za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„KAKO SUZBITI KOMPANIJSKU KORUPCIJU?“
Pretraga
Verzija za štampu

(Beograd 13. jun 2011.) - Korupcija u Srbiji je sistemska, prisutna u svim sferama društva, postala je model ponašanja i načina razmišljanja, a za njeno sprečavanje je, osim angažovanja državnih institucija, potrebna i promena svesti, ocenili su danas učesnici debate ''Kako suzbiti kompanijsku korupciju''.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković je na debati o suzbijanju kompanijske korupcije u organizaciji Centra za demokratiju rekla da je Agencija u junu pocela rad na donosenju nove strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji, jer je ona iz 2005. prevaziđena u mnogim segmentima.

Urađen je veliki deo oko uspostavljanja zakonskog okvira, ali je izostala primena, istakla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

''Strategija iz 2005. godine ne samo da je prevaziđena u mnogim segmentima, već za njeno sprovođenje u pojedinim delovima nije bilo dogovarajuće metodologije. Iako je 2006. godine donet Akcioni plan za sprovođenje strategije, on se bukvalno negde izgubio'', objasnila je Markovićeva. Ona je dodala da je iz ovih dokumenata ipak izvršeno oko 60 odsto planiranih aktivnosti.

Markovićeva je kazala i da je vazno da se u sistemskoj borbi protiv korupcije, osim borbe na planu javnih institucija, drzavnih ograna i javnih funkcionera, otkriju uzroci i pojavni oblici radi mapiranja korupcije u ekonomskoj sferi, među kompanijama i da se na taj nacin razviju strategije kojima ce se korupcija suzbiti.
 

"U Srbiji sada postoji dovoljan institucionalni okvir da, bar sto se tiče državnih organa, koordinirano krenemo u obračun sa korupcijom", naglasila je ona, dodajuci da je ekonomska sfera društva, odnosno kompanije, biznis i preduzetništvo van domašaja agencije. 

Markovićeva je istakla da je korupcija pošast koja ugrožava ne samo demokratske tekovine, poverenje u zakone i moral u društvu, vec pre svega ekonomsku snagu društva i dodala da istraživanje Svetske banke ukazuju da se u svetu od pet do osam procenata bruto domaćeg proizvoda gubi u koruptivnim aktivnostima. 

''Priznati da je korpucija u Srbiji sistemska znači da smo je zapustili, dozvolili da ona postane modus ponašanja, način poslovanja, rada i najgore od svega, način mišljenja'', istakla je Marković i dodala da je zato, osim zakona i jačanja integriteta, potrebno menjati svest o tome kako treba da se radi.

Ona je i navela da prema istraživanjim Svetske banke pet do osam odsto BDP država gubi u koruptivnim aktivnostima.

Srbija ima problem počevši od zakonodavnog okvira koji reguliše poslovanje preduzeća u Srbiji, propisa koji regulišu tržište i tržišnu utakmicu, monopola, formiranja cena, svojinskih odnosa i pitanje vlasništva, kazala je Marković.

''Pitanje je da li smo tim temama počeli da se bavimo ili ne i da li smo, kao društvo u tranziciji stvorili klimu za korupciju jer imamo slabe institucije, slabo tržište, nejasne svojinske odnose, previše diskrecionog prava, premalo regulative za privatno inicijativu, i pristup da ako nešto nije državno nego privatno, ne treba da se mešamo'', zaključila je Markovićeva.

Savetnik ministra unutrašnjih poslova Miloš Anđić je naveo da je u 2009. godini prijavljeno 3.970 koruptivnih krivičnih dela, što je najveći broj do sada, dok je 2010. godine taj broj iznosio 3.858.

Prema njegovim rečima, u periodu 2009. i 2010. godine više od 40 odsto prijavljenih osoba za korupciju su bili na funkciji direktora.

Anđić je kazao da su javne nabavke jedan od češćih povoda za koruptivne aktivnosti, zato što sam taj proces dugo traje i ostavlja prostora za nezakonite delatnosti. Posebno, kako je naveo, sporni mogu biti aneksi ugovora, ali i plaćanje fiktivnih usluga, kao što je konsalting. 
 

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović je kazao da su na udaru korupcije i šalterski službenici, kao i državni službenici, ali u senci ostaje masovna korupcija u kompanijama koje su zaštićene. Te kompanije su često u eri privatizacije prikazane kao spasioci privrednog razvoja društva, kao neko ko zapošljava veliki broj ljudi i generatori preporoda, ali iako u tome ima istine, mnoge od njih su van kontrole, kazao je Mićunović.

Prema njegovim rečima, dobri uslovi za korupciju se stvaraju prilikom transfera svojine, bilo pri nacionalizaciji svojine, ili u njenoj privatizaciji.

''U senci svega toga je i korporativna transformacija svojine, kada njome upravljaju menadžeri, pa se dešava da u javnim preduzećima rukovodioci sami sebi određeuju visine bonusa i plata'', dodao je Mićunović.
 

Predstavnik kompanije Simens Miloje Stanojević kazao je da je ta kompanija nakon afere sa korupcijom i podmićivanjem u 2007. godini smenila kompletno rukovodstvo koje je bilo povezano sa tim slučajevima i uvela poseban sistem za sprečavanje i otkrivanje korupcije. 

Stanojević je dodao da je formirano odeljenje za etičko poslovanje koje radi na principima "spreči, otkrij i odgovori na korupciju" i da je jedan od rezultata da je Simens prošle sedmice otkrio tri rukovodioca kompanije koji su bili umešani u slučaj korupcije u Kuvajtu i prijavio ih policiji. 

Izvor: Tanjug/Beta

U debati su učestvovali: Aleksandar Denda (Alijansa za lokalni održivi razvoj), Branislav Valent (US Chamber of Commerce), Danilo Pejović  (Transparentnost Srbia), Dejan Trifunović (predsednik Radne grupe za antikorupciju UN Globalni dogovor Srbija), Dragan Domazet (Univerzitet Metropolitan), Dragan Matić (Industrijski sindikat), Dušan Filimonović         (Britansko-srpska privredna komora), Ivan Stefanović (Energotrade), Jelena Manić  (UNDP), Jovan Protić (MOR), Ljuban Žigmund (SSSS, stručni saradnik), Lola Stamenković (Jubmes banka), Marija Pavlović (KPMG), Marko Savić (Centar za monitoring i evaluaciju), Miloš Anđić (MUP Srbije, savetnik ministra), Nataša Vučković (narodna poslanica), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Vesna Bošković (Telekom Srbija), Vladimir Radomirović (Pištaljka), Živan Živković (Telekom Srbija), Željko Ivanji ( narodni poslanik) i drugi 
Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan. Mogli bi reći, ko to kaže da u Srbiji ima korupcije? Do sad smo, naravno, razgovarali o korupciji više puta, nekad direktno, nekad vezano za druge teme. Često je ovde reč o kapilarnoj korupciji i na udaru su, naravno, uvek bili ili šalterski službenici ili neki slučajni državni službenici, ali negde u senci ostajala je ona masovna korupcija koja generiše dobrim delom i ostale korupcije.

Često je ovde reč o kapilarnoj korupciji i na udaru su, naravno, uvek bili ili šalterski službenici ili neki slučajni državni službenici, ali negde u senci ostajala je ona masovna korupcija koja generiše dobrim delom i ostale korupcije

Bilo je pitanje kompanija koje su negde bile zaštićene. One su u eri privatizacije prikazane kao spasioci privrednog razvoja društva, kao neko ko zapošljava veliki broj ljudi. Prema tome, kao generatori jednog preporoda. Sigurno je da u tome ima elemenata istine i da mnoge kompanije jesu oživele neke naše privredno zapuštene krajeve, ali istovremeno su mnoge od njih ostajale izvan kontrole. O korupciji nema smisla ponovo ovde govoriti i otvoriti gde se ona nalazi, ali zašto je ovo pitanje važno i zašto su ovde kompanije bitne?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem se na pozivu da u ime Agencije za borbu protiv korupcije uzmem učešće na ovom forumu. Kao i uvek, prof. Mićunović sa ovakvim skupovima nepogrešivo pogađa teme, bar iz okvira korupcije koji su u datom trenutku izuzetno važne za naš razgovor i za prepoznavanje i definisanje problema. 

Srbija ima mnogo problema sa korupcijom i kad treba o tome da govorim, uvek je teško da se uklopimo u nekakvu minutažu i da se fokusiramo na određenu temu, jer je ona zaista neuhvatljiva. Njeni pojavni oblici kroz sve naše društvene sfere su prosto postali nesnošljivi. Meni je izuzetno zadovoljstvo što smo se danas skupili u ovolikom broju, jer je to znak da nam je svima došlo do grla. Da je vreme da nešto svi zajedno preduzmemo da taj problem rešimo. Ono što mi je još više drago, jeste da u ovom trenutku imamo, po meni, čini mi se dovoljan institucionalni okvir, bar što se tiče državnih organa, da zaista koordinirano krenemo u neki obračun sa problemom korupcije. Same institucije kad se osnivaju, ne osnivaju se samo zbog toga da bi se zamaglila javnost time da imamo instituciju, pa smo problem rešili. Tim institucijama treba ponekad i dati zadatak, iako se od njih očekuje da budu proaktivne.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Simens se bori protiv korupcije ali da je uspeo da iskoreni, odmah ću vas demantovati. Imamo slučaj prošle nedelje u Simensu. Prema tome, mi se borimo, ali nismo se izborili.

Što se tiče stranih investitora u Srbiji i njihov način razmišljanja, primer je naša deklaracija koju smo uredno napisali i potpisivali. Dve nedelje pred potpisivanje jedna strana kompanija je rekla, da li možemo član taj i taj da ublažimo? Član je glasio da sve članice potpisnice deklaracije u Srbiji, treba u roku od godinu dana da uvedu mere koje je propisala Agencija za borbu protiv korupcije. Član je ublažen tako što je umesto – obavezuju se, ispalo je – preporučuje se i ispalo je da je godinu dana grejs period, a posle toga ćemo se opet sastati i pokušati da se dogovorimo kako ćemo to konačno primeniti. Znači, primena se uvek odlaže. To vam je primer ovog o čemu govorite i tu stranu kompaniju neću nazvati, ali očigledno je da je treba u sledećem sazivu, kad određeni političari siđu sa vlasti, da budu novi članovi upravnog odbora, da su se već obavezali i onda ne mogu to da ispoštuju, jer to direktno piše u deklaraciji da ne sme da se radi. To vam je primer kako se menja mentalitet strane kompanije kad dođe u Srbiju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da su uvodničari dali dobar temelj ove današnje priče i naše teme. Cilj je danas da prosto vidimo, dosta je uvek povika na državu, da vidimo šta druge zainteresovane strane, a tu su, pre svega, kompanije i organizacije civilnog društva mogu da urade u borbi protiv korupcije. Korupcija jeste veliki problem Srbije i imali smo ipak jedan napredak u odnosu recimo na 2006. godinu, kad smo bili na 90. mestu borbe protiv korupcije, a sada smo, pre svega, zahvaljujući četvrtom stubu vlasti, nezavisnim telima i mehanizmima koji se uspostavljaju, došli na 78. mesto. Neke zemlje u regionu su ispred nas, neke su iza nas. Uglavnom, predstoji dosta izazova i što bi ranije neki od političara rekli, patriotski čin broj 1 u narednom periodu, pre svega, do ulaska Srbije u EU, biće borba protiv korupcije. To je sasvim izvesno i mislim da to treba danas ovde posebno pocrtati. 

Korupcija je veliki problem Srbije i imali smo ipak jedan napredak u odnosu recimo na 2006. godinu, kad smo bili na 90. mestu, a sada smo na 78. mestu. Neke zemlje u regionu su ispred nas, neke su iza nas

Govorićemo danas o kompanijama. Kompanije imaju dva aspekta borbe protiv korupcije. Nešto više su uvodničari rekli o tome. Imamo taj interni deo, kad se kompanija bori protiv korupcije, pre svega da bi vlasnici i bilo da je to država, bilo da su to fondovi ili privatni kapital, zaštitili, da kažem, zaštitili sebe od zloupotreba menadžmenta, koji po raznim nivoima mogu zloupotrebiti sredstva kompanije. Dobro je što mi imamo danas jedan mehanizam koji je Agencija uspostavila, a to su planovi integriteta, to je jedan sistem mera koje kompanije mogu da primene, a govorim, pre svega, o javnim kompanijama. Uveren sam da će privatne kompanije prihvatiti taj model primitivne zaštite u borbi protiv korupcije. S druge strane, u eksternom delu, kompanije, pre svega, imaju određenu odgovornost kad su u pitanju pribavljanje poslova, učešće na tenderima, finansiranje njihovih aktivnosti i u tom eksternom delu pomenuta je kolektivna akcija, kao jedan sveobuhvatni način borbe protiv korupcije, gde su pored kompanija, vladinih institucija i organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane. 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zadovoljstvo mi je što učestvujem u ovoj debati. Savetnik sam u Jumbnes banci. Jumbnes banka je postala članica Globalnog dogovora među prvi članicama od 2008. godine. Kao članica Globalnog dogovora, a aktivna i vrlo renomirana predstavnica domaćeg finansijskog sektora, preuzeli smo obavezu ne samo da implementiramo deset principa globalnog dogovora, već i da unapređujemo praksu u tom segmentu. Smatrali smo da je upravo princip deset Globalnog dogovora koji se odnosi na borbu protiv korupcije, vrlo važan u profilisanju naše institucije i generalno svih subjekata i finansijskog i realnog sektora, kao odgovornih posebnih subjekata. Zašto smo pristupili takvom jednom kontekstu na ovaj proaktivni način?

Svaka antikrizna strategija mora da promoviše odgovorni biznis. Nema uspeha ni u ciljnim evropskim integracionim procesima ni borbi protiv krize, ako se ne promoviše odgovorni biznis kao element oblikovanja zdrave i otvorene ekonomije

Zato što cenimo da svaka antikrizna strategija mora da promoviše odgovorni biznis. Nema uspeha ni u ciljnim evropskim integracionim procesima ni borbi protiv krize, ako se ne promoviše odgovorni biznis kao element oblikovanja zdrave i otvorene ekonomije. Sve suprotno tome ne može da bude u skladu sa našim strateškim ciljevima, a osnovni element odgovornog biznisa je upravo korporativna društvena odgovornost. Pristupanjem deklaraciji, koju je predložila Radna grupa za borbu protiv korupcije, naše dobrovoljne, neprofitne asocijacije koja deluje na globalnom nivou, upravo smo potvrdili taj proaktivni odnos. Ono što je jako važno, procenili smo da je sadržaj deklaracije, promovisanje dijaloga između nevladinog i vladinog sektora, uključivanje realnog i finansijskog sektora u zajedničku borbu protiv korupcije, vrlo važan element stvaranja dobrog mnjenja u oblikovanju nove regulative koje će promovisati antikorupcijsko okruženje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem i zadovoljstvo mi je da se danas ispred MUP obratim na ovom skupu, imajući u vidu da je borba protiv korupcije tema koja je veoma aktuelna. Naše ministarstvo u borbi protiv korupcije posvećuje značajne aktivnosti i to kako na represivnom planu, dakle, otkrivanjem krivičnih dela sa elementom korupcije i njihovih učesnika, tako i na preventivnom. Dakle, učešće u stvaranju mehanizama za borbu protiv korupcije zajedno sa drugim državnim organima. Za našu zemlju, borba protiv korupcije je značajna, s obzirom na to da predstavlja uslov i integraciju u EU, a što je dodatni motiv, ali je prioritet u radu našeg ministarstva.

 

Uspešne rezultate postigli smo 2010. godine, kad je otkriveno 3858 krivičnih dela sa elementima korupcije. Posebno treba imati u vidu da su u 2010. godini ostvarene značajne realizacije na suzbijanju složenijih oblika korupcije, zbog čega je ukupan broj prijavljenih lica u 2010. godini najveći u poslednjih deset godina

Zbog svega toga, tema o kojoj danas govorimo je od velikog značaja, posebno posmatrajući ovu problematiku iz ugla kako velikih privrednih društava, tako i malih preduzetnika, sa kojima zajedničkim naporima moramo raditi na unapređenju mehanizama za suprotstavljanje korupciji. Verovatno vam je poznato da su u cilju suzbijanja korupcije poslednjih godina, državni organi RS, a među kojima je i moje ministarstvo, dakle MUP, napravili značajne zajedničke korake učešćem u izgradnji sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Usvojili smo veliki broj zakona koji imaju u sebi elemente borbe protiv korupcije, izgradili institucije i formirali posebna antikorupcijska tela. Moram da naglasim da je mehanizam sistemske borbe protiv korupcije još uvek u procesu razvoja, a za njegovo poboljšanje neophodno je i aktivno učešće privatnog sektora. S toga smatram da ćemo danas biti u prilici da kroz razgovor o temama koje se tiču suzbijanja korupcije, a posmatrano sa različitih aspekata, načinimo prvi korak u stvaranju jačeg i efikasnijeg sistema mera za suzbijanje korupcije u kome će podjednako učestvovati kako državni, odnosno kako država tako i društveni i privatni sektor.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da je ovo jedna tema koja zaista zaslužuje ne smo ovu jednu raspravu, nego mnogo i naknadnih rasprava. Mislim da moramo od deklarativnih stvari od kojih smo polazili i kako neko reče i zbog zahteva koje ima EU ka nama, da nešto činimo. Međutim, za to sam da treba mnogo više činiti na nekom praktičnom planu.Zaista tema je takva i sebi sam napisao neki podsetnik toga, plašim se da možda neću baš biti potpuno usresređen na ono što je možda kod tog najvažnije. Ima zaista puno stvari.

Što se tiče nekog približavanja Evropi, poradili smo na mnogim zakonima, mnogo toga je baš na toj liniji. Međutim, kad se radi o realizaciji onog što napišemo i onog što želimo, onda uglavnom ta realizacija izostaje

Pokušaću na nekoliko stvari samo da dam akcent. To je da, pre svega, da bi iz ovog skupa ili uopšte, trebalo da proizađe i neki predlog mera i rešenja. Naime, mi smo što se tiče nekog približavanja opet pomenutoj Evropi, poradili na mnogim zakonima, mnogo toga je baš na toj liniji. Međutim, kad se radi o realizaciji onog što napišemo i onog što želimo, onda uglavnom ta realizacija izostaje. Kod ovog je dosta značajno znati, pre svega, na koju stranu ići da bi pokušali da sprečimo ovu pojavu korupcije. Moramo krenuti od toga, pre svega, ko ostvaruje korist od korupcije? Korist od korupcije mogu da ostvare pojedinci i tu ima zaista različitih nivoa, najčešće u javnosti nalazimo, ne znam, da je to neka korupcija bila na nivou nekih lekara, nekih itd., eventualno nekih državnih službenika nižeg nivoa. Međutim, mislim da glavne štete koje kao država iz korupcije trpimo su na nekom višem nivou. Znači, apsolutno moramo ići ka tome da, pre svega, to žigošemo i da vremenom, a ne očekujem da ćemo to raditi ni za godinu, dve, nego za puno godina, jer su puno godina do sad prošle, a da nismo uspeli da dignemo taj nivo javnog morala koji bi osuđivao takve poteze, makar bile sasvim neke male, privatne, pa do onih koji su najveći.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Vlasnik sam i direktor privatne kompanije Energotrejd i ujedno i direktor Komiteta za međunarodnu saradnju društva lobista Srbije. U ta dva svojstva bih imao dva kratka komentara i doprinosa današnjoj temi i sastanku. Prvi se tiče prethodnog iskustva, naime do 2008. godine sam deset godina proveo radeći kao direktor za međunarodnu američku korporaciju Ingelsoran i tu bih se nadovezao na ono o čemu gospodin Stanojević je govorio, a to je aspekt kompanijske korupcije i šta se sve radi i šta bi bile najbolje prakse koje bismo mogli da probamo da uvodimo polako u našu svakodnevnu praksu u Srbiji.

Nama trebaju sposobni i pošteni, ne trebaju nam nesposobni i pošteni, kao što nam naravno ne trebaju nepošteni i sposobni to bi bila neka, recimo, poenta privatnog biznisa i reakcije na celu situaciju sa korupcijom u Srbiji

Kratak istorijat ove teme je da se u SAD nekih kasnih 70- tih i početkom 80-tih kao rezultat jedne komisije američkog kongresa otkrilo da preko 10% tadašnjih svih međunarodnih ugovora odlazi na razne vidove korupcije i plaćanje nazad koruptivnim partnerima tadašnjih američkih korporacija na trećim tržištima. Oni su tad odlučili da preduzmu određene korake i ako premotamo 30, 40 godina unapred, imamo velike afere sa Enronom, sa Worldkomom početkom 2000. – tih godina i dva kongresna akta PSFE i Sarbanes–Oxley akt, koji su detaljno sprovodivi, sprovođeni u delu. /span>

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zovem se Željko Ivanji, narodni sam poslanik i neko ko je po profesiji, može se reći, poštar od 1996. godine, odnosno radim u JP PTT Saobraćaj Srbija sa stalnim poslom. Očigledno da taj lekar je veliki stručnjak da izleči teške bolesti, ali očigledno je da ta bolest od koje je on bolestan mnogo veća i opasnija od one bolesti koju leči. Ta bolest koja se zove korupcija, ima različite pojavne oblike i vrlo je sofisticiran tip, oblici su vrlo sofisticirani, tako da ih je teško sprečiti.

Ono što se iskristalisalo i u dosadašnjoj diskusiji, to su četiri stvari koje su važne u borbi protiv korupcije. To je prevencija, edukacija, procesuiranje i javnost

Ono što se iskristalisalo i u dosadašnjoj diskusiji, to su četiri stvari koje su važne u borbi protiv korupcije. To je prevencija, edukacija, procesuiranje i javnost. To je nešto što se meni iskristalisalo i što je važno u ovoj borbi protiv korupcije. Zato sam uvek smatrao, apostrofirajući značaj Agencije za borbu protiv korupcije, da je edukacija i prevencija ono što je osnovno u prirodi posle Agencije za borbu protiv korupcije. Prevencija se na neki način postiže i nečim što bi moglo da se nazove proskripcija, uslovno rečeno, a to je objavljivanje imovine funkcionera, kao i taj konflikt interesa, imajući u vidu da, to mi je omiljeno iz Oče naš -  i ne dovedi me u iskušenje. Važno je ne dozvoliti nekom dođe u poziciju da primi ili da mito. To je ono što je ključ cele stvari.

Ako me dovedeš u iskušenje, možda sam već gotov. To je ono što je važno i zato sam se bavio i u mojoj političkoj stranci ovim čuvenim konfliktom interesa i gledao da ljudi koji imaju više funkcija se oslobode jedne od funkcija i tu smo naišli na tumačenje i pitanje da li je članstvo u školskom odboru, još jedna dodatna  funkcija ili ne, imajući u vidu da vi u školskom odboru možete nametati neku ekskurziju sa nekom turističkom agencijom. Sigurno da faktički i jeste funkcija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Želela bih prvo da se zahvalim svima što su došli na ovu debatu, koju je Centar za demokratiju organizovao i kao jedan od članova UN Globalnog dogovora, kao nevladina organizacija, određeni broj nevladinih organizacija iz Srbije su članice ove međunarodne inicijative. Mislim da je od izuzetnog značaja što postoje veliki interesi kompanija, ali nevladinog sektora da u takvim inicijativama učestvuju. Ova deklaracija, koja je bila povod za ovu današnju debatu, dobar je početak. Ja se slažem da ona mora da se unapređuje u narednim mesecima i godinama.  

Uvek se, kad govorimo o društvenoj korporativnoj odgovornosti nameće pitanje da li je moguće i na koji način kompanijama nametnuti širi pogled od njihovog, koji uključuje određeno moralno ponašanje, prevazilaženje profitnog interesa?

Danas ovde govorimo o jednom pitanju, kompanijske korupcije, koje zapravo nameće pitanje - na koji način mi u društvu ostvarujemo, odnosno kanališemo nešto što je lični interes ili poslovni kompanijski interes? Na koji način mi uspevamo da usklađujemo interese koji postoji u jednom društvu, javni, grupni, privatni odnosno kompanijski? Uvek se naravno kad govorimo i o društvenoj korporativnoj odgovornosti nameće pitanje da li je moguće i na koji način i kojim mehanizmima zapravo kompanijama nametnuti još jedan širi pogled pored onog što je njihov, poslovni, kompanijski interes, jedan širi pogled koji uključuje jedno određeno moralno ponašanje, određeno prevazilaženje prosto profitnog interesa? Nije to pitanje samo antikorupcijske prakse, to je pitanje prava potrošača. To je pitanje poštovanja svega onog što su potrošačka prava, što je zaštita životne sredine, pre svega , itd., upravo Globalni dogovor ima sve te različite segmente koji uključuje kao svoj interes.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Meni je zadovoljstvo što danas učestvujem na ovoj debati i ovo je tema sa kojom se srpski sindikati, barem pojedini od skoro susreću. Pre svega bih rekao da treba da naznačimo da je korupcija ustvari jedna kriminalna aktivnost, a dodao bih sofisticirana. Njom se baš ne bave obični kriminalci, oni izgledaju kao gospoda, imaju mehanizme da kad završe taj korupcioni posao budu čak i nagrađeni od strane svojih kompanija. Ono što je nama poznato jeste da je većina kompanija, onih velikih koji su sad veliki, ustvari tu svoju veličinu upravo izgradila na korupciji. Značajan deo te korupcije nije otkriven, a negde i jeste, kao što je Simens, ali i Simens je i dalje velika i jedna od najvećih svetskih kompanija. Nisu platili neku posebnu cenu tome što su uhvaćeni.  

Korupcija je ustvari jedna sofisticirana kriminalna aktivnost. Njom se ne bave obični kriminalci, oni izgledaju kao gospoda, imaju mehanizme da kad završe taj korupcioni posao budu i nagrađeni od strane svojih kompanija

Ono što i mene i vas zabrinulo je što smo konstatovali da je korupcija prisutna u srpskom društvu. Ono što, takođe, njen obim, dubina, gde je sve zašla, takođe, treba da nas zabrine. Rekao bih kad ih posmatramo da mi se čini da korupcija ima elemente virusa. Svuda je prisutna, razvija se i ima neke adaptivne mehanizme, otporan je na neke terapije koje mi, kao društvo, stvaramo. Jako je skupa za lečenje, mora da se razvijaju institucije, morate da imate ljude itd. Konstatovali smo da je neizlečiva. Ona može da bude ograničena, da je držimo na nekom nivou da ne dobijemo pneumoniju, nego malo da kašljemo, pa dokle izdržimo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Trudiću se da budem kratak, na početku, zbog toga što su mnogi moji prethodnici već mnogo toga rekli. Voleo bih da pokušamo da odgovorimo na pitanje – zašto mi danas pričamo ovde o korupciji. Devedesetih smo imali zatvoreno društvo. Imali smo i sankcije, država se raspadala i stvarale su se neke druge države. Sve to se dovelo u neki red u nekom trenutku početkom 21. veka. Od 2000. godine promenom političke elite, strukture koja upravlja ovom zemljom, stalno slušamo obećanje da ćemo se boriti protiv

U svakom istraživanju, ne smo našem, nego i kad dubinski posmatrate rezultate ostalih istraživačkih agencija, vi vidite da je ključ problema nespremnost političke elite da se bori protiv korupcije u ovoj zemlji

Iz Centra sam za monitoring i evaluaciju, a mi smo, pre svega, istraživačka organizacija i prvi program koji smo pokrenuli, bio je program po kome smo pratili pojavu korupcije i sarađivali smo sa Transparensijem i sarađivaćemo koliko ja vidim i dalje. U svakom istraživanju, ne smo našem, nego i kad dubinski posmatrate rezultate ostalih istraživačkih agencija, vi vidite da je ključ problema nespremnost političke elite da se bori protiv korupcije u ovoj zemlji. Da ne bih pričao, trudiću se da pričam što jasnije. Politička elita u kontekstu u kome sad pričam jeste i današnja pozicija i opozicija i oni koji nisu ni tamo ni ovamo, a pretenduju da se bave na neki način politikom. Spremnosti nema. Navešću vam nekoliko primera, kad spremnosti nema možemo mi da pričamo na svim okruglim stolovima i pravimo konferencije i da razvijamo bilo kakve programe i projekte bez sto procentne podrške države borbe protiv korupcije ovde neće biti. Ovo zvuči sad kataklizmično, ali se nadam da će se takva situacija u jednom trenutku promeniti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ako govorimo o korupciji u korporacijama, moram da priznam da me tema korupcije u privatnoj korporaciji, privatnom preduzeću apsolutno ne interesuje. Neka o tome vode računa vlasnici firmi. Ono što me jako interesuje jeste kako funkcioniše odnos između takvih korporacija i nečeg što su javni fondovi, javna sredstva, javne institucije. Ako kradu u privatnim kompanijama, kradu od svojih vlasnika, kradu njihov profit i neka se oni sa tim nose. Ako ta privatna korporacija učestvuje u krađama, prevarama, nelegalnim radnjama, nepoštovanju zakona, protivno zakonu prisvaja dobit, korist, stiče monopol itd., onda je to vrlo interesantno i time bi trebali naravno da se bavimo.

Moram da priznam da me tema korupcije u privatnoj korporaciji apsolutno ne interesuje. Neka o tome vode računa vlasnici firmi. Ono što me interesuje jeste kako funkcioniše odnos između korporacija i javnih fondova, sredstava

Postoji nešto što endemski kod nas podržava korupciju, a mi deset godina ne postižemo nivo efikasnosti niti u privredi, a pogotovo u javnom sektoru. Reći ću primer. Šta ćemo da radimo sa roditeljima bolesne dece koji čekaju da 2024. godine dobiju termin za pregled deteta, za operaciju složenu itd.? Hoćemo li da idemo da jurimo sad tog doktora koji je preko reda primio nekog ko je dao pare da u trećoj smeni, kad ne radi doktor, izleči dete, ili ćemo sačekati 2024. godinu da dete umre? To su sad pitanja. Mi možemo da morališemo koliko god hoćemo, ali ti ljudi su konkretni, pojedinačni, sa konkretnim pojedinačnim problemima. Oni pokušavaju te probleme da optimalizuju isto kao što i ove korupcionaške afere po velikim firmama nastaju, jer hoće poreski da se optimalizuju, pa idu u razno razne varijante.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Glavni sam urednik portala Pištaljka. Nekoliko govornika je ovde pomenulo Puteve Srbije, odnosno Gorana Miloševića koji je praktično svojeručno razotkrio takozvanu drumsku mafiju, odnosno krađu putarina na auto – putu.

Mislim da je sudbina Gorana Miloševića, koji je praktično svojeručno razotkrio drumsku mafiju vrlo poučna za sve uzbunjivače u Srbiji i da ako se nastavi taj pritisak na njega, da će se retko ko odlučiti uopšte da prijavi korupciju

Goran je posle negde dao jednu izjavu za Blic. Manje – više nije bitno šta je on rekao, novinar je u tom tekstu napisao da je on vraćen na posao pod pritiskom javnosti, što svi znamo da je tačno, pogotovo mi koji smo učestvovali u tome. Međutim, potom su direktori Puteva Srbije vršili pritisak na Gorana da on kaže da to nije tačno, odnosno da su ga oni sami vratili na svoju inicijativu na posao. Pre neki dan je u Blicu izašao i demanti kratak, srećom Blic nije odlučio da pusti ceo demanti, kako Putevi Srbije tvrde da su oni na svoju inicijativu zaposlili Gorana, što naravno nije tačno. Samo bih zamolio gospođu Marković, ako može da se angažuje na tom slučaju, znam da se to sve desilo pre nego što je Agencija formirana, ali mislim da je sudbina Gorana Miloševića vrlo poučna za sve uzbunjivače u Srbiji i da ako se nastavi taj pritisak na njega, da će se retko ko odlučiti uopšte da prijavi korupciju.  

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Obavezno kad govorimo o korupciji, tu podrazumevam da mora biti jedno pravno lice, drugo pravno lice, jedno pravno lice, drugo fizičko lice itd. Sad uvek imamo neku spregu. Ovde bih ja postavio odmah pitanje da skratim malo i da ne budem ekstenzivan, da li postoji društvena volja za to? Deklarativno da, u sitnijim stvarima smo i efikasni, ali kad su velike stvari u pitanju, ja mislim da su i veliki interesi u pitanju i tu dolazimo teško do rešenja. Na ovom mestu bih citirao dva profesora, jedan je prof. Medojević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, inače je bio prorektor za finansije, koji je rekao da imamo na sceni jedan politički feudalizam u Srbiji gde su stvari podeljene, ti resori i interesi i to nas dosta sprečava s jedne strane da dajemo neke veće rezultate. S druge strane bih citirao čuvenog profesora Fridmana, koji je rekao: kad trošite svoje pare za svoj interes, veoma vodite računa, kad trošite svoje pare za tuđi interes, onda vam je bitno koliko trošite, ali manje vodite računa o tome na šta trošite. Kad trošite tuđe pare na tuđi interes, onda najmanje vodite računa. To sam pokušao u nekim kratkim crtama da kažem koji su neki koreni.

Ako zaposleni ne prima zaradu, a bio je dužan da je primi, onda bih ja rekao da nije tu problem u zaposlenom, on je poduzeo sve mere, nego neki društveni organi koji bi trebali da sprovedu svoje funkcije, to rade na mekši način ili ne rade

Kao predstavnik sindikata ovde želim da skrenem pažnju i na to, kad su u pitanju zaposleni, hajde da kažem, manje bi rekli da imamo pitanje korupcije. Kad to državna kontrola treba da izvrši, kad mi treba da imamo poštovanje jednog zakona, a nemamo ga, onda su tu ipak po strani neki interesi sa strane. Znači, ako zaposleni ne prima zaradu, a bio je dužan da je primi, onda bih ja rekao da nije tu problem u zaposlenom, on je poduzeo sve mere, nego neki društveni organi koji bi trebali da sprovedu svoje funkcije, to rade na mekši način ili ne rade.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega, govorimo o korupciji u velikim kompanijama u kontekstu Srbije. To su, pre svega, javna preduzeća i relativno mali broj privatnih akcionarskih ili inostranih preduzeća koja ovde posluju. Znači, neću govoriti o korupciji u državnoj upravi ili nekim institucijama sistema, nego samo što je tema ovog foruma.

Osnovno je pitanje ustvari kako vlasnik brani svoj interes? Kad su privatne kompanije u pitanju, sigurno je da moraju da sprovode razne mere i da se zaštite od menadžementa koji donosi odluke, jer su akcionari daleko od procesa odlučivanja

Osnovno je pitanje ustvari kako vlasnik brani svoj interes? Kad su privatne kompanije u pitanju, sigurno je da moraju da sprovode razne mere i da se zaštite od menadžementa koji donosi odluke, jer su akcionari, kao što je prof. Mićunović rekao, daleko od procesa odlučivanja. Međutim, postavlja se pitanje, malo teži posao, kako sprečiti korupciju kad je to u interesu vlasnika, a to su oni drugi poslovi kad firma, korporacija dobija poslove, najčešće od države ili od javnih preduzeća? Tad ima odgovara korupcija, a kad štite svoje interese, kad nabavljaju, verovatno su mnogo efikasniji. Znači, tu je jedan problem, a tu je isti problem onda kod drugih velikih preduzeća, tu su javna preduzeća koja su po definiciji mnogo manje zaštićena, jer država ne brine mnogo o svom vlasništvu, što je prisutno svuda u svetu, pa i kod nas. Međutim, postoji iskustvo u svetu kako se to mnogo efikasnije radi, pošto sam sve ove godine živeo u Singapuru, gde je korupcija dosta mala,  da ne kažem  neprimećena, sigurno je ima. Ima nekih iskustva koja mogu da se primene i ovde kod nas. Kao što je rečeno, ako postoji uopšte volja da se to radi. Postoji više mera, a ja ću navesti samo četiri.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Evo ja ću se osvrnuti na nekoliko stvari koje su pomenute u prethodnih par sati, koliko smo pričali i koliko razgovaramo. Kolega Stanojević se već uključivao, ja nisam htela da pravim replike, a mogla sam. Htela sam da sačekam kraj da vidim u kom pravcu idemo i do kojih ćemo zaključaka doći, jer mislim da smo na početku rekli da bi bilo dobro da izađemo sa nekim dogovorom odavde i sa nekim praktičnim zaključcima kako dalje. Volela bih da se mi sastanemo ponovo u ovom istom sastavu, recimo u februaru naredne godine i da vidimo gde smo došli i da se zaista dogovorimo da nešto praktično uradimo, jer od priče nam nema ništa. Priča je dobra da zajednički definišemo problem i da dogovorimo kako da ga rešimo. Hajde da vidimo gde ćemo svi biti u februaru naredne godine, jer ja mislim da svako ovde od nas ima svoje obaveze i treba da odradi određeni deo posla. Ne možemo prozivati jedni druge i ne možemo čekati da onaj drugi nešto uradi da bismo mi naš deo posla uradili.

Do kraja 2012. godine svaka institucija u Srbiji će imati svoj plan integriteta, imaće urađenu analizu rizika od korupcije, imaće standardizovanu proceduru, a ona znači da će se diskreciono pravo svesti na objektivni kriterijum

Ono što sam ja ovde danas zaključila i ono što je možda prvi korak na kome treba da radimo jeste standardizovanje procedura. Rekla sam da Agencija ima svoju ulogu, a to je što se Agencije tiče najmoćnije preventivno oružje ili preventivni mehanizam, hajde da se manemo onih lekarskih, medicinskih termina, da se manemo onih vojnih termina. Dakle, Agencija ima mehanizam preventivni, najjači, a to je plan integriteta i mi ga već radimo. Mi smo tokom prošle godine i tokom ove godine i odradili i doneli podzakonski akt i on je objavljen u „Službenom glasniku RS“ u oktobru 2010. godine i tokom ove godine se radi i do kraja godine će postojati sistemski urađeni planovi integriteta. Plan integriteta je standardizacija, procedura unutar državnih organa. Do kraja 2012. godine svaka institucija u Srbiji će imati svoj plan integriteta, imaće urađenu analizu rizika od korupcije, imaće standardizovanu proceduru, a ona pojednostavljeno znači da će se diskreciono pravo svesti na objektivni kriterijum.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Gospodin Domazet je dotakao jedan problem koji ja inače, u svojim nekim razmišljanjima smatram možda i najbitnijim, a to je nivo obrazovanja ovog naroda. Vi koji ovde pričate, uključujući i mene smo apsolutno nebitni promili, koji ništa ne rešavaju. Ova se politika vodi prema kritičnoj masi, a ne prema nama. Ta kritična masa je nepismena. Ne treba da idete u Vladičin Han, idite u Knez Mihajlovu i uhvatite ovako jedno pet ljudi i odvedite ih u Francusku čitaonicu i dajte mu ovoliki diktat na ćirilici da napišu. Šokiraćete se rezultatima. Beograd, Knez Mihajlova, nije Vladičin Han. U takvom narodu mi pričamo o korupciji. Znači, njemu možeš sve da prodaš. On nema političke kulture, nema obrazovanja, ne zna da kaže „dobar dan“ kad te vidi itd. Nego kad pitaš nekog - koliko je sati,on ti opsuje majku.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nekako se debata završava kao profesorski, edukacija nam je jedini spas, a bojim se da ona nije jedini problem. Problem je zašto je narod nepismen. Moramo ići jedan korak dalje. Nije ni pismeniji nego što je bio. Iza toga stoji jedna druga ideologija, druga vrednost, gde je najvažniji bogatiti se svim sredstvima, ne sprečavati čoveka u bogaćenju. Svedoci smo da sa tim bogaćenjem, koje je imalo pozitivne efekte za razvoj privrede kroz 16. i 17. i 19. vek ako hoćete.

Danas imate jedan hedonistički kapitalizam, evo pogledajte, ima li našeg tajkuna koji nema jahtu i privatni avion. Čekajte, tek se začeo. Šta proizvodi jahta i privatni avion? Ne proizvodi ništa. Dakle, važno je imati, oteti, zgrabiti i potrošiti na uživanje, najčešće i najpliće moguće. Dakle, tu je problem jedan koji stoji pred nama i niko nije obratio pažnju. Jeste obratio čak i Obama da su preveliki bonusi od 200 miliona nekim finansijskim kompanijama, jer su uspešno radili. Postavlja se pitanje, šta taj bonus znači? On je samo spoljni izraz postojeće realizovane korupcije. Dakle, nije niko od njih pronašao svemirski brod ili Internet, pa sad nagradili ga, pa je kompanija zbog toga zaradila milijarde, pa i njemu da da nekih dvesta miliona. To je nastalo kao rezultat veza i uticaja i to značajnih političkih faktora sa tim finansijskim krugovima, koji su onda mogli da iskoriste te prednosti i da naprave taj ogromni kapital. To je poenta. Sad kad kod nas kažeš „bonus“, unapređena kompanija. Kako?

Opširnije >>>