za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„KAKVU DRŽAVNU ADMINISTRACIJU IMAMO?“
Pretraga
Verzija za štampu

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da je uloga državne administracije veoma važna u sprovođenju zakona, naglasivši značaj depolitizacije i profesionalizacije državne uprave. 

Govoreće na tribini "Kakvu administraciju imamo?", koju su u prostorijma Narodne banke Srbije u četvrtak 19. maja, organizovali Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom, Marković je kazao da ne misli da je naša administracija spora već da su političari oni koji joj daju tempo. 

"Ukoliko donošenje i promenu nekih zakona treba ubrzati, to je političko pitanje i rešava se u parlamentu. Generalno, pitanje državne uprave je složeno, teško ga je odvojiti od političkog. Naravno, neophodna je i podrška javnosti koja veći delom i dalje misli da je broj zaposlenih u državnoj administraciji prevelik", kazao je on. 

Zaposleni u državnom sektoru nisu, kako je dodao, u istoj poziciji sa zaposlenima u privatnom sektoru, pre svega u finansijskom pogledu. 

"U privatnim kompanijama važe druga pravila, a državi je pre svega važan njen interes i zbog toga su nam potrebni iskusni kadrovi, institucionalno pamćenje je od ogromnog značaja za kvalitetan rad u državnoj upravi. Sposobnosti zaposlenih nisu adekvatno materijalno nagrađene, pa se bojim da će stručni ljudi po izlasku iz ekonsmske krize potražiti plaćenija radna mesta", naveo je Marković. 

Od toga kako će nam izgledati državna administracija — veoma važna oblast u procesi evrointegracija, zavisiće prvenstveno od političkih faktora, rekao je on. 

"Za protekle dve-tri godine smo postigli veliki napredak u informacionim tehnologijama. Idemo u pravcu stvaranja baze podataka koja će građanim olakšati administrativne procese, a Zakon o matičnim knjigama se pokazao veoma efikasnim", podsetio je Marković. 

Predsednik nevladine organizacije — Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović smatra da važnost pitanje efikasnosti državne uprave leži i u činjenici da građani najviše kontakta imaju upravo sa administracijom. 

"Administracija je predstavnik opšteg dobra, interesa, ali često se poistovećuje sa sopstvenim interesom pa se pojavljuje problem birokratije", kazao je Mićunović na skupu u prisustvu predstavnika nevladinih organizacija, javnih radnika, gostiju iz Slovačke.

Na značaj državne administracije u procesu evrointegracija osvrnuo se, na osnovu iskustva Slovačke, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova te zemlje Milan Jezovica, istakavši da smo svi u duhovnom, kulturnom pogledu deo jedne porodice — Evrope, a da bi i politički to postali mora se mnogo ulagati u strukturne reforme. 

"Sami ćete odrediti svoju sudbinu. Svako pitanje je podjednako značajno, a partnerstvo države i drugih organizacija mora biti čvrsto, zasnovano na dijalogu. Držim vam pesnice u ostvarenju evropskih ciljeva i podsećam vas da je i put Slovačke ka političkoj Evropi bio težak. Taj proces nije samo pregovarački, već je zasnovan na usvajanju standarda", poručio je Jezovica. 

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić tvrdi da je loša percepcija naše uprave posledica stereotipa, odnosno priče o kadrovskoj preopterećenosti. On smatra da "na nekim mestima ima previše, a na nekim premalo uposlenih". 

"Najvažniji zadatak svake uprave je da primenjuje zakone, a naša uprava ima ozbiljnih probnlema sa primenom zakona važnih za evrointegracije. Problem je predominantan uticaj političkih struktura", istakao je Šabić, uz zaključak učesnice u debati Snežane Đorđević sa Fakulteta političkih nauka da "administracija trpi sve bolesti procesa demokratizacije". 

(Izvor: Tanjug)

U debati su učestvovali: Aleksandar Maksimović (ECOIST), Ana Trbović (FEFA),  Andrea Cox (Pontis), Bojan Klačar (CESID), Bojan Lađevac (FES), Branimir Kuzmanović  (Opština Vračar), Tatjana Karaulac (Vojvodina CESS ), Dejan Milenković (Fakultet političkih nauka), Dejana Mitev (Građanske inicijative), Đorđe Staničić (SKGO), Dubravka Petković Radeka (Opština Savski venac), Ivan Knežević (Evropski pokret u Srbji), Ivana Đurić (Kancelarija za evropske integracije), Ivana Raslavska (Pontis), Ivana Stjelja (Pravnici za demokratiju), Jablanka Tabaš (Zaštitnik građana), Lenka Surotchak (Pontis), Lidija Krapačova (Ministarstvo inostranih poslova Slovačke), Marek Mikuš (London School of Economics), Marcus Schneider (FES), Martin Bielik (Ambasada Slovačke), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Milan Nić (Ministarstvo inostranih poslova Slovačke), Nataša Vučković  (narodna poslanica, Centar za demokratiju) Nataša Dragojlović (Kancelarija Nacionalnog savet za decentralizaciju Republike Srbije), Nenad Ilić (Nacionalna liberalna mreža), Rodoljub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Snežana Đorđević (Fakultet političkih nauka), Sonja Licht (BFPE), Stevan Lilić (Pravni fakultet), Stevan Veljović (Ekonomist), Tatjana Peškir (APOS), Valentina Ivanić (Vojvodina CESS), Veran Stančetić (Nacionalna liberalna mreža), Vesna Srdanov (Gradska uprava Grada Novog Sada), Vladimir M. Pavlović (BOŠ), Vladimir Međak (Kancelarija za evropske integracije), Vlatka Tadić (BOŠ), Željko Ožegović (Grad Beograd) i drugi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Posebno mi je zadovoljstvo što mogu da kažem da će današnji razgovor biti utoliko bogatiji što ćemo imati priliku da ugostimo i gospodu iz Slovačke. Sigurno je da ne treba da vas podsećam da kad Srbiji kažu - idete sporo ka EU, mogli biste i možete da uradite više, obično nam ili vrlo često nam kažu, pogledajte kako je to uradila Slovačka. Biće interesantno da, kad je reč o državnoj administraciji, danas čujemo i nekoliko korisnih saveta iz Slovačke.

Od kvaliteta administracije dobrim delom zavisi i kvalitet sprovedenih odluka. Kakva nam je zato administracija neophodna za uspešne reforme u društvu i državi, koliko neefikasna i nekompetentna administracija usporava proces evropskih integracija u Srbiji? To su pitanja koje vam postavljamo

U ovom kratkom uvodu skrećemo pažnju da i najbolje ideje ostaju samo ideje, ako se ne pretvore u stvarnost. Neophodni provodnik između ideja, odluka i njihove realizacije je administracija, kako državna tako i lokalna. Od kvaliteta administracije dobrim delom zavisi i kvalitet sprovedenih odluka. Kakva nam je zato administracija neophodna za uspešne reforme u društvu i državi, koliko neefikasna i nekompetentna administracija usporava proces evropskih integracija u Srbiji? To su pitanja koje vam postavljamo, pozivajući vas da danas učestvujete u razgovoru. Kao i obično, pored predstavnika državne uprave, na debatu smo pozvali mnoge javne radnike, profesore, stručnjake za administrativne delatnosti, kao i predstavnike nevladinih organizacija, medija i korisnike usluga administracije.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ovu smo temu uzeli iz prostog razloga što građani imaju najviše kontakta sa ovom institucijom u celini gledano vezano za administraciju i što je njena priroda dvojaka. S jedne strane, administracija nastaje onda kad počinju da se primenjuju zakoni, ona je prva forma ispoljavanja zakonitosti, kako se države stvaraju. Gotovo da nema država, sem onih prvih tiranija, koje nisu imale neke oblike administracije. Rim se, kao država, učvrstio upravo stvaranjem ogromne administracije ili birokratije. S druge strane, kao i svaki socijalni fenomen, administracija je želela da se osamostali, pa je onda, recimo, kod Hegela u jednoj njegovoj analizi, on pominjući staleže, plemstvo i sveštenstvo, on ubraja i treći stalež, a za njega je to opšti stalež, ali nisu građani, već administracija. Ona je korporacija, jedna vrsta saveza, koja ima svoje sopstvene interese.

U čemu su interesi administracije? Naravno, da moć prenese na sebe pomoću nekoliko stvari

U čemu su interesi administracije? Naravno, da moć prenese na sebe pomoću nekoliko stvari. Prvo, ona je stručna, ona zna da uradi ono što drugi ne znaju ili bar tako tvrdi, pa je onda ona neophodna za svaku moguću odluku. Da bi ona to bila, ona mora da ima egzamen, da ima ispite, da bude kvalifikovana i to je nešto što njoj daje neku moć. Druga moć administracije ili birokratije nalazi se u posedovanju tajne. Ona prva zna ono što drugi građani ne znaju. Vrlo često zaklonjena tom tajnom kojom manipuliše, ona upravo izgrađuje svoju moć. Na kraju, ona stvara jedan oblik ideologije, time što tvrdeći da zastupa opšte interese, a ona je po svojoj funkciji i definiciji predstavnik tog opšteg dobra ili opšteg interesa, ona ustvari vrlo često svoje sopstvene interese predstavlja kao interese države, odnosno interese društva. Tako se pojavio fenomen birokratije i o njemu su pisali i Marks i Veber i mnogi drugi teoretičari. To je nešto što bi se reklo, kao neka slika, sociološka ili filozofska, šta je to administracija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Izvinjavam se što moj srpski nije tako dobar i što ne mogu da govorim na srpskom, ali pokušaću da i to popravim vremenom. Pre nego što počnem i izložim vam neka svoja razmišljanja, samo nekoliko ličnih napomena kako, kad pogledam naokolo, vidim mnogo imena koja ne počinju sva sa Milan, već ima i imena koja se završavaju sa „vić“, a mi smo svi ponosni na svoja imena, a ja sam Ježovica. Kad god neko u Slovačkoj čuje moje ime, oni izbace ono „a“ na kraju i pretvore ga u „č“. Ovim ne želim da kažem da želim da se razlikujem od vas, zato što imam različito ime, već želim da kažem da smo mi svi deo jedne iste porodice. Mi smo svi Evropljani i želimo da vidimo i vas, ne samo kao deo duhovne i kulturne Evrope, već kao deo političke Evrope, takođe.  

Želim da kažem da smo mi svi deo jedne iste porodice. Mi smo svi Evropljani i želimo da vidimo i vas, ne samo kao deo duhovne i kulturne Evrope, već kao deo političke Evrope, takođe

Druga stvar koju želim da vam kažem, jeste kad smo ulazili u banku, izabrali smo pogrešan ulaz i izgledalo je kao ulaz u sef. Nisam bio obeshrabren time već zadovoljan. Bio sam zadovoljan što se konferencija održava u Narodnoj banci, odnosno u centralnoj banci. Znate li zašto? Zato što je to obično najbezbednije mesto za novac. Zadovoljstvo mi je što ovaj projekat, koji je zajednički projekat između Slovačke i Srbije, svoju kulminaciju doživeo je ovde u banci. Banka nikad ne bi investirala svoj novac u loš projekat, bar centralne banke to ne treba da rade. Drago mi je što je Narodna banka investirala u ovo time što je domaćin ovog događaja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hvala vam na mogućnosti da prisustvujem ovom skupu, drago mi je da Centar za demokratiju nastavlja sa serijom vrlo korisnih razgovora. Ova današnja tema je, naravno, jedna od, čini mi se, never ending tema u našem društvu. Sad kako je postavljena to, kad se kaže državna administracija, posebno kako profesor reče i pitanje naše sposobnosti da sprovodimo zakone, meni se čini da to uključuje i državnu administraciju u jednom najširem mogućem smislu, gde uključujemo i političke strukture i ono što su profesionalci i ono što mi ovde zovemo – državna uprava.

 

Način kako se gleda na državnu administraciju, odnosno na državnu upravu u Srbiji, najbolje ilustruje to da ja verujem i 90% ljudi u ovoj sali misli da je zaista 2000. godine bilo 8.000 zaposlenih, a da je danas 28.000 zaposlenih. To je nešto protiv čega jednostavno ne možete da se borite

 Kad pričamo o državnoj administraciji, zaista moram, prvo, da kažem da onaj deo koji se tiče državne uprave nije tako loš kako se, nažalost, kod nas u javnosti predstavlja. Način kako se gleda na državnu administraciju, odnosno na državnu upravu u Srbiji, najbolje ilustruje to da ja verujem i 90% ljudi u ovoj sali misli da je zaista 2000. godine bilo 8.000 zaposlenih, a da je danas 28.000 zaposlenih. To je nešto protiv čega jednostavno ne možete da se borite. Dakle, apsolutno je neistina da je 8.000 zaposlenih bilo u svim onim organima koji su sad izračunati u 28.000. Dovoljno je da vam kažem da u tih 8.000 nije obuhvaćena tadašnja Republička uprava javnih prihoda koja broji danas, a i tada oko 7.000 zaposlenih. Čini mi se da je tad bila čak i blizu 8.000 zaposlenih. Ako ja to kažem, a u naredna dva meseca se stalno ponavlja 8.000 na 28.000, a posebno pre dve godine kad smo imali jednu histeriju protiv državne uprave, onda vidite kakav je način sagledavanja naše državne uprave.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre davnih osam godina sam bio pozvan u Vladu da napravim ministarstvo kojim ministar Marković danas, na moje veliko zadovoljstvo, dosta uspešno rukovodi. Imao sam neku sličnu impresiju u ono vreme kakvom je on počeo svoje izlaganje. Dakle, da ta percepcija, loša percepcija o našoj upravi zapravo nije u potpunosti realna, odnosno da je veoma često podložna razno raznim stereotipima. Milan je na dobar način objasnio kako se lako kritikuje ta, bože moj, hipertropirana struktura uprave, a zaboravlja, recimo, činjenica da Srbija do 2000. godine nije imala Ministarstvo odbrane, nije imala Ministarstvo spoljnih poslova, nije imala svoju Carinu. Bila je jedna federalna jedinica koja nije imala atribute vlasti, koju je vršila savezna država, kroz sisteme koji su bili snažni i brojni. Te funkcije će preuzeti prvo realno, a kasnije i formalno, raspadom državne zajednice sa Crnom Gorom. To je jedan stereotip koga se treba odreći.

Svi mehanizmi, čija je glavna uloga da kontrolišu upravo vlast, po pravilu kubure sa malim brojem kadrova. To je stvar koja je indikativna i koja zavređuje pažnju

Drugi stereotip je vezan za tu generalnu priču, a to je dobro primetio i uvažen profesor Mićunović, o prezaposlenosti, o previše kadrova u našoj upravi. Nisam siguran da je ozbiljno da o tome govorimo bez ozbiljne funkcionalne analize, kojih nema, to je ministar Marković rekao, kojih ima svega nekoliko urađenih parcijalno u nekoliko ministarstava. Ono što je moja impresija je da sasvim sigurno na nekim mestima imamo previše ljudi, a još sigurnije na nekim mestima gde su nam ljudi neophodni, uopšte ih nemamo ili imamo nedovoljno. Mislim da je vrlo indikativno da kad govorimo o novouspostavljenim kontrolnim mehanizmima, koji su, po pravilu, u sistem unošeni pod uticajem i na zahtev Unije, odnosno predstavljaju standard u našem približavanju Uniji, tu imamo problem. Svi mehanizmi, čija je glavna uloga da kontrolišu upravo vlast, po pravilu kubure sa malim brojem kadrova. To je stvar koja je indikativna i koja zavređuje pažnju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da su govornici do sad ukazali na jedan broj problema, koji kod nas, kad pokušavamo da vidimo gde je i koje je mesto administracije, mora da se vidi. Mi smo 2000. godine državu i administraciju trebali da demokratizujemo u smislu da od aparata prinude nad građanima, a što je jednom autokratskom društvu apsolutno bila država, da je prevedemo u servis građana. To je, vidite po sebi, kad sam već izgovorila do kraja, koliko je to komplikovan proces. Administracija trpi sve boljke procesa demokratizacije. Kako se taj proces decentralizacije i demokratizacije spotiče, tako odmiče i proces modernizacije i podizanja kapaciteta čitave naše administracije, ne samo kako ministar pominje na nivou države, nego boga mi, i na nivou lokalne vlasti. U sistemskom smislu, skrenula bih vam pažnju na jedan krug pitanja, a onda bih vam pokušala da prikažem kako to ustvari izgleda konkretno i koji su kapaciteti i šta bi trebalo tu uraditi ako idemo u pravcu jedne demokratske decentralizovane zemlje, moderno uređene zemlje i zemlje koja ima građanina i njihove interese i potrebe u prvom planu, u fokusu, a ne interesnih grupa, partijskih centara moći itd., a što imamo kao objektivnu situaciju danas.

Procesom izbora i vezanim mandatom urušen je autoritet Parlamenta i vlade, takođe, o tome je dosta bilo reči, partokratija je tu veoma krupan problem. Ako se taj problem ne bude rešio, mi ćemo se spoticati i pravu demokratiju nikad nećemo imati

Prvo, veliki problem kod nas definitivno je što ne postoji pravna država. Ona ne postoji, jer nije izvršena podela između različitih nivoa vlasti. Procesom izbora i vezanim mandatom urušen je autoritet Parlamenta i vlade, takođe, o tome je dosta bilo reči, partokratija je tu veoma krupan problem. Ako se taj problem ne bude rešio, mi ćemo se spoticati i pravu demokratiju nikad nećemo imati. A korupcija i patologija ćemo imati jako puno i bićemo ne onako dobra praksa, kao što Slovaci imaju, nego ćemo biti put kojim se nikad ne treba ići. Koji treba mimoići.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dame i gospodo, Ekselencijo, prvo samo jednu napomenu, naša veza i veliki broj nas ovde okupljenih, sa Slovačkom potiče još od Bratislavskog procesa 1999. i 2000. godine, kad smo zajedno učestvovali u tim socijalnim i političkim akcijama. Tema današnja je odlična. Za nekog ko se bavi upravom, kao što se bavim ja, ja sam profesor uprave, javne uprave i upravnog prava na Pravnom fakultetu i isto tako i predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju“. Kao jedno veliko arheološko nalazište u Montani, gde nađete kosti dinosaura i imate hiljade raznih oblika koje može da izrađuje, uprava je fantastična oblast za proučavanje. Neki to zovu i menadžment, javni menadžment, politički menadžment, menadžment socijalnih procesa itd.

Naša današnja tema, odnosno kako je formulisana sama debata „Kakvu državnu administraciju imamo“, ja bih rekao da upravo takvu kao što imamo, mi ne želimo. To isto važi i za sudstvo, takvo sudstvo kakvo imamo mi, ne želimo. Takav Parlament kakav imamo, mi ne želimo

Naša današnja tema, odnosno kako je formulisana sama debata „Kakvu državnu administraciju imamo“, ja bih rekao da upravo takvu kao što imamo, mi ne želimo. Dakle, to isto važi i za sudstvo, takvo sudstvo kakvo imamo mi, ne želimo. Takav Parlament kakav imamo, mi ne želimo, takve zakone, a naročito takvu implementaciju zakona kakvu imamo, mi ne želimo. Dakle, moramo biti jasni u pozicioniranju svog vrednosnog stava i svoje ekspertske ocene u ovom pogledu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega, iskoristio bih priliku da se zahvalim organizatorima ovog projekta u okviru koga smo imali prilike da radimo na temama koje su nas zanimale i do kojih smo i na osnovu kojih smo izradili ove istraživačke radove. Ova nagrada će mi puno značiti u daljem bavljenju ovom temom. Moje polje interesovanja je upravo upotreba fondova EU, koji su namenjeni zemljama koje pristupaju EU i zemljama članicama EU.

Problem nastaje kad zemlja koja pristupa EU postane zemlja članica. Tada na njenu administraciju naleće finansijski cunami iz evropskih fondova. Ukoliko nije iskoristila vreme u procesu pristupanja da pripremi svoju administraciju, onda nije u mogućnosti da ta sredstva adekvatno iskoristi

Prilikom rada na ovoj temi, koristio sam iskustvo Slovačke. Mogu da kažem, nažalost, naša priča trenutno jako liči na njihovu, inače loše iskustvo u predpristupnom periodu prilikom korišćenja pomoći EU, koja im je bila dodeljena u periodu dok nisu postali zemlja članica EU. Ta negativna iskustva su dovela do toga da su praktično uspeli da iskoriste nekih 90% sredstava od onog što im je bilo namenjeno do 2003. godine. Mnogo veći problem nastaje kad zemlja koja pristupa EU postane zemlja članica. Tada praktično na njenu administraciju naleće jedan finansijski cunami iz evropskih fondova. Ukoliko nije iskoristila vreme u procesu pristupanja EU, da pripremi svoju administraciju, da ta sredstva prihvati na način da ih unapred isplanira gde će da ih potroši, a ima spremljene strateške planove, da ima na osnovu tih planova spremljene projekte, da ima zadužena resorna ministarstva koja tačno odgovaraju praktično za njenu implementaciju, onda nije u mogućnosti ni kad postane zemlja članica EU da ta sredstva adekvatno iskoristi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ovde sam, kao i g. Knežević, obzirom na činjenicu da sam prošle godine u okviru zaštite potrošača pisala jedan rad koji poredi situaciju kod nas i u Slovačkoj. Pre svega, drago mi je da se bavimo ovde ovom temom, državna administracije me podseća na jednu reklamu za grejanje koju sam videla, piše velikim slovima „grejanje je dosadno“, a ispod piše malim slovima „kad funkcioniše“. Tako mislim da je i sa državnom administracijom. Možda naizgled dosadna tema, a u suštini veoma zanimljiva. Pre svega bih se osvrnula na stvari o kojima je govorio gospodin ministar Marković.

Državna administracije me podseća na jednu reklamu za grejanje koju sam videla, piše velikim slovima „grejanje je dosadno“, a ispod piše malim slovima „kad funkcioniše“

Mislim da u zakonodavnom procesu ne moram mnogo ništa da komentarišem, gospodin Šabić je već mnogo rekao i svi smo se ovde susretali sa zakonodavnim procesom u Srbiji imamo sigurno svi slična iskustva. Međutim, što se tiče te teme smanjenja broja, iako možda 8 hiljada, 10 hiljada, 12 hiljada zaposlenih u javnoj administraciji ne zvuči kao mnogo, meni je potpuno jasno odakle potiče ideja da je potrebno smanjiti broj zaposlenih u tim službama. Naime i sad ću da govorim o nečemu što ima veze i sa odlaskom upravo stručnih kadrova iz javnih službi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan i od mene. U par reči ću da kažem nešto o upravi kao istraživač i kao neko ko je više godina radio u državnoj upravi. Ono što meni pada u oči je da je naš problem parcijalnost. Svako je zadužen za određen segment i kao da je to jedan jedini svet, kao da drugi sektori i drugi segmenti ne postoje. To se vidi u praktičnom životu. Ako recimo građanin ode na šalter u organ državne uprave i dođe da završi neki svoj posao, dođe do komplikacija, službenik na šalteru kaže: obrati se šefu, a šef kaže: morate to da vidite u ministarstvu, ministarstvo kaže: znate, nismo mi krivi, Skupština je izglasala takav zakon. Sad kad idete korak po korak, od čoveka do čoveka, zaista svi oni nisu krivi, ali je problem da u celini sistema nešto ne funkcioniše, jer vi ne možete da završite svoj posao.

  

Ono što meni pada u oči je da je naš problem parcijalnost. Svako je zadužen za određen segment i kao da je to jedan jedini svet, kao da drugi sektori i drugi segmenti ne postoje. To se vidi u praktičnom životu

Ako smo demokratsko društvo, ako je građanin osnovna vrednost i njegova potreba, onda moramo da posmatramo na taj način i upravu. Ne kao neke fioke, nego kao jednu celinu. U tom smislu, državna uprava, kao izraz, nije netačan, ali je nedovoljan. Treba ga upotpuniti izrazom – javna uprava i posmatrati upravu kao jedan celokupan sistem koji uključuje, pored organa državne uprave i lokalnu samoupravu, agencije, pa i privatne subjekte koji učestvuju u obavljanju nekog javnog posla. To se, na primer, može videti i u dosadašnjim pokušajima rešavanja problema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Obraćam vam se kao predstavnik jedne nevladine organizacije, koja je učestvovala u istraživačkom projektu uz podršku Fondacije Pontis, Centra za demokratiju i Međunarodne razvojne agencije Slovačke - Slovak ejt. Nažalost, u toku istraživanja, izučavajući stanje u Srbiji po pitanju decentralizacije i u samom pokušaju da upostavim diskusiju na tu temu sa predstavnicima političkih partija, meni je pripala ta odgovornost da sarađujem sa predstavnicima DS koji imaju ujedno i glavne autoritete potpredsednika države preko premijera po pitanju diskusije na ovu temu. Nažalost, došao sam do nekih podataka koje nisam navodio u istraživanju, ali koje smatram da su vrlo značajne za pitanje decentralizacije reforme državne uprave i samog odnosa prema građanima. Zato postavljam dva pitanja.

Zašto se na osnovu Ustava ne garantuje adekvatna stručna služba za sistemske zakone i fundamentalna pravna i ekonomska pitanja u Skupštini Srbije?

Da li predsednik države, Boris Tadić, može u okviru postojećeg predsedničkog parlamentarnog sistema, odnosno poluparlamentarnog, istovremeno da proaktivno obavlja i funkciju predsednika stranke, Demokratske stranke, na osnovu Ustava RS i postojeće demokratske prakse u Evropi? Drugo pitanje, zašto se na osnovu Ustava ne garantuje adekvatna stručna služba za sistemske zakone i fundamentalna pravna i ekonomska pitanja u Skupštini Srbije ili parlamentarni institut, kao u slučaju Slovačke, koji se uspešno pokazao, gde bi nakon višeg nivoa konsultacija i inicijativnosti poslanika sa stručnim savetom, građanima, šefovima poslaničkih grupa i na skupštinskom odboru, takvi ojačani vodeći skupštinski odbori, nakon odgovarajućih procedura, mogli da predlažu i same zakone ili izmene zakona, u cilju tzv. zadržavanja ustavnog balansa, odnosno prioriteta Parlamenta, a po članu 122. Ustava u postojećem predsedničko-parlamentarnom sistemu? Dakle, ovim stavom ja branim Ustav, branim vladavinu prava i demokratičnost građana Srbije.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Teško je biti kratak na ovako interesantnu temu, kao što je – kakva nam državna administracija treba? Za početak bih se vratio na otvaranje ovog skupa, kad je gospodin Milan Marković ukazao na jednu veoma značajnu stvar, a to je da je on ministar za državnu upravu. Istakavši to, on se jasno ogradio zapravo od drugih procesa, koji su veoma značajni, a to je da kao ministar za državnu upravu, ministar Milan Marković jeste nadležan za pitanja, pre svega, ministarstva organa uprave i u sastavu ministarstva i posebnih organizacija. U tom kontekstu zapravo pojam javne uprave daleko je širi i čini mi se da ovde ne samo da danas treba da sedi gospodin Milan Marković, kao ministar, već čitav niz drugih ministara, da bih zaista ozbiljno pričali o nečemu što se zove – reforma javne uprave.

 Ako pogledate reformske procese u svetu, videćete da reforma javne uprave podrazumeva i celokupne sisteme javnih službi. To je suštinski problem, jer na neki način ne postoji interministarska saradnja koji bi poveli reformski put koji bi obuhvatio celokupan sistem javne uprave

 Ako pogledate te reformske procese u svetu, videćete jasno da je reforma javne uprave ne podrazumeva isključivo i samo reformu državne uprave već celokupnih sistema javnih službi, javnih konglomerata itd., itd. Prema tome, to je suštinski problem, jer na neki način ne postoji ta interministarska saradnja između različitih ministara koji bi poveli, u krajnjoj liniji, taj reformski put koji bi obuhvatio celokupan sistem javne uprave. Ono što je drugi problem, jeste da uprava obavlja čitav niz različitih aktivnosti, odnosno delatnosti u brojnim društvenim oblastima i svaki strateški pravac reforme uprave u svetu se zasnivao zapravo na smanjenju broja upravnih aktivnosti, odnosno upravnih delatnosti, koji neminovno zapravo dovodi do smanjenja različitih organizacionih oblika u državnom aparatu i stvaranju čvršćih institucija i bolje povezanih, koordinisanih itd., a što opet na kraju dovodi do smanjenja broja zaposlenih u javnoj upravi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim u opasnost da se možda ponovim po nekim stvarima koje su moji prethodnici rekli, a sa kojima se apsolutno slažem. Evo probaću ovaj problem da sagledam iz ugla lokalne samouprave, s obzirom da i Kumanović i ja i ministar imamo veliko iskustvo u tom pogledu. Lično mislim da dobro uređena država apsolutno počiva na uređenom sistemu lokalne samouprave. Možemo da postavimo pitanje, da li mi takav sistem ovde imamo, mislim da će i ovaj današnji skup dati delimično i odgovor na ta pitanja.

Kod nas je lokalna samouprava bila instrument, pre svega, raznih političkih nagodbi, potkusurivanja i nije shvaćena kao servis građana, što mislim da bi prevashodno trebala da bude. Ona je bila, nažalost, izvor mnogih nestabilnosti, a ne stabilnosti

Kakav je odnos prema lokalnoj samoupravi u Evropi i u EU, shvatio sam prvi put kad sam otišao u Strazbur i shvatio da je kongres lokalnih vlasti veoma važan stub EU i da se apsolutno poštuje i respektuje u svemu onom što EU danas jeste. Kod nas lokalna samouprava je nažalost, bar to neko moje iskustvo govori u poslednjih 20 godina od uvođenja višestranačja, bila instrument, pre svega, raznih političkih nagodbi, potkusurivanja i nije shvaćena zaista kao servis građana, a što mislim da bi prevashodno trebala da bude. Ona je bila, nažalost, izvor mnogih nestabilnosti, a ne stabilnosti, kakva je u suštini i trebala da bude, kao što to jeste i u uređenim zemljama.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dakle, mislim da je problem u našem izbornom zakonodavstvu, evo definitivno mislim da je tu problem. Da li bi jedan parlament, gde su svi izabrani, kao što je svojevremeno gospodin Vučković izabran, glasao o zakonu za koji smo svi znali da je od sedam članova šest neustavno ili od osam sedam članova, ne mogu da se setim? To je moje mišljenje. Dakle, problem jeste izborno zakonodavstvo. To važi i za lokal, a to važi i za Republiku, samo što imamo različita mišljenja oko tog direktnog izbora gradonačelnika, odnosno predsednika opština, ali dobro, par reči ću reći kakva su bila iskustva i šta je ustavni okvir za nas.

 

Problem jeste izborno zakonodavstvo. To važi i za lokal, a to važi i za Republiku, samo što imamo različita mišljenja oko tog direktnog izbora gradonačelnika, odnosno predsednika opština, ali dobro

Sve ovo o čemu smo mi pričali, što smo slušali ovde, govori opet da je u pitanju politika. Evo, ja ću vam reći moje iskustvo. Postao sam ministar 2007. godine, predsednik Vlade je bio Vojislav Koštunica, nasledio sam ministra Zorana Lončara, video sam te pomoćnike ministra koji su bili postavljeni već na položaj. Dan danas su svi oni pomoćnici ministra i jedan je napredovao, postao je sudija Ustavnog suda, a jedna žena, inače izvrsna, iz ličnih razloga je napustila ministarstvo. Onda imate institucionalno pamćenje i onda imate saradnike i onda shvatate koliko je važno da vam ti ljudi budu tu, koliko je besmisleno dovoditi po partijskoj liniji ljude na ta mesta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Verovatno je dobar odgovor - efikasnu, jer ako je efikasna, onda ne može da bude skupa, ako je efikasna to znači da nije sklona korupciji. Ako je efikasna, a to znači da brzo završava posao. Tu vidim dva najveća problema. Jedan je vezan za zakone, za loše donete zakone, svejedno da li su u pitanju izborni, sa blanko ostavkama ili Zakon o građevini, koji se posle godinu dana ponovo menja, pa onda napravi problem u lokalnoj samoupravi, pošto šest meseci nije ni mogao da se primenjuje, jer nisu stigla uputstva iz ministarstava. Kao što je g. Šabić pomenuo Zakon o informisanju, koji je kreiran u Kabinetu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, da se ne lažemo. Znamo za te probleme i o tim problemima su drugi govorili više. Smatram da je Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu radilo dobar posao u ovom mandatu i da zakoni koji su došli iz tog ministarstva su i po najbolji zakoni koji su usvojeni u Skupštini Srbije.

Znam kad sam preuzeo opštinu Vračar, pogledao sam, 12% zaposlenih je sa osnovnom školom i to bez čistačica, nego su to ljudi koji rade u opštini

Postoji drugi problem, a to je nasleđe naše administracije. Nasleđe koje ide kroz komunistički period, koji je imao možda i jednu efikasniju administraciju, a onda devedesete, koje su donele potpuno rasturanje državne administracije. Jako je teško, a znam kad sam preuzeo opštinu Vračar, pogledao sam, 12% zaposlenih je sa osnovnom školom i to bez čistačica, nego su to ljudi koji rade u opštini, tako je bilo. Sad vi pogledate šta možete da uradite, ponudite tim ljudima socijalni program ili im ponudite, neki su završili srednju školu, dvoje u međuvremenu, kažete koji je rok da se odluče šta žele i uradite potragu za sposobnima.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hteo bih prvo da se zahvalim organizatorima na pozivu i administratoru projekta i donatoru na prilici da dva puta imam studijsko putovanje i da uradim sve ovo i da tekstove u svojoj redakciji uopšte objavim. S obzirom da sam se posredno bavio tim projektom, državnom administracijom, usmerio bih se na taj deo. Pokušao bih da ne ponavljam ono što su drugi govornici rekli.

Dva projekta koje sam radio, bavila su se strukturnim reformama i sivom ekonomijom. Baveći se time, sretao sam se sa slovačkom administracijom iz različitih institucija i to uglavnom iz onih, a to je bila zamisao da se srećem sa onima koje srećem i u Srbiji, kao što su Inspektorat za rad, kao što je Poreska uprava, kao što je Penzijski fond i slično. Projektni zadatak je bio u oba slučaja, bez obzira na pojedinosti, zašto su određene reforme u Slovačkoj sprovedene, a u Srbiji nisu ili zašto su tamo sprovedene bolje nego što je to bio slučaj u Srbiji. Tu ne bih o pojedinostima, već o jednom utisku o tom problemu političke volje o kome smo do sad govorili.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kad govorimo o ovim našim pitanjima, pada mi na pamet onaj razgovor koji je imao, kažu Žika Stojković sa Fransom Miteranom pre desetak, dvanaest godina, pa su razgovarali o nama u Srbiji. Miteran mu je rekao: vi u Srbiji izgleda mislite da je vaš glavni problem politički, a vaš glavni problem je kulturni. To je dosta krupno pitanje. Mi u okviru kulture nemamo dovoljno, nemamo pravnu državu, a nemamo pravnu državu zato što nemamo pravnu svest. Zato što nema pravne svesti, ne možemo da imamo ni administrativne svesti. Tu nema govora.

Od Parlamenta stvar ide. Parlament i društvo ne reaguju ni na glas javnosti. Koliko se puta govorilo u našoj javnosti da ovaj proporcionalni sistem nije dobar? Trebalo je sad da dođe tek Evropa da nas nagazi ozbiljno

Iako se slažem sa onim što je govorila prof. Snežana Đorđević i što je govorio ministar, dakle, od Parlamenta stvar ide. Ne samo od Parlamenta da nešto Parlament može da promeni, nego što Parlament i društvo ne reaguju ni na glas javnosti. Koliko se puta govorilo u našoj javnosti da ovaj proporcionalni sistem nije dobar, da ne odgovara, da su poslanici pasivni, da su poslušni itd., da je to partijokratija itd. Trebalo je sad da dođe Evropa da nas nagazi ozbiljno i sad vidite kako se pokušava sa svih strana, to što Evropa pokušava da izmeni da se izvrda. To je primer sa Parlamentom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz Centra za strateška i ekonomska istraživanja Vlade Vojvodine iz Novog Sada. Govoriću sa tog aspekta u ulozi državne uprave. Dakle, ono što smo danas slušali jeste pitanje efikasnosti državne uprave. Ono što je za mene pitanje prvog reda je pitanje efektivnosti te državne uprave. Dakle, govorimo o državnoj upravi danas, kao jednom procesno orjentisanom sistemu, što u principu jeste tako. Ako posmatrate državnu upravu kao jedan od bitnih faktora, koji čini konkurentnost neke nacije ili nekog regiona, onda ne možete da se ne pozabavite njenom efektivnošću. Efektivni ste kad radite prave stvari, a efikasni ste kad ih radite na pravi način. Dakle, bavljenje načinima na koji mi nešto radimo je pitanje drugog reda u odnosu na sposobnost državne uprave da artikuliše šta su njeni razvojni prioriteti i da se jednom takvom artikulacijom učestvuje u jednom partnerskom odnosu sa civilnim društvom i biznis zajednicom.

Ako posmatrate državnu upravu kao jedan od bitnih faktora, koji čini konkurentnost neke nacije ili regiona, onda ne možete da se ne pozabavite njenom efektivnošću. Efektivni ste kad radite prave stvari, a efikasni ste kad ih radite na pravi način

Još ću vrlo kratko oko rezultata, šta znači baviti se problemom ili temom da li je državna uprava efektivna ili ne. Jeste, baviti se zaista opipljivim indikatorima i svi oni koji su učestvovali ikad u izradi nekih strateških planova razvoja, videli su koliko je teško postaviti sistem indikatora i da neka od opština usvoji jedan takav strateški plan, gde ćete imati negde za dve, tri godine postavljene izlazne rezultate. Ono što ne postoji definitivno, to je jedan nedostatak kulture evaluacije, odnosno evaluacije rezultate javnih politika i to je ono što mi svi očekujemo i što nas sve pogađa.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz institucije Zaštitnika građana, pa ću kratko svojom diskusijom dati doprinos na današnju temu. Naime, iz pozicije Zaštitnika građana, koji kao organ vrši kontrolu pravilnosti i zakonitosti rada organa uprave, u prethodnoj godini je primećen povećan broj pritužbi građana, koji se odnose na postupanje organa javne uprave.

Iz pozicije Zaštitnika građana, koji kao organ vrši kontrolu pravilnosti i zakonitosti rada organa uprave, u prethodnoj godini je primećen povećan broj pritužbi građana, koji se odnose na postupanje organa javne uprave

Naime, svaka druga pritužba odnosila se na kršenje principa dobre uprave od strane organa javne uprave. Zaštitnik građana je posebnu pažnju upravo zbog toga posvetio u svom prošlogodišnjem radu sagledavanjem rada organa uprave u pogledu načela poštovanja načela dobre uprave. Naime, pritužbe su se odnosile na ćutanje administracije, na sporost, na neusklađenost procedura, na očiglednu pogrešnu primenu zakona i drugih kršenja načela dobre uprave. Ilustracije radi, ne bih htela da vas opterećujem nepotrebnim brojkama, ali samo ilustracije radi, od ukupnog broja primljenih pritužbi, kojih je bilo 3572, na dobru upravu se odnosilo 1328 pritužbi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Želela bih da pomenem samo važnost obrazovanja ljudi u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, jer mislim da ne bi bilo dobro da se ova vrlo značajna rasprava završi bez pominjanja potrebe za njihovim permanentnim obrazovanjem. Potpuno se slažem sa svima koji su naglašavali, uključujući i ministra, da je vrlo važno da postoji nešto što je institucionalno pamćenje.

Želela bih da pomenem važnost obrazovanja ljudi u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, jer mislim da ne bi bilo dobro da se ova vrlo značajna rasprava završi bez pominjanja potrebe za njihovim permanentnim obrazovanjem

Međutim, duboko sam ubeđena da sa svim onim zahtevima koje, pre svega, postavlja pred državnu upravu i ne samo državnu upravu nego i lokalne samouprave, sve intenzivnija saradnja sa evropskim institucijama, uključujući naravno i predpristupne fondove i sve ostalo što će da sledi, jedan proces stalnog obrazovanja i izgradnje kapaciteta, apsolutno je neophodan. Iz iskustva moje institucije, mogu da kažem, da se to čuje upravo i od onih koji su najambiciozniji u toj upravi i koji su uključeni u razne programe, da osećaju potrebu za novim znanjima. Mislim da bi bilo dobro da jedna od preporuka sa ovog skupa bude i ta da je neophodno u nekoj formi ponovo vratiti Institut za državnu upravu. To smo nekad imali i to više nemamo. Mislim da smo mi jedna od retkih država koja takvu instituciju nema. Ne mogu nevladine organizacije, ne mogu nevladine institucije da nadomeste tu potrebu. One mogu delimično da odgovore na određene izazove, ali država ako je ozbiljna i ako ozbiljno shvata potrebu izgradnje institucija, onda mora mnogo više da radi na tome.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Činjenica da razgovaramo o ovom temi i da je u poslednje dve, tri nedelje organizovan veći broj konferencija na ovu temu, govori samo u prilog tome da vrlo dobro razumemo probleme sa kojima se suočavamo u očekivanju, pre svega, dobijanja kandidature ove godine, ali i očekivanja da uskoro otpočnemo proces pregovaranja sa EU, zašta nam je zaista potrebna stručna administracija i visok administrativni kapacitet. Ovo je široka tema, naravno, možemo se baviti različitim segmentima i oblastima koje ova tema otvara.

Moj je utisak da kad se sprovodi proces evaluacije rada državnih činovnika, da se vodi računa uglavnom o stepenu znanja i iskustva određenih državnih činovnika, a da zanemarujemo usmerenost naše administracije na rešavanje problema

Mislim da se svi slažemo oko toga da se zalažemo za profesionalnu administraciju i da smo protiv političkih kriterijuma u selekciji i razvoju državne uprave. Ako se složimo oko toga, mislim da ćemo se, takođe, složiti i da kad govorimo o onom delu stručne i profesionalne administracije, mi zapravo imamo vrlo često različita gledišta o tome šta pod tim podrazumevamo. Naime, mislim da postoji jedan ključni problem, pitanje vrednovanja rada administracije. Naša uprava i vlada je krenula poslednjih godina da sprovodi proces vrednovanja rada državne uprave, dakle, državnih činovnika i žao mi je što je ministar otišao i što ne možemo da razmenimo mišljenja o tom procesu. Moj je utisak da kad se sprovodi proces evaluacije rada državnih činovnika, državne uprave, da se vodi računa uglavnom o stepenu znanja i iskustva određenih državnih činovnika, a da zanemarujemo jednu sposobnost koja mi se čini ključna i tu je ta razlika koju često osećam kad razgovaram sa drugim  ljudima, a to je usmerenost naše administracije na rešavanje problema. Sposobnost da se preuzme odgovornost i da se deluje samostalno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pozdraviću vas u ime CESID i u svoje lično ime, zahvaliću se Centru za demokratiju i Pontis fondaciji, je je i CESID učestvovao u ovom projektu. Dve su za mene najvažnije stvari, jedna stvar o kojoj su govorili ministar Marković i gospodin Ožegović i jako mi je drago što je upravo pomenuta, pre svega, od njih, a tiče se značaja izbornog sistema za sve ovo o čemu smo danas pričali.

 

Jedino što mogu na tom planu da kažem jeste da će, ukoliko se usvoji ovo o čemu je pričao g. Marković, a u čemu smo i mi sami dobrim delom učestvovali, mnogo biti jasnija situacija i efikasnija kad govorimo i o decentralizaciji, ali i kad govorimo i o odgovornosti ljudi koji će raditi u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. To nije samo reč o blanko ostavkama, jer verujemo da danas priča o blanko ostavkama jeste prošlo vreme i u tom smislu da govorimo o jednom prevaziđenom institutu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prosto imam potrebu da ispred Stalne konferencija gradova i opština kažem da ne treba da se plašimo sadašnjosti i budućnosti, jer ipak se ova naša organizacija dugi niz godina bavi ovim pitanjima. Pitanje koliko je glasna i koliko ono što je proizvod rada ljudi iz lokalnih samouprava okupljenih u Stalnoj konferenciji gradova i opština drugi žele da iskoriste ili koriste kao, što smo vrlo često svedoci, za dnevno političke potrebe i obračune, što je jako loše i ne vodi željenom rezultatu.

Problem je u tome što postoji kvazipolitička volja da se proces decentralizacije ostvari. Postoje čak i odluke koje su donete, tipa, formiranje Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Postoji činjenica da se taj savet praktično nikad nije ni sastao

Druga stvar i drugi problem je u tome što postoji kvazipolitička volja da se proces decentralizacije ostvari. Postoje čak i odluke koje su donete, tipa, formiranje Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Postoji činjenica da se taj savet praktično nikad nije ni sastao. Bez strategije, a zadatak te nove institucije je baš da donese strategiju decentralizacije, sve ovo što se danas pričalo praktično govori da nema dovoljno snažne volje i želje da se ide u ove procese na jedan organizovan način. To je najveći problem koji ustvari imamo. Imamo dovoljan broj stručnjaka, bar mislim da imamo i na univerzitetu i na drugim mestima i institucijama, ali nema ko to da okupi i da osmisli kako bi nas uveo u jednu proceduru dolaska do decentralizacije i do demokratizacije društva.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Još uvek ne govorim srpski, ne pričam srpski jezik, moraću da pričam na engleskom. Žao mi je, ali potrudiću se da naučim i nadam se da ću biti u stanju uskoro da vam se obratim i na srpskom jeziku. Profesore Mićunoviću, draga Sonja Liht, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo i čast i želeo bih da vam se zahvalim Centru za demokratiji, Fondaciji Pontis i Slovak ejdu što su me pozvali na ovu veoma korisnu razmenu mišljenja na temu koja je direktno usmerena na mene, jer i ja sam državni službenik, radim nekoliko decenija ovaj posao i razumem sve što ste ovde rekli, šta očekujete na ovom planu i šta bi moralo da se uradi, kako bismo uspostavili efikasan, funkcionalan, ne toliko skup administrativni aparat, koji će zadovoljiti sve građane.

Dozvolite mi, prvo, jednu ličnu primedbu. Rečeno mi je da su moji prethodnici, a pre svega ambasador Furdik, bili direktno uključeni u rad nevladinih organizacija, a pre svega Pontisa i ja ću se potruditi da naučim i da dam svoj doprinos tokom svog službovanja ovde. Takođe, hteo bih da kažem i da naglasim ono što je moj državni sekretar gospodin Jezovica već rekao u svom uvodnom delu, da Slovačka veoma podržava Srbiju na putu ka EU, da to nije samo jedna deklarativna izjava, već da se mi trudimo i na konkretan način da tome doprinesemo. Ova prezentacija je jedan od tih načina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hteo bih, pre svega, da se zahvalim gospodinu ambasadoru kao i gospodinu Ježevici. Bilo je dragoceno čuti njihova iskustva. Hteo sam nekoliko stvari da kažem. Kad sam pomenuo Marksa i Vebera, to je bilo iz tog razloga što su ta dvojica političkih mislilaca rekli stvari o administraciji i birokratiji koje i danas važe kao najbolje rečene. Ovde bih sažeo, a to su tri stvari koje se odnose na administraciju i birokratiju. Prvo, da se mora obezbediti transparentnost, odnosno javnost, da se birokratiji oduzme monopol tajne na osnovu koga ona vlada. Dakle, problem je oduzeti joj taj monopol na informacije i učiniti, naravno, raspravu ili odluke o opštem dobru javnim i transparentnim.

 

Mora se obezbediti transparentnost, odnosno javnost, da se birokratiji oduzme monopol tajne na osnovu koga ona vlada. Dakle, problem je oduzeti joj taj monopol na informacije

Druga stvar koju su oni istakli da je važno da bude obrazovana administracija. Ti segmenti, ispiti koji se uvode i koji su povremeno, takođe, obnavljani i za napredovanje u administraciji, za određene klase itd.,  gde se ljudi kvalifikuju, to je drugi deo. Ovde ne treba da vam govorim kako se formirala administracija po revolucionarnim i drugim principima, tako da je mogao biti ko je šta hteo po izboru. Naravno, on je dovodio sebi slične, a da ne govorimo o nepotizmu ili partijskim vezama itd., padao je kvalitet i ona obaveznost koja je važna.

 
Opširnije >>>