za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„KOLIKO JE SRBIJA POSLE IZBORA POLITIČKI ZRELIJA"
Pretraga
Verzija za štampu

Apstinencija građana na majskim izborima pokazuje njihovo nezadovoljstvo, ocenili su učesnici skupa “Koliko je Srbija posle izbora politički zrelija?”, koji je održan 22. maja u Narodnoj banci Srbije.

Neki od učesnika smatraju da je apstinencija zapravo neodgovornost građana.
Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović poručio je da se volja građana iskazana na izborima mora poštovati, ali da u istoriji ima mnogo primera da su gradjani loše izabrali. Kako je naglasio, od demokratije nema bolje vladavine i volja naroda je neprikosnovena, ali bi odluke koje donose demokratski izbori bile "bolje ukoliko bi postojala pretpostavka da postoji veliki broj dobrih građana". 

Prema njegovim rečima, danas izbori mogu da se dobiju demagogijom, što nije u interesu naroda. Mnoge stranke su, smatra Mićunović, "omanule" u kampanji jer se nisu bavile slojevima ljudi koji najteže žive, dok su najčešće kritike postojećeg stanja dolazile od ljudi koji uživaju u mnogim privilegijama. Tokom kampanje, dodao je, mnogi političari su politiku shvatali kao marketing što je donosilo samo trenutne rezultate, ali ostavilo loše tragove na ono što sledi u budućnosti. 

"Nijedan stranka nije imala program koji je uverio građane da pripadaju jednoj političkoj zajednici i da neće dozvoliti da bilo ko umre od gladi", kazao je Mićunović. 

Mićunović je istakao da DS nije izgubila na izborima, s obzirom na to da je politika koju je predvodila osvojila 135 mandata u Skupštini Srbije. Prema njegovim rečima, intelektualna elita je doprinela velikoj apstinenciji na majskim izborima, kao i velikom procentu belih glasačkih listića.

"Svi ti silni mudraci snose deo odgovornosti za izborni rezultat", kazao je on i izrazio nadu da će Srbija ostati na dobrom putu, jer bi prema njegovoj oceni, zaokret za 180 stepeni bio loš. 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan. Nadam se da nam verujete, pošto smo pozive poslali ranije, da smo ovu temu planirali pre mesec i više dana. Nismo onda ni slutili da će ona biti toliko aktuelna kako se to i dogodilo. Međutim, zbog toga nismo nesrećni, nego želimo da iskoristimo situaciju kad ima toliko otvorenih pitanja, kad se nameće pitanje kuda ide dalje Srbija, najbolje govori o njenoj zrelosti. Druga stvar koju želim da vam odmah kažem, po običaju, mi smo pozivali i pozvali smo i sada predstavnike svih različitih ideoloških nastrojenja, različitih partija itd. Nažalost, vidim da neki nisu iskoristili priliku da na jednoj tribini, koja je otvorena, objektivna, koja se posle vidi i na medijima, kažu svoja mišljenja. Međutim, mi ćemo nastaviti sa svojom praksom.Odmah da kažem da ovo pitanje deluje provokativno, jer demokratija je demonstrirala i svoje dobre i svoje loše strane i ne treba idealizovati nijedan oblik, mada od demokratije za sada nema boljeg oblika političke vladavine. O čemu se upravo radi?

Imamo jedan demokratski stav i on je u temelju svake ozbiljne političke teorije, a to je da je volja naroda neprikosnovena. To je princip koji niko ne osporava

Da odmah bude jasno, imamo jedan stav demokratski i on je u temelju svake, rekao bih danas, ozbiljne političke teorije, a to je da je volja naroda neprikosnovena, a to znači da građanin ima svoj glas i njegov glas se mora prebrojati i uvažiti. To je jedan princip koji niko ne osporava. Drugo je pitanje vrednovanja. Zbog toga često čujemo da narod ili birači ne mogu da pogreše. Prema tome, šta god biraju i izaberu, to je uvek najbolje i o tome se ne raspravlja. U istoriji imamo jako mnogo primera loših izbora, a da ne pominjem da je i Hitler došao na vlast glasačkim listićima i da ima jako mnogo mogućnosti, a pogotovo današnjim tehnološkim sredstvima da mnogi demagozi mogu da jednostavno dobiju te glasove, a da taj krajnji izbor ne bude u korist ni države ni društva ni naroda, a onda je to kasno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Svakako verujem da ćemo doći do nekog zajedničkog imenitelja u ovoj debati, da li je Srbija posle ovih izbora postala zrelija. Ono u šta sam se uverio, koliko ovog prepodneva, Srbija je ostala jednako duhovita kao što je i bila pre ovih izbora i već su se pojavile prve dosetke kojima se na duhovit način komentariše rezultat ovih izbora. To početno iznenađenje je trajalo neko vreme i izgleda da se stvari polako vraćaju u normalu. Društvo počinje da funkcioniše na uobičajene ravni. No, razmišljajući, kad me prof. Mićunović pozvao da mu se pridružim ovde, na koji način bismo mi mogli malo da premerimo šta su i kako ovi izbori doneli  u pogledu sazrevanja društva i političkog ambijenta, nekako sam promislio da izbore shvatimo kao test zrelosti.

Ako pogledamo ono što se dogodilo ovde, bez obzira na rezultate, mislim da se nastavio kontinuitet koji dokazuje da u Srbiji od 2000. na ovamo nema ozbiljnih izbornih neregularnosti, da se teško može govoriti o izbornoj krađi

U tranzicionim društvima, posebno, svaki izbori bi trebalo da jesu jedan korak ka političkoj i socijalnoj zrelosti. Ako pogledamo ono što se dogodilo ovde, bez obzira na rezultate iznenađenja, nečija prijatna, neprijatna, kako god, mislim da se nastavio kontinuitet koji dokazuje da u Srbiji od 2000. na ovamo nema ozbiljnih izbornih neregularnosti, da se teško može govoriti o izbornoj krađi i to pokazuje nekakvu inerciju demokratske zrelosti ovog društva. Ne možemo reći da je društvo potpuno zrelo, to je društvo u tranziciji i rekao bih da razne bolesti još treba da odboluje, ali prosto reklo bi se da je moguća ponovo mirna tranzicija vlasti, prenos. Promena na vladajućim pozicijama. Malo je neku vrstu nelagode izazvala ona priča između dva kruga o nekoj navodnoj neregularnosti i pokušaju krađe izbora. Na kraju se ipak sve to svelo na neku vrstu predizbornog folklora, ozbiljnijih priča, to se nije razvilo u neku ozbiljniju priču, videćemo šta će se kasnije još dogoditi, jer se time bave i oni kojima je to posao.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Biću kratak i bez pretenzija da govorim o svemu i svačemu, jer je ovo otprilike mesto gde će se razmeniti neka mišljenja, jer će svaki dati neku poentu. U tom smislu, uopšte neću da govorim o izbornim rezultatima i očekivanjima. Reći ću samo jednu rečenicu koja je plod nekakvih istraživanja, a to je da su građanke i građani Srbije vrlo, kad se radi o glavnim opcijama, u vrlo ograničenom izboru između neuspešne, prilično istrošene već relativno dugom vladavinom i samozabavljanje nedovoljno empatične ili empatijske vlasti i krajnje neuverljive, neubedljive i eklektički sadržajno neuverljive opozicije, izabrali to što su izabrali, da kazne ili da nagrade, a radi se o relativnim gubitnicima i relativnim dobitnicima. Pošto su od ove izborne noći analitičari na dosta lošem glasu, ne znam zašto, delimice se prepoznajem u toj kategoriji, jer su to ljudi sa viškom ambicija i manjkom znanja i operativnih veština, ipak jedan broj tih ljudi zasniva ono što govori na rezultatima relativno ozbiljnih i temeljnih istraživanja.

Reći ću samo da su građanke i građani Srbije u vrlo ograničenom izboru između neuspešne, prilično istrošene vlasti i krajnje neuverljive, neubedljive i eklektički sadržajno neuverljive opozicije, izabrali to što su izabrali, da kazne ili da nagrade

Da li smo bolji, pametniji, lepši sigurno nismo, nakon ovih izbora. Svešću svoju današnju intervenciju na tri vrste. Mi smo pre jedno mesec dana imali zajedno na Fakultetu političkih nauka sa Fridrih Ebert Stiftungom jedan skup koji je imao indikativni naslov, dečiji, „Zašto glasam kako glasam, ako uopšte glasam“. Na tom skupu su se dve vrlo prisutne, potpuno netačne teze na neki način otvorile ili otkrile do kraja. Jedna je ta fascinacija, personalizovanim, marketinško obrađenim do bola ispražnjenim od realnih sadržaja, sem onog što sondaže pokazuju da bi birači kao debili voleli da čuju, medijske kampanje, da to rešava izbore i da više nikakva konceptualna pitanja socijalne determinante, opšti utisak i stav o kredibilitetu politike ne znače ništa, a što je potpuno netačno i što se sad vidi u kampanji, ne samo u Srbiji, nego u zemljama u okruženju, što bismo rekli.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hvala organizatoru što mi je podario tu čast da danas učestvujem u ovom razgovoru. Moram reći na početku da je prosto to teško i ne samerljivo sada reći, posle ovih izbora, koliko je politička zrelost u Srbiji. Zato ću ja pokušati da dam neke mere kako bi se mogla meriti politička zrelost i naravno, na osnovu tih mera reći neke prosto svoje sudove.

Ako se uzme za meru političke zrelosti strateška orjentacija većine partija Srbije prema svetu, Srbija je posle izbora zrelija. U prvom redu, pokazalo se da Srbija se okrenula prema najrazvijenijim zemljama sveta, posebno EU. To je veliki iskorak

Ako se uzme za meru političke zrelosti strateška orjentacija većine partija Srbije prema svetu, Srbija je posle ovih izbora zrelija. U prvom redu, pokazalo se da Srbija se okrenula prema najrazvijenijim zemljama sveta, posebno EU, naravno i SAD i okrenutost prema demokratskim vladavinama i demokratskom razvoju. To je veliki iskorak. Ne govorim o građanima Srbije, nego govorim o političkim elitama, jer ipak političke elite kristalizuju ono što je otprilike potencijal njihovog biračkog tela i svesti njihovog biračkog tela. Tu je većina političkih partija napravila veliki iskorak i mislim da je to nešto što će u budućnosti biti značajno za Srbiju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Danas pokušavamo da odgovorimo na pitanje gde je sad Srbija. Da li je srpsko društvo napredovalo ili nazadovalo na svom reformatorskom putu? Koji su problemi označeni kao najvažniji? Šta građane muči, šta žele i čemu se nadaju? Pitanje koje je postavljeno za ovu debatu, smišljeno verovatno pre mesec dana, koliko je Srbija posle izbora politički zrelija, verovatno je postavljeno u očekivanju da će izborni rezultati biti nešto drugačiji. Danas pretpostavljam, dva dana posle izbora, logičnije bi bilo pitanje, da li je Srbija zrelija. Složio bih se sa profesorom Mićunovićem, uostalom i sa prof. Čupićem koji je razradio te instrumente malo finije. Da se može odgovoriti i sa da i sa ne. Sve zavisi koji se aspekt problema posmatra. Negde je bolje, a negde je gore. Zato i nisam siguran da možemo da damo definitivnu ocenu o zrelosti.

Dosadašnje političke snage imale su apsolutne poluge vlasti, a nisu uspele da spreče privredna i sva druga potunuća Srbije

Kad govorimo o građanima, ništa novo neću reći. Svima je poznato koji problemi tište građane. Loša ekonomska situacija, nezaposlenost, niske plate i penzije, nizak životni standard i verovatno bi se moglo još što šta tu dodati. Međutim, zbirno posmatrano, izgleda da građani vrlo dobro znaju i gde žive i od kad datiraju problemi lošeg ekonomskog stanja i ko je kriv i ko nije kriv za ovakvu situaciju. Dosadašnje političke snage imale su apsolutne poluge vlasti, a nisu uspele da spreče privredna i sva druga potunuća Srbije. Na prethodnim izborima mi, kao građani, bili smo u situaciji da slušamo poruke o vizijama i perspektivama kao i u proteklim nekim izborima, o načelima i principima, o pravdi i poštenju. Glasači su, na kraju krajeva, odgovorili brojevima, jer izbori se na kraju i svode na brojanje i preračunavanje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Biću na listi „Preokreta“ ali u dogovoru sa drugima na listi „Preokreta“, ja sam samostalan i nezavisan na toj listi, pa prema tome, govoriću i ovde, ne kao neko sa neke političke liste, nego kao Miljenko Dereta. Ne smem da kažem da sam iz civilnog društva, jer to je tek posebno osetljivo. Pitanje jeste veoma zanimljivo, a to je da li smo mi iz ove cele situacije izašli zreliji nego što smo bili i da li ovi rezultati pokazuju određenu zrelost ili određenu nezrelost, kako glasača tako i onih koji su zapravo ponudili svoje političke opcije na izborima? Naravno, ono što je zanimljivo  u celoj stvari je uvek kako čitate te rezultate.

Mislim da čitanjem rezultata, naravno možemo da čitamo procente koje su dobili oni koji su ponudili svoje liste, ali zapravo najveći rezultat su ostvarili apstinenti

Moram da kažem da je mene malo zbunilo da Mićun nije ni u jednom trenutku pomenuo DS i njenu odgovornost za rezultat takav kakav je. DS je, moram reći na moju žalost, izgubila izbore, parlamentarne, predsedničke i jedino gde je ostvarila zaista dobre rezultate jeste Vojvodina i lokalni nivo. To je jedna bitna promena, čini mi se, u političkom životu Srbije, a to je da postoje bitne razlike u percepciji važnosti lokalne politike, sposobnosti onih čiji se rezultati lakše vide nego na nivou cele Republike, gde se ti rezultati manje vide i teže ih je pripisati ovoj ili onoj strani i politici. Mislim da čitanjem rezultata, naravno možemo da čitamo procente koje su dobili oni koji su ponudili svoje liste, ali zapravo najveći rezultat su ostvarili apstinenti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Uz dužno poštovanje i zahvalnost organizatorima skupa, mislim da je naš današnji odgovor možda malo preuranjen, odnosno imam osećaj da ćemo tek nakon onog što će se desiti u narednih nekoliko meseci sa mnogo više pouzdanja moći da govorimo o tome da li smo posle svega ovog što se desilo zreliji ili ne. U svakom slučaju, to ne znači da se i onom što se desilo, dakle, u samom izbornom procesu i u kampanji koja je prethodila, ne mogu potražiti se neki elementi koji govore u prilog tome ili kontra tome ili su bar kontraverzni. Ako bih morao da markiram bar nekoliko činjenica koje po bar mom shvatanju govore da ipak jesmo zreliji, onda bih se ja na prvom mestu opredelio za činjenicu da je definitivan i nesporan uspeh onih političkih opcija koje su, reći ću bar, proklamovale proevropsku orjentaciju. Mi smo u drugom krugu imali dva kandidata čije su liste proklamovale proevropsku orjentaciju. Mi smo na parlamentarnim izborima, kao tri najjače liste imali liste koje su se opredelile za tu politiku. Mislim da to pouzdano govori u prilog pozitivnom zaključku.

Na prvom mestu bih se opredelio za činjenicu da je nesporan uspeh onih političkih opcija koje su proklamovale proevropsku orjentaciju. Mi smo u drugom krugu imali dva kandidata čije su liste proklamovale proevropsku orjentaciju. Mislim da to pouzdano govori u prilog pozitivnom zaključku

Još jedna stvar koja pretpostavljam takođe govori u prilog, siguran sam da govori u prilog pozitivnom zaključku koji je, čini mi se, spomenut od strane uvaženog prof. Čupića, a to praktično potpuno odsustvo nasilja, koje je, nažalost, bilo gotovo folklorni element većine naših izbornih procesa. To sad nije suvišno podsetiti, prošlo je samo 12 godina od situacije u kojoj jedan predsednik koji je izgubio izbore potpuno negirao i ignorisao narodnu volju i doveo do situacije koja je eskalirala u jedan bunt u kome je sticajem okolnosti učestvovao i značajan broj ovde prisutnih. Dakle, koja je mogla i koja je sa sobom nosila ozbiljne rizike po ljudske živote, po nasilje velikih razmera. Tek nakon toga, predao vlast u skladu sa izbornim rezultatima, a da je danas predsednik koji je izgubio izbore kulturno čestitao svom protivniku i poželeo mu uspeh u radu. To neko može reći, to je sitna stvar kurtuazije itd., ali po mom mišljenju mi nismo ni svesni koliki je to zapravo civilizacijski napredak, a prošlo je nešto više od decenije. To je svakako stvar koja govori u prilog tome da jesmo zreli.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Uvažena predsedavajuća, profesore Mićunoviću, dame i gospodo, bez obzira na dvosmislenosti koje su temi ovog razvoga dala najnovija događanja, čini mi se da ona logično navodi na dva pravca razmišljanja. Jedan je koliko je zreliji narod, odnosno biračko telo u Srbiji, koliko je zreliji posle ovih izbora, koliko je pokazao da je zreliji i drugo je koliko je zrelija politička klasa u Srbiji, odnosno političke partije u Srbiji. Do sada smo, čini mi se, čuli dosta onog što sam i ja imao nameru da kažem.

Ocena je da su birači ovog puta pogrešili, da su pokazali neodgovornost apstinirajući, da je bilo krajnje neodgovorno glasati belim listićima, onda će u tom slučaju Srbija dobiti vladu kakvu zaslužuje

Da počnemo ovako. Ako je posle 5. oktobra 2000. došao 6. maj 2012. onda je odgovor zabrinjavajući. Srbija je, s jedne strane, u pravu su i prof. Čupić i Rodoljub Šabić, pokazala jednu demokratsku zrelost, nije se ispunilo apokaliptično predviđanje da će vajmarska Srbija završiti kao i vajmarska Nemačka, čini mi se da je Aleksa Đilas svojevremeno to lansirao i da zapravo se nije dogodilo ništa što bi bilo vredno pažnje, jer čak i ako je izašla četvrtina biračkog tela, bože moj, nije li na predsedničkim američkim izborima sasvim uobičajeno, Džordža Buša Juniora izabralo je oko tridesetak posto američkog biračkog tela i to još plus glasovi na Floridi koji su brojeni, a to bar ovog puta nismo doživeli.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moj pokušaj da se da odgovor na pitanje – Da li je Srbija politički zrelija, ići će u objašnjenje upravo konteksta u kom nešto hoćete da izmerite. Šta god hoćete da procenite, šta god hoćete da menjate, prvo morate da znate nekakve mere onog da biste mogli da upoređujete. Dakle, šta upoređujem sa čim? Šta je u kontekstu onog za čega imam hrabrosti da kažem Srbija je politički zrelija ili nije politički zrelija? Nama inače taj detalj konteksta u kom znate podatke, u kojima je nešto izmereno, da biste mogli da imate stav koji je potkrepljen, jako nedostaje. Samo sa jednom digresijom, mnogo bih više volela da imamo debatu oprečnosti i površnosti u Srbiji nego debatu apolitičke zrelosti, jer ova dva smatram mnogo većim problemom nego što smatram temu političke zrelosti. Dakle, kontekst prvo može biti vremenski, mogu da gledam ove izbore i prethodne, mogu da gledam od pre 10 godina i 12, od 2000. Mogu da gledam 20 godina višestranačja, mogu da gledam jednopartijski sistem bez političkih sloboda, ekonomskih sloboda, medijskih sloboda, mogu da gledam kraljevinu itd., da bi se znalo na osnovu čega tvrdim da je politički zrelija, pa se ja odlučujem za ovih poslednjih 22 godine.

Za ove 22 godine bilo je, uključujući ove poslednje, ukupno 21 vrsta izbora u Srbiji. Ako računate ponovljene izbore, ukupno je bilo devet vlada, od toga dve manjinske, a ostale koalicione. Sve će vlade biti koalicione u Srbiji

Šta su parametri u kontekstu o kojima mislim da imam podatke, pa može da se meri? Parametri su izbori, kao institut demokratskog društva, zatim smenjivost različitih političkih opcija, odnosno vlasti i ideja, ideologija, ljudi, kako hoćete, budžeti institucije, kao treći parametar i komunikacija, odnosno način dijaloga gde je to u najširem smislu i komunikacija političkih stranaka i ljudi koji žive u Srbiji i komunikacija između sektora, komunikacija između institucija itd. Dakle, ta četiri parametra za izbore. Za ove 22 godine bilo je, za ovih poslednjih 12 bilo je uključujući ove poslednje ukupno 21 vrsta izbora u Srbiji. U periodu od 1990. do 2000. bilo je još 17 plus dva, ako računate ponovljene izbore, ukupno je bilo devet vlada, od toga dve manjinske, a ostale koalicione. Sve će vlade biti koalicione u Srbiji. Tako da je to samo moja molba svima koji s pravom kritikuju političku stranku sa kojom sa ponosom i radošću pripadam ove 22 godine. Svaki zahtev koji bi se postavio ispred nas da imamo 126 je nerealan pred bilo koga. Dakle, koalicione vlade prosto odbacuje kao rezultat ljudi koji žive u Srbiji. To srećom nije tema ovog panela.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dakle, mislim da sam u prilično otežanoj poziciji, zato što istovremeno govorim kao funkcioner jedne političke partije koja je bila pominjana u dosadašnjem dijalogu ili monologu, a isto tako i kao neko, daću sebi slobodu da budem malo fleksibilnija, kao neko ko ima to politikološko obrazovanje.

Dakle, ja u ovom trenutku konstatujem da trebamo da budemo zadovoljni nivoom demokratije, političke zrelosti i političkih elita i građana, zato što su ispoštovana neka pravila igre. Dakle, sa ishodom izbora su legitimno zadovoljni i oni koji sebe vide i kao pobednike i kao gubitnike i kao one koji su zadržali svoje pozicije. Dakle, mislim da posle 22 godine, apelujem uvek da stvari posmatramo u kontinuitetu da možemo da kažemo da je Srbija politički stabilna zemlja i to je jedan jako dobar signal koji šaljemo u svet. Sad ću napraviti jednu malu digresiju, kao neko ko se operativno od nedavno bavi politikom.

Mislim da se apropo predsedničkih izbora u Srbiji nije dogodio zemljotres, nego da se desio propust na operativnom planu. Jedna politička opcija imala je visok stepen mobilizacije svojih birača da izađu na birališta, a druga nije. Zato ne bih izvodila dalekosežne zaključke, da je jedna politička opcija kažnjena

Dakle, mislim da se apropo predsedničkih izbora u Srbiji nije dogodio zemljotres, nego da se u stvari desio propust na operativnom planu. Tu lekciju imate u svakom priručniku političkog marketinga koji vas uči i koji kaže da je najvažniji dan u toku predizborne ili izborne kampanje dan izbora. Dakle, to nije dan relaksacije kad je posle izborne ćutnje završen proces mobiliziranja, nego upravo dan kad se izlazi na glasanje i kad je legitimno da vi mobilizirate vaše birače da izađu na birališta. Znači, desio se operativni propust i jednostavno to je odlučilo pobednika. Znači, jedna politička opcija imala je visok stepen mobilizacije svojih birača da izađu na birališta, a druga nije imala dovoljan broj. Zato ne bih izvodila tako dalekosežne zaključke, kao da je jedna politička opcija kažnjena. Taj nivo kazne ili nagrade mislim da se ne očituje ni u rezultatima, zato što nije velika razlika ni u procentima, ni u broju glasova između dva kandidata. Prema tome, mislim da je to prosto eto jedan propust organizacioni ili operativni.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Sledeći ovu Dijaninu logiku, mislim da će onda prava mera političke zrelosti u Srbiji biti onda kad budemo imali dva predsednička kandidata žene. To je onda onaj krajnji cilj. Dakle, ovo je što ću ja da kažem dolazi negde pri kraju ove današnje diskusije, što je jako dobro, zato što šta dođe posle svake svadbe i posle svakog veselja? Pa račun. Dakle, da vidimo koliko nas je sve ovo koštalo i da li smo pare koje smo uložili za pare koje smo uložili, da li smo ih dobro investirali i da li smo dobili rezultat koji vredi. To nam ostaje za analizu.

Mislim da zrelost izbora zapravo mera zrelosti društva. Ne možemo biti zreliji na izborima nego što smo zreliji kompletno u ponašanju u jednom društvu

Agencija za borbu protiv korupcije je jedna u ovim izborima potpuno nova institucija sa ovlašćenjima koja ranije nijedan državni organ nije imao. Dakle, mi smo merili i troškove, pratili troškove, imali smo monitoring i izborne kampanje i u mesecima koji slede polako ćemo izlaziti sa analizama, pretpostavljam dati jedan značajan doprinos ovoj priči koliko smo zreliji, da vidimo koliko smo i na koji način potrošili pare, a osnovno pitanje koje će se ovde postaviti jeste da li ćemo to transparentno, jasno i javno saopštiti građanima. Nisam sociolog, nisam politikolog i u tom što bi rekla moja uvažena koleginica Tanja Miščević, ne bih želela da se osećam zbog toga manje vrednom, jer sam po pravničkom obrazovanju, imam drugu vrstu analize i na drugi način pratim i analiziram procese i procedure u državi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Teško je na kraju ovako jedne svestrane debate otvoriti neka nova pitanja i reći mnogo toga novog ili nešto novo. Sigurno je, međutim, da ono što treba negde da procenimo, ocenimo, evaluiramo je na koji način je upravo novi institucionalni okviri, novi zakonski okvir koji je relevantan sa stanovišta izbora, izbornog procesa primenjen i kako će se on zaista pokazati u praksi. Moja prethodnica je govorila o primeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i mi, zaista, sa velikom pažnjom očekujemo izveštaj Agencije o tome na koji način se ovaj zakon primenio i pokazao u praksi.

Ono što mislim da će sve političke stranke analizirati u proceni uspešnosti svoje kampanje je i odredba o zatvorenoj poslaničkoj listi koja je na određeni način imala efekte na izbornu kampanju i na sveukupnu komunikaciju tokom kampanje

Međutim, htela bih da skrenem pažnju na još jedan element novog zakonskog okvira, a to je izmenjen Zakon o izboru narodnih poslanika. Ono što mislim da će sve političke stranke analizirati u proceni i uspešnosti svoje kampanje je i odredba o zatvorenoj, odnosno fiksiranoj listi koja je, sigurna sam, na određeni način imala efekte na izbornu kampanju i na sveukupnu komunikaciju tokom kampanje. Složila bih se sa onim prethodnicima koji su izgovorili određene kritične opaske usmerene ka odgovornosti inteligencije, koja, pokazalo se, sa određene visine, gleda čitav politički proces, ne uvek sa dobrim razumevanjem političkog procesa. Mislim da iz svega toga zajedno treba zapravo da izvučemo upravo na planu komunikacije jako mnogo lekcija koje će nam pružiti upravo neke smernice kako i šta treba u budućnosti unaprediti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dozvolite da se, najpre, zahvalim prof. Mićunoviću i Fondaciji Fridrih Ebert na nastavku ovih izuzetno važnih debata. O četiri stvari bih rekao nekoliko reči koje se tiču toga koliko je zrela naša politička elita i koliko smo uspeli u naporima da konsolidujemo demokratiju, a tiču se samog izbornog procesa, zatim odnosa Srbije prema zapadu, koji je pokazan u prethodnim izborima, zatim integrisanosti ili ne integrisanosti glavnih političkih aktera u evropske tokove i fragmentaciji političke scena.

Prvi put od 2001. smo imali situaciju da ko god je nezadovoljan ima pravo da kaže da izborni nisu bili regularni. U toj situaciji treba pohvaliti političku elitu vladajućih stranaka, koja je bila vrlo odmerena u reakciji i prepustila institucijama sistema da se time bave

Prva stvar koja se tiče izbornog procesa je da je on u vrlo teškim optužbama pojedinih opozicionih čelnika doveden u pitanje i prvi put smo imali od 2001. situaciju da ko god je nezadovoljan ima pravo da kaže, da izborni nisu bili fer, nisu bili regularni. Imali smo jedno vrlo inflantilno ponašanje. U toj situaciji treba pohvaliti političku elitu vladajućih stranaka, koja je bila vrlo odmerena u reakciji i prepustila institucijama sistema da se time bave. Ovde imamo dvostruki uspeh. Uspeh institucije sistema i uspeh stručne javnosti. Dakle, institucije sistema i stručna javnost uspele su da odbrane ovu tekovinu, a želeo bih da kažem kao neko ko je tri godine ocenjivao Srbiju za Freedom house, ta relativno dobra ocena koju Srbija ima u izbornom procesu, 3,25 ona u velikoj meri konsoliduje njenu poziciju kao slobodne države. Tako da to je nešto što je važna tekovina, izuzetno je važno da su stručna javnost i institucije uspeli da odbrane tu tekovinu od, rekao bih sad već izvesno neosnovanih optužbi, a da je naravno i to jedan znak zrelosti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Samo sam kratko hteo dve stvari da pojasnim, koje sam rekao. Prvo je pitanje odgovornosti. Ono što je za mene glavni utisak ove kampanje, jeste da su prvi put korišćeni materijali koji su sa Interneta. Dakle, korišćena je dokumentacija koju danas na you tube možete da nađete o svakom ko je nešto ikad igde izgovorio. To zapravo unosi jednu novu dimenziju odgovornosti za ono što čovek izgovori. Naravno, tu je bila zloupotreba, kao što znamo sa onim što je rekao predsednik Tadić povodom svog ponosa itd., ali bilo je citata koji su apsolutno autentični. U tom smislu, moram da kažem, meni je izuzetno žao, ali ja da sam opozicija i ako bih kojim slučajem premijer postao gospodin Tadić, odmah bih napravio spot u kome bih ono što je rekao ono veče, „ja sasvim sigurno neću biti premijer“ i njegovu naknadnu odluku, odnosno odluku njegove stranke, pustio u medije. Da li bi to bila prljava kampanja? Ne. To bi bilo pitanje odgovornosti za ono što čovek izgovori.

Da sam opozicija i da premijer postane gospodin Tadić, odmah bih napravio spot u kome bih ono što je rekao:„ja sasvim sigurno neću biti premijer“ i njegovu naknadnu odluku, odnosno odluku njegove stranke, pustio u medije. Da li bi to bila prljava kampanja? Ne. To bi bilo pitanje odgovornosti za ono što čovek izgovori

U tom kontekstu meni je užasno žao što se još uvek ne vodi dovoljno računa o tome šta se u tom političkom iskazivanju sve kaže. Kao što mislim da će zapravo, da li smo zreli, pokazati institucije na koje se svi pozivamo i tačno je što je gospodin Marković rekao da su institucije trebale da se bave pitanjem krađe, da li je bilo ili nije bilo, ali i posledica po onog koji je to rekao. Ako je naš budući predsednik izabrani slagao, izvinite, to mora da se postavi pitanje, da li predsednik ima pravo da laže? Drugo je pitanje koje niko ne pominje, izvinjavam se, diplome. Ta diploma je nešto što je, najblaže rečeno, interesantno i zanimljivo. Prenesite molim vas, naravno i sadašnjem i budućem ministru, dakle, da Ministarstvo prosvete to istraži do kraja, bez obzira u kojoj se tada ministar koaliciji bude nalazio. To je nešto što može da vrati poverenje institucijama, a samim tim i partijama, a samim tim i sistemu, a to će onda vratiti apstinente za glasačku liniju.

Miljenko Dereta, narodni poslanik

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Povela se diskusija o problemima koji su postojali u izbornom procesu, a nekako mi je to profesionalni izazov, time se bavim nekih petnaestak godina i mislim da bi zbog svih problema koji su postojali ili problema koji su potencirani, kao problemi izbornog procesa, trebalo reći nekoliko stvari vezanih za izborni proces, pre svega, u domenu biračkih spiskova i izborne administracije. Zaista ću pokušati da budem u svom izlaganju što više orjentisan ka nekim činjenicama, pa da vidimo zašto su neke stvari potencirane. Imam nešto drugačiji stav nego moj prijatelj Sloba Marković. Mislim da se tu i ova kampanja svela, ustvari da je kampanja bila krajnje uspešna kad je u pitanju promovisanje takozvane izborne krađe i da možda mi jesmo pričali o tome da se to nikad nije desilo, ali krajnji efekat jeste da većina građana, pa verovatno i većina vas sad razmišlja o tome šta sad tu nije u redu, šta sad tu fali.

Mislim da je kampanja bila krajnje uspešna kad je u pitanju promovisanje takozvane izborne krađe i krajnji efekat jeste da većina građana, pa verovatno i većina vas sad razmišlja o tome šta sad tu nije u redu, šta sad tu fali

Upravo iz tih razloga, ja ću vam reći nekoliko stvari. Uveli smo novi birački spisak početkom ove godine, već se nekoliko stvari pojavilo kao ključne stvari. Šta je sad tu predstavljalo problem? Jedan od problema je jedan broj ljudi koji je naprosto izbrisan iz biračkog spiska. Navodim vam primere koji su došli iz Novog Pazara, iz Kosovske Mitrovice od jednog broja građana, kako je to zaista u stvari izgledalo u praksi. Dakle, jedan broj ljudi iz Novog Pazara je rekao da su obrisani u biračkom spisku i da je to radila protivnička strana normalno i takođe, jedan veći broj ljudi takođe je rekao da su u Kosovskoj Mitrovici obrisani iz biračkog spiska. Sada razumete kako taj sistem funkcioniše, videćete da su u stvari u najvećoj meri oni su krivi, oni treba da budu kažnjeni zbog toga.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nastojaću vrlo kratko da formulišem već nekoliko stavova koje sam izvukao iz debate, naravno, bilo ih je mnogo više, ali imam utisak da smo nekako došli do saglasnosti da je izborni proces jedan od elemenata gde je dosegnut dosta visok stepen, rekao bih, zrelosti države i društva, uz te neke uslovno govoreći tehničke nesavršenosti, tipa birački spisak, izborna administracija itd., gde su mogući neki problemi. Generalno, izbori su transparentni, što se moderno kaže, dobro kontrolisani i obezbeđena je smenjivost vlasti. Postoji ozbiljan problem u uravnoteživanju rada institucija. Neke institucije imaju demokratsku inerciju ili su je dosegle, druge tek treba da se etabliraju, posebno kad je reč o agencijama i novim regulatornim telima koja nisu uspostavila, a koja nisu ni dovoljno dobro prihvaćena, niti uspostavila dobru komunikaciju sa sistemom, ako smem tako da kažem.

Rekao bih da u postojećoj situaciji država jeste u stanju neke labilne ravnoteže. Mogućno je da se poremeti demokratski proces i demokratski razvoj, zavisi na koji način će biti regulisano formiranje nove vlasti. Verovatna je kohabitacija

Rekao bih da u postojećoj situaciji država jeste u stanju neke labilne ravnoteže. Mogućno je da se poremeti demokratski proces i demokratski razvoj, zavisi na koju stranu će da odskoči formiranje i na koji način će biti regulisano formiranje nove vlasti. Verovatna je kohabitacija, kao nešto što je neka vrsta izlaznog rešenja, mada ne treba zaboraviti i smetnuti sa uma neke druge mogućnosti. Pri tom, imam utisak da pred političkom elitom, pomenulo je to više ljudi, postoji ozbiljan zadatak da dokaže sopstvenu zrelost formiranjem stabilne, efikasne, stručne vlade koja treba u narednom mandatu vlade da uradi jako ozbiljan i zahtevan posao, počev od sređivanja ekonomije, koliko god je mogućno,  do učvršćivanja, odnosno ozbiljnog napretka u približavanju EU.

 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kao što znate, ovaj politički forum nastoji da bude što je moguće više partijski neutralan. To mu je i svrha, da podstakne debatu i zbog toga ja nisam govorio u početku analizirajući izbore i naravno ono šta je DS uradila. Dakle, to je odgovor gospodinu Dereti zašto nisam o tome govorio. Hteo sam da se debata vodi, zato smo i pozvali ljude različitih mišljenja iz različitih stranaka da imamo jednu objektivnu otvorenu debatu. Budući da smo razgovarali dobrim delom, pre svega, o izborima, o rezultatima, o perspektivama, hteo bih, na kraju, da sad kažem i neko svoje mišljenje o tome.

Mi imamo Ombudsmana, imamo nezavisna tela i nije tačno da građanin baš ne može da utiče. Drugo je pitanje sad i naše političke kulture i navike i aktivnosti i ambicije građana da mogu nešto više da urade

Obično ljudi ne primećuju ono što je izuzetno važno, imamo poznat stav da je od svega najvažnija sloboda. Niko o tome nije govorio, kao što ne govori da mu je važan vazduh da diše. Kad govorimo o situaciji u Srbiji, moramo reći da je ona slobodna zemlja, kakva nikad nije bila u svojoj istoriji. Ne znam, neko će možda pominjati Svetog Savu, da je u tom periodu bilo nešto bolje i drugačije, ali nije. To je jedna činjenica. Toliko slobode ljudi da protestuju, štrajkuju, pregrađuju auto-puteve, klevetaju u novinama, dakle, uzimam kao ekstremne oblike slobode, nikad nije bilo više. Moramo onda znati da uprkos svim nedostacima mi živimo u slobodnoj političkoj zajednici. Dakle, da to nije neko subjektivno mišljenje, Srbija je pod monitoringom u Savetu Evrope, imali smo poslednji izveštaj Saveta Evrope koji govori o velikom napretku Srbije u raznim oblastima društvenog života i naravno govori, pre svega, o vrednostima koje su pretočeni u evropske zakone. Mi imamo Ombudsmana, imamo nezavisna tela itd. Nije tačno da građanin baš ne može da utiče. Drugo je pitanje sad i naše političke kulture i navike i aktivnosti i ambicije građana da mogu nešto više da urade. Taj problem, nažalost, postoji u svakoj reprezentativnoj demokratiji, koliko je mesto odlučivanja daleko od građana. Ne bih sad govorio o tim teorijama šta se tu sve može uraditi.

Opširnije >>>