za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"POLOŽAJ NACIONALNIH MANJINA I IZBORI ZA NACIONALNE SAVETE NACIONALNIH MANJINA"
Pretraga
Verzija za štampu

 

Za 17 Saveta nacionalnih manjina predstavnici će se birati neposredno, dok će poljska, hrvatska, makedonska i crnogorska zajednica svoje Savete birati putem elektorske skupštine, rečeno je na današnjoj debati Demokratskog političkog foruma, povodom izbora za Savete nacionalnih manjina, koji se održavaju 26. oktobra.

 

U poseban birački spisak ne upisuje se dovoljan broj pripadnika nacionalih manjina, razlozi su višestruki, primećuje se nezainteresovanost, kao i nepoverenje u neke Savete, rekao je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović.

 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mi smo ovu temu predvideli pre nekoliko meseci, ne vodeći računa kada će biti zakazani izbori za savete. Nismo ni slutili da će u međuvremenu doći do živih debata o položaju nacionalnih manjina. Imamo sreću kao organizatori da je ovo tema koja je trenutno možda najaktuelnija ili se o njoj najviše govori. Druga stvar koju sam hteo da napomenem, vrlo često se dešava da mnoge vrline se kasnije pokažu i kao hendikepi. Srbija je jedina zemlja u Savetu Evrope koja je jednoglasno usvojila manjinsku deklaraciju, imao sam čast tada da budem predsednik Parlamenta Srbije i Crne Gore. Niko u Evropi to nije bez ijednog glasa protiv usvojio.

Konvencije i zakoni su nešto što je važno, ali od toga do realizacije ili poštovanja onog što se zove vladavina prava uvek je drug korak.

Dugo sam se ponosio tim podatkom, jer smo uspeli i najekstremnije ljude da privolimo da glasaju za tu konvenciju. Ako se to gleda, mi smo zemlja koja u tom pogledu prednjači u rešavanju prava nacionalnih manjina. Kao uvek moguće je da se desi što se desilo na primer u SFRJ, koja se hvalila da je imala najbolje rešene odnose međunacionalne, a završilo se građanskim ratom. To samo znači da su konvencije i zakoni nešto što je važno, ali od toga do realizacije ili poštovanja onog što se zove vladavina prava uvek je drug korak i ne predviđamo uvek rasplet događaja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na samom početku želim da se zahvalim profesoru Mićunoviću na svemu što on lično i Centar za demokratiju rade kada je u pitanju razvoj i unapređenje našeg društva i institucija. Činjenici koliko je prof. Mićunović uvažen u našem društvu svedoči i podatak da sam danas molio predsednicu Skupštine da se sednica pomeri umesto u 10 da bude 12 časova, kako bih imao priliku i veliko zadovoljstvo da budem prisutan na nečemu što već polako prerasta u instituciju. Govorim o skupovima koje Centar za demokratiju organizuje.

Unapređenje normativnog položaja nacionalnih manjina i donošenje kvalitetnih zakona koji su primenjivi u praksi jedan je od glavnih zadataka Narodne skupštine kao nosioca zakonodavne vlasti.

Kao što me je i predstavila uvažena gospođa Gojgić, govoriću ovde u svojstvu predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Deo onoga što ću govoriti odnosiće se na zakonodavni okvir, ono što je temelj delovanja i rada Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno Odbora kojim predsedavam. Jedna od veoma značajnih nadležnosti je nadležnost koja se tiče praćenja rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji postoje u državi Srbiji, kao i položaja nacionalnih manjina u našem društvu. Unapređenje normativnog položaja nacionalnih manjina i donošenje kvalitetnih zakona koji su primenjivi u praksi, odnosno koji su po meri građana, a u ovom slučaju predstavnika nacionalnih manjina, je svakako jedan od glavnih zadataka Narodne skupštine kao nosioca zakonodavne vlasti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Tema koja je dobro definisana i u pravo vreme se našla na dnevnom redu je veoma bitna za našu državu i društvo, jer pitanje međuetničkih odnosa je pitanje zaštite prava manjina, pitanje stabilnosti društva i države.  U interesu većine, koja je i odgovorna za manjinu, je da se manjina dobro oseća i da bude bezbedna, jer ako je manjina bezbedna onda su i pripadnici većine bezbedni. Toga na žalost većina postane svesna tek kada dođe do njih, kada im se povratno vrati taj efekat. Dolazim iz multietničke Vojvodine i za nas je to nešto što je od posebnog značaja. Mi smo navikli da živimo jedni sa drugima, jedni pored drugih. Ono što se dešavalo 90-tih godina u dobroj meri je doprinelo remećenju međuetničkih odnosa.

Nisam mogao da verujem kada sam bio mlad da ćemo imati u Vojvodini u nekim gradovima ili selima etničke kafiće.

Nisam mogao da verujem kada sam bio mlad da ćemo imati u Vojvodini u nekim gradovima ili selima etničke kafiće, da će dolaziti do napada na pripadnike manjine. Meho Omerović je govorio o zakonskom okviru koji se tiče zaštite prava manjina. On je spomenuo tadašnje saveze, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, a bilo je predviđeno da se donesu i republički zakoni, pošto smo tada bili u zajednici sa Crnom Gorom. Međutim, to se nije desilo i tek je 2009. godine donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina po kom su 2010. godine u junu izabrani nacionalni saveti kojima je upravo istekao mandat.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Drago mi je da mogu da vam se obratim danas i da vam prenesem stav Misije OEBS u Srbiji, kao i generalno stavove međunarodne zajednice, kada se radi o izborima za nacionalne savete. Radim za Misiju OEBS u Srbiji, ali sam američki diplomata i baš zbog toga i zbog mog iskustva želim da vam kažem moje razumevanje ovoga kao diplomate i kao građanina Amerike. Koncept nečije etničke pripadnosti nije definisan državom u kojoj neko živi. Amerika je i nacija i država, svi su Amerikanci bez obzira odakle su došli. Imamo i dalje nekih nerešeni problema po pitanju rasne pripadnosti, tako da razumemo kada se govori o pravima manjina i zaštiti manjinskih prava. Moja porodica dolazi iz Japana, tako da sam pripadnik manjine u Americi. Takođe, imam korene u američkoj državi Havaji, koja je specifična po tome što su tamo
belci manjina. Na Havajima su većina Amerikanci azijskog porekla.

Kada sam prvi put počeo da radim u diplomatiji radio sam u Belfastu u Severnoj Irskoj, gde je bilo dosta nasilja i mržnje između ljudi koji su svi Irci, ali se definišu različito u odnosu na njihovu veroispovest.

Kada sam prvi put počeo da radim u diplomatiji radio sam u Belfastu u Severnoj Irskoj, gde je bilo dosta nasilja i mržnje između ljudi koji su svi Irci, ali se definišu različito u odnosu na njihovu veroispovest, da li su protestanti ili katolici. Posle toga sam radio u Vašingtonu na američkim odnosima sa jednom državom Južnog pacifika, Fidži, gde je bilo pitanje odnosa između ljudi koji su sa Polinežanskih ostrva i onih koji dolaze sa indijskog podkontinenta. Za razliku od problema koji su se dešavali u Belfastu ovo je zaista bilo političko pitanje odnosa među tim ljudima. Radio sam posle u ambasadama u Indoneziji i na Filipinima. Obe su ostrvske države sa velikim brojem pripadnika različitih manjina, pogotovo u Indoneziji, prema jednom izveštaju postoji 700 etničkih grupa i preko 300 jezika.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem profesoru Mićunoviću, Centru za demokratiju i naravno Fondaciji Fridrih Ebert na mogućnosti da učestvujemo na ovoj debiti. Vrlo sam počašćen da mogu da kažem svoje iskustvo vezano za ono je zakonski okvir i ambijent u kome deluju nacionalne manjine, s obzirom da sam bio 12 godina narodni poslanik. U dosta čudnim okolnostima vodio sam nacionalni savet Bošnjaka punih 11 godina. Nisam znao protokol, nego sam nabacio par teza za koje smatram da je važno da ih izgovorim. Jedna mantra koja postoji od strane međunarodne zajednice i sami sebe kada hvalimo jeste da u Srbiji postoje sjajni zakoni iz oblasti manjinskih prava, ali se oni ne primenjuju. To je nekakva floskula koju ćemo čuti naročito ovih dana zbog interesa održavanja samih izbora.

Usvojeni su zakoni koji regulišu u 99% slučajeva konzumiranja kolektivnih prava, a nisu usaglašeni.

Učestvovao sam 27. februara 2002. godine kada je usvajan zakon i u Veću građana i u Veću republika tadašnje SRJ i 31. avgusta 2009. godine kada je usvojen Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i čitav set zakona obrazovnih i u oblasti kulture i informisanja koji se tiču manjinskih  i kolektivnih prava. Tada su usvojeni zakoni koji regulišu u 99% slučajeva konzumiranje kolektivnih prava, a nisu usaglašeni. Mi dan danas imamo problem sa neusaglašenošću Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa Zakonom o kulturi, Zakonom o informisanju, Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakonom o osnovnom obrazovanju, Zakonom o srednjem obrazovanju, Zakonom o visokom obrazovanju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Iz Centra sam za istraživanje etniciteta, nevladine organizacije koja se isključivo bavi već skoro 20 godina pitanjima multikulturalnosti i položaja manjina. Zahvaljujem se Centru za demokratiju što je organizovao ovu raspravu. Dobro je što o ovoj temi nije razgovarano četiri godine i što je bila zatvorena u jednom ekskluzivnom krugu političkih partija koje su odlučivale o multikulturalnoj Srbiji. Te političke partije, bilo da su manjinske ili većinske, nemaju to ekskluzivno pravo. Ono je stvar građanskog društva i stvar pitanja o kome treba da odlučuju građani Srbije. Dobro je što stručne nevladine organizacije organizuju ovakve rasprve i što konačno razgovaramo na način kojim se činilo da je izgubljeno. Na sreću to nije tačno, a što se tiče samog položaja nacionalnih manjina, o tome neću govoriti. Tu su predstavnici nacionalnih saveta, a ja mislim da će oni to mnogo bolje od mene reći.

Nemojte da vas zavara Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, na koji treba da budemo ponosni, jer je izvršio snažan uticaj na demokratizaciju Srbije, na kasniju konstitucionalizaciju ljudskih i manjinskih prava.

Reći ću nešto oko ovog pravnog galimatijasa koji postoji u Srbiji. Slušajući malo pre gospodina Omerovića skoro sam poverovao da imamo dobro uređen poredak u vezi sa položajem nacionalnih manjina. Srećom to me je osećanje vrlo brzo prošlo, jer ga nemamo. Naprotiv, u toj oblasti imamo neuređenu masu pitanja. Prvo i osnovno je da nemamo zakon kojim je uređen položaj nacionalnih manjina. Nemojte da vas zavara Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, na koji treba da budemo ponosni, jer je izvršio snažan uticaj na demokratizaciju Srbije, na kasniju konstitucionalizaciju ljudskih i manjinskih prava i u maloj povelji, a kasnije i u Ustavu Srbije, kakav god on bio. Taj deo, složićemo se, nije loš.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Želim da se zahvalim Centru za demokratiju na pozivu i mogućnosti da govorim na ovako značajnom skupu za nas. Urednik sam Majority news, a to je jedini elektronski bilten i portal koji se bavi pitanjima nacionalnih manjina u Srbiji. U našem programskom savetu imamo predstavnike svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji žive u Srbiji i izlazimo uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Nismo zvanično glasilo niti Misije OEBS, niti nacionalnih saveta. Ovih dana organizujemo okrugle stolove gde sa predstavnicima izbornih lista i predstavnicima nacionalnih manjina razgovaramo o izborima. Tako da bih svoj doprinos video na ovom okruglom stolu u tome što ću govoriti o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, što možda baci svetlo i pojasni opštu temu položaja nacionalnih manjina u Srbiji kroz prizmu izbora.

Tri seta problema bih grupisao kad govorimo o problemima vezanim za izbore. Prva grupa problema je vezana za kontrolu izbora.

Tri seta problema bih grupisao kad govorimo o problemima vezanim za izbore. Prva grupa problema je vezana za kontrolu izbora. Neki detalji oko toga su već pomenuti kao što je nepostojanje proširenog sastava biračkog odbora, gde se predstavnici izbornih lista smatraju oštećenim. U praksi, pošto komuniciramo veoma često sa ljudima koji konkretno sprovode izbore za nacionalne savete, oni smatraju da su oštećeni time što ne mogu da unesu prigovor u konkretne zapisnike sa biračkih mesta. Smatraju da su im limitirana prava i po pitanju kontrole i po pitanju pritužbi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem se organizatorima na ovoj prilici da o izuzetno važnoj temi razgovaramo i nadam se u krugu onih koji je i poznaju, budući da je bilo i onih koji nisu baš najbolje informisani o manjinskoj problematici danas ovde. Svoje izlaganje ću početi kratkim osvrtom na rečenicu gospodina Esada sa kojom se u suštini slažem, ali je možda potrebno malo elaborirati. Naime, tačno je da manjine u Vojvodini imaju bolje mehanizme ostvarivanja manjinskih prava, ali nemaju više prava. Uzrok tih boljih mehanizama jeste postojanje političke volje i spremnosti od strane pokrajinske administracije da sprovode aktuelna zakonska rešenja, odnosno odsustva iste političke volje od strane republičke administracije da primenjuje zakone koje je sama donela.

U Vojvodini manjine nemaju viška prava, jer ako tako shvatimo sledio bi zaključak da taj višak treba dokinuti. Nema viška u Vojvodini, ima samo više spremnosti da se postojeća zakonska rešenja u praksi primene.

Dakle, u Vojvodini manjine nemaju viška prava, jer ako tako shvatimo sledio bi zaključak da taj višak treba dokinuti. Nema viška u Vojvodini, ima samo više spremnosti da se postojeća zakonska rešenja u praksi primene. U daljem ću izneti nekoliko teza, ukoliko je potrebno, mogu svaku detaljnije elaborirati i potkrepiti primerima. Naime, Srbija je postkonfliktno društvo, vodila je tri rata sa susednim državama. U tom smislu postoji očigledan primer nejednakog tretmana manjina kad su u pitanju ostvarivanja prava nacionalnih manjina koja su data po zakonima. Pre svega u odnosu na pripadnike hrvatske, bošnjačke i albanske nacionalne manjine, što su sve manjine sa čijim matičnim državama je Republika Srbija vodila ratove.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Značajni su izbori za nacionalne manjine, a posebno su oni značajni za romsku nacionalnu zajednicu. Pošto je romska nacionalna zajednica specifična u svim oblastima, ona je specifična praktično i po ovim izborima koji se vode za nacionalne savete romske nacionalne zajednice. Ta specifičnost proizilazi iz toga da do današnjeg dana ne znamo koliko nas ima u Srbiji. Mi kažemo 600, 800 ili 900 hiljada, a neke druge državne institucije kažu 270.000, popis iz 2011. godine kaže da je to negde oko 149.000 pripadnika romske nacionalne zajednice koji su se izjasnili po popisu. To je poseban problem.

Imamo problem da kažemo pripadnicima romske nacionalne zajednice da glasaju za izbor nacionalnog saveta. Oni misle da su to opet neki parlamentarni izbori pa pitaju šta će dobiti?

Poseban problem jeste što nismo koncentrisani na jednom delu teritorije Republike Srbije, već na celoj teritoriji i upravo nam to čini problem da za razliku od drugih manjinskih zajednica koji imaju tu infrastrukturu, imaju političku svest, odnosno da njihovi građani jednostavno glasaju za pripadnike nacionalne zajednice, a mi smo uvek navikli da glasamo za neke druge. Uvek neki drugi računaju na Rome, da će dobiti njihov glas i oni na izborima pripadnike romske nacionalne zajednice posmatraju kao statistički broj, koliko će to Roma glasati za njihove partije. Ta navika je stečena i upravo imamo problem da kažemo pripadnicima romske nacionalne zajednice da glasaju za izbor nacionalnog saveta. Oni misle da su to opet neki parlamentarni izbori pa nas pitaju, pa šta ćete da nam date?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Naznačiću nekoliko stvari koje mislim da su važne kad se govori o pitanju manjina i njihovog društvenog položaja. Treba  reći da se u ovom problemu puno govori, a vrlo malo zna. Gospodin Meho Omerović je rekao jednu stvar koja ne stoji, a to je da je Srbija multietnička država. U teoriji postoji stanište da su multietničke države one koje imaju više od 20% stanovništva koje ne pripadaju većinskom narodu. Srbija to nije od 2001. godine. Ona jeste da ima određen broj nacionalnih zajednica, ali više od 85% građana Republike Srbije su pripadnici većinskog naroda. U tom kontekstu se govori o nemultietničkoj državi.

Ne treba smetati sa uma da se i danas odvaja iz budžetske rezerve i segmenta namenjenih nevladinim organizacijama za veća, da nije napravljena evaluacija broja, vrsta, obaveza koje nacionalno veće nacionalnih zajednica trebaju učiniti, pa na temelju toga broj uposlenih, njihove stručne kvalifikacije.

Druga stvar koju treba reći jeste da je segment društveni koji se tiče interetničkih odnosa i položaja manjina verovatno u tranzicijskim procesima u Srbiji bio objektom najmanjeg broja i vrste zahvata. Ratificirana su dva dokumenta međunarodna, doneta su dva zakona. Čitav segment institucionalne izgradnje ovog pitanja, a to su recimo saveti za nacionalne manjine, odvijao se na način da je država se izvukla iz tog procesa u smislu da nije pratila, evaluirala način funkcioniranja i finansiranja tih tela. Ne treba smetati sa uma da se i danas odvaja iz budžetske rezerve i segmenta namenjenih nevladinim organizacijama za veća, da nije napravljena evaluacija broja, vrsta, obaveza koje nacionalno veće nacionalnih zajednica trebaju učiniti, pa na temelju toga broj uposlenih, njihove stručne kvalifikacije.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ova rasprava, iako sam juče bio na jednoj drugoj raspravi u nešto drugačijem sastavu, pokazuje da je jako velika potreba za razgovorom o ovoj temi, a tog razgovora nema sem u ovim situacijama kad se nalazimo neposredno pred izbore. Mi smo imali celu rupu od četiri godine gde se sporadično pričalo. Mi smo se na ekspertskoj osnovi bavili radom nacionalnih saveta, prezentovali to, ali ozbiljnije rasprave u celom kompleksu zaštite prava nacionalnih manjina mislim da nije bilo. Pošto već predstoji promena Zakona o nacionalnim savetima, slažem se sa Goranom Bašićem da se ni u kom slučaju to ne sme zbrzati. Što je brzo to je i kuso, što kaže narod.

Potrebna je ozbiljna, stručna i javna debata o celom kompleksu ovih pitanja, notirati probleme i onda jedan po jedan rešavati, da se dobije kompanktna celina koja drži vodu na sve strane.

To je prilika da se razgovara i o drugim ozbiljnim pitanjima koja su ovde pokrenuta, da se prvo vidi i osmisli državna politika prema nacionalnim manjinama koja bi se kasnije artikulisala kroz zakone. Rečeno je da nama nedostaje krovni zakon, da drugi zakoni koji pokrivaju ovu oblast nisu međusobno usaglašeni. Potrebna je ozbiljna, stručna i javna debata o celom kompleksu ovih pitanja, notirati probleme i onda jedan po jedan rešavati, da se dobije kompanktna celina koja drži vodu na sve strane. Ovde vidimo da nama zapravo curi voda na sve strane zato što ima niz rupa i u zakonima i u praksi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Više sam očekivao od ove debate u smislu sukobljavanja mišljenja, iznošenja argumenata. Mi smo se lepo čuli i razumeli, ali bojim se da smo mnoga pitanja ostavili potpuno otvorenim, nismo ih razjasnili tamo gde ona trebaju da se razjašnjavaju u tom ključnom elementu. Dugo sam se u javnom životu bavio problemima širenja slobode i čitava stvar je za mene isključivo širenje slobode, uz potpuno suzbijanje diskriminacije. Ako pođemo od toga da je to ključni problem, suzbiti diskriminaciju, onda imamo dobra zakonska rešenja. Suočeni smo naravno sa ne prevelikim obožavanjem vladavine prava, sem verbalno, a ako ne verujete mnogo u vladavinu prava onda je lako da obećavate najveća moguća prava, pa posle ćemo to videti. Tako to izgleda.

Jedan deo problema vidim u tome što nemamo pojmovno razjašnjene probleme oko ljudskih prava i to često dovodi u zabunu mnoge naše predstavnike i u susretu sa međunarodnim standardima.

Pohvalio sam se na početku da smo jedina zemlja Saveta Evrope koja jednoglasno je usvojila manjinsku konvenciju i niz drugih prava i konvencija protiv diskriminacije i ravnopravnosti polova i da ne nabrajam sada sve. Nijednog trenutka nisam bio u zabludi da verujem da smo time stvarno naše društvo učinili harmoničnim, tolerantnim i u svakom slučaju uljuđenim. Ostalo je mnogo problema, što znači da njih treba rešavati. Jedan deo problema vidim u tome što nemamo pojmovno razjašnjene probleme oko ljudskih prava i to često dovodi u zabunu mnoge naše predstavnike i u susretu sa međunarodnim standardima.

Opširnije >>>