za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
KULTURA KAO SAMOODBRANA DRUŠTVA I LIČNOSTI
Pretraga
Verzija za štampu
"Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti", tema je debate koja je u organizaciji Fonda Centar za demokratiju održana u sredu, 26. septembra 2007. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu.

Na debati koja je realizovana kao deo projekta Demokratski politički forum, ukazano je na neophodnost izgradnje strategije kulturnog razvoja u Srbiji.

Učesnici skupa, brojne ugledne ličnosti iz javnog i kulturnog života, ocenili su da je u društvu preplavljenom kičem i lažnim vrednostima neophodno na sistemski i organizovani način promovisati kulturne vrednosti. U debati se govorilo o odnosu tradicionalnog i modernog, kulture i ideologije, o razvoju političke i poslovne kulture.

Dragoljub Mićunović, programski urednik Demokratskog političkog foruma, podsetio je prisutne da se o ovoj temi takođe razgovaralo u organizaciji Centra za demokratiju pre 13 godina i da se u međuvremenu situacija u društvu dosta promenila, ali da su i dalje prisutne retrogradne ideologije i nedovoljno razumevanje za potrebe kulture svih članova u društvu.

Ministar kulture Vojislav Brajović je naglasio da mu se veoma dopada naziv debate, posebno reč "samoodbrana", jer, kako je rekao, niko sem nas samih ne može da doprinese istorijskom zaokretu u Srbiji, koja je još u opasnosti da krene unazad. On je dodao da su za taj zaokret najvažnije nauka, prosveta i kultura, a one se sada nalaze na niskim granama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Fonda Centar za Demokratiju, koji je organizator Demokratskog političkog foruma. Za one koji su prvi put sa nama, reći ću da je ovo peta debata u nizu. Počeli smo sa debatama u trenutku kada smo procenili da u društvu nedostaje strateških rasprava i da ponekad nedovoljno dugoročno gledamo kada kreiramo našu politiku.

Naš je cilj prvenstveno da okupimo predstavnike, s jedne strane institucija, vlade, parlamenta, zatim predstavnike univerziteta i stručnjake i da otvorimo dijalog koji treba da bude komunikativan sa građanima.

Danas posebno želim da pozdravim ministra za kulturu gospodina Vojislava Brajovića i njegove saradnike koji će aktivno učestvovati u ovoj debati. Zatim pripadnike medija, upravnike, direktore ustanova kulture, umetnike. Verujem da se svi poznajete i nadam se da ćemo i danas imati ozbiljnu i temeljnu raspravu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao što je Vesna rekla, mi obnavljamo jednu temu. Njen naslov je i pre dvanaest godina bio "Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti". To nije bio slučajan naziv, to je bilo vreme, ako se sećate 1994. godine, kada je inflacija bila nekoliko hiljada nedeljno ili dnevno, kada je to pogodilo, pored čitavog stanovništva, posebno kulturne institucije i naravno bilo koje forme kulturne delatnosti. Uz to je harao jedan primitivizam, nacionalizam i sve ono što je zatiralo kulturne vrednosti.

Smatrali smo onda, ta grupa ljudi koja je osnovala Demokratski centar kao fondaciju, da treba odatle početi, da se branimo kulturom. To je bilo jedino moguće učiniti na posrtanje društva i svih vrednosti koje su na neki način do tada bile prihvaćene i poštovane u društvu.

Ja neću da kažem da se mi sada nalazimo u istoj situaciji. Naravno, stvari su se promenile, nemamo ratova, imamo neki normalan život, ali ostaje nešto što kulturu ugrožava danas kao i onda.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala Vam mnogo na ovim zanimljivim i temeljnim obrazloženjima i nekim otvorenim pitanjima o kojima bismo sada mogli da razgovaramo dalje.

Ja bih mogla, pre nego što vama dam reč, a nadam se da ćete se svi uključiti, dakle mogla bih reći da smo i mi na Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije takođe već počeli razgovor sa predstavnicima Vlade o tome šta treba činiti u narednoj godini. Iako se u nekim ozbiljnim zemljama to radi mnogo, mnogo ranije, ipak u našim uslovima i ovo je dobar momenat, kako bismo postavili neke pravce i čini mi se da je to za početak jedan dobar put.

Mogu da kažem da među strankama, posebno među strankama koje čine većinu u Skupštini, postoji podrška da se ne samo obezbedi taj da kažem minimalni procenat od 1% u budžetu za kulturu, već i da zajednički radimo na tome da vidimo koje su druge mogućnosti da se obezbedi finansiranje kulture kroz poreske, carinske olakšice i druge načine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala Vam. Zahvaljujem što ste me pozvali i smatram da ste mi dali privilegiju da u ovoj prilici govorim pred ovako značajnim skupom. Hteo bih da kažem da mi se veoma dopalo što je ovo debata o "samoodbrani društva", zato što mislim da niko sem nas samih ne može doprineti tom istorijskom sadržinskom zaokretu u Srbiji koja je uvek i još uvek u opasnosti da krene nazad.

Nadam se da delim vaše mišljenje kada kažem da su za ovo društvo možda najvažnije tri stvari u tom istorijskom zaokretu - nauka, prosveta i kultura. Redosled je nevažan, ali su one uvek te tri dragocenosti koje se nađu na nekakvoj margini i uvek se misli da će to samo od sebe da dođe, a nikad se, da tako kažem, evo i deo države kojoj pripada Ministarstvo kulture s tim ozbiljno i najozbiljnije ne bavi.

Dozvolite mi da vam prvo predstavim svoje i vaše učesnike u debati, to su Ivana Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Novica Antić, sekretar Ministarstva, dr Milena Šešić-Dragićević, specijalni pomoćnik ministra kulture i Dragan Janjić, pomoćnik ministra za medije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan dragi prijatelji. Ja ću morati da se ubacim u još jednu kožu, neću moći da govorim samo kao državni sekretar Ministarstva kulture, moram da govorim i kao svedok onog događaja koji se zbio pod istim naslovom pre dvanaest godina.

Započeću time što ću i ja kao i profesor Mićunović podsetiti na skup iz 1995. koji se takođe zvao "Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti", sa istom ovom temom koja nas je i danas ovde okupila dvanaest godina kasnije. I listajući te tekstove sa tog skupa sakupljene u nultom broju časopisa Dijalog, kojeg još malo ko od nas ima, ali je dragocen, čovek mora da oseti nešto što je nalik na malu nelagodu, jer iako se što šta promenilo iako je rat prestao, iako su se dogodile toliko priželjkivane demokratske promene u društvu, iako je civilni sektor mnogo više prisutan na javnoj sceni, iako je medijska sfera znatno proširena i više se ne može nazvati jednoumnom, iako joj opet neki drugi epiteti pristaju - ipak smo mi danas ovde da sa mnogo razloga govorimo o tome koja je uloga kulture u odnosu na društvo i da kažemo da je zapravo kultura ta koja će ili odbraniti društvo i jedinku u njemu ili ćemo svi zajedno biti izgubljeni u nekoj vrsti varvarstva, nepristojnosti, jednoj neplodnoj i pogubnoj komercijalizaciji, u stvari izgubljeni za ono što zovemo put u civilizovani svet, u evropske integracije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne znam odakle da počnem, ali mi se čini da je ključna rečenica koju je izgovorila Ivana Stefanović, a to je donošenje dugoročne strategije kulturnog razvoja koju će doneti Savet za kulturu kada bude formiran po novom zakonu koji će morati da usvoji Parlament.

Međutim, ono što sam ja želela da naglasim jeste da se ta kulturna politika i strategija kulturnog razvoja mogu doneti tehnicistički. Može se napraviti i angažovati grupa stručnjaka, ona može definisati prioritete, ciljeve, može definisati i nove instrumente kulturne politike. Uostalom i ja sam sam bila na poziv nekoliko zemalja učesnik u tako donetim tzv. profesionalno donetim planovima kulturnog razvoja, npr. latvinskom ili letonskom planu, ne znam šta bi bilo pravilnije na srpskom da kažemo Latvija ili Letonija, svejedno.

U svakom slučaju meni se čini da bi cilj ovog ministarstva bio da se strategija kulturnog razvoja donese na jedan drugačiji način, a to znači podjednako u jednoj sinergiji sva tri sektora i javnog i civilnog, ali i privatnog sektora u kulturi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam pisac umetničke proze, kažem to kako bih odmah uklonio svaki nesporazum. U to se lako možete uveriti ako pročitate bilo koju od mojih šesnaest knjiga i ako pogledate koji me izdavači objavljuju u svetu.

Ovo je veoma važno da kažem na početku, kao što je i veoma važno da kažem, kako bih opravdao svoju pozvanost da istupim ovde, da sam jedan od najprevođenijih srpskih pisaca i ne samo u ovom vremenu nego što se kaže i šire. Iako imam teskobu to da govorim, čovek prosto smatra neukusnim da vaspitan čovek lepo govori o sebi, to su prosto činjenice koje govorim da bih opravdao pozvanost i ono što ću reći.

Jednom zgodnom podudarnošću kakvih ima u životu u današnjim Novostima, odnosno u kulturnom dodatku, izašao je jedan tekst pod naslovom "Živeti od pisanja", i on upravo govori o onome o čemu sam ja mislio da ovde kažem nekoliko reči, pa budući da je sveden i da ću tako najmanje uzeti vašeg vremena, ja ću uzeti slobodu da vam ga pročitam. Nema mesta panici, sasvim je sveden, videćete, i mislim da je dosta zanimljiv.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Čini mi se da ste mogli primetiti da postoji jedan kontinuitet i da se zapravo stvara ambijent za rešavanje i realizovanje nekih standarda, dakle, i sistemskih rešenja kad je reč o kulturi koja je dugo ostajala po strani i nijedan zakon nije donesen.

Ako svaka garnitura misli da sve od nje počinje, ovde je reč zapravo o ljudima ili o jednom broju ljudi koji u kontinuitetu rade, kao što znate. Čuli ste detaljno da smo napravili tu tribinu u Studentskom kulturnom centru davne 1995. godine, kada smo skenirali situaciju u najtežim vremenima po naše društvo, kada su se urušavale sve institucije kulture i uopšte ceo ambijent bio na vrlo niskom nivou. Potpuno jedna, ne samo estradizacija što je i danas slučaj, nego jedno potpuno urušavanje svih kriterijuma.

Nakon tog skeniranja tadašnje situacije, isti kružok, isti ljudi su nastavili da rade na onome što jeste kulturna politika, što jeste strategija kulture i što jesu i prioriteti i ciljevi, jer to se ne radi preko noći kao što znate, to zahteva dugi niz godina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala na pažnji. Ja bih dao jedan istorijski osvrt kulturnih politika u zadnjih dvesta godina.

Prvi veliki kulturni poslenik kojeg možemo da pratimo je Vuk Stefanović Karadžić. On je imao dvostruki sistem finansiranja, sa jedne strane finansirali su ga prenumeranti, s druge strane finansirao ga je Knez Miloš. Ono što je veoma zanimljivo je što je Knez Miloš i pored vrlo dramatičnih obrta u njihovim odnosima dao Vuku Karadžiću penziju, što pokazuje jednu državničku veličinu. On je recimo bio tako velikodušan kao što Mlađan Dinkić danas da svom drugu velike pare za jedan veliki kulturni projekat, već znamo na šta mislim, ali Knez Miloš to nije vezivao za političke obrte koji su bili dramatični, već je osetio nekim instinktom da je to kulturni prioritet. Prenumeranti su kasnije nestali, mislim da znam zašto, to ću reći kada dođem na socijalizam.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih vratila ovu raspravu na njen početak, odnosno na nešto opštiji nivo. Čini mi se da je naziv rasprave dijagnoza.

Mi se nalazimo u vremenu u kojem spasavamo ostatke one kulture koja je mogla da živi i preživi u potpuno mračnim vremenima. Dakle, pored tog cilja spasavanja ostataka, naš cilj u kulturi morao bi biti da mi zapravo stvorimo takvu kulturu koja će suštinski menjati ne samo odnos građana prema kulturi, nego i onih koji ovu državu vode i kulturu koja će biti u stanju da svojom snagom razgrađuje one retrogradne tendencije u političkom životu koje zapravo unazađuju život čitavog društva. Dakle mislim da je veoma važno postaviti kao cilj stvaranje kritičke kulture.

Da se ne biste smesta uplašili onoga što vuče na angažovanu kulturu, ja pod kritičkom kulturom podrazumevam pre svega kulturu vrednosti, a zatim i kulturu koja korespondira sa stvarnošću, sa životom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću se truditi da se vratim na ono o čemu su nam uvodničarke govorile i voleo bih, ako idemo u pravcu stvaranja dijaloga, da možda odmah i dobijemo neke odgovore ukoliko imamo nekih pitanja ili određene sugestije.

Ukratko bih u okviru svog izlaganja i referisao neke stvari koje sam čuo u ovom delu koji nazivamo diskusijom. Ja bih govorio ovde sa onom profesijom sa kojom se najviše bavim, umetničkog kritičara, pozorišnog kritičara. Uostalom to mi je i dužnost, kao zamenika generalnog sekretara Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Nešto bih vam rekao i o našim aktivnostima jer mislim da se dobro referišu na situaciju kada je umetnička kritika u pitanju u ovoj sredini.

Dakle, evo na šta bih hteo konkretno da se referišem o onome o čemu je profesorka Milena Šešić govorila. Prvo, želeo bih da uputim komplimente ministarstvu, odborima koji su učestvovali u pripremi nactra nekih zakonskih rešenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja mislim da je na neki način došlo do malog nesporazuma. Ono što sigurno mislim da Ministarstvo kulture ne treba da radi to je da ne treba da procenjuje estetsku vrednost i umetničke domete pojedinih umetničkih dela. To upravo jeste stvar kritike, stvar stručnjaka, itd. Na kraju, i stručnjaci mogu napraviti grešku pa neko delo preceniti, pa neko delo potceniti, i to je prosto jedan proces koji treba da se ostavi stručnoj javnosti.

Ali kada sam spomenula predstavu Banat u domenu kulture sećanja, ja uprkos tome što je predstava takva kakva je, opet naglašavam da je značajno da su se takve predstave uopšte pojavile u našem javnom sektoru koji je godinama izbegavao da se bavi momentima naše problematične istorije i rađe je stavljao malo Molijer, malo Šekspir, malo bilo šta, samo da ne taknemo išta što je delikatno pitanje naše istorije. Pa u tom smislu čak i kad je predstava loša ona izaziva pažnju javnosti, izaziva debatu, pokreće određena pitanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam hteo na osnovu onog o čemu je ovde govorila koleginica Drinka da ponudim par opštih ideja na temu o kojoj danas ovde razgovaramo.

Prvo, mislim da je jedna od najvećih slabosti ovoga što se može nazvati demokratskim projektom u Srbiji od 2000. do danas, to što je on shvaćen previše usko, samo kao politički projekat. Ta tegobna demokratska rekonstrukcija Srbije je nešto što se vezuje samo za polje politike u najužem smislu te reči. Taj nedostatak je što taj projekat mora da sadrži kao bitni sastav i ovu kulturnu orijentaciju. Prosto mislim da smo i dalje u opasnoj zoni i uz poštovanje nekih formalnih demokratskih pravila i procedura možemo završiti u demokratiji nekulture i antikulture.

Sa tog stanovišta taj demokratski projekat u Srbiji, a to je i polje vrednosti, u tom polju se proizvodi kiseonik da sve ove institucije i aranžmani mogu da daju odgovarajuće dobre društvene efekte, u protivnom ćemo imati institucije kakve imamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo sam hteo da dodam prosto jednu reč da bih otklonio moguće nesporazume, da gospođi Ivani skinem sa bremena još jedan dodatni strah.

Kada sam pominjao ovaj termin ministarstva za kulturu nisam mislio na ovo, mislio sam na sva ona pređašnja, ali bih vam prosto ilustrovao jednim zgodnim anegdotskim primerom kakav je moj odnos bio sa ministarstvom. Evo šta mi se dogodilo 2004. godine.

Te godine sam bio pozvan da uzmem udela i to kao prvi slovenski pisac, ne srpski nego slovenski, svih slovenskih zemalja, na jednom skupu u Brizbejnu u Australiji. Festival pisaca, oni plaćaju sve troškove, ali sam bio u obavezi da upriličim jedan mali koktel, tamo je to deo protokola i to ne možete da izbegnete. Onda sam se u tom smislu obratio ministarstvu za malu pomoć i sve sam im obrazložio.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najzad posle mnogo godina osećam Ministarstvo kulture kao nekog svog prirodnog sagovornika i kao prijateljsko okruženje, što me prosto obavezuje da kažem ono što ću sada da kažem.

Ja bih nekom vrstom apela dala podršku Ministarstvu da sasvim jasno precizira svoju strategiju, čak i po cenu pojednostavljenja, i da je tako iznese u javnost. Dakle, pre svega da jasno precizira svoje prioritete i po cenu da neka mala oblast ili podoblast kojom se ja bavim ostane zanemarena. Mislim da je to veoma značajno, zato što smo mi u poslednjih, ja mislim dvadeset godina, živeli u kulturi tako držeći glavu iznad vode i vrlo brzo smo od ljudi koji traže pribežište, od neke vrste ljudi koji pronalaze pribežište i privilegiju u svom poslu, u stvari postali ljudi koji su ugroženi, a ne koji smatraju da je kultura neka vrsta samoodbrane.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jako mi se dopada uopšte ideja o ovom razgovoru i čini mi se da postoji čvrsta rešenost, ne bih volela da sam se prevarila, i neću nikom oprostiti ako se nađem prevarenom, čvrsta rešenost da se već jednom donesu zaista standardi, da se jasno ispišu sistemska rešenja.

Tu ne treba otkrivati toplu vodu, sve je to davno svet izmislio i moj jedan dobronameran i drugarski predlog je da se to radi efikasno, bez velikog gubljena vremena i bez velikih i komplikovanih priča, mudrosti i nauke.

Samo sam letimično bacila pogled na predlog zakona o kulturi i nadam se da će on konačno biti sproveden u delo. U stvari prvo usvojen, i tu vas u stvari čeka veliki posao jer sigurno će se strašno puno vremena tu izgubiti dok se taj zakon ne usvoji i ne donese, a o njegovom sprovođenju da ne pričamo. Mi smo poznati po teškom gubljenju vremena, decenijama i decenijama gubimo vreme, od oslobođenja gubimo vreme.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo sam htela da se osvrnem na par ključnih reči koje sam čula ovde i za koje smatram da su jako važne i o kojima treba govoriti, a to su kontinuitet i diskontinuitet.

Diskontinuitet treba da postane ključna reč i ona postaje afirmativna, važna reč. U kom smislu? Nije samo problem da se ovo ministarstvo distancira od onog prethodnog i da kažu: ne znam, protekle tri godine nisu valjale, oni su radili ovo, finansirali ono, nego da postoji diskontinuitet sa celokupnom politikom koja je vođena devedesetih godina. Znači niko nije jasno izašao i obračunao se sa politikom devedesetih godina, a koje su bile jezive, čije nevidljive ili vidljive pipke osećamo svakodnevno u svom svakodnevnom životu, u onome što su novine, u onome šta je kultura govora, u onome kako prolaze ljudi na ulici, šta govore, kako se oblače i kako se ponašaju.

Naravno, niko ne očekuje od vas da vi sad izađete na ulicu i učite ljude ono što smo Drinka i ja pričale, da ne pljuju, da ne otvore prozor od kola i pljuju i da, ne znam, da ne bacaju đubre gde im padne na pamet. Ali neke stvari mogu da se urade.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo želim da kažem na ovo što je rečeno nekoliko argumenata. Ja sam zaista izgovorila tu reč i smatram da je jako važno, ovo je javni skup, ako izgovorim tu reč, onda govorim u ime ustanove u kojoj sada radim i koju predstavljam.

Dakle "diskontinuitet" je izgovoren, on je tu. Da bi se analizirala cela naša scena, znači osamdesete, devedesete, pa razlike, pa rane 2000-te, potrebna nam je jedna druga vrsta skupa.

Molim da bude jasno da Ministarstvo kulture nije organizator ovog skupa, dakle to da li nas je mnogo ili malo, da li smo isti ili različiti, već je vrlo dobro to i jako važno što je ovaj skup organizovan. Ako hoćete i sama činjenica da smo isti, a da više ne sedimo na istim stolicama, mislim da vrlo mnogo govori. Ja mislim da ste negde Vi u jednom trenutku bili na ovoj mojoj stolici, a ja na Vašoj ranih 2000-tih, a sada smo se malo zarotirali.

Mi iz kulture, znači mi koji kulturi pripadamo - evo nas tu, zajedno, da jedni drugima pomognemo. I naravno, da na analitičkom nivou napravimo i uspostavimo sve analize da li je nešto bilo dobro, šta nije bilo dobro i šta možemo da preduzmemo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Molim vas samo jednu rečenicu da kažem, pošto mislim da je jako važno. Ovo što muči Aleksandru muči i mene, pa ja tako pišem šta može jedan čovek kao građanin da uradi sa medijima i onima koje plaća pošto je u pitanju javni servis, ali i onima koje ne plaća.

Pišem pisma pa dobijam vesele odgovore, ali u principu program se ne menja. Tijaniću naravno ne pišem pisma jer i ne očekujem odgovore, ali smo zakazali i ja vas sad ovde sve pozivam, 13. i 14. oktobra na Univerzitetu umetnosti pravimo naučno stručni skup "Kultura i mediji u procesu evropskih integracija". Pozvali smo na panel debatu sve urednike medija, ja lično nisam organizatorka već jedna od učesnica. Za sada svi urednici glavnih medija su se odazvali i mislim da je to prilika da njih prozivamo u njihovom prisustvu i da debatu sa njima vodimo licem u lice.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uvek smo u dilemi kakav je status Ministarstva. Međutim u ovom trenutku čini mi se da ministarstvo neminovno mora da bude upleteno kulturnom politikom ne samo u rad medija nego i mnogih institucija koje ne treba videti kao institucije nad kojim je ministarstvo kao nekakav nadzornik.

Vrlo često se pozivamo na Evropu, svet i univerzalne vrednosti, a uglavnom, kao što možemo da primetimo, samo se bavimo sa sobom.Kada imate društvo kakvo je naše, koje je apsolutno kao neka vrsta bolesnika kojem je neophodna kura lečenja, onda su administrativne mere, one koje su projektovane, one koje zavređuju naprosto pažnju svake institucije koja postaje partnerska institucija i onda se stvara jedna mreža koja je mreža kvaliteta i koja je uvek referentna mreža kvaliteta, i ne samo u odnosu na nas same ovde koji jesmo, nego u odnosu na one sa kojima pokušavamo da komuniciramo. Vrlo često se pozivamo na Evropu, svet i univerzalne vrednosti, a uglavnom, kao što možemo da primetimo, samo se bavimo sa sobom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imamo iskustvo da je tri sata malo, ako imamo dosta učesnika, da se o jednoj temi raspravlja.

Samo da otklonim nekoliko nesporazuma. Mi smo temu zamislili, kao što ste videli iz naslova, kao jednu opštiju stratešku temu, a dogodilo se da Ministarstvo za kulturu ima u pripremi jedan zakon i želi da ga javno diskutuje. To je bila jedna prilika da oni o tome i ovde govore, tako se dogodilo to da mi uglavnom raspravljamo o tome šta Ministarstvo kulture treba da radi, a malo o samim problemima kulture.

Samo da odbranim naslov, mislim da je pitanje čovekove samoodbrane kulturom ključno. Ne treba biti nikakav Frojdovac pa prihvatiti definiciju da je čovek biće kulture. Dakle kultura je ono što nas od životinjskog sveta izdvaja. Znači nismo samo u carstvu nagona, nego imamo i super ego, principe i vrednosti koje su upravo i osnova te kulture. To je kod nas u krizi zato se i društvo brani kulturom kada su mu te vrednosti u krizi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svakog dana besplatna kultura osvaja nove teritorije. Koncerti, izložbe, festivali, filmske projekcije: prošlog leta smo bili svedoci povećanog broja besplatnih kulturnih manifestacija. Na mreži, besplatno nelegalno daunlodovanje filmova, koje beleži konstantan uspon, sledi primer CD-ova i ugrožava izdavače DVD-eva. A što se tiče najvećih muzičkih produkcija, one su skoro položile oružje: tako se Univerzal, predvodnik borbe protiv piraterije i besplatnosti, ujedinio sa Nef Telekomom da bi ponudio neograničeno korišćenje muzike uključeno u pretplatu kod tog operatera.

Nikola Sarkozi nema dovoljno oštrih reči protiv kulture besplatnosti.
Opširnije >>>