za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVA U SRBIJI
Pretraga
Verzija za štampu
Šesta po redu debata Demokratskog političkog foruma na temu "Ekonomska i socijalna prava u Srbiji", održana je u ponedeljak, 15. oktobra 2007. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu. 

Otvarajući debatu Nataša Vučković je, u ime organizatora Fonda Centar za demokratiju, rekla da je ideja da se kroz debatu potraže odgovori na neka od pitanja veoma važnih za ovu temu: Da li država izvršava svoje obaveze preuzete paktovima o ekomskim i socijalnim pravima? Da li programi i delovanja političkih partija u Srbiji uključuju pitanja ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava? Da li pojam društveno odgovornog poslovanja sadrži obavezu poštovanja ekonomskih i socijalnih prava zaposlenih? Kako u našem društvu štitimo socijalna i ekonomska prava osetljivih grupa i kako sarađuju svi relevantni politički i društveni akteri na ostvarivanju ovih prava? Ona je naglasila da je cilj debate da podstakne širu društvenu kampanju i akciju za promociju ekonomskih i socijalnih prava.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Snežana Lakićević-Stojačić, navela je da Srbija ima svega dva miliona zaposlenih, od kojih su 628.000 žene, i 850.000 nezaposlenih, a na jednog zaposlenog dolazi više od jednog nezaposlenog i jedan penzioner. Ona je rekla da Srbija ima 1,55 miliona penzionera u fondu zaposlenih i još 54.000 vojnih penzionera i naglasila da se, prema statističkim podacima, osam odsto stanovnika Srbije smatra siromašnim i mesečno troši manje od 6.600 dinara. Više od 150.000 dece je ispod granice siromaštva, više od 400.000 penzionera ima najniže penzije i više od 30 odsto nacionalnog dohotka se ostvaruje u "sivoj zoni", kroz rad "na crno" i minimalne plate koje se prijavljuju, dok se penzijski fondovi veoma malo pune, što ukazuje na to da je Srbija u ozbiljnom problemu, istakla je Lakićević-Stojačić.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Ja sam Nataša Vučković iz Centra za demokratiju i veliko mi je zadovoljstvo da vas pozdravim. Zahvaljujem vam se svima što ste došli.

Demokratski politički forum je jedan od relativno novih projekata Fonda Centar za demokratiju koji realizujemo već od početka 2007 godine. U okviru ovog projekta organizujemo seriju debata na različite aktuelne teme i na teme koje još češće imaju dugoročni strateški značaj za razvoj modernog, demokratskog i civilnog društva u Srbiji.

Naša današnja tema je "Ekonomska i socijalna prava u Srbiji". Mi smo u pozivu svim učesnicima naveli nekoliko pitanja koja smo smatrali važnim: Da li država izvršava svoje obaveze preuzete paktovima o ekomskim i socijalnim pravima? Da li programi i delovanja političkih partija u Srbiji uključuju pitanja ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Hvala vam što ste mene i moje kolege pozvali na ovu debatu.

Pretpostavljam da znate da je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku veliko ministarstvo. Kako smo se šalili na jednom kolegijumu sa ministrom Rasimom Ljajićem, ono vam dođe kao ministarstvo za vanredne situacije - sve je problem i čega kod da se dohvatite, svakog jutra kada na posao stignete, prosto je problem koji morate da rešavate.

Da bismo imali bar neku sliku o tome kakvi problemi stoje pred nama u ovom trenutku u kome se Srbija nalazi, dovoljno je napomenuti činjenicu da u Srbiji ima svega dva miliona zaposlenih, da su od toga svega 628.000 žene, da je broj nezaposlenih gotovo 850.000, da je broj penzionera u fondu zaposlenih 1.550.000, plus oko 54.000 vojnih penzionera, da imamo još uvek tri penziona fonda u Srbiji, a konsolidacija se očekuje 1. januara 2008. godine po zakonu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se na pozivu. Trudiću se da se zadržim u vremenskom okviru koji je predviđen.

Ja bih u ovoj debati pokušao da odgovorim na par pitanja koja se ovde nameću. Pre svega ću govoriti, s obzirom da dolazim iz Ministarstva rada i socijalne politike, o tome na koji način država pokušava da zaštiti ugrožene društvene grupe, u ovom slučaju osobe sa invaliditetom s obzirom da vodim taj sektor pa bih se nekako više zadržao na pitanjima koja se tiču ove populacije.

Dakle ono što mi želimo, to je da se nastavi ono što je standard u EU, a postaje i kod nas, a to je da se pitanja osoba sa invaliditetom više ne posmatraju samo kroz domen socijalne politike i davanje nekih socijalnih prava već kroz pitanje i standarde ljudskih prava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Ja se zahvaljujem na pozivu i prilici da govorim o ovom važnom pitanju.

Mislim da je ovo jedna izuzetno važna tema iz dva razloga. Jedna globalna ocena govori, s tim će se nadam se složiti i moji prethodnici, da ako kažemo da su socijalna prava ugrožena i ekonomska prava ugrožena u Srbiji, da je ta ocena prihvatljiva. Međutim, treba istaći da Srbija, kada su ekonomska i socijalna prava u vrlo specifičnoj situaciji i to ako znamo da smo mi već decenijama bili u jednom sistematskom ugrožavanju građanskih i političkih prava, da je glavna pažnja nakon demokratskih promena bila usredsređena na zaštitu ovih prava dok su ekonomska i socijalna prava ostala u drugom planu.

Kao rezultat toga mi imamo danas ovo što smo čuli, nemoćne sindikate, sivo tržište rada, zatim neaktivne profesionalne organizacije koje bi trebalo da se uključe, i onda nemamo dovoljan pritisak na državu da prava na ovom planu ispuni. Mislim da je to ključni problem o kojem bi mi trebalo danas ovde da govorimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala gospodine Šukoviću. Ovim smo završili uvodni deo u kome je naša želja bila da otvorimo neka glavna pitanja o kojima danas treba da razgovaramo.

Želeli smo da ovom debatom podstaknemo širu društvenu kampanju i akciju za promociju ekonomskih i socijalnih prava. U ovim našim uvodnim izlaganjima zapravo se iskristalisalo nekoliko ključnih pitanja. Naravno, jedno od njih je da li je to što država radi u svim njenim segmentima, ne samo kroz Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, dovoljno na promociji, ali i na monitoringu stepena ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i monitoringu svih ostalih aktera koji treba da realizuju ta prava.

Otvoreno je i pitanje šta je sadržaj tih prava, o tome je govorio gospodin Šuković, i da li je pitanje razvoja zapravo suprotstavljeno ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Centar za demokratiju je krenuo u realizaciju kampanje pod nazivom "Snaga društvene odgovornosti, država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava." Ova kamapanja se realizuje u deset gradova širom Srbije, trajaće 18 meseci, a finansijski je pomažu EU i Institut za održive zajednice.

Odakle Centru za demokratiju ova tema za ekonomska i socijalna prava? Postoje tri glavna razloga. Prvi razlog je taj što su ekonomska i socijalna prava, odnosno unapređenje i ostvarivanje ovih prava, deo naše zvanične nove misije. Kažem "nove misije", iz 2005. godine, koja je nastala kao rezultat procesa izrade strateškog plana naše organizacije za naredne tri godine.

Mi smo se na ovaj proces odlučili jer smo želeli u novim okolnostima, dakle drugačijim u odnosu na one kada smo se osnivali a to je bilo daleke 1994. godine, prosto da vidimo i preispitamo kuda i kako ćemo dalje i kako da odgovorimo nekim novim potrebama u okruženju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam na ovoj prilici da nešto kažem. Ja bih se ovde nadovezao na ovo pretposlednje izlaganje dr Šukovića. Nekako mi se čini da su tu pokrenuta najopštija pitanja.

Dakle, dva puta je akcentirano pitanje razvoja, ostvarenje socijalnih i ekonomskih prava. Naravno, to pitanje ima u pozadini da kažem doktrinarne akcente pa bi se to onda lako povezivalo sa neoliberalnim konceptom ili sa socijalnom državom, itd, ali ja ne bih o tome da govorim.

Ja bih u par rečenica da naslikam situaciju kakva je kod nas. Ako je reč o situaciji kod nas, onda moramo pre svega konstatovati da je naša država visoko socijalna država. Ovim ne želim da kažem da je time rečeno kako se socijalna i ekonomska prava u svim ovim aspektima o kojima je bilo reči u ovim poveljama EU ili pak u dokumentima pomenutim od strane govornika ostvaruju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Možda mi i jesmo socijalno društvo, kao što tvrdi Kovačević, ali samo na nivou obećanja i praznih prava i suludog državnog trošenja tog novca namenjenog socijali.

Naravno, nisam mislio o tome da govorim, to je svima jasno, nego o jednom zanimljivom momentu koji se javio ove godine. Naime do sada su ekonomisti i statističari bili u raskoraku sa sociolozima i psiholozima u tumačenju podataka o društvenom i ličnom standardu. Naime ekonomisti su tvrdili da standard raste, da potrošnja raste, a mi u istraživanjima nismo mogli to da potvrdimo, naprotiv, dobijali smo podatke koji su govorili o tome da ljudi loše i sve lošije žive.

Ove godine se desilo nešto čudno, čudno u odnosu na taj raniji raskorak. Naime, mi smo naišli na potvrdu ekonomskih i statističkih podataka o standardu. Na jedno obično pitanje "kako živite Vi i Vaša porodica", mi smo ove godine dobili odgovore koji govore o boljem životu i to u prilično većoj meri nego prethodnih godina, pa i prošle godine, pa čak i u odnosu na istraživanja koja su rađena proletos.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Evo, imali smo prilike da čujemo tri analitičara, istraživača i u svakoj debati su dobra analiza i dobri podaci važni za omeđivanje debate.

Htela bih samo kao moderator debate da malo usmerim pažnju i na neka druga prava. Naravno da je pravo na rad jedno od ključnih ekonomskih i socijalnih prava, ali da malo uđemo i u one druge segmente - šta se dešava u trenutku kada dobijemo posao? Jedan od mojih saradnika je rekao: Ma, u Srbiji ti je svaki nezaposleni srećan da nađe nekog poslodavca koji će da ga diskriminiše, samo je važno da ima posao. Dakle, šta se dešava posle toga kada nađemo posao, to je takođe jedna od tema kojom bi danas trebalo da se bavimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam pomoćnica ministra za rad i socijalna pitanja, Sektor za rodnu ravnopravnost. Mislim da mi je Nataša Vučković dala jedan šlagvort time što je podstakla da govorimo o diskriminaciji, o tome šta se dešava na radnom mestu, a i gospodin Kovačević mi je dao šlagvort time što je pričao šta je socijalno, kao i gospodin Ružica.

Prvo bih rekla par napomena. Ono što smo sigurni da nam pripada po apsolutnom pravu, jedna kategorija koja je kod nas visoko kotirana, to nije isto što i socijalna država, koliko je to možda bila radnička država, pa samoupravljačka država. Tako da mi imamo problem u vrednosnoj strukturi koji se međutim ne presipa u solidarnost direktno upravo zato što je entitlement  nešto sasvim drugo, da ne kažem suprotno, jer mi smatramo da nama apsolutno pripada da imamo rešene neke probleme i da nam to država duguje jer smo bili u toj fabrici ne znam koliko.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih samo vrlo kratko skrenula pažnju na nešto što nije uslovljeno ekonomijom, novcima, odnosno mnogo je manje uslovljeno, a ipak se ta prava ne realizuju.

U Beogradu 15%-20% populacije ne može da koristi javni prostor zbog toga što ne postoje rampe, što su automobili na trotoarima Daću vam samo primer uklanjanja, odnosno neuklanjanja barijera i fizičkih prepreka. Evo već sedam godina, da ne govorimo o periodu pre toga, zamislite u kakvoj su situaciji, praktično u Beogradu 15%-20% populacije ne može da koristi javni prostor zbog toga što ne postoje rampe, što su automobili na trotoarima, što rekonstrukcija ulica podrazumeva mnogo više poklanjanja pažnje parkiranju automobila nego trotoaru.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se na pozivu. Potrošače su zadnji put pre jedno četiri godine zvali, i to iz ekonomsko-socijalnog saveta Saveta Evrope - kada su pravili neko istraživanje, smatrali su da i potrošači treba da budu u tom dijalogu.

Mi imamo problema i sa ovim običnim, a kamoli sa unapređenim potrošačima. Mi naime sve vreme zaboravljamo da je Evropa nastala kao tržište, prvo, pa se tek onda razvijala. Uvek to zaboravljamo nastojeći da se raznim standardima približimo Evropi.

Zašto su važni potrošači u Evropi, a u Srbiji nisu, odnosno jesu samo u meri u kojoj nas natera Evropa da ih unesemo u razne zakone? Iz prostog razloga što su oni mera uređenosti tržišta, odnosno onog finog odnosa o kojem danas pričamo, a to je odnos ekonomskih i socijalnih prava. Potrošači su vam kao dvorište, ne čine kuću, ali veoma dobro govore o domaćinu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naravno, jedna ovakva tema i sa ovolikim brojem učesnika sigurno pati od nemogućnosti da se ljudi izraze do kraja i da se razvije neka debata koja vodi do nekakvoga cilja. Ja bih samo želeo da nekakav okvir napomenem - u čemu mi to zapravo živimo i da vidimo da tu postoji niz elemenata koji nisu tako vidljivi u samom početku.

Pada mi na pamet jedna banalnost koja je nekada bila filozofska crta ili pogled na svet dijalektičkog materijalizma koja je glasila: sve je povezano. Znači ništa banalnije nema od toga, ali to se smatralo velikim filozofskim otkrićem.

I naravno, sada kada uzmete praktični život vi se često susrećete sa tom banalnošću, jer to što je banalno ne znači da nije istinito. Da li može biti upotrebljivo? Pa sigurno da može. Mi danas raspravljamo o socijalnim i kulturnim pravima i o tome kako treba da nađemo određena rešenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se izvinjavam što ponovo intervenišem, ali kada sam dolazio ovde razmišljao sam o jednoj tezi s kojom ću da nastupim ovde - o ulozi civilnog društva.

Kako sam malopre govorio - zaista je đavo u detaljima. Da li mi zaista znamo o čemu govorimo kada govorimo da civilno društvo treba da bude mnogo aktivnije? Na šta pod tim mislim i kakvo iskustvo imamo?

Na moju nesreću ili sreću radio sam sedam godina u Svetskoj banci i radio sam u sedam-osam zemalja upravo na angažovanju civilnog društva kada su u pitanju različite reforme u tim zemljama istočne Evrope.

Mislim da postoje mnogi nesporazumi o tome šta zaista civilno društvo može ili šta mi od njega očekujemo. Prvo, šta mi od njega očekujemo?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovo što ste govorili samo bih potkrepila jednim primerom kako civilno društvo može da funkcioniše kada postoji partnerski odnos i sa lokalnom zajednicom. Navešću vam primer opštine Bar, doduše sada u nezavisnoj državi, ali imamo sličan bekgraund.

U opštini Bar postoje 124 nevladine organizacije. Sama opština ima 30.000 stanovnika, dakle manje nego opština Savski venac u Beogradu, nego veliki broj opština u Srbiji. U 2005. godini za funkcionisanje nevladinih organizacija opština Bar je iz svog budžeta izdvojila 48.000 evra. Od tih 124 nevladinih organizacija, 17 je u oblasti kulture, u oblasti socijalnog razvoja, ekologije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja zbog broja učesnika i teme neću ulaziti u detalje, tako da će deo iskaza biti malo uopšten, ali će ipak imati karakteristiku, da tako kažem, neke vrednosti.

Prvo kratka karakterizacija tekućeg stanja socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji u smislu da li su ta prava ostvarena ili u kojoj meri su ostvarena ili koji je nivo ostvarenja, u čemu ću se ja više obratiti da kažem pravima onih koji su u organizaciji.

Postoji opšta saglasnost da ta prava nisu ostvarena na dovoljnom nivou, čak i da su u kritičnom stanju. Ja bih rekao samo dve, tri kratke ilustracije toga.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dolazim iz nevladine organizacije koja se zove Centar za samostalni život invalida Srbije. Dakle, pre svega sebe vidim tu, a manje u nekom nedavnom angažovanju u zakonodavnoj sferi društva u Skupštini Srbije.

Ono što sam htela da kažem, što se nama čini da je važno za ostvarivanje ovih prava, jeste da država negde stalno segment po segment rešava pitanja, a retko ima globalnu sliku, celinu u glavi, kada ta pitanja pokušava da reši. I onda to dovodi do ogromnih problema, ogromnog jaza između onoga što propišu strategije i razni zakoni i onoga što se zaista primeni u praksi.

Taj jaz dolazi naravno i bez te nepovezanosti od nedorečenosti propisa, prenošenja nekih ingerencija, a bez mehanizama da se to primeni. Gospodin Pešić je recimo govorio o zakonu za sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam ekonomista i znam šta znači reč "opadajući prinos". Pokušaću da budem kratak i pokušaću da povežem ovo što je rečeno da je sve povezano i da je đavo u detaljima. Sada je tu pitanje gde je odgovor.

Učešće ekonomista na ovom stolu shvatam kao učešće ljudi koji treba da budu svedoci za političare i za treći sektor, da daju činjenice i da kažu: eto, mi mislimo da je to tako, a vi sada procenite gde su dometi situacije u kojoj se mi nalazimo.

Po mom mišljenju, glavni problem našeg anergičnog odnosa, ne bih rekao sinergičnog nego anergičnog odnosa, je u tome što imamo strašno kašnjenje u tranziciji. Sve privrede u tranziciji to više nisu, uključujući i susede, npr. Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Makedoniju. Mi smo na kraju prošle godine bili na 64% bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine, sa velikim privrednim nestabilnostima i sa situacijom da trošimo više od 20% nego što proizvodimo u svakom danu. Znači da imamo jednu neefikasnu privredu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam iz Unije poslodavaca i mi želimo da što više ovakvih debata i skupova ima. Čuo sam dosta napada na poslodavce; ne kažemo mi da među poslodavcima nema kukolja, ali ima i drugačijih primera.

Naše mišljenje je da je još nedovoljno primenjen zakon o Socio-ekonomskom savetu i o socijalnom dijalogu kod nas i samim tim da se tu pojavljuju neka neslaganja i neke nelogičnosti. Mislim da zajednički sa Vladom i sa sindikatima, kada bismo postali pravi partneri - ono što bi trebalo zakonom o Socio-ekonomskom savetu da budemo - dolazili bismo do boljih i do efikasnijih rešenja.

Moram da pohvalim ipak Ministarstvo za rad koje jedino od svih ministarstava sarađuje sa Unijom poslodavaca na jedan dobar način. Tu se stvara jedan partnerski odnos i nadamo se da će se to stvoriti i u domenu ostalih ministarstava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo da ne bude nesporazuma u izlaganju. Naravno da svako preduzeće teži ka nekom monopolu. Naravno, Zastava ima monopol na proizvodnju automobila, ali zato imate ovde 20-30 kompanija za uvoz automobila koji nije tako drastično protekcionaški, što znači može se konkurisati, ali sasvim je drugo pitanje ako imate trgovinu, a i tamo obezbedite kartelski, monopolski položaj za preko 50% ili ne znam koliko, onda to direktno utiče na standard.

Kako da objasnite situaciju da poljoprivredna zemlja kakva je Srbija ima skuplju hranu za 30-40% nego Slovenija, hteo bih da vidim tu analizu.

Kako da objasnite situaciju da poljoprivredna zemlja kakva je Srbija ima skuplju hranu za 30-40% nego Slovenija, hteo bih da vidim tu analizu.Znači nemojmo se kriti iza toga! Mi znamo da imamo ovde ljude koji bi hteli da kupe celu Srbiju i da je pretvore u monopol. E sada, umesto državnoga monopola koji je ipak imao nekakvu transparentnu odgovornost, mi treba da omogućimo privatne monopole što je po mom mišljenju jako opasno. Postoji ta tendencija, ja sam uzeo trgovinu kao jedan vidljiv primer, ali toga ima u mnogim drugim stvarima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam hteo na izvestan način da se nadovežem na ovo, ali i da ukažem na jedan aspekt ove cele priče o kome do sada praktično nije bilo uopšte govora, a to je značaj ovog novog koncepta korporativne društvene odgovornosti koji praktično podrazumeva partnerski odnos između poslodavaca sa jedne, i zaposlenih, odnosno sindikata sa druge strane.

Ja se plašim da bi ovaj koncept u Srbiji mogao da doživi svoju nekako sasvim suprotnu ulogu, odnosno da se iskoristi samo kao vrsta PR-a u odnosu na javnost - da kompanije imaju praktično dva lica, jedno pravo, jedno spoljašnje sa kojim će izlaziti u javnost i da će na taj način nastojati da za sebe obezbede što više kupaca, za svoje usluge i proizvode, i na taj način poboljšaju svoju poziciju na tržištu. To bi bilo jako loše pogotovo što ovaj koncept ima jako veliku ulogu. Kada već kasnimo u tranziciji za svim ostalim zemljama po mnogim drugim stvarima, po ovome ne bi trebalo to da se dogodi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam hteo da se osvrnem na jednu priču o kojoj je ovde već nekoliko puta govoreno. To je pitanje položaja zaposlenih u domaćim preduzećima u procesu tranzicije.

Proces tranzicije u Srbiji, kako gospodin Đuričin kaže, je u toj nekoj polufazi. Doneo nam je izlazak iz jednog sistema socijalističkog samoupravljanja i polako, ali sigurno nas uvodi u sistem onoga što se zove tržišna ekonomija. Međutim, u takvoj jednoj situaciji suočeni smo sa činenicom da je sve više zaposlenih u svojim kompanijama i na svojim radnim mestima suočeno sa strogim i mnogo strožijim pravilima rada, mnogo strožijim obavezama koje nameću strane i privatne kompanije u našoj zemlji.

Međutim, sve više se postavlja pitanje šta je sa pravima tih zaposlenih koji funkcionišu u takvim kompanijama i koliko su ta njihova prava zaštićena.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za razliku od dosadašnjih govornika, sindikat ima druge rečnike i druge izraze i ja ću se usredsrediti na podatke koje uglavnom sindikat prati, a koji su daleko od ovih koji su ovde izneseni od strane Ministarstva za rad i pojedinih institucija, tako da se približno ne možemo nigde sresti.

Vi znate da je sindikat Nezavisnost nastao 1991. godine u višestranačkim stvaranjima. To najbolje zna profesor Mićunović, da je sindikat Nezavisnost sa 400.000 članova doprineo promenama u ovoj zemlji da bi danas članstvo sindikata Nezavisnost imalo veliko razočarenje u sve ono što se dešava posle 2000. godine.

Nećete mi verovati da obilazim mnoga preduzeća u Srbiji i da mi ljudi jednostavno kažu: gospodine, pre 2000-te godine naš položaj i standard bio kud i kamo veći. Šta tu govoriti, kako objašnjavati, to je veliko pitanje. Gospođa iz Ministarstva je dala podatak da se 8% stanovništva Srbije smatra siromašnim. Članstvo sindikata Nezavisnost ima podatak da je 10% ljudi u Srbiji enormno bogato, da se obogatilo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela bih samo da se zahvalim svima koji su došli. Čini mi se da je interes za ovu temu očigledno vrlo veliki i u raznim segmentima, među različitim akterima. Mi želimo da ovim debatama samo pokrenemo i otvorimo neke teme. Sama dužina ove debate od dva i po do tri sata po svojoj prirodi nije takva da možemo mnogo da govorimo o svim temama koje su važne. Ali pokušavamo da ih pokrenemo i da koristimo neke nove kanale komunikacije za nastavak ovih debata.

Demokratski politički forum ima svoj sajt na kome se nalazi prikaz svih prethodnih debata i postoji mogućnost da svako ko želi nešto doda ili da neki tekst priloži, postoji mogućnost da građani neposredno učestvuju i da šalju svoje projekte, tako da je to jedna od mogućnosti da ovu debatu nastavimo u okviru ovog projekta.

Verujemo da ćemo ovom debatom pokrenuti neke druge aktere za organizovanje projekata, akcija na ovu temu.
Opširnije >>>

Video