilo više različitih koraka. Prema tome, u tom smislu mi je izuzetno drago.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Želim da se zahvalim organizatorima što su ovo organizovali, ali na samom početku želim da izrazim i svoj lični protest zbog naziva ove debate, koji je tendenciozan i zbog dela teksta poziva u kome se govori o tome da izdavači ne razumeju potrebe dece i roditelja. Valjda bi to, koje su potrebe dece i roditelja trebalo da bude tema ovog skupa. Osim što sam izdavač, ja sam i roditelj. Tako da ta pretpostavka već nije tačna.

Želim da izrazim i svoj lični protest zbog naziva ove debate, koji je tendenciozan i zbog dela teksta poziva u kome se govori o tome da izdavači ne razumeju potrebe dece i roditelja. Valjda bi to, koje su potrebe dece i roditelja trebalo da bude tema ovog skupa

Takođe, želim da kažem da se zalažem za stvaranje, ovo što je gospođa Tinde Kovač upravo sad rekla, za stvaranje dugoročnog projekta besplatnih udžbenika u cilju ostvarivanja kvalitetnog, pravednog, dostupnog i efikasnog obrazovanja. Ono protiv čega sam, to je da ukoliko država nema novac da se ova akcija nastavi na način kako je započeta, utiče na kvalitet učenja. Političke odluke menjaju i uslovljavaju didaktički pristup autora udžbenika. ne razmišljajući o dugoročnom efektu ovakvog nasilnog menjanja delikatnog procesa obrazovanja najmlađih.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Veoma se radujem ovom skupu, prvo zato što se u našoj sredini preduzimaju različite mere, ali kritičko preispitivanje preduzetih mera nije česta praksa i upravo u duhu ovog što je govorila koleginica Kovač – Cerović, to je upravo jedna od neverovatno važnih stvari. Dakle, kad imamo dobru nameru i krenemo u nekom pravcu, da onda kritički preispitamo, da li smo na dobrom putu da to što je bila zamisao i realizujemo.

O obrazovanju se uglavnom piše se u medijima ekscesno, ako je neko nekog povredio, ubio, napravio neki skandal ili zločin. Međutim, kad se razgovara o ovim stvarima, to je vrlo retko u žiži javnosti i zaista treba istaći i pohvaliti ovaj skup baš iz tog ugla

Drugo zašto me strašno raduje? Zato što na ovakvim prilikama sa ovim nivoom gostiju koji su pozvani, a da je tema obrazovanje, to je isto jedno dostignuće. Obrazovanje se uglavnom, kao što svi znate, govori ekscesno, piše se u medijima ekscesno, ako je neko nekog povredio, ubio, napravio neki skandal ili zločin, to će se pojaviti. Međutim, kad se razgovara o ovim stvarima, nekako oni su u senci, vrlo retko su u žiži javnosti i to zaista treba onako istaći i pohvaliti ovaj skup baš iz tog ugla.Treće, ovo je zaista priča o ulaganju u obrazovanje. O jednoj meri koja dugoročno planira da neke stvari učini obrazovanjem. Ovaj naslov bih, koji zaista može da se pročita sa akcentom koji nekome smeta, preinačila i čitala ga u najboljem smislu, a to je – šta su problemi koji se pojavljuju kad se jedna ovako bazično dobra mera preduzme. Znači, poštovanje Ustava, uvažavanje građana, popravljanje statusa obrazovanja, sve su to mere koje su izuzetno važne i potrebne. Kad smo krenuli sad u jednu takvu meru, da vidimo koji su problemi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kratko ću se obratiti u ime Udruženja izdavača udžbenika nastavnih sredstva i učila Srbije i to vrlo konkretno povodom navoda u pozivu za učestvovanje u debati, smetaju li nekom besplatni udžbenici. Povodom tog navoda, Udruženje izdavača udžbenika saopštava da je, kako je krenuo projekat besplatnih udžbenika i imajući u vidu značaj, upravo radi interesa roditelja i dece, Udruženje podržalo projekat i bilo partner u realizaciji tog projekta. Učinili smo sve da udžbenici budu na vreme odštampani i da budu dostavljeni svim učenicima prvog i drugog razreda u svim školama cele Srbije, kao i svim učenicima petog razreda u svim školama na nivou grada Beograda.

Udruženje izdavača udžbenika saopštava da je, kako je krenuo projekat besplatnih udžbenika i imajući u vidu značaj, upravo radi interesa roditelja i dece, Udruženje podržalo projekat i bilo partner u realizaciji tog projekta

Takođe, želim da u ime Udruženja kažem da izuzev nekih tehničkih problema u prvoj godini, imali smo korektnu saradnju sa svim državnim institucijama i svim onim drugim učesnicima ovog projekta. Udruženja podržava inicijativu da je vreme da se nakon dve godine proceni koliki je i kakav obrazovni, socijalni i ekonomski efekat. To je što Udruženje izdavača udžbenika saopštava ovom skupu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predstavnik sam švajcarske nevladine organizacije „Medijan hilf“, koja osim medija pomaže i obrazovanju i socijalnoj inkluziji, a posebno romske manjine i borbu protiv siromaštva. Uzgred budi rečeno, glavna privredna grana u Švajcarskoj nije kako bi prvaci opravdano mislili proizvodnja čokolade, nego je bankarstvo, kao i u Lihtenštajnu, otud verovatno i izvori za ovakve vrste pomoći. Pošto medija u naslovu tj. nazivu te organizacije ima veze i sa medijacijom, moram prvo da konstatujem da smo očigledno već oko ovog problema toliko podeljeni, bar toliko koliko predstavnici države žele ovom inicijativom da podele udžbenike i radne sveske, a to nije dobro. Žao mi je što su gospoda ministar i gradonačelnik već otišli, ali pretpostavljam da će biti u prilici da pročitaju neki sažetak ili izveštaj sa ovog skupa.

Ne radi se uopšte o tome da je neko protiv besplatnih udžbenika, nego se radi o tome da su neki od nas ili uopšte ne malobrojni protiv ovakvog načina distribucije, jer ne verujemo da država ima para, a to se pokazuje i u praksi, da će svih godina i za sve đake imati besplatne udžbenike, jer ne verujemo da to omogućuje pravilan način učenja

Kao što je i moj nekadašnji profesor Ivić prvi rekao, naslov je tendenciozan i uslovljava podelu. Verujem i voleo bih da nema nikog ko je ovde ili van ove sale zaista protiv besplatnih udžbenika, a ako ima može slobodno i demokratski da kaže, nećemo mu ništa. Časna pionirska reč. Ne radi se uopšte o tome da je neko pretpostavljam protiv besplatnih udžbenika, nego se radi o tome da su neki od nas ili uopšte ne malobrojni protiv ovakvog načina distribucije, jer ne verujemo da država ima para, a to se pokazuje i u praksi, da će svih godina i za sve đake imati besplatne udžbenike, jer ne verujemo da to omogućuje pravilan način učenja. Ne mogu da se usudim pred stručnjacima u ovoj sali da tumačim šta je to interaktivni odnos i šta je aktivno učenje. Zaista je prilično, hajde da kažem, bezobrazna zamena teza tvrditi da se ovde radi samo o tome da li deca mogu da sačuvaju udžbenike ili ne mogu. Radi se o tome kako će oni da uče iz tih udžbenika i šta mogu da rade sa njima i kakvi su efekti toga. To je stvarno pitanje. 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ovde ću se obratiti u svojstvu rukovodioca Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Mi smo institucija koja ustvari daje stručnu ocenu udžbenika, pre nego što ona ode na Nacionalni prosvetni savet i pre nego što ministar potpiše odobrenje za udžbenike.

Prošle godine je već došlo do toga da je Ministarstvo određivalo listu udžbenika koji mogu da se koriste time, na primer za strane jezike, ukoliko su to strani izdavači izdali, da roditelji moraju sami da kupuju te udžbenike, iako su ih nastavnici odabrali, a ministar odobrio svojim rešenjem

Mi kako Zavod podržavamo ovaj projekat podele besplatnih udžbenika koji je nastao pre dve godine, ali moramo da skrenemo pažnju na neke nedostatke koji su se pojavile već prošle godine, a ove godine se nastavljaju. Prošle godine je već došlo do toga da je Ministarstvo određivalo listu udžbenika koji mogu da se koriste time, na primer za strane jezike, ukoliko su to strani izdavači izdali, da roditelji moraju sami da kupuju te udžbenike, iako su ih nastavnici, odnosno učitelji odabrali, a ministar odobrio svojim rešenjem. To mogu da potvrdim i kao roditelj učenika koji je morao da kupi taj udžbenik.

 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Projekat Centra za demokratiju i Ministarstva prosvete o besplatnim udžbenicima, mislim da je apsolutno ispunio svoju svrhu i da ovde niko ne postavlja pitanje besplatni udžbenici da ili ne

Po struci sam školski pedagog, OŠ „Đuro Daničić“ Beograd. Zahvaljujem se, pre svega, organizatorima, Centru za demokratiju, Ministarstvu prosvete, gradonačelniku koji je podržao ovu inicijativu i svim prisutnima. Mnogo toga sam htela da kažem što je ovde već rečeno i moji prethodni sagovornik je bukvalno izgovorio ono što sam ja htela da kažem vezano za završne ispite i za način na koji će učenici pripremati svoj završni ispit, ako moraju da vraćaju udžbenike. Ovde sam čula, dolazeći na ovaj skup, bila sam na prethodnom i nekoliko novih stvari koje su me iznenadile i obradovale i zbunile. Projekat Centra za demokratiju i Ministarstva prosvete o besplatnim udžbenicima, mislim da je apsolutno ispunio svoju svrhu i da ovde niko ne postavlja pitanje besplatni udžbenici da ili ne. Svoju tezu zasnivam na jednom mini istraživanju koje sam, kad sam dobila poziv za ovaj skup, obavila u svojoj školi, razgovarajući sa učenicima, anketirajući nastavnike prvog, drugog i petog razreda, koji su bili korisnici ovog projekta. Mogu ukratko da vam kažem šta sam saznala, odnosno šta su rezultati, nešto smo već i čuli ovde.

Vrlo je kratko bilo, jedno možda nije relevantno, neke osnovne informacije može da nam da. Bilo je nekih šest osnovnih pitanja za nastavnike: da li su dobili i od kog izdavača i kako procenjuju obrazovne, socijalne efekte udžbenika. Da li su imali nekih problema? Da li su roditelji prihvatili? Da li je bilo poteškoća? Da li smatraju da treba proširiti broj učenika koji su obuhvaćeni programom besplatnih udžbenika i na ostale razrede, a što smo ovde čuli da će se desiti za Beograd? Ako sam dobro razumela, Beograd će dobiti udžbenike od 1. do 8. razreda, a svi ostali za prvi, drugi i treći. Nisam sasvim dobro razumela da li će dobiti i za 5. i 6. oni koji ne žive u Beogradu. Volela bih da malo prodiskutujemo o tome, to mi je malo ovako na neki način diskutabilno i neprihvatljivo, oni koji žive u Beogradu dobiće udžbenike od 1. do 8. Da li sam dobro razumela? Da. Oni koji ne žive, za 1., 2. i 3. šta je sa 5. i 6. To se ne nastavlja? Dobro.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Portparol sam Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Planirala sam nešto drugačije da pričam. Međutim, sam početak ove priče me je iznenadio. Mislim da smo slušali neke populističke priče i to mi je vrlo žao. Znate, generalno ne verujem da je neko protiv besplatnih udžbenika ukoliko za njih ima novca i ukoliko se zna odakle će taj novac stići. Priča se o socijalnim razlikama, a onda se priča o ulaganju u obrazovanje. To su sasvim različite teme, da li je socijalni momenat u pitanju ili je u pitanju ulaganje u obrazovanje. Ulaganje u obrazovanje nije kupovina udžbenika. Ulaganje u obrazovanje je štampanje kvalitetnih udžbenika, prof. Ivan Ivić je vrlo lepo pričao o tome.

Generalno ne verujem da je neko protiv besplatnih udžbenika ukoliko za njih ima novca i ukoliko se zna odakle će taj novac stići. Priča se o socijalnim razlikama, a onda se priča o ulaganju u obrazovanje. To su sasvim različite teme

Moram lično da kažem, meni se veoma dopala diskusija predstavnice roditelja, izvinjavam se što nisam čula ime, gospođe Ane Pešikan i gospođe Gordane Knežević – Orlić. Zašto to napominjem? Zato što je svako pričao sa nekog aspekta drugačijeg, tema bi mogla da bude raščlanjena na temu o kvalitetu udžbenika i o tome ko i kako bira udžbenike, da li su udžbenici besplatni i da li je besplatno korišćenje? To bi mogla da bude diskusija od par sati, pretpostavljam. Ono što sindikat najviše zanima, iz kog budžeta se udžbenici plaćaju?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz Leskovca, grada koji spada u red najnerazvijenijih gradova u Srbiji. Jako mi je žao što gospodin Obradović nije ostao do kraja, jer su moji komentari i pitanja posvećeni, pre svega, njemu. Pre nego što komentarišem ono što sam danas čula i postavim pitanje, dozvolite mi da predstavim ukratko Leskovac, odnosno socijalnu mapu Leskovca.  

Kad država i državne institucije ne reaguju na siromaštvo, ono nažalost osujećuje potrebe dece koja rastu i razvijaju se u toj sredini, dovodi kasnije do njihove socijalne izolacije i do transgeneracijskog prenosa siromaštva

Leskovac je grad sa 160.000 stanovnika, od čega je 25.000 nezaposlenih. Znači, 25.000 porodica i dece u tim porodicama živi u ekstremnom siromaštvu.  Čak ni status onih koji rade nije mnogo bolji, jer je prosečna zarada u prošlom mesecu bila 25.660,00 dinara, a što je negde 70% republičkog proseka. U gradu po popisu iz 2002. godine ima 6.900 Roma, nezvanično saznajem od pre nekoliko dana da ih je sad preko 10.000. To su takođe porodice koje su vrlo socijalno ugrožene. Budžet grada koji je nešto više od 2 milijarde na godišnjem nivou nije u stanju da izađe u susret potrebama ovako visokog procenta socijalno ugroženih porodica i dece u tim porodicama.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobro je što razgovaramo i nije prvi put da ovde razgovaramo i da ovu temu imamo na dnevnom redu. Naravno, meni je drago što se svi slažu da projekat treba podržati i da je dobro što smo ušli u projekat besplatnih udžbenika. Naravno, postavljeno je dosta pitanja, ja ću pokušati ono što sam zabeležio da na neka odgovorim da bi jednostavno dileme mogli da raščistimo i da nam bude jasno. Da pođemo od ovog poslednjeg.

Gradonačelnik je rekao potpuno jasno, stvar je svakog grada da li može i koliko može. Ukoliko mogu, oni će odvojiti, a ako ne mogu za sve razrede, oni će ići parcijalno to što mogu da odvoje

Odgovor koleginici pedagogu iz OŠ: koji je taj ko će u školi da odredi ko je bogat, a ko je siromašan? Ko je taj koji će reći kome treba dati, a kome ne treba dati udžbenike? Mi smo išli na projekat za prvi razred, pa smo širili kad je u pitanju Republika i Ministarstvo na prvi, drugi, treći i ostale razrede. Gradonačelnik je rekao potpuno jasno, stvar je svakog grada da li može i koliko može. Ukoliko mogu, oni će odvojiti, a ako ne mogu za sve razrede, oni će ići parcijalno to što mogu da odvoje. Jednostavno, na ovaj način razmišljati i davati svima, nije projekat tako zamišljen i tako se neće ići u projekat.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Htela bih da kažem nekoliko reči o ovoj dilemi koja se i na našoj prvoj debati i u medijima, kad se govori o ovoj temi, a evo i danas postavlja na neki način kao jedan od prioritetnih pitanja, a to je da li treba deci omogućiti da budu jednaka u pogledu prava na udžbenike i na šansu za školovanje ili bi besplatne udžbenike trebalo deliti po principu nekih socijalnih karata. Pre svega, mislim da mi imamo u raznim sferama različite vrste nekih ideoloških konfuzija, pa samo zalaganje za jednakost smatramo populizmom ili nekom egalitarizmom, što ni na koji način ne treba izjednačavati. Po mom dubokom uverenju i zahtev za jednakost je nešto što je stabilan zahtev svake moderne države, svake evropske zemlje koja nastoji da svojim građanima obezbedi jednake šanse. U tom sklopu gledam i ovaj problem socijalnih karata koji se postavljanju.

Kad se država opredeli da svoj deci daje besplatne udžbenike, ona tad šalje poruku koja nije ekonomske, već i socijalne i vrednosne prirode. Moje duboko uverenje je da država takve poruke treba da šalje, jer nije zadatak škole samo da deca uče iz udžbenika, već da stvori pojedince koji bi bili odgovorni i aktivni članovi zajednice

Mislim da država ima zadatak da omogući jednake šanse u obrazovanju. Naravno da udžbenici nisu jedino merilo. Sigurno je da je to i pitanje pristupa obrazovanja, pristupa transporta u obrazovanju. Ima različitih elemenata koji smo spominjali tokom prethodnih debata. Naravno da postoje razlike između dece, a jedno je pitanje da li te razlike potiču iz privatnih okolnosti, da li su roditelji, njihove socijalne karte različite ili tu nejednakost ili jednakost podstiče država? Kad se država opredeli da svoj deci daje besplatne udžbenike država tad šalje jednu poruku koja nije ekonomske prirode, ona je i socijalne i vrednosne prirode. Moje duboko uverenje je da država takve poruke treba da šalje, jer nije zadatak škole samo da deca uče iz udžbenika, zadatak škole je da stvori neke pojedince koji bi bili odgovorni i aktivni članovi neke zajednice.

Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim nešto da vam kažem i kao nastavnik i kao roditelj, pošto imam dvoje dece i mogu da odgovorno kažem nešto o udžbenicima današnjim. Svakako nisam protiv koncepta besplatnih udžbenika, ali bih htela da vas podsetim na principe aktivnog učenja. „U toku čitanja podvlačiti olovkom glavno i bitno, beležiti glavne misli iz teksta pri dnu svoje knjige i po ivicama, načini izvor glavnih misli po poglavljima u svesci i odnos ponavljanja glasno svojim rečima, lekcije čitanja 80:20.“ Znači, vi tu odmah imate problem da deca stvarno imaju želju i ja znam po mojoj deci, imaju želju da podvlače i da pišu po knjigama.

 

Sad imamo interaktivne knjige, imamo unutra i tekstove koje učenici mogu da pročitaju i imamo i testove koje mogu da reše i zadatke koje mogu i sami da smisle. Razdvajamo to dvoje i idemo na klasične udžbenike i na radne listove, što po meni neće biti dobro, jer će biti knjiga koja se neće ni dodirivati, jer nam deca danas jako slabo čitaju

 

Mi smo išli u smeru da su oni udžbenici koji su bili nekad, oni klasični udžbenici, da smo sad stvorili interaktivne knjige, da imamo unutra i tekstove koje učenici mogu da pročitaju i da imamo i testove koje mogu da reše i zadatke koje mogu i sami da smisle itd. Razdvajamo to dvoje i idemo na klasične udžbenike i na radne listove, što po meni neće biti dobro, jer će biti knjiga koja se neće ni dodirivati, jer nam deca danas jako slabo čitaju. Ja to mogu kao roditelj i kao nastavnik da kažem, pa će biti onih udžbenika koji se uopšte ne otvaraju, potpuno su novi, a biće i ovih interaktivnih ustvari, u kojima će deca sa zadovoljstvom da rade. Nemojte samo da bude po onoj dečijoj, knjiga je svetinja, a svetinja se ne dira. Samo to sam htela da kažem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Poštovana gospodo, koleginica iz Udruženja roditelja, koja nije bila u prilici da prisustvuje ovoj debati me je zamolila da u njeno ime postavim sledeće pitanje. Činjenica da deca koja su delimično disleksična do svoje desete godine života često uče da čitaju tako što podvlače tekst pred sobom. Pošto je moja ćerka upravo imala taj problem, nama su sve knjige podvučene, kako udžbenici, tako i beletristika, od reči do reči. Kasnije sam pronašla na Vikipediji da je to podvlačenje služilo da fokusira desnu stranu mozga, pošto je ona levoruka, na čitanje. Ona sad obožava da čita i puno čita, sedmi je razred, tako da bi možda oko toga trebalo da se diskutuje. Ukoliko zabrane deci da aktivno koriste udžbenik, pišu i podvlače, da li će onda učitelj doći u situaciju da na svu decu u razredu viče, što pišu po udžbeniku, a da samo ona deca koja imaju problem smeju da podvlače i time izazovu neku reakciju kod druge dece.

Činjenica da deca koja su delimično disleksična do svoje desete godine života često uče da čitaju tako što podvlače tekst pred sobom. Pošto je neophodno da ova deca rade aktivno sa udžbenikom, da li će onda roditelj biti u obavezi da ga plati? Da li će roditelj morati da donese potvrdu da je dete bolesno, da bi imalo pravo na besplatni udžbenik?

Dalje, pošto je neophodno da ova deca rade aktivno sa udžbenikom, da li će onda roditelj biti u obavezi da plati taj udžbenik po kome je dete podvlačilo ili će to država nadoknaditi? Da li će onda roditelj morati da donese potvrdu da je dete bolesno, da bi imalo pravo na besplatni udžbenik?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hoću kratko samo da se osvrnem da ne promakne da nismo odgovorili. Kad je gospodin Perić rekao da razdvajanje udžbenika krši standarde, moram da kažem da smo se mi obratili Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i u tom Zavodu je gospodin Perić radio. Dobili smo mišljenje Zavoda da se ne krše standardi. Drugo, kako će se spremati mala matura, ako im se uzimaju udžbenici? Pre dve godine su izašli obrazovni standardi za sve predmete. Obrazovni standardi se primenjuju, ovo je samo pomagalo.

Ništa nije sporno da li će se udžbenik otvarati ili neće otvarati, to je stvar predmetnog nastavnika, kako će koristiti sve ono što mu je dato na raspolaganje

Dalje, gospodin Branislav Popović reče kad bi imali kontrolu kvaliteta u obrazovanju. Usvojeni su standardi kontrole kvaliteta u obrazovanju. Radi se pravilnik o eksternoj evaluaciji i to će da zaživi 2012., 2013. godine. Svi ovde ističu da govore kao prosvetni radnici i kao roditelji. Svi smo roditelji i svi smo prosvetni radnici. Nijednog trenutka ne pričam samo sa pozicije na kojoj se nalazim, već kao neko ko je 20 godina radio u nastavi, s obzirom da sam biolog po struci i koristio sam udžbenike i ništa nije sporno da li će se udžbenik otvarati ili neće otvarati, to je stvar predmetnog nastavnika, kako će koristiti sve ono što mu je dato na raspolaganje. Upućujemo učenika na udžbenika kao osnovno sredstvo i upućujemo ga na radnu svesku, koja je jednostavno sastavni deo i čini taj komplet i ne vidim kakvi su problemi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem se na prilici da i ja nešto kažem, budući da se nalazim na čelu sektora za razvoj obrazovanja i da je ova tema današnja veoma mnogo vezana za nadležnost sektora u kome sam, kao što rekoh. Pre svega, želim da se zahvalim profesoru Ivanu Iviću na velikoj pomoći koju nam je pružio kad smo radili Zakon o udžbenicima, gospodinu Albijaniću na razumevanju i na saradnji, kao i Udruženju privatnih izdavača, na čelu sa gospođom Mirjanom Miloradović, koji su u partnerskim odnosima sa Ministarstvom prosvete došli do jednog stupnja, koji je danas ovde spomenut, a to je da mi danas razgovaramo o nastavku jednog projekta.

Naglašavam da kad smo radili zakon, da smo radili u radnoj grupi. Zadovoljstvo mi je što je u radnoj grupi bio predstavnik privatnih izdavača, predstavnik državnog izdavača, u to vreme, pošto je zakon još uvek tako važio i svi ljudi od struke. Podzakonska akta su, takođe, doneta u rekordnom roku i vi to znate

Mi više nismo na početku. Pre dve godine ili tri, bili smo na samom početku. Nismo imali ništa od tzv. polazne legislative. Nismo imali zakon, nismo imali pravilnike. Mi to sad sve imamo. Sve zajedno smo ih uradili. Naglašavam da kad smo radili zakon, da smo radili u radnoj grupi. Zadovoljstvo mi je što je u radnoj grupi bio predstavnik privatnih izdavača, predstavnik državnog izdavača, u to vreme, pošto je zakon još uvek tako važio i svi ljudi od struke, uključujući i prof. Ivića, koji su nam značajno pomogli da ovaj zakon bude što pre donet. Podzakonska akta su, takođe, doneta u rekordnom roku i vi to znate. To su pravilnici koji prate primenu zakona. Pravilnici su bili u nadležnosti Ministarstva prosvete, četiri pravilnika, dva pravilnika u nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta. Pošto ste spominjali ta dva pravilnika, dozvolite uopšte nemam odbranaški stav, imam parterski stav u odnosu na ovaj razgovor.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dozvolite mi, da na kraju, kao jedan od glavnih krivaca što ova tema postoji, jer sam je pre tri godine inicirao, kažem nekoliko reči u svoju odbranu, a da pri tom sve pohvalim zbog jedne vrlo žive aktivnosti, ne samo prilikom ovog sastanka i ovih razgovora, nego što je ta tema pobudila veliku živost uopšte u našim zbivanjima u prosveti.

Znam da besplatni udžbenici ne rešavaju sva pitanja socijalne nejednakosti. Ima jedno mesto koje je za mene bilo važno da ga znamo, da bez pretpostavke političke jednakosti građana, jednakosti pred zakonom, nema niti će biti socijalne pravde

Znam da besplatni udžbenici ne rešavaju sva pitanja socijalne nejednakosti. Ima jedno mesto koje je za mene bilo važno da ga znamo, da bez pretpostavke političke jednakosti građana, jednakosti pred zakonom, nema niti će biti socijalne pravde, samo će se na jedan nasilni način ponovo formulisati. Znam da su postojale i zemlje i periodi kad je bila potrebna socijalna karta ili poreklo da bi se studiralo. To je bilo protiv interesa države. Ono što je Napoleon i francuska revolucija pre njega uradila jeste sledeće, da se oduzmu privilegije crkvi i da se daju državi kao čuvaru opšteg dobra da reguliše vaspitanje i obrazovanje. To je imalo i negativne strane, ali je bilo nešto važno. Kad je Napoleon rekao, molim vas, sva deca Francuske pod jednakim uslovima polagaće i maturu i to je način da ono što je najbolje u našoj naciji izađe na površinu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Politika (kliknite na fotografiju za uvećan prikaz)

 

 

Danas

 

 

 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kako sam lično, iz zdravstvenih razloga, sprečen da učestvujem  u debati na temu iz naslova koju u sredu, 23.03. o.g. organizuju Centar za demokratiju i Friederich Ebert fondacija, ovim putem i na ovaj način dajem svoj skromni doprinos temi koja u dužem periodu (od 2007. godine) zaokuplja prosvetnu i drugu (čitaj: uglavnom roditeljsku) javnost. Stoga i podsećamo da je inicijativu o besplatnim udžbenicima u septembru 2007. godine podnela narodna poslanica Gordana Čomić, a podržao tadašnji ministar prosvete dr Zoran Lončar sa izvesnom rezervom: „Imate moju podršku ukoliko za to budu obezbeđena sredstva iz budžeta.“ Inicijativu je podržao i tadašnji sastav Odbora za prosvetu Narodne Skupštine i ona je, uz dužnu pažnju javnosti, dve godine kasnije i realizovana za vreme vakta ministra Obradovića. Od tada je to projekat Vlade Srbije koji potpomažu nešto milom, a nešto silom, najbogatiji regioni u Republici: Beograd i Vojvodina. Predlagači ove korisne ideje nalaze opravdanje u zakonskoj, odnosno ustavnoj odredbi o pravu na besplatno školovanje i, naravno, u želji da se pomogne odavno osiromašenim i često bez posla i prihoda, sve brojnijim roditeljima.

 

Na taj način besplatni udžbenici koji, sasvim izvesno, to i nisu jer neko ipak mora platiti troškove štampanja, postaju briga ne samo onih koji su ideju pokrenuli – Ministarstva, odnosno Vlade, već i gradske vlade prestonice, Vlade Vojvodine, a često i uprava jedinica lokalne samouprave, što upućuje na improvizaciju, a ne sistem, tim pre što sredstva utrošena sa nižih nivoa vlasti za besplatne udžbenike nedostaju u budžetu tih lokalnih samouprava za neke druge poverene im poslove (podržavajući inicijativu ministra i pomažući akciju besplatnih udžbenika, opštinske, odnosno gradske vlasti zakidaju druge korisnike sredstava tih budžeta po pitanju prevoza, stručnog usavršavanja nastavnika, materijalnih troškova škola i drugih ustanova kojima je JLS osnivač ili vlasnik, materijalnih troškova nastave u školama i sl). Stoga je i jasno zbog čega postoji znatan otpor u velikom broju jedinica LS da podrže ovakvu akciju za koju imaju razumevanja, kao uostalom i svi mi, jer ona ugrožava redovno funkcionisanje tih samouprava, pošto ćemo se svi složiti da ono što u pravilu mogu Beograd i Vojvodina, sasvim izvesno ne mogu ni Žitište, ni Plandište, ni Crna Trava, ni Bosilegrad, ni... Spisak bi bio svakako podugačak.

Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovani, vrlo često mi učitelji (kao i studenti budući-učitelji) postavljaju pitanje oko izbora udžbenika. Njihove dileme su koji od udžbenika matematike za mlađi školski uzrast da odaberu za rad u učionici od onoga što im se nudi. Kao neko ko se i naučno i stručno bavi ovim pitanjima - pitanjima metodike matematike i pisanjem udžbenika matematike - istakla bih bar jednu ideju o ovom pitanju. Koncept udžbenika podržan je određenim nastavnim pristupom koji svoje uporište pronalazi u određenoj teoriji obrazovanja. Metodičar koji piše udžbenik razmišlja, dakle, o sledećem: u kojoj od teorija obrazovanja nalazi uporište, prema odabranoj on bira nastavni pristup i prema tome formira određeni koncept udžbenika. Prema tome možemo da kažemo da postoje veoma različiti nastavni pristupi, i prema tome različiti koncepti udžbenika. Dilema ne bi trebalo da bude manja ili veća raznolikost udžbenika ako se Država opredelila za ovakvu ideju još pre nekoliko godina. Pitanje je je: da li su udžbenici koji se nude učiteljima za rad zaista raznoliki - kako po konceptima, tako i po kvalitetu. Ili možda nisu?! Da li su učitelji u dilemi zato što dileme zapravo nema?! Šta onda učitelji biraju?! Završila bih pitanjem - Da li učitelj ima šta da bira/odabere od udžbenika?!"Opširnije >>>